Obradović, Dositej - BASNE
A ne znaš, jadan, da ja, u ovoj kući rođena i odrasla, da deseti deo tvoje larme učinim, gospodar i gospođa i sva kuća bi na me
Odu k njemu u svinjac. Užasne se Odisej videći ga u takom činu, i reče mu: „Grile, jadan Grile, kakav si to?” Gril: Kakav sam, da sam, bolje mi je nego tebi.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” — „Čujem nešto huči, a ne znam šta je.” — „Ono je — veli — glas tvoga tihoga Dunava.” ,,Šta, pobratime jadan, zar Dunav i onaki glas ima?” — „Nije, nije — veli — već se ono guske lepršaju po Dunavu, i sad ćeš viditi gde se bele.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
3aduži se jednom kaišaru — nekom Uzloviću, pa mu lepo dohaka, i eto do šta je dospeo... Kobeljao se, jadan, kobeljao i otimao, pa sve uzalud.
Pogibe, jadan ne bio!... Sutradan — čisto vreme, bože, milina ti pogledati! Učitelj Grujica uranio, pa lepo ispekao kafu, pije i
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Eto i gospodin Pera se od oto doba formalno odbio od nas, pa ga nema, ređe nas posjećuje. Izađe jadan mladić s Melanijom pred kuću, pa ne može reči da čuje kad se razgovara, od onog prokletog rešeta!... Jedan jed samo.
— Ta, gospodin-popo... i vi kako divanite da je, al’ nije... Jadan mi gazdašag! Nego krparim, krparim k’o niko moj. Kakvi svatovi; zar je meni do nji’.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
grebalo kao mačjim noktima, pa je zmijski gmizalo duboko u njegovoj duši kao u nekoj paklenoj senci te se sav osećao jadan i ukaljan, sav od smrdljivih crvi i nekog pacovskog gada. Sve, baš sve što se od onog trenutka desilo.
Ja hoću o ja hoću, ja moram da idem po onim vrhuncima stvari, i sve me nešto tamo neodoljivo gura, a vidim skučen sam, jadan i slab sam za to i pun sam one mizerne krvi pandurske i onih odvratnih, nesvesnih i kiridžijskih nagona koji su već
Jaoj, kuda ću? Ne znam. Jurišiću, ti si trulež. Jedan, dva, jedan, dva, dva jadan... Zubi su mu cvokotali, a smrzli nokti boleli ga. On zaželi da puši.
O jadan li sam, sav opet u teškim lancima Tradicije! O tu li si opet stara moja plemenita i dobra dojiljo Tradicijo?! Moga znanj
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Terala ga je iz kreveta, a on bi se onda, jadan, svio oko njenih nogu. Nudio se, noću, da dete ljuljuška. A umeo je da se budi.
Proklinjao je dan, kad je Isakoviče upoznao. Dabogda, Petar nikad sreće više ne imao! Petar se jadan branio, a škripao je zubima, pa je najzad i on vikao da senator, ako ćerka hoće, može da vodi ćerku!
U neki život, opet, iz koga je bežao. On se jadan spremao, što pre, u Rosiju, a Trandafil ga, eto, trpa u neka kola, koja ko zna kuda idu.
Ali, pomisli, nije ni njena mati u životu sreće imala. Isakovič se, međutim, jadan, sad kad ga gospoža Evdokija nije više tražila, niti za njega pitala, kretao po Engelbirti, kao svoja senka.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Nema ga, znači, u vodi, jadan ja i kukavan! — othuknu čiča — mora biti da je još gdjegod na zemlji. U svih prolaznika uz put Trišo se propita nisu
Unutra je mačak Tošo! Čiča Trišo vrati se u onu krčmu neveseo, nesretan, žalostan, tužan, jadan, čemeran, obješena nosa, smrknuta čela i praznih šaka. — Šta da radimo, brate krčmaru? Nema mačka.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
misèrable) — bedan, jadan Miloradović — Mihailo Andrejević (1770—1825), ruski general, poreklom Srbin, proslavio se u ratovima pod komandom
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
S desne strane odvoji jadan pramen kose i metne ga u usta. Detetu se veže oko vrata crven končić koji ono nosi do isteka četrdeset dana, kaže
U okolini Pirota i Niša, kada malo dete ne može da prohoda, onda mu vračare baju ovako: „Stavi se jadan veliki ’kotal’ (bakrač) na sadžak i u njemu malo slame da se malo zagrije. Potom se dete metne unutra da sedi.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Stalno me je gledala. Bio je to prilično jadan i pohaban bioskop, u kome se osećao zadah obližnjeg toaleta. Gazilo se do kolena kroz ljušture semenki.
On, nespretnjaković — ništa! Ni prstom da makne! Ni da se pokaže. Ama baš ništa! Onako jadan i nesrećan, pogasio i one dve-tri bedne svetleće reklame na Terazijama, i to baš sada kad su uspeli momci stigli da
Matavulj, Simo - USKOK
I dao mi bješe još jedan ruski krstić, no ga, jadan, izgubih. (A reče mi Savo Markov da se može pisati u Rusiju, pa da bi ga mogli poslati!
Donio ih naročit čovjek iz grada, a došle su na ime Žutkovića, kako uglavismo. Jadan Janko. On se zanago već i ne nada odgovoru, te jedva čekam da naiđe Bajica poštonoša.
Izišav iz kuće, knez se prisjeti nječeg, te se udari dlanom po čelu i reče: — Aoh, jadan ti sam, ni na kraj pameti mi jedna rabota! Pomagaj, mediče, ako znaš šta je muka! — Što bi, kneže?!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Kakav bi jadan i žalostan rod ljudski i ovaj svijet bio da su svi ljudi ostajali onaki kao što su i njiovi stari bili!« On je ušao u
Sremac, Stevan - PROZA
s vrata i isprati svakoga kreditora, pa bio on šegrt, kalfa ili sam gazda, i ovaj se nađe na sokaku praznih šaka, pa jadan čovek, ni sam ne zna kako se to s njim desilo!
I jadan i zbunjen, majstor sede, ali ne zna kud će s rukama. Gleda samo u lubanju, pa u decu, pa u učitelja, pa opet u lubanju, ali
Radičević, Branko - PESME
“ Al' mu evo bono pade Ujedanput čedo krasno, Bono pade, ne ustade — Zađe njemu sunce jasno. Ala jadan čupa kose, Gruva svoje mlade grudi, Vetri vapaj njegov nose, Oće skoro da poludi.
Tešku ovu boljeticu Nije jadan preboleo, U lednu je nju grobnicu Sa sobome on odneo. (1844, 12. dek.) SLATKA MISLI!
Prepado se, znoj me probi ladan, Sve s' okrenu, mal' ne pado jadan, Ode nebo, a zemljica klonu, Ja kâ u grob sa nebesa tonu, — Oh da jadi duže potrajali, Bi mi davno raku već kopali.
vitezovi, Vi zmajevi, sokolovi, Ta ima vas na iljade, Al' brojiti nemam kade, Ta kad bi vas sve brojio, Kad bi jadan vinca pio!
gromovne silene tutnjave, Ni drugoga tu bijaše dana, Do što munje činjau proklete, One sa svi ukrstile strana, Viknu jadan: munje, mene nete! Šta ću sada, Bože, i kako ću? Ako gore, poginuti oću, Ako dole — sreće iznenada!
“ Jao, Branko, dede krake pruži, Pa što brže unapredak struži! Strugnem jadan onamo Pegazu, Al' se zbunim, te promašim stazu, Pa udarim kroz kamenje neko, Bog pomože, već misli uteko, Ujedanput
usne ponakvase jadne, Ni tičica, ni pesama lepi Da umorno srce se ukrepi, Oh mlogi je ovuda se verô, Dok se nije jadan i poderô, Al' dopr'o nije još nijedan Tamo gore na visinu bedan, De se nebo grli sa zemljicom, Divan bratac sa
Beograde, moj beli labude, Al' se jadan mene vidiš tude, A kraj tebe do dve vode ladne Čine mi se kô da plaču jadne, Ne prskaju t' ponosne zidine Kao
bliže, Jednom, brate, baš do stuba stiže, Ta do stuba, de sakriven bija, Ao oco, ujela te zmija, Već pomisli e jadan poginu, Ni se mako, niti tužan dinu, Ta od one goleme straote Mal' mi duša na nos se ne ote, Oh u pakô da sam
poginu, Ni se mako, niti tužan dinu, Ta od one goleme straote Mal' mi duša na nos se ne ote, Oh u pakô da sam jadan pao I đavlu se na rog natakao, Na većojzi ne bi muci bio Nego onda, Višnji je ubio!
Tu je Tale, tu je Radivoje, Svak kraj sebe čuva drago svoje. Radivoje jadan i nesretan, Ali Tale, je l' on junak sretan? Oh i njemu s' nebo naoblači Kako amo u grada korači.
pa se zakrvavi, Vuk izdade, a Obilić pade, I pogibe naš čestiti Lazo — Tad je Srbin pod Turčina pao, Ma se vazda jadan otimao. Gdje se ote to pričati neću, Oteo se, i sretno mu bilo!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Istina, i lopovi se koriste pjesmom, pa u nju pretoče svoje gorko iskustvo: Dok sam krao i gospodi davo, nisam, jadan, u tamnici spavo. Tako se dvije, vječito zaraćene, stranke biju pjesmom, pa čija ispadne gornja.
— Žujova, jadan ti sam zajedno s njom — otkuka seljak. Intendant se vrlo zamišljeno zagleda u bujnu travuljinu iza ograde i odnekle otud
Kostić, Laza - PESME
Ne goni bole, ne goni, Jole! Bolu ti beše posvećen vek — Telu si znao vidati bolje, Al' kom se duša sa bolom kole, jadan je tome koljivo lek.
Bledo mu lice još većma pobledi, ledeno srce još većma se sledi: „Koga vidim, jadan? čije čujem glase? oh, blagi bože, preblagi spase!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ostala pak velika gospoda i njini sinovi smijahu se i potprdivahu govoreći: — Ho! ho! jadan ti je, da on prebaci bedeme gradske, kad sinovi Muhamedovi ne mogu.
Brat ga posluša i dade mu u sudu vode, i izvede ga i ostavi pod jelom više vrela. Onđe on jadan stojeći ču u neko doba noći će dođoše vile na izvor, i kupajući se poče jedna drugima govoriti: — Znate li druge, da
Taman čoban zamače, dok eto ti đe se pomoli uz polje jedan star prosjak. Izdrpan je, jadan je, nema na njemu četiri pare haljina. Kad prosjak ugleda vrelo, priđe bliže i sjede da se malo odmori i da se umije.
Zađe po svem onome polju, kad niđe stići. Prekopa prosjaka i njegovu torbu, kad nema ništa ni tuj. Šta će ko jadan, ko žalostan, ne smije više u onom polju ostati, jer ako ko dođe viđeće da je ubio čojeka, pa se brže baci na konja i
plakati i suze trti rekavši: — Ama prođ'te me se, dobri ljudi, ako boga znate, u mene je jutros veliko zlo osvanulo, jadan sam i prejadan, da vam od tegote ni kazati ne mogu. Na to svi zaviču: — Šta je, bolan Mujo? Kazuj šta ti je bilo!
djece sve jedno drugom do uha; kod kuće mi jauk i vriska, ja ne znadoh što ću ni kako ću, već evo dolećeh ovdi, ko jadan, ko žalostan, nemam parića u kesi da bi je mogô ukopati, a kamo li da djeci hljeba kupim.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Začuđen Ćosa tužno je rekȏ „Bogme sam zalud pogaču čekȏ, opet ću, jadan, ostati gladan!“ „Uzdaj se u nas!“ — vrapci će nato, pa na put krenu čitavo jato.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
KĆI KNEŽEVA VEZE Što muževi nisu mogli da spasu zar ja da spasavam? Jadan li sam vojvoda pod nekrstov čador izgnana nemušta i sama!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A ti Milane Dobriću, lipši sada nad porušenom kućom, ovako star i jadan. Logika nije dogma, i svako doba ima svoje razloge.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ho, kićane, jadan si ti muž za ovaku ženu !« Ljubica, i ako ne imađaše u kući skoro nikakvih sudova, spremi lep ručak, postavi sovru u
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
”... Šta sada kažem? VASILIJE: Pitaš: „Ovde si? Zaista si ovde?” JELISAVETA: „Ovde si? Zaista si ovde? Ah, kako je jadan!...” VASILIJE (suflira): „Ne gledaj me...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
I tu mu ih sad toliko nabroji da se jadan zanatlija ujedared oseti među samim krvnicima kao ono Lotova familija u Sodomi. A pisao je o mnogome koječemu.
I njega je maknuo neko iz političke mržnje, maknuo ga kakav politički protivnik njegovog gose. Eto sad jadan zeljov plaća svojim leđima sve one diferencije u političkim pogledima svoga gose i njegova komšije. Šta je to naopako!
Sve ih je izgrdio ožalivši jadan narod što ima takve nedostojne sinove i učiteljstvo, što ima takve članove. — Dopis nije bio iz Prudelja nego iz drugog
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Drugom jamu kopao, Pa sam u nju propao. Al je škripac gadan! Al je dripac jadan! Sad, kada je pao, Dođe mi ga žao.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
„O, Javore, jadan ti si! „Da padnu kuskuni s neba, „Vujašu bi se o vratu objesili“. Daće bog, rodiće zob, neće biti Ćira bez vodira!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Brat ga posluša i dade mu u sudu vode, i izvede ga i ostavi pod jelom više vrela. Onđe on jadan stojeći ču u neko doba noći đe dođoše | vile na izvor, i kupajući se poče jedna drugima govoriti: „Znate li, druge, da
Pokrije je jednom sitkom da ne bi pobjegla, pa se opet povrati za kruh, ali ne mogući nigđe ni otkle dobaviti vrati se jadan i žalostan doma bez zalogaja kruha.
” U to jedna od one tri jegulje progovori I reče mu: „Nemoj tako, jadan čoeče, proklinjati; ti ne znaš šta si uhvatio; ti si uhvatio za se veliku sreću, nego zakolji jednu od nas tri i prekini
” A čoban prihvati: „Valaj nije dobro, no je zlo.” A kralj reče: „Što, jadan?” Odgovori čoban: „Prometnu mi se ona šenica: sve nikoše bukve i jele.” Tada kralj reče: „Oh, tu bi mnogo štete!
Tada reče sinovac stricu: „Hajde da ukrademo sna dva brava.” A stric mu odgovori: „Kako ćemo, jadan bio, ukrasti, kad ih vodi za uzlicu?” A on mu reče: „Lasno ćemo ih ukrasti, pusti ti mene.
Tada reče sinovac stricu: „Hajde da mu ukrademo jednoga vola iz rala.” A stric mu odgovori: „Kako ćemo, jadan bio, ukrasti vola ispred čoeka?” A on reče: „Lasno ćemo ukrasti.
čudim se!” Kad se onome čoeku što oraše već dodija slušajući ga, ustavi volove, pa otide i upita ga: „Čemu se čudiš, jadan bio?” A onaj mu s kamena odgovori: „Čudim se tebe što oreš s jednijem volom.
Ostala pak velika gospoda i njini sinovi smijahu se i potprdivahu govoreći: „Ho! ho! jadan ti je, da on prebaci bedeme gradske, kad sinovi Muhamedovi ne mogu.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Triput je taj jadan i triput proklet, kogod da je, ko ovo pogazi ne pozivajući se ni na šta. Ko bi tako nešto učinio a da ne bude posle
“ (Jn. 19, 15) i „Krv njegova na nas i na decu našu!“ (Mt. 27, 25); da se pribroji njima. Jer on je triput jadan i triput proklet, ma ko bio ako prestupi ovu zapovest.
A zaboravan za sve pokazah se, jadan i nekoristan, izjednačih se sa stokom nesmislenom i upodobih se njima, ubog bivajući dobrim delima, a bogat strastima,
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ništa ti nije gore od nevesela i namrgođena čoveka. A ti otuda, stari Malenica,jadan, što si umukao? Ne bolu li te već usta od tolikog ćutanja?
Eh, kamo pusta mladost! Gdi su vina, paštete i pečenja! Ala je jadan čovek, ništa na svetu, nego | magla, sen i sujeta!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nikada do ovog trenutka nije pomislila da joj je život jadan i pust. Kako joj odjednom sada ništa ne znači što je gazdarica u kući u kojoj pola. sela. nadniči i služi.
Čula me! štrecnu Nikolu, pa brzo reče: — Kad bi sve žene živele kao tvoja ćerka, Boga ne bi ni bilo. — Jadan li joj je život. Satreće je Đorđe. A sutra je praznik. — Šapći, čujem ja dobro. — Ti možeš da je spaseš. — Ja?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
šta se ovamo zbiva, bolestan je i naslonjen na gomili belih jastuka, u najvećim je mukama i star, prestar, namučen, jadan, kašlje, kašlje, kašlje. Na stolu kuca sat onako, u uglu treptavim, bolnim, čini se, poslednjim plamičcima puckara kandilo.
I tek što je ovo rekao uvide i sam kako je beskrajno jadan bio ovaj odgovor. Kao san nejasna dotle, žena se prenu, trže, onda se malo namršti i nešto svesnije i kao sama za
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
To je bio jedini put u životu kad sam ga zažalio, kad sam nešto toplo za njega osjetio. Bio je tako jadan! Često mi se događalo da bih u takvoj tričariji najbolnije osjetio bijedu čovjeka i patetičku solidarnost s njim.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Obuze ga veliki bol; oseti se tako jadan i tako usamljen, da već ne viđaše nikakva cilja svome opstanku. Neko ljuto, gorko osećanje usamljenosti zasede mu u duši, i
— Mili mi se još živeti, popo! — Jadan ti je takav život, sinko! — Šta ću ! ... Ali sad dođoh da me naučiš i da mi pomogneš — reče Đurica i ispriča svoju
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kô jadan, kô žalostan, ne imajući kud kamo, uprti samar na leđa, a četiri ploče metnu za pas, pa jedva ni živ ni mrtav u mrtvi
Bre, ne da mu ništa ni večerati, niti u sobi spavati. On jadan, žalostan, ubijen i prebijen, gladan i pregladan, savi se pa malko onako umoran zaspa, ama kada po njemu počeše crijeva
Ovako sam jadan prejadan, tužan pretužan. Doći će veliki sveci, a ja ni božje kapce vina u svome domu. Kad to ču najmlađi sin, ode
U to jedna od one tri jegulje progovori i reče mu: — Nemoj tako, jadan čoeče, proklinjati; ti ne znaš šta si uhvatio; ti si uhvatio za se veliku sreću, nego zakolji jednu od nas tri i prekini
Ostala pak velika gospoda i njini sinovi smijahu se i potprdivahu govoreći: — Ho, ho, jadan ti je, da on prebaci bedeme gradske, kad, sinovi Muhamedovi ne mogu!
Čim se careva kći dokopa ćese, udari sinle i išćera ga napolje. Vezirović, kô jadan, kô žalostan, vrati se majstoru i počne opet prodavati somune.
Brat ta posluša i dade mu u sudu vode, i izvede ga i ostavi pod jelom više vrela. Onđe on jadan stojeći ču u neko doba noći đe dođoše vile na izvor, i kupajući se poče jedna drugima govoriti: — Znate li, druge, da
A čoban prihvati: — Valaj, nije dobro, no je zlo. A kralj reče: — Što, jadan? Odgovori čoban: — Prometnu mi se ona šenica: sve nikoše bukve i jele. Tada kralj reče: — Oh, tu bi mnogo štete!
i dedo se lijepo zakune da mu Bošnjo nije ništa dao, te Bošnjo ode mahajući šaka. Ko jadan, kô žalostan, od velikih misli i muke ne zna šta će, pa od onoga vižlina uze zolotu duvana i iziđe na kraj Stambola na
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Kud te nesta, jadan ne bio, tražim te! — gurnu ga drug mu Lazo. Ilija se okrete, pogleda ga svojim bistrim i svetlim očima i nadigne kapu
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Baci starac mrežu svoju, — ništ’ ne ulovi; Baci mrežu po drugi put, — jadan je to lov Neka morska travurina, to je bilo sve.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Vuk i Radak odlaze.) O, tužna zemljo, puka čemera! Bezglavno roblje, jadan narode! Tako se vuci gorom vijaju, Kao što Turci srpske sinove, Do gudurama mračnim lutajuć, U nesitome traže
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ona nije apsolutna država kao Turska i vaša Rusija. Ali naš, parlamentarizam tako je jadan da naši zakoni jedva za koju dlaku da su više izraz narodne volje no na priliku zakoni apsolutne Turske i Rusije.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
ovo ja odgovaram lepotici djevi, Mojej lepoj nesuđenoj i nevernoj nevi: „Istinu mi govoriš da se mnogo skitam, Da ja, jadan, zabadava za snašicu pitam. Našto mi je snaša kad ja veće sjedim, Zašto tako tužim i ot tuge bledim?
“ Muž, siromah, ćuti, pak se tek obzire, Što skorije može navlači čakšire, Jedva čeka, jadan, tek da dobro svane, Leti bez obzira, k'o iz puške tane, Niti ide doma pređe dvan'est sati, Čeka dokle počnu sofru
Slušah Serbov jezik, vesma skladnu, Slatku mekost bukvam Slavov dat, Dunava pih vodu bistru, hladnu, Al’ ne mogoh jadan otnjud spat: Jer ne vidih vozljubljene lice, Podražnosti nesravnimi Šar, I ne slušah moje ljubimice Mamin smernog
Jovan Pačić TUŽBA Liru moram, jadan, ostaviti, Smutno-glasne pokidati žice, Pjesna vrste mojih zagladiti, Podret pjenik, bacit il’ u trice: Jer ji ljuba i
opor bez tebe je u tesnoći; Srce ne mož’ tužno ni da odumine Slovom jednim, nadežda mu ne prosine: Bez tebe sam jadan, skorban u besnoći.
Begao veselu zoru i crvên večera vedrog, Zatvoren u noći ćelije crne, jadan Predade se satani — sam pade žertva —, al’ osta Grabljivom čoveku, satanin osta porod!
Gologlav, jadan, bez krova, bez loža Bludio s’ po polju sam. I tvoje reči — odjek uma — Bjahu zamršeni san. Kao sjajno, veliko
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— O, ljudi, ovo ukrstilo sa obadvije strane, pa ne da oka otvoriti! — prošaputa zlovoljno Mićan i poče točiti. — Jadan li sam i kukavan, kako ću šjutra starješini izići na oči!
Svak veso, zadovoljan, svak pjeva, samo se pjesma niđe ne čuje. Jedini sam ja (plače) nezadovoljan, jadan i čemeran. Sudac: Šta ti je, Davide? Što plačeš? Šta je tebi krivo I nepravo u ovoj zemlji?
O, nebo te (udara ga po njušci) ubilo! (Vrisne) Čuvajte se, gospodini moji, izmače mi se! O, jadan ti sam, šta učini'! (Jazavac se zaoštrljio, nakostriješio, pa trči kroz sudnicu.
)... Eto ga uprav među krake! Čuvaj se, gospodine! Joj, jadan ti sam, ako ti što bude, nikad Ti gospoji ni ja ni ti nećemo smjeti izići pred oči! (Jedva ga uhvatiše i svezaše.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Do tada onako pognut, miran, izgleda slab, jadan, ali čim počne da otvara dućan, odmah se vide njegovi oni sigurni, čvrsti, pametni pokreti.
Posrne. — Ah! — i klone, a ne zna zašto. Samo zna da usled zlokobljenja, slutnje, toliko se jadan oseti da čisto malakše. I naslutio je.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Kao nikada dosada, učini mu se taj svijet ubog i jadan, obučen u iskrpljena i tijesna odijela po gradsku skrojena. Pogled mu se ustavljaše na njihovim dugim, jakim rukama, sa
— Nemojmo sviriti! — opomenu navdar. — Ljudi, napijte se, pa motiku u šake! —Ostavite! — mumlja još stari Ante. —Jadan nima zub'! — pecnu ga Cirilo. —Čekaj, čekaj, doć' će i tvoja ura! — odgovori mirno starac. — Da radimo!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Gruja se samo bolno nasmeja i tužno klimnu glavom. — A što, jadan!... Ti se meni kanda podsmijevaš. — Jok, Đuro, nego velim, što ne znadosmo još kod Smedereva za tebe!...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Jedva bi koja bodljikava biljka uspela da pusti koren i donese nekakav jadan cvet ili plod. Na Peščari se nisu zaustavljali ni ljudi, ni oblaci. Sve dokle je oko dopiralo bilo je suvo i sivo.
»Šta ću sad? Jadan li sam« — pomisli i opusti glavu. »Pakosnik me pretvorio u ovcu!« mladić samo što ne zaplaka, kad kraj samog svog uha
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Uz humor vanja pomenuti ironiju. U narodnom stvaralaštvu nje nema mnogo, jer je za nju potreban jadan viši duhovni razvitak.
Pa okrenu konja doratasta, osta jadan Marko gledajući. Svakojako misli i premišlja: da bi mu se kazivao Marko, hoće njega Ture pogubiti, jer ne ima ništa od
One su se jadne uzmučile; sjede Jela bratu više glave, roni suze niz bijelo lice, te je bratu lice pokalala. Tad se jadan Dojčin razabrao, pa besjedi bolani Dojčine: „Dvori moji, — ognjem sagoreli! — a kade mi brže prokapaste?
Da je kome stati pa gledati: kako kroji kalu vučetinu, kako c’jepa suru međedinu, a rastura orlu perušinu! Bježi jadan Starina Novače, bježi Novak kroz goru zelenu, nešto malo — dva puna sahata, podvikuje iz grla bijela, — bre, koliko
“ Progovara Starina Novače: „Vjera moja, posestrimo vilo, ja ne ćeram, već ja jadan bježim; pogubi me Grče na mejdanu!
Svi svatovi grozne suze liju, a najviše Milić barjaktare; đuveglija jadan naricao: „Zaručnico, mlada Ljeposava, tu li tebe suđen danak nađe!
đevojka, ona snimi svilena jagluka, njime pokri Rada po očima, a da druge ne viđe đevojke; pa je svome babi govorila: „Jadan babo, ne griješi duše, već nosite sužnja, zakopajte“.
“ našarati knjigu — napisati pismo nebog — ubog, jadan Nebojša — kula na Dunavu u donjem beogradskom gradu nevera — izdajstvo, prevara: Pa ja ne smem nevere činiti
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
hlad IMA VREMENA JOŠ SAM MLAD Peti gotovan Već je spavao Šesti ni glasa Nije davao Sedmi je sedeo Budan i jadan I ponavljao JA SAM GLADAN O SVETO NEBO O MOĆNE SILE BACITE JEDNO PEČENO PILE Uto se javi Gavran sa grane NE
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Dohodeći mi pred vaša vrata go, bos, odrpan u vacteku, ozebao, jadan, nevoljan, ni dobre reči niste mi dali. Ne prosih izborli vašega jeta ni pića, razve komad hleba, i to mi imajući vam