Jakšić, Đura - PROZA
— A nikome nisam nažao učinio, ni zla pomislio, toli nekom zakinuo ili zajeo... A gle mene jadnika!... Ljudi ga tešiše, nudiše mu se svi da mu pomognu novu kuću napraviti; a to bi sve mogli za tri-četiri dana učiniti.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— reče vladika. Pop s mukom podvuče ruku pod ikonu i metnu je na srce: — Ovdje! Doktor priđe, obrtaše ga, jadnika, i ovamo i onamo. Uze ga bosti čiodom po nogama i sve do pojasa, a sve pita: — Boli li te? Osjećaš li štogod?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ej, ta što me cvelite, snaja! Ta šta se bog već jedared ne smiluje na mene jadnika! — jada se ovaj. — ’Ajde nemoj mi se tu prenemagati i prevrćati očima k’o šokački pop — nego uzmi klipovâ, pa idi pa
Sremac, Stevan - PROZA
Izgledao je otprilike kao kakav od onih jadnika u špitalju kad mu sipaju u šolju kakvu smandrljanu medicinu. A on opustio ruke među kolena, ćuti i gleda besvesno.
Radičević, Branko - PESME
Al' pogledaj sad onog jadnika! Milutinu čedo ponajmlađe, Već i njega loša kobi snađe: U grlo ga pogodiše belo, Klonu noga i klonu mu telo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Izgleda kao da su se mrtvi oslobodili muka. Ali je mučno posmatrati onoga jadnika koga je zrno udarilo u glavu, pa mu pozadi viri parče mozga.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Nastade pravi lom. Kletve, pretnje, pa bogme po malo i psovke, onako kroz zube, sve se to prosu pred ovo dvoje jadnika, koji dođoše da založe svu svoju snagu za dobro i napredak orlovičke omladine. Ali svemu ima kraja, pa i ovoj pogodbi.
kako ne umete da se branite, odgovori mu ona i zacenu se od smeha, sećajući se jučerašnjeg prizora, kad psi saleteše jadnika sa sviju strana, a on se samo obrće i baca nogama u stranu, i ako nosi štap u ruci. — He, ono je bilo iznenada...
Ona stade žaliti ovoga nemog jadnika, koji ne zna ni za kakav protest. Siromah!... Gojko stajaše tako nepomičan, prevrtaše hartiju, pa je odjednom savi,
Ko bi ga sad video, ne bi poznao u njemu onoga zbunjenog, plašljivog jadnika. »Da ga iskasapim svega!... Lepo onako da uzmem nož, pa pravo u grudi — neću u levu stranu, nek se duže muči.
— Nisam u početku nikako, a letos jesam... često. Stojan mu pobusao grob velikim zelenim busenjem... On ga je, jadnika, i ožalio... A ja... eh!... — Što bar ne dođe odmah po raspustu, da sediš s nama ovde ?... Nego tako...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
On se bori, bori, pa malaksa... Žao mi ga jadnika! Nije bio rđav!... Sad je pametan, ozbiljan čovek, ne zanosi se kao pre.
— Kako sad ludi s njim? — Lepo!... Sad ga ne ismeva niko, vole ga ludi; a i žalimo ga, jadnika! Dopade mi se nešto da u ovoj zemljici živim što duže vremena. Učinio sam s mnogima poznanstvo. Neki krasni ludi.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
deblja, nego zine pa pliva dalje; — e, tako, vidiš i naš ćir Đorđe samo obzine (a onaj mu sam uleti) i proguta ponekog jadnika, pa produži put dalje, i gleda ko mu je zatim na redu. — Pa i opet on ostaje i nadalje dobar komšija i pošten čovek.
je opisana jedna skoro neprespavana noć Sretina, a koju bi najzgodnije bilo nazvati onim već gotovim naslovom iz »Jadnika« Viktora Higa — kojim se i Sreta tako često služi u svojim dopisima — a koji glasi: »Bura u lobanji«.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Gle, ovde desetorica na jednoj gomili, ubile ih dve granate što su jedna za drugom udarile. Pogledajte ovoga jadnika kako sedi, pred njim stoji poboden u zemlju ašov.
— Nosim jedan proštac. — A što, bolan, samo jedan? — Ne mogado' više ugrabiti. Naiđosmo amo na ogradu nekoga jadnika, pa kad navali vojnik, vi'š, ka' i vior diže sve za tili časak. Ostade sam čistac.
drugi kraj, pa vučem i vičem: »moj je,« te se umalo ne pobismo, a proštac niti je moj ni njegov, već ko zna kojega je jadnika. Ala će da zakuka kad dođe pa ugleda kako mu se od ograde ni trag ne poznaje; sve raznela vojska. — I ako je.
Vele da je otud nekud od Knjaževca. Turci mu pobili sve ukućane, a kuću zapalili. Njega jadnika valjda je sam Bog spasao, ali je eto siroče od stra' poludilo, pa koja mu vajda sad i od života...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A kao mamac nosi na glavi zlatno pero. Zar može nasilnik da prođe pored takvog jadnika i da ga ne opljačka? No u tome slučaju đogat bi prestao da ramlje, starac bi se ispravio i strahovito podviknuo, i