Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
A kom će se, opet, militi rad kad mu drugi sve odnose? Poče i da se opija. Uzeše govoriti da je i pameću šenuo. — E, jadnik! Kako ne nađe nekog poštenog čoveka da ga iščupa iz te bede? — Nalazio je i to, ama mu sve podliju vodu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Na jedan tako bačen sekser vele da je tako silno poleteo i odgurnuo onoga ispred sebe, da je ovaj jadnik poleteo u neku baricu, i zabo se u nju glavačke, i stajao usađen kao struk luka.
Teodosije - ŽITIJA
Svi oko njega skočiše, i zapitaše ga za uzrok strašnoga krika njegova. A on, jadnik, jedva dišući kaza: — Neki strašni mladić po zapovesti Savinoj — reče — na spavanju je na mene napao, i izvadivši mač
iz nekoga raja božastvenog ili kao da je mnogo bogatstvo izgubio, plačući govoraše: „O, kolikih se dobara liših, ja jadnik! O, koliko bogatstvo — da se bez brige svetske Bogu molim — zamenih za ništavilo slave ljudske!
Matavulj, Simo - USKOK
Sad knez nema u domu od muškijeh glavah nâko jedno uvuče u kolijevci!... Ala je stari soko ohronuo, potavnio, jadnik! Bože moj, kad pomisliš da je on prije same dvije godine ovđena zapovijedao, a sad, kao i drugi kakav siromašak, čeka
Sremac, Stevan - PROZA
Oca nismo spomenuli, jer ga, jadnik, nije imao. Davno ga je izgubio. I tu je naš Jovan bio malerozan; došao je na svet dve godine posle očeve smrti, i na
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
punoj opušaka, ili na dopola popijenoj čaši, a onaj se njen momak sve nekako smanjivao, sve se više i više smanjivao, jadnik, i uskoro — trebalo ga je tražiti ispod pepeljare ili tanjurića s bademima, toliko se bio nesrećnik smanjio, dok su one
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Razdvoji sklop joj, Milosti i Spase, da mahne, širom, vratima četvorma. Ovako šta će jadnik siromašak: da sluša oblak kako komi grašak? a ipak „ima neka vasiona“.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Neko reče: — A onaj jadnik još maše nogom... — A boga ti! — Bolničari ga već stavili među mrtve, jer kažu i tako će umreti.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ljubica ga pogleda pažljivo. »Ta on je krasan čovek, dobričina, reče ona u sebi, ali šta ćeš mu kad je ovakav, jadnik. No ništa, bar ću sa te strane biti mirna, jer i njih ima svakojakih.
Gojko ne diže glave za njima. Odoše oboje u praznu učionicu. Tu su u poslednje vreme sedeli i provodili razgovor. — Jadnik, žao mi ga opet! reče Ljubica. — A je li on vas žalio... ono pre, kad vam je poslao naredbu.
— Zašto?!... Zašto?!... Sve ovo, zašto?!... uzvikivaše jadnik glasno. — Bože, ovoliko stradanje!... — Zašto... zašto ?!...
A vidiš, kod njega pokušao... bez razmišljanja... i pravo za kamdžiju... zna ga da je bezmoćan kao dete, jadnik!... Gori mu, strašno mu gori desni obraz, oseća sva mesta kojima se bol i vatra pružaju, onako dužinom...
»Šta je ovo ?... Ima li u svetu pravde i istine!... Dokle će ova stradanja i muke ?... Bože, ima li te!«... uzvikuje jadnik očajnički, pa seda na jedan veliki kamen, koji je valjada naročito radi toga i namešten uz brvna, oslanja se leđima uz
— Što ti je, bolan... kako to gledaš ?... Ene, pa on je, jadnik, bolestan!... uzviknu ona, zagledavši mu se u oči. — Ko si ti ? ote se Gojku zagušljiv glas. — Zar me ne poznaješ !...
ali što ću kad samo srce igra u meni, sama mi se duša veseli... I svega ovoga ne bi bilo... i ovaj se jadnik ne bi namučio, samo da sam znala... za ono... Ali ko je to mogao znati!
nije se imalo radi čega živeti«... Gojkova se bolest odulji čitava dva meseca, i naposletku jadnik, namučen, ozlojeđen na ceo svet, salomljen i smrvljen pod teškim i dugotrajnim udarcima sudbine, izmučen i teškom
I tako do same smrti... Znaš li ti da sam ja bežala od njega. Pobegla sam ovome nesrećniku, a on, jadnik, u groznici i bunilu, dojurio za mnom, stao pred prozor i čeka...
Šta nisam tada mislila, o Bože!... A on, jadnik, najedared klonu... posrnu i htede pasti. Ja pretrnuh od straha... odjednom se sledih, uzeh ga kao malo dete i dovedoh
Tada sam videla da na njega nikad ne bih mogla ruke dići... da ne bih mogla ubiti nikoga. I on se, jadnik, od toga dana ne diže... Ode, kao da je i svojom smrću hteo da mi učini uslugu, da me zadovolji potpuno...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Oni se smucaju tu zbog tebe, sejo moja, i jedva čekaju da onaj jadnik izdahne... Više nisam slušao... Otrčao sam na svoj krevet, pokrio se čak preko glave i tako sam ćutao, ćutao do mrkle
»Kad se to začelo?« pita se jadnik hiljaditi put, i sve mu se čini da od rešenja toga pitanja zavisi dela njegova sudbina, pa se još upornije, još nervoznije
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Koliko se starac izmorio (a možda i prepanuo), ne moga progovoriti, no čekaše, jadnik, da mu se dah povrne. Osorni zapovjednik stade brektati; gospoda, i oni počeše mrmljati na nj.
Dadoše mu da pije. Jan je bio veoma blijed, lice mu rastrojeno bješe od uzbuđenja. „Jadnik“, reče Ivana, „Bog zna šta je promišljao gledajući sve ovo noćas, a mi ga zaboravismo!
Sva ona vojska tisnu se za njim, psujući ga i gađajući ga iz pušaka. On je, jadnik, bježao što ga ikad noge nosahu, bijele i krvave pjene izlažahu mu na usta.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja prionu svojski. Jadnik se ne bješe omrsio bogzna otkad, a još toga dana pješačio četiri časa. Kako li se ugodno iznenadi kad mu, poslije
Ćosić, Dobrica - KORENI
Čuo je, prođe Aćimu, u jednoj suzi razmrska mu se sin, nesrećnik, jadnik. A kuda ću ja? I šta ću ja? Kako da ga ostavi ovakvog? — Đorđe, dođi ovamo!
Stoji i ćuti jer je slab da sedne i jaukne. Sve je to kazna nad nama, obojicom, misli Aćim. Zna odavno da je, jadnik, jalovak. Zna to i on što ćuti, mali, crn na kaldrmi.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ „Boluje, a nema nikoga ko bi se o njemu brinuo“. „A, to je nešto drugo! A od čega boluje jadnik?“ „Od žuči. Ta boljka spopala ga je već u njegovoj dvadesetoj godini i izazvala u njemu naklonost ka melanholiji“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
su se noge vukle po izoranoj od granata zemlji i odneo ga na previjalište gde ga je predao bolničarima i gde je ovaj jadnik odmah potom umro ... Eto od toga dana naročito Packo je postao naš ljubimac.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ček’, ček’... evo sad... — mucaše jadnik jednako, preturajući rukom po pojasu. Đurica priđe, istrže mu rubac i razveza, pa stade da broji banknote.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Čim starac skoči da skine pušku sa zida, a srednji sin bjež̓ u nevidiš. Sad će pred oca najmlađi sin. Hoće i on, jadnik, da okuša sreću, pa ako što bude, dobro, a ako ne, nikome ništa.
E, šta će, jadnik, i ovome caru kaza sve što je bilo, i kako su ga sluge uhvatile, i do njega dovele. Caru se dopalo njegovo pričanje,
To rekne i skoči do u onu maglu. Ostali ga pogledaju pošto je dolje na dno pao, pa ugledaju kako je jadnik iskesio zube, te pomisle da mu je u onom pamuku lijepo i da im se smije, te i oni okrenu za njime skakati u onu maglu,
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
A onaj jadnik u podrumu? Žuljaju li ga negve u koje su mu, javno, pred svima, okovali gležnjeve ruku? Da li je i dalje onako pribran i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Usled uzbuđenja osetio sam laku drhtavicu, kao jezu. Uplašio sam se da opet ne nastupi malarični napad... A on je jadnik umro od iste bolesti. Kao da se otimam od smrti, ustao sam onako malaksao, ne bih li zaboravio žalosnu uspomenu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Durnu se junac, kćaše prevratiti kola: pritrča on, jadnik, zadržati da ne padne na zemlju, te ćivot zadrža, a sam pade mrtav. Jer sam Bog čuvaše oni ćivot.
Tako, znajte, više vam ništa ne govorim.« A i pre toga jadnik, mnogu je hulu, rugu i ukor na Hrista Boga našega i na prečistu Bogorodicu poručivao u grad Grkom.
So toga vičući se govori: ah, što ću jadnik, teško si meni i do boga! Gleda gore, gleda dole, vidi nebo i zemlju. Vidi gore i vode; veli pomozi, daj mi ruku,
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kao nestašna deca kad metnu konjsku muvu magarcu u uvo, pa ga time silno uznemire, te se, jadnik, uzaman baca nogama, stresa tovar i samar, ali mu sve to ništa ne pomaže, — tako i ovome samo puste u uši misao o