Jakšić, Đura - PROZA
Oh, kad bi to primio! Ala bih srećna bila ja! Ja nikoga nisam imala, nikome ne mogoh iskazati moje jade, suze su moje na srce padale, zato je teško kao olovo; o, gospodine, o, prijatelju, lakše bi bilo duši mojoj, samo kad
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
»Daj zaboga i pobogu!...« Vidi, gde ti je preša, pa šiša kako on hoće. I tako na jedvite jade iščupam pedeset dukata te načinim onu kućicu... A bogami, da mi nije one dece, sutra bih ugarak u nju!
nesreća! — učini ćir Trpko. — A da li to zna kapetan? — Može biti i da zna; ali dok on krene poteru, oni mogu ovud jade pograditi, samo dok se spuste u selo. — Noćas li, reče, videše se? — Noćas!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— reče Stanko. — Lakše, lakše, Stanko! Znaš li šta reče harambaša?... — Znam. Ali harambaša nije znao za ove jade i čemere... Aja... — Ti mnogo imaš posla u Crnoj Bari — reče mu Deva.
— Gospode! Ti nam budi prijatelj! Ti vidiš naše jade, pa budi blag otac i potpora našim nejakim rukama!... Četiri stotine godina Srbija je rađala roblje i izmećare.
Koga bih ja pozvao da brani sirotinju?... Nema više!... Što je srca i junaštva — ovde je!... Vama sam jade jadao, s vama hoću i da poginem!... Umem ja i putškom gađati i nožem seći, a ne samo dotrčati i došanuti!...
Dučić, Jovan - PESME
To je bio jedini čovek koji nije poznao jade. Ali iako ih on nije našao van sebe, on ih nađe u sebi: on oseti da ima dušu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
kola i tražile još neke hornodle i pčiode, enđebule i paorske devojke zapevaše kroz suze onu tužnu pesmu: Ne jadaj jade, Julo devojko, Ne jedaj jade, ne roni sýza!
i pčiode, enđebule i paorske devojke zapevaše kroz suze onu tužnu pesmu: Ne jadaj jade, Julo devojko, Ne jedaj jade, ne roni sýza!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nego Futoškinja i po!“ Svaki je u Budimu znao Trandafilku. Trandafil se smejao, slušajući jade i muke Isakoviča, a ponavljao je da sve to nije bilo potrebno.
Pavle se onda začudi šta ga snađe. Taj mladi čovek, brat Rus, sav u svili, neće da mu dozvoli ni da ispriča serbske jade, ni da mu kaže šta su sve Serbi prepatili. Ne da mu čak ni da rečenice, mirno, završi. To je intjeresno!
On odlazi sutra u Mitrovicu i neće se, više, vraćati. Valjda da zabašuri svoje jade, ljubavne, Trifun onda poče da priča – a kao da to prvi put čuju – kako se čuje da, iz Rosije, dolazi sin rosijskog
Dve godine mu se to činilo veselo, ali mu se dosadilo. Ima ovde, u Tokaju, da gleda mnoge jade i mnogu nesreću. Prolaze ljudi, žene i deca, pa nestaju u žutom lišću.
nije bila, ni želja da se pročuje, ni želja da se, među sunarodnicima, istakne, nego poslednja nada da, u Rosiji, serbske jade čuju, i to na najvišem mestu.
Pavle je to čuo i razumeo. Carica se onda obrati pravo Isakoviču i reče da ona zna, sve jade, koji su zadesili njegov nacion, a koji su ih doveli u Rosiju!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zbunjen za tren oka zaboraviv sve svoje misli, namere i jade, Isakovič, naviknut da se prepadne pred starešinama, zauzda konja tako jako, da se životinja prope kao luda i poče
Matavulj, Simo - USKOK
No, na naše jade, nemasmo džebane, a mletački princip zatvorio granicu, držaše ruku Turčinu, te moradosmo poslati u Podgoricu Šćepanova
Milićević, Vuk - Bespuće
Čudnovato, on je imao još iz djetinjstva jednu tužnu uspomenu , koja ga je, i kasnije kad je mogao da razumije njihove jade i opravda djela iz očajanja, i nehotice odbijala od tih ljudi; njih je razdvajao jedan grob, koji se, kao i svaki, dugo
kojoj su odrasli njihovi djedovi, vječno radeći i braneći je s puškom u ruci, sahranjujući u nju sve svoje nade i muku i jade i znoje, zemlji iz koje su se rodili generali koji su zaboravljali i svoje kuće i svoj jezik i svoju narodnost, čim su
Radičević, Branko - PESME
Ali možda zdrav on oda, Možda drugu sada voda, Suze moje, teške suze, Dragi drugu možda uze! Suze moje, velji jade, Drugu grli dragi sade, Drugu stiska on na grudi, A ja sama, sama tudi!
“ ode s glasa, Lomi konje i junake, Čini jade svakojake, Kušlja tlači, sablja seva, Klikće Veljko, Ture zeva, O tle čalma, o tle glava, Al' pod nebo srpska slava!
nasred Beograda, Ona s' diže, pa gleda da nađe Ono svoje smrskano komađe, Da s' napije jeda i otrova, Da započne jade vam iznova, Da zamagli vaše bele dane, Da pozledi te zarasle rane Da u krvci vašojzi zapliva, Da vam mine posred
kamen, Kad udariš da isteraš plamen, — Mesto rasta, mesto omorike Buće samo trske i šibljike, Oh nevoljo, ao velji jade! Mesto one ponosite zgrade Biće samo dva-tri praška laka, Da se plaše od vetrića svaka.
Doba kleto, Bog nam te ne dao, Oj Srbine, kud si zabasao? Ao jade, ao gujo ljuta, Idi, kleta, oh idi mu s puta, Dajde, Bože, strelu gromovnicu, Da udarim ovu otrovnicu, Ao Čubro,
Hej moj sine, kakav ti bejaše, Kakve l' Turkom jade udaraše, Ta ne bejah ni ja kukavica, Al' on beše naša perjanica.
Jer u taj čas Turčin s konja klonu, Sablju pusti, pa na zemlju tonu. Oh Milutin nedaleko bio, I jade mi ljute opazio, Dohvatio onu šaru dugu, I pomogâ od samrti drugu.
Daničiću! tebe sad bratimim, Da sa srca malo jade snimim: Ja imadoh brata rođenoga, Rođenoga brata jedinoga, Crna zemlja meneka ga uze, Ja za njime prolih gorke suze,
od vođica, Od konjica oturi je jadnu, Ona pade na zemljicu hladnu, Pade dole pa se obneznani — A moj brate, take jade mani, Gle Stojana, gledni sivog tića, On udari pretilog vrančića, Srdit bio, srdito udrio, Srdito mu konjic
granu, Al' već bojak pritiskâ poljanu, E se Turci makli pređe zore, A ispali Srbinji iz gore, Susreli se, zametnuli jade — Ali sad tek pravi boj nastade.
Ali ko će sve ti kazivati, Ko l' im redom jade prikupljati, Eto jednom: pocrvene trava, Ostaviše pet hiljada glava, Što preteče, strugnu bez obzira — Al' ko reče
Bog ti višnji dao sreću bolju, Al' ti nosiš jade i nevolju.“ „Nosim svoju i tvoju nevolju, Bog će tebi dati sreću bolju, Tebi možda, al' meni nikako, Nego dede
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
špiclov, pretio, potplaćivao, obećavao zlatna brda, skupio šta je skupio, bolje nije ni mogo, a i to na jedvite jade. Dve mu usput pobegle. A ovima koje su stigle Hasanaga potprašio pete! HUSO: Ama zašto, Alaha ti?
Kostić, Laza - PESME
Nemojte me pitat' sade, da vam pričam stare jade, stare jade, nove nade, što ih naša zvezda znade; već pođite do javora, pobratima onog bora, što ga stuži i
Nemojte me pitat' sade, da vam pričam stare jade, stare jade, nove nade, što ih naša zvezda znade; već pođite do javora, pobratima onog bora, što ga stuži i cacyši neiskazom veljih
onog bora, što ga stuži i cacyši neiskazom veljih muka Kosovkina bela ruka, te je njemu ruka mala grdne jade zaveštala; a kad guslar po njim gudi, iz javora jade budi, iz tamnice jadi lete da se braća jada sete, da se sete, da
veljih muka Kosovkina bela ruka, te je njemu ruka mala grdne jade zaveštala; a kad guslar po njim gudi, iz javora jade budi, iz tamnice jadi lete da se braća jada sete, da se sete, da ih svete!
još takav ne sinu gled; tim bi, što iz tog pogleda kresnu, svih vasiona stopila led, sve mi to nudi za čim god čeznu', jade pa slade, čemer pa med, svu svoju dušu, sve svoje žude, — svu večnost za te, divni trenute! — Ѕanta Maria della Ѕalute.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
i žedan, već što znam koliko zala i bijeda ima u svijetu, ali se sada radujem što, eto, ima i duša koje čuju čovjekove jade i u ovoj samoći; zato išti što hoćeš a ja ću ti dati: samo ako imam i mogu.
nekog vremena nađe se s onom svojom groznicom, pa kao ono dobri stari prijatelji stanu jedno drugome kazivati svoje jade i nevolje što su do tada pretrpeli, i najposle se dogovore da promene mesta: da pauk ode kod pudara pod kolebu, a
KUDROV I KUSOV Poturči se jedan obijesan Vlah, a počne većma jade hrišćanima zadavati no doklen je bio u svoju prvu pravu vjeru.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
To je, ukratko, priča o tome kakav je čovek bio deda Gavrilo. Ali, vratimo se našoj staroj kući, koju je na jedvite jade podigao još posle onoga rata, „odvajajući od usta“, kao što često ima običaj da kaže moj bakuta.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
I sinak je putem greo, Kojim trnje niče tek, Uvek blag, no uvek smeo, Mučeći se ceo vek. Dok jedared, crni jade; Od tiranske puške pade.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Da se željno izgrlimo, (Crno svrći, b’jelo vrći) I od plača ućešimo. 94. Što učinje velje jade Mladoj tvojoj kukavici, Kojojzi si vjeru dao, Da je ne ćeš ostaviti?
Kad me sretnu đeca u put, srećo moja! E su đeca mila tebe, diko mila? Često plaču, sporo rastu, čest moj jade! 96. Moj Jovane, orlomane, A kamo te, ne bilo te!
“ 120. Alipaša na Hercegovini, L’jepa Mara na Bišću bijaše. Aj, koliko su nadaleko bili, jedno drugom jade zadavali. Knjigu piše paša Alipaša: “L’jepa Maro, bi li pošla za me?
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
) FILIP: Gledajte ovo delo, grdnu krv, gledajte tu na zemlji leša dva! Udarac moje desnice ih obori! Za jade je moja plata to! (Iznenađenje i preneraženost.
SOFIJA: Pita me zašta! JELISAVETA: A sećam se samo da je rekao, pred onim leševima, da je to njegova plata za jade! VASILIJE: Za kakve jade? JELISAVETA: Mnogo me pitaš! SOFIJA: U stvari, on je unapred rekao da će da ih pobije!
JELISAVETA: A sećam se samo da je rekao, pred onim leševima, da je to njegova plata za jade! VASILIJE: Za kakve jade? JELISAVETA: Mnogo me pitaš! SOFIJA: U stvari, on je unapred rekao da će da ih pobije!
” JELISAVETA: „...udarac moje desnice ih obori, za jade je moja plata to!” SOFIJA: Valjda nećeš da kažeš?... Pa to znači... VASILIJE: Naravno da znači!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Noć mi poslednja ostade divna, lekovita i beskrajna. O, nemoj doći, ostavi mi strasne jade, slast još jedina mi je tajna. O, gle ruže što se sagle bele od nevinosti, ispod one plave jorgovanske magle.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
do mesta, provodio se, živeo kô svaki mlad čovek, a škola je tako ostajala na »starijem đaku«, koji je mučio neke jade s decom, a već kakve je vajde od toga bilo, — možeš misliti. Tako se prikuči ispit.
Rakić, Milan - PESME
Ti bi došla k meni bez suze u oku, Iako te boli razdiru i guše, Skrivajući jade i tugu duboku, U kutima tajnim nežne tvoje duše.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
DOĐOŠE I OZRINIĆI. VUK TOMANOVIĆ Koje jade dangubite, ljudi? Pogibosmo ovđe čekajući, nestade ni arča u torbice, a duhana nesta u toboce; vrat iskrivih uz polje
I POSJEDAŠE S CRNOGORCIMA, SVI MUČE I GLEDAJU PREDA SE. KNEZ JANKO Koje ste se jade skamenili? Što razgovor kakav ne počnete, no pospaste i pozamrcaste?
SERDAR JANKO Da je metnem odzgor svrh haljinah. VUK MIĆUNOVIĆ Koje će ti jade svrh haljinah? SERDAR JANKO Pritiska me sve nesrećna mòra; kako zaspim, ne da mi krknuti.
Kad ali je ono stari Ozro i birani za njim Ozrinići. (Nije od njih nijednoga živa.) Puče na nas svake grdne jade što u Čevu crkvu ne gradimo Aranđelu, da ni svud pomaga. Ondena se malo ne poklasmo, i sad drktim od njegova straha!
Što će znati mrtve kosturine kako će se kome dogoditi? VUKOTA MRVALjEVIĆ Koje jade ti tobož mudruješ? A ti više u njima proričeš no koji mu drago desetinja.
SERDAR JANKO Ne zbori nam, kneže, za te jade! Ni ovakve jošt nije žalosti na mnogo se mjestah događalo; no joj puče srce u prsima a obrnu svijet naopako za onijem
Pa se narod cio pomutio, niko ne zna što hoće da radi; pomrzjelo sve jedno na drugo. Na čudo smo i na jade bili razdvajući da se ne iskolje. Jedva smo ih ovamo savili, eda kako vi to pretečete.
Pandurović, Sima - PESME
O, kuku! kuku! svet zapeva celi; Zadrhta duša kao nebo celo; I masa zvezda sa neba se prosu Na tugu, jade, ljubav, sreću rânu, Na mrtvu dušu kroz jutarnju rosu.
— ona koja u svesti i duši Stvara tužnu pustoš, nerečene jade. Kroz svet naših nada, osećanja živa, Kroz domove sreće i kolebe bede, Kroz mozak, srca i sva naša tkiva, Guste,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
) i junačke jade prebroditi, a kamoli — pogledaj!“ To rekavši brkonja, uprije rukom put ove trojice svojijeh drugova, te zgodnijeh
“ On razmota i stade prevoditi sa českoga: „Dragi brate, Nije treba da ti potanko kazujem moje stanje. Sve jade što podnesosmo od našega djetinjstva pa do tvoga polaska, da je te sve jade zbiti ujedno, oni bi bili ništa prema onima
Sve jade što podnesosmo od našega djetinjstva pa do tvoga polaska, da je te sve jade zbiti ujedno, oni bi bili ništa prema onima koje trpim otkako primih tvoje pismo iz Kotora.
Osim toga tjelesni umor i divni prizori oduminjahu nešto negove jade. Lovćen i Štirovnik obigrao bješe s kraja na kraj.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
kao unapred spremljeni klišei — fraze (S méne pa na uštap, s brda s dola, s neba pa u rebra, na vrat na nos, na jedvite jade, itd.). Pretežan oblik govornih izraza je rečenica o čijem značaju za jezik uopšte prof.
— Svaka sjekira sebi malj načini. — Svako zvijere svoje oružje ima. — Siromah broji jade, a zenđil hiljade. — Slabu životinju dvojica jašu. — Slađe je darovano no kupovano. — Spram potke snuj osnovu.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ On se ustegne i ne videći nikoga upita: „Koji si ti što sa mnom zboriš? da se vidimo, pak kad čuješ jade moje, ne ćeš mi smetati da sebe ne samodavim.
Već na sve duge jade otac mu se opet skloni, primi ga k sebi i dade mu brod još viši i još ljepši od prvijeh. On ispiše na krmu od broda
“ Pop se nasmije, te pođe doma bez kave. 16. KUDROV I KUSOV. Poturči se jedan obijesan Vlah, a počne većma jade Hrišćanima zadavati no doklen je bio u svoju prvu pravu vjeru.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Malena sam... i cveće je malo, Što je svojom dušom mirisalo; Lako j' cveću kad mirisat' znade Pa izlije iz srdašca jade.
Oj, ne reci, ćuti Bolje je nek' ne zna, Neka i ne sluti Što da čuje jade, Kad razumet' neće Tužna je to pesma: „Oj pelen pelenče!“ J.
Ti bi došla k meni bez suze u oku, Iako te boli razdiru i guše, Skrivajući jade i tugu duboku U kutima tajnim nežne tvoje duše.
I kobna mis'o moriti me stade: Što moja nisi; i što smiraj dana Ne nosi meni zvijezde, no jade? Što moje bašte ostaše bez grana I slatka ploda, što riđa i zrije Na vatri srca?... Gdje su jorgovanâ Vijenci plavi?..
Našto, kad nije oštra kao koplje, Ni jasna k'o sunce, Da njome prodrem u znamenje svoje! Našto, kada je na jade nam data! Mati večnog straha; Kad ne dopire od pokrova dalje! Do groba mračna, A tajna preko ništavoga praha.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ah, psssst, pssst, gospodo, užasno, za ime Božije... šššt, zaboga. I najzad, na jedvite jade, paviljon popušta, utišava se najedanput žagor. — Je li, a? Ima li žaba rep? A zašto žaba nema rep?
Šta mogu da vam kažem? Razjarenim naporom, na jedvite jade, ja se nekako iskobeljah ispod koša, koji mi je jednu nogu sasvim bio prignječio.
svi listom priskaču, zadržavaju, vuku, savlađuju, dok se on besno i lavovski trza i otima laktovima, pa ga na jedvite jade umiruju te vode oznojenog Srećka tamo iza kulisa, i Mika, koji se strese od straha, mora da skine i bradu i čalmu i
parirao pravom koje mu je dala Narodna odbrana da takvog izdajicu može odmah na licu mesta ubiti), on na jedvite jade jedva popusti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
KUDROV I KUSOV Poturči se jedan obijesan Vlah, a počne većma jade hrišćanima zadavati no doklen je bio u svoju prvu pravu vjeru.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Još nam srca kriju izmirenje, spas I ljubav što prašta i jade odnosi K'o proleće zimu, kao mir talas. I dok ruke srećne stanuju u kosi, I dok glava sanja uz lice i grud, Mi nećemo
U srcu će biti izmirenje, spas I ljubav što prašta i što jade nosi K'o proleće zimu, kao mir talas. I dok ruke srećne stanuju u kosi, I dok glava sanja uz lice i grud, Mi nećemo
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
čudne reke što pada po tlu, Ja se ne mogu umoriti više nikada – kao u snu, I trčim tek da ne stojim, niti poznajem jade nit spas: Iz dana u dan prebijam bezmerne prostore, Plavilo odmakne odjednom providne svoje zastore; Samo nada mnom
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Munareta kao pusta, retko da čuješ mujezina. „Klanjaj sad, Selime Selmanov iz Čabra, u jade velike: zlo ti tvoje turkovanje i u priču!..
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zaboravila studen, nevolju, glad i jade, Toplo se Bogu moli da majka ozdravi. „O, hoće, draga, hoće! Dobar je Gospod višnji, Okrepiće ti majku, isceliće
Lečit’ bole, jade — zabava ti žila, Utirati suze sladost ti je bila, Prijateljske veze, ma na štetu svoju, — Verovati mnogim’ trlo
Miljković, Branko - PESME
odlutalog cveta čije ime Miriše izvan vrta i vodi me Do čistih mesta, nestvarnih bez nade, Ružo pomerena najslađi moj jade, O kako divno traješ izmerena Svojom odsutnošću, odvažno mislena.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
oči u oči sa svojim starim dušmaninom, Turcima, stoga neka bude hrabra; sigurno svaki ima da osveti po neke stare jade — neka sveti junački! Družina pozdravi đenerala pa onda ode uz selo.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Oj, ne reci, ćuti, Bolje je nek ne zna, — Neka ine sluti. Što da čuje jade, Kad razumet’ neće — Tužna je to pesma: „Oj, pelen-pelenče!
Puna jata raznih želja, A zlatne su — ti ih zlatiš, Tebi lete — ti ih vratiš, Divlje ti se ptice čine, Ne poznaješ jade njine, Sklapaš od njih oči svoje — Moje sreće do dva vrutka — Mila ružo, duše dušo, Šta ti želiš tog trenutka?
Pa gledamo mesec, zvezde, Vaseljene let, — Hajde, lane, da pravimo I mi sebi svet. Daću svoje stare jade, To nek bude noć; Ja ću moje, a ti tvoje Dodaj u pomoć.
Uzdisaji nek uznesu Vere naše zrak, To nek bude plavo nebo, Nek pokrije mrak. Mračne jade, noćcu našu, Moja dušice, Rasvetliće s našeg neba Naše zvezdice. Poljupci će zvezde palit’, — Pa šta veliš, je l’?
Ta pred njima nisam plakô, — Pa što mi se tako čude? Ja im nisam pripovedô, Moje bole, moje jade, — A lice je moje bledo, Bledo bilo od vajkade.
„Kako dođe amo?“ Zapita me Bože. A ja mu rekoh: Ti mi pomože! Bolove one, I jade goleme, Koje si mi dao, Za časak jedan Pod noge sam meto, Na njih sam stao. Tako se digoh I — do tebe stigoh.
Tako se digoh I — do tebe stigoh. A Bog mi reče: „Sad se vrati dole, Pa poštuj jade, Poštuj svoje bole, I nosi svima Zemskim patnicima S porukom božjom Najlepšega dara: Bol neka vas diže Nek vas
LX U snu, dabogme u snu, I gde bi drugde bilo, Dođe mi moja majka I pozdravi me milo. Na moje teške jade Spustila svoje oči, Utišaše se jadi Nebeskom nekom moći.
LXVI Mesečina kad prelije bole, I kroz jade dune ponoć siva, Zamiriše od gore do dole, — I oboje u jedno se sliva.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pričaće mi tugu u putnika tog Što mu dušu tišta sa udesa zlog. Pričaće mi mloge radosti i jade. Salomljenu veru, pokošene nade. Teško će mi biti slušat priču tu, u trenuću jednom snoseć sudbu svu.
sve badava! Nema leka mojoj bolji: Ona mirno — mirno spava. A ja bludim tamo-amo I zvezdama javljam jade... O! da znade ona samo Da je ljubim... ah, da znade! 1857.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I bludeći tako na jezero pade, Pa po njemu - jade! - kô zakovan stade: U jezeru plavom čudna moma pliva, Kakvu bolna duša u zanosu sniva Nebrežljivo plovi, raspustila
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sa kolikim je razumevanjem saslušao moje, najnovije jade. Pričao sam mu o mome carigradskom prijatelju ispičuturi i o njegovim lepim namerama gostoprimstva, pa mu onda pokazah
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Pitate, kako smo i šta radimo Julica i ja. Ne plačemo. Suze su za male jade, moja gospođo. Obadve radimo ono što nam je sad pos'o. Julica zapira muža i povija ga u pelene, i ćuti i trpi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Trebalo je ostaviti kuće, porodice. U neizmernom očajanju koje je obuzimalo zemlju, zašto i oni ne bi podnosili opšte jade zajedno sa svojima?... Dosad ih je nosio neki kolektivni zanos. Dosad je još bilo neke nade.
Petrović, Rastko - PESME
te čudne reke što pada po tlu, Ja se ne mogu umoriti više nikada - kao u snu, I trčim tek da ne stojim, niti poznajem jade nit spas: Iz dana u dan prebijam bezmerne prostore, Plavilo odmakne odjednom providne svoje zastore; Samo nada mnom
Šantić, Aleksa - PESME
I kobna misô moriti me stade: Što moja nisi, i što smiraj dana Ne nosi meni zvijezde, no jade? Što moje bašte ostaše bez grana I slatka ploda, što rađa i zrije Na vatri sunca?...
Korača i nosi i radost i jade U turobnoj tami svojih poznih dneva; I još dva-tri kroka, pa pod bregom stade, Gde spomenik s orlom dvoglavijem
Speri s duše, hodi, Prašinu s gradskih zidova što pade... Leptire, amo, moje srce vodi, U ljiljanima da utopi jade... 1910. SIJAČI Jutro. Bik riče. Iz široke nozdre Para mu bije. Odjekuju strane.
I kad bi suze mi tajne Zvezdice znale sjajne, S neba bi sletile dole Da moje ublaže bole. No ne zna te jade, Njih samo jedna znade, Ta jedna a sama što je Rastrgla srce moje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
No da vidiš što sam neveseo: stiže knjiga od malene Banjske, baš od moje ostarjele majek“. Kaže jade tastu na uranku: kako su mi dvori poharani, kako su mu sluge razagnate, kako li je majka pregažena, kako li je ljuba
A kad banu muka dosadila, tada bane riječ progovara: „Ljubo moja, — tebe bog ubio! — koje jade gledaš na planini? No ti podbi jedan komat sablje, udri, ljubo, mene, ja Turčina: misli, ljubo, koga tebe drago“.
Moj ujače, Crnojević-Ivo, da ja tebe jedne jade kažem: sinoć polju legoh pod čadorom, dopadoše dvije moje sluge, na pero me ćurkom pokrivaše i gospodski lice
Ako mene štogođ bide tamo, kakva muka u veselju tvome, jal’ poginem, jal’ dopadnem rana, čekaj, ujo, onda jade grdne; el ja vodim đece pod barjake porodice ljuta Crnogorca, pod barjake đece pet stotina: đe jaoknem, svi će
“ Maksim gleda jade isprijeka, isprijeka, ali poprijeko. Ja kad tako zeta darivaše, na kapij̓ se otvoriše vrata, pa stadoše sluge i
Kud se ono Maksim zatrčao?“ A ne vidi jade iznenada. Kad dopade dijete Maksime, na Miloša bojno koplje pušti, bojnijem ga kopljem udario pod čelenku među oči
Mili bože, na svem tebe fala! Da se kome onda pridesiti i očima jade pregledati: kade pade krasna poglavica, a zgleda se mloga porodica, u junake krvca uzavrela, pa se staše darivati
Ne mogu ti rane preboleti, već ti prosta moja krvca bila!“ To izusti, pa dušicu pusti. Nad njim Predrag jade jadikuje: „Jô Nenade, moje jarko sunce! Rano ti mi ti beše izišlo, pa mi tako rano ti zasede!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Proklinjao je i onaj čas kad je sludovao i priznao tetka Doki jade svoje. I tek kad mu je ona opet došla i ponudila mu se da popravi celu stvar, — tada se tek još više uplašio i rešio