Jakšić, Đura - PROZA
Sad je tek nastala prava zabuna. Kola se lomiše, a pod točkovima kola lomiše se kosti. Mati je tražila svoje dete, a jadno dete izgubljenu majku... a svi smo tražili zaklona od nepravde i od nasilja madžarskog...
U grobu je večita tišina! Je l’ te, prijatelju? Onde je mirno, nemo, — govoraše jadno devojče žalostivim glasom, — i ja ću umreti, ali za mnom neće niko zaplakati...
Učitelj ga pogleda i suze mu pođoše niza staro lice, i nije se mogao uzdržati a da ne uzdahne: — Milisave! Jadno moje dete! Ali kmet, u kome je zvanična dužnost svako osećanje ugušila, oporim glasom progovori: — Milisave, priznaj!
— Zar i ti, babo?... Ah, babo, babo!... A znaš da mi srce jedva bije od bolova koji ga stegoše! — reče jadno devojče, pokrivajući isplakane oči svojim belim ručicama. — Moraš, kćeri, i ti ići da ga dovedemo kući...
Obradović, Dositej - BASNE
Bedno i sasvim od beslovesnih beslovesnije mora biti ono jadno srce koje nikakove blagodarnosti u sebi ne čuvstvuje, zašto „v o l i o s e l p o z n a j e j a s l e g o s p o d i
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Sutra odnesem pisma na čardak. Dođe mi lajtnant i pop Jakov, doneše mi crvenog voska; ja pročitam moje jadno prosto prošenije, a lajtnant: „Eto tako, prosto srpski, oni će sve razumeti; a da si ti njima s politikom pisao oni bi
(Ali kakvo jadno vino! Crveno, istina, ali na dno pala kao neka sreš; i na dnu po 2—3 dramajlije; kad ti hoće da donese, a birtaš
” Kažemo: da se sa šnjima bijemo i da i se ne bojimo, a skoro će i zima dva zla rastaviti. A Marinović kroz plač: „A jadno vam vaše bijenje i nebojanje! A gdi vam je Černi Georgije?” Kažemo: da je dole na Moravi pred onom turskom ordijom.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Radan, pa ga pogleda tako sažaljivo što je onaki; čisto si mu po očima mogao poznati, gde bi mu rekao: bože, pa i ono jadno uči nekoga!... I ošinuv volove, pođe i reče: — U zdravlju, gospodinu provesore! — Servus! — reče profesor.
To nesrećno momče beše se tako opilo da već ne zna šta radi. Okupilo bubnjati kao pomamno, već se ne čuje ono jadno ćemane Srejino.
je sad za pisara i premešta se u drugi srez, a na njegovo mesto poslali nekakvog dečaka: izgleda kao metiljava ovca — jadno, suvo, nepokretno, ne ume čestito ni govoriti...
Jedan od njih skinu i gunjac. Ujedanput halaknuše: »Drži! Ne daj! A drži!« Ono se jadno prepade i pribi uz onaj panj. Utom priskoči onaj s gunjcem, te ga poklopi i uhvati.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— upita ga Kruška. — More, ma̓ni me! Ja bih voleo da sam umro nego što sam dočekao ovaj pokor!... I još se jadno spremam! Velim: bog zna hoću li dočekati još koje veselje, daj da se bar sad proveselim sa dobrim ljudima.
Nikad, vojvodo! — Ti možeš preći preko Save. — Ja sam jednom prešao Drinu i našao družinu koja sveti ono jadno roblje!... Danas da prelazim Savu, da padnem na hlebac kakvom sirotanu, neću!...
Dučić, Jovan - PESME
RASTANAK Opet sam te sreo tamnu, punu sete — Braniš nevidljivoj suzi da poteče; Kô sen beznadeždni, tako, jadno dete, Ti beše pored nas celo jedno veče. Sve beše odavna nestalo međ nami, I ljubav, i mržnja.
Pa ćeš da zapitaš jednom, i nenadno — Našto samo suze, našto boli samo? I šta da ikad žali srce jadno, Kada je sve naše, sve što osećamo!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Da je bolest neizlečiva, da sad još nešto jadno i nazire, ali da će za kratko vreme vid sasvim propasti. dalje, da je Joca pokušavao još po nečim da zadrži napredovanje
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Nit' živi jadno, nit' mre. Sad zapomaže i moli za oproštaj: ne žali, veli, pare, ako Boga znaš, idi kod sviju lekara.
On oseti, isto tako, da je i ono što je dotle kazao sve slabo i jadno i nekako očajno obično, pa ga obli rumenilo, i on se naljuti na samoga sebe i odluči da više ne gleda u tu ženu
onaj mračni stroj mojih instikata, osećanja i strasti ja ne mogu ni da prodrem, nego, u mesto toga, osećam samo neko jadno mozgovno vrenje, dok se u duši sve nešto zgužvalo i ispremetalo.
Sve mora tako biti? Zaista sve tako mora biti? Eto otvorio sam ja i oči i srce za sve što ovo jadno doba pokreće i predamnom zjape sve krvave i otvorene rane čovečanstva vidim sa svim kako s praskom prskaju svi oni
Ali unutrašnje snage ima, ima je sigurno, ima. — To je: Bog čuva Srbiju. — Jadno podsmevanje. Bolje je da otvorite oči.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A na to, svoju husarsku sablju, koju mu je Trandafil bio nabavio. Sve mu se to učini jadno, sirotinjsko. Kao Trifun, i Pavle je zubima škrgutao.
A kad bi ga otkrio i podigao, njegov brat i bratučed mogli su da vide, koliko je telo, u tog malog stvorenja, smežurano, jadno, slabo, žuto. Teška, kao puna vode, bila mu je samo glava.
Bajka o preseleniju Črnogoraca svršavala se, tih dana, jadno. Za to vreme, iako je život Pavlov bio, tako reći, u Kijevu, stao, Isakovič je imao nekoliko doživljaja, koje je, te
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- otpljunuo sam u stranu želeći da izgledam kao neko koga sam video u bioskopu kako to radi, ali sam izgledao jadno i ona je to znala. - Zar imaš očuha?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
„Anđeo smrti okrenu buktinju, i s njom se ugasi moje jadno biće“. detentіo rei alienae (lat.) — držanje, prisvajanje tuđe stvari dešperatan, desperatan (lat.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Noću se išlo na pljačku i, u zoru, vraćalo, jadno i tužno. Neki od vojnika Isakovičevih, omamljeni lepotom zavejanih šuma i brda, odoše i dalje, u skitnju.
Matavulj, Simo - USKOK
— reče vladika. U taj mah zaurlika vuk negdje u dnu polja. — A-ha! — učini đakon. — I onaj to kaže! — Jadno zvijere! — doda vladika i krenu se. Milo uze svijeće od đaka. Ostali se oprostiše s vladikom.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Zato su se lepe namere vaspitača u njoj skoro automatski izvrgavale u licemerno, jadno, neduhovito tolkovanje. Pošto su uvideli da dečja knjiga ne poštuje mnoge zahteve „prave” književnosti, nedaroviti
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Još od 1892. počeli su se opažati na njemu znaci nervnog rastrojstva, od 1895. bolest je uzela maha, i on je jadno svršio u Šapcu 1. avgusta 1898. Jovanović je jedan od najplodnijih pisaca iz naraštaja osamdesetih godina.
Milićević, Vuk - Bespuće
Bilo je u toj kiši nešto prljavo i jadno, u tim tankim i uskim mlazovima koji se kvase i gube u nemirnim lokvama žute, blatnjave vode koja zalijeva kaljave
kako je on sebe zamišljao, on nalažaše u sebi jedno čudnovato ružno biće, puno zlobe prema svijetu i životu, sebično i jadno svome rođenom zlu. On se zaprepašćavao, čudio, pitao: „Otkuda ovo meni? Kad se je ovo biće uselilo u mene?
Kaluđer razmahivao kadionicom, strijeljajući očima. Za pijevnicom pojao jadno i žalostivo neki napola slijepi i krezubi starkelja; nekoliko djece pomagahu ga pištavim i neskladnim glasom, i
Sremac, Stevan - PROZA
tri čaše i leti i zimi, i što vuku naviše decu za uši ili zulufe, sve dotle dokle se žrtva ne ispravi na palcima, te jadno dete stoji kao ono čardak ni na nebu ni na zemlji. A nije tražio ni regraciju od đaka.
Sve ovo je Maksim tako detaljno opisao kao da je ovo jadno goveče sad prvi put s meseca spalo, kao nešto do tada neviđeno u selu, ili kao da je iz menažerije uteklo, pa sad deca
Radičević, Branko - PESME
“ Ovaj beži, onaj za njim struže. Srpče jadno podobno će biti Da dušmanu britku sablju siti, Neće biti sokolova oka, Niti pleća kô stena široka, Niti grudi kao
Kako dođe, procvilela mati: „Pomoz', oče, molitvu očati!“ Otac glednu jadno bono dete, Pogleda ga od glave do pete: „Rišćanice, bolest je golema, Za nju nema na zemlji melema, Al' ne boj se,
“ Al' skočiti u Dunavo ladno, Tu povrnut svoje zdravlje jadno, Zametnuti šetanu na pleći Pa u goru u lovak poteći, Tu vas grdna spopade ljutina, Pa lajaste kô na lancu psina, —
Jedno Ture ka njemu doleće Uplašeno ne mož' biti veće: „Vala eto“ — kâ bez duše poče, Poče jadno, ma reči ne doče, Jedno zrno udri ga u glavu, Ture pade pred Rada u travu: „Dakle tako, dakle još zamalo, Možda
Suze lila, jade nabrajala, Ime njemu često spominjala, Tužno, jadno — kam bi zaplakao, Ma jad otaj dugo ne trajao. Jedno jutro pred zoru rumenu Nađoše je hladnu i studenu, Na grob
se zaustavi, Prigna uho, ode osluškivat, I ču govor, a ženski bijaše, Jedna, brate, vako govoraše: „Jao Fato, jao jadno zlato, Da luda si jošte, kukavico, Ta u bega svakoga je blaga: Na hiljade laganih konjica, Na hiljade krava i volova,
pravo; Ma može biti da se sve obrnu, I stenje kleto sa puta mu zgrnu; Al' može biti da se samo smeši, Da srce jadno malčice uteši, Il' valjda je jošte štogod drugo, Ma o tom mislit bilo b' sasma dugo.
68. „Oh moj Bože, dragi Bože, Sad ste moji, sad ste moji! Al' kad mislim što bit može, Srce mi se jadno boji: Ta slatko je, zdravo slatko, Sve se bojim, biće kratko. 69. Nigde meni nema sreće Kako prenu i svet glenu.
I olovo sve postade Pa na srce jadno pade. Teško li je, ala tišti, A ne može da propišti, Oh, snimi mu teret, snimi, Snimi, Bože, il' ga primi!
U srce se sam udrio, Još jednom ga pokosio, Valja njemu rane trpit, Pa kâ dosle jadno krpit Dokle jednom Boža volja Oprosti ga svih nevolja. A šta radi slatko čedo, Kako u svet Bog još ne dô?
se ona mlada, Vide oko ukočeno, Silnom tugom umoreno, Beše u njem' i sijanje, Ma ko stražnje to tinjanje, Kako oko jadno sjaje Kada telo dušu daje. Ona stiže, ma tek glenu, U dvorove nazad krenu.
„Aoh udri, ne daj, brale!“ Poklikuju, puške pale. Boj se bije, Krvca lije, Ali de je čedo belo, Kud se ono jadno delo? Kud će krvca do srdašcu, Kud će luča do sunašcu? Za goricu sunce bega, Ona za njim, kud bez njega!
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
I to posle obilne večere! MUSA: Jadno mu je njegovo dobro. Zar ga ne vidiš kako je ufitiljio? Što bi se smejo tako glasno, da nije nazor?
Kostić, Laza - PESME
Hanaan je jedno groblje, tvoja majka jadno roblje!” tako dalek zbori glas. A čuje li tog pozdrava, tog pozdrava smrtnih strava, izrailjskom rodu glava?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Dijete, kako je, štono rijek, ludo mlado otišlo, nije jadno ni znalo šta je s njim bilo, pa je od svoje tetke mislilo da mu je majka i tako je i zvalo.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
uz moja kolena slično mravima i rapavi glasovi hrskavice gle s trga zahtevaju milost od tananog sluha sveta. Jadno to samoljublje bića zbijenih u grozdove mesa! Šta da se s njima radi?
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
GINA: Jadno ti dobro! MIĆA: Sad svi tako, a tamo, kod sudije, svi ste ćutali. TRIFUN: Pa ne znam šta smo mogli? MIĆA: Mogli ste
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Neko jadno raspoloženje, pa nam se čini da sunce škilji... A usta nam se zalepila od žeđi. Povremeno smo gađali celo poslepodne.
— Kuda idete tako? — pitaju vojnici. — Kud bilo, samo nećemo u ropstvo. — Ama, vratićemo se!... — Jadno mi vaše vraćanje, kada mi obraz oduzmu. Ajd ojs — gura volove jedna seljanka, da bi išli naporedo sa konjskom zapregom.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Molim oprostite... Ja, znate, ’nako... stade mucati preneražen ćato. Jadno njegovo ranjeno srce!... Na prvom ljubavnom koraku morade naići na ovako uniženje...
— Jadnice!... jadno moje dete! Mučenice!... šaputaše ona, lijući suze na tu gustu crnu kao gak kosu što se nemarno razbacala po njenim
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I kad tada ostanete nasamo imaće tvoj mužić grdnih muka. DOSADA O, kako ti je ime gadno, al divna sudba, drago moje jadno. Plači samo od tuge i milja i ostani uvek draga nerodilja. Nek pljušti kiša besa i srama, niko neće ostat za nama.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
!.... — Istina, Cvejo, ti već znaš zašto se 'nako grade? — Pa, da budu lepše. — Ha, ha, ha, brate moj, jadno ti ga ljepše. Pa što će im ona bruka, ne smem ni da pomenem pred đecom?... Ja mu objasnih kako znadoh. — Aa!
Dođe mu kao da će poludeti. Sutra ispit, a on ni pola predmeta nije pregledao, a jadno ti naučio. Poče da misli. Dosada je vredeo kao odličan matematičar i u opšte vrlo dobar đak.
i đaci što trčkaraju pred školom, i nebo nad njim koje se plavi i treperi u toplom i nežnom zraku, — sve je to crno, jadno, ništavno. Nema sunca, nema života, — propast!.... ZVANIČNA ISPRAVKA Sela naša palančica zinu od čuda.
Ah, kad bi nekako tetica htela, pa da voli i nju i njega zajedno! ... Jadno dete! Sad bi joj i deoba tetine ljubavi dobro došla. »Neka voli i njega... nije vajde... kad već tako ona hoće«.
Pandurović, Sima - PESME
Za ljubav, ja sam smešan komplot kov’o U društvu strasti i gneva, da skratim Spomena starih vaskrsnuće novo, A sebi jadno ispaštanje ovo.
I mrzim samo naše doba ružno, Gde je sve jadno, sve „sredina zlatna“, Gde se, poput starog i žalosnog klatna, Klatimo lagano, monotono, tužno.
SRCE O jadno, malo srce naše, Ti kucaš uvek verno, tačno; Ali te tamne sumnje plaše; Danas si tako tužno, plačno.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
da, moj prijatelju, meni se čini da se neću pretužno s tobom rastati nego naprotiv. Razumiješ li me, sinoć mi je jadno bilo pomišljajući na rastanak; a danas naprotiv.“ „Kako ćeš da to razumijem?“ zapita onaj u čudu.
Sve je to obišao, tražeći lijeka svojoj boli. A curi, kako njoj bješe? Kako joj je moglo biti no jadno. U toj zdravoj, čistoj duši planula je ljubav bukom.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Nasmije se otac put njega, no i uzdahne govoreći: „Jadno dijete! što ću za ovaka mala dva jaja uhvatiti?” No ono mu odgovori da će mnogo i mnogo uhvatiti.
otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice.” Jadno ždrijebe prevari se pa otvori vrata, a vuk njega za vrat te ga uvali i svega pojede, samo glavu i rep ostavi, pa onda
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Šta?... Zar je preminuja gvardijan? — pita ih Bakonja. — A di si ti, jadno dite? — reče Grgo. — Šta je s tobokare? Ja sve pitam od jutroske: ama di je mali Jerković, kako to da njega nema, kad
Ćosić, Dobrica - KORENI
žitelji Prerova, ravnajući svoju visinu prema veličini njiva i livada što ih ostaviše svojim naslednicima, i svi odreda jadno su beznačajni, pa Vukašin pomisli: ipak, neće me pored ovih sahraniti. U ovoj krčevini smirio se negde i moj deda.
— tiše reče Aćim, pomalo se i gadeći bolesnog, jektičavog izgleda kapetana, na čijim je šiljatim ramenima i smešno i jadno Visio plavi mundir. — Smrt oglašuje. Četiri deteta su ostala bez oca. Još jedna žena postala je udovica.
Bilo je smešno gledati dečačića u kaputu s kratkim rukavima koji su mu ruke činili još dužim. Jadno je izgledao u tesnim i kratkim pantalonama, u kojima nije mogao da hoda i koje bi se cepale čim bi potrčao.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
počinje da plavi, Vraća mi se jato belih golubova, Klonulo od bola, i krila krvavi', I tu pokraj mene umirući cvili. Jadno drago moje, znaš li gde su bili, I zašto umiru tužni i krvavi? D. Simić CXLVI RASKLAPA ZORA...
Oh jadno drago!... Večno tako, Kaj se, i kaj, i žali! I dok za senim' nadâ pali' Pogrebna bruji pesma, Spomene blede sreće hrani
„Tvoje sićušno, tvoje jadno „delo“ Učiniše to zar? Reci, „radniče“!... Pod Nepojamnim što se svuda svelo, Čemu tvoj život? Cilj mu?... O, jadniče!“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Male kućice čuvara pruge proleću i najzad, ne usporavajući naročito, voz stade. Na peronu jadno osvetljene stanice tiskale se otrcane prilike nekolicine nosača i dece i drsko se grabile oko stvari putnika.
Ja čak nisam mogao verovati da to može biti tako, silom, protiv moje volje. Ne znam ni kako je tada izgledalo moje jadno lice, ali ono, što sam video na drugom kraju vitla, bilo je užasno.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
mogao i počne vrlo tankijem glasom: — Kobo, kobilice, otvori mi vrata; nosim ti studene vodice i zelene travice. Jadno ždrijebe prevari se pa otvori vrata, a vuk njega za vrat te ga uvali i svega pojede, samo glavu i rep ostavi, pa onda
Kad on to čuje, sneveseli se opet, pa ode kući, a ćaća ga pita: — Što ti je sad car rekao? On mu reče: — Opet jadno: rekao mi je da mu moram ujutru dovesti sve svoje prijatelje i neprijatelje, jer ako to ne učinim, da će me svedno
Petković, Vladislav Dis - PESME
I dok dubi verna slutnja strah jezivi, I jedina pesma dok je još krik sova, Moje srce, jadno srce, neka živi, Nek još kuda, knjigo moja sviju snova. Čelom mojim i danas je splet od bora.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
“ To beše Boško!... A u dvorovi, Na makoj svili starog vojvode Plakaše dete kose zlaćane, Ne znajuć, jadno, još u bešici, Da mu, sirotom, majku dovode. To beše... STANA: Ta dosta, dosta! Proklet večito!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ništa nije tako skrušeno, tako jadno i očajno, kao razbijena vojska; oči ne mogu da vide ovaj prizor, a da se srce ne oblije krvlju.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ljubi, terpi, serce moje, To je jadno stanje tvoje; Drugom se ruža rumeni, Meni s' tavni pelen, ah, zeleni. 1817. Mihailo Vitković SIMA
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Biće baš prve neđelje iza ukopacije. Krajišnici se vraćaju... bježe od Banje Luke. Jadno, čemerno, ubijeno, bježi, ne obazire se...
Ta silesija prođe ispred nas, dok bi čojek udario dlan o dlan. Golo, jadno, čemerno, bježi, ne osvrće se... Jedan, siroma, ižednio, lijepo mu pjena trgla na usta, svrati se onom točku kod
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
uživati najbedniji sebar, mogu makar da napojim svoje žedne oči na jednom takvom prizoru i da pošlamim otud nekakvo jadno, šturo zadovoljstvo. Nadam se da ostali među mojom manastirskom braćom ne znaju za ovaj sitni porok.
je Lauš tako grubo poslao natrag, što je njihova povorka izašla iz Kule bez svečanog ispraćaja i što je sve to nekako jadno ispalo. Oni su veoma osetljivi. Bogdan Opet će badavadžije i lenjivci na Kuli imati šta da preživaju, barem dve nedelje.
lončićima, uzmuvati se ovuda, istucati u stupu travke i zrnevlje, smućkati neku odvratnu sluzavu tečnost i naterati ono jadno dete da je iskapi. Šta se tu sada praviš kao da si postao mislilac ili surovi mudonja.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Odricala je pred ljudima sve jadno i propalo po cenu brutalno gordog odbijanja svake pomoći. Uvek razdražena i gorka, mumlala je u sebi: — Pomoć!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
je koji su već klonuli od umora, i tužnog pogleda zure negde u daljinu kao neko kome je kuća izgorela, pa sad posmatra jadno zgarište. Laganim korakom od zamora prođosmo pored ove mase i kretosmo dalje uzbrdo.
A kapisla, brate rođeni, dâ oganj. A ono zrno jadno, ćelo bi lijevo, ne može od cijevi, ćelo desno, opet ona vraška cijev. A natrag ne može od ovi zatvarač.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Gomilom okupljenih ljudi prosu se smeh, a dečak pocrvene. Njegova metlica izgledala je, zaista, jadno. Ali, čistila je. Čistila! Dečak prkosno podiže bradu, a metlica mu šapnu: — Ne daj se! Ne daj me!
Šantić, Aleksa - PESME
U pustoj sobi sam, kô sjenka bona, U sebi slušam zvuk pogrebnih zvona I stiskam srce jadno i kukavno. Večeri sveta, dođi! Tiho, tiše! Jer ovdje niko ne čeka te više — Svi moji mili zaspali su davno. 1904.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tolike ti jabuke rodile u pitomu Nestopolju tvome!“ Bježi jadno momče Prijepoljče; dostiže ga Miloš na kulašu, te i njega kucnu šestopercem, sedam se je luta premetnulo: „Drž' se
“ „Jest slobodno, moje drago d'jete, al' je jadno u te pouzdanje: kako ćeš ti poznati đevojku, kad je nigda ni viđeo nisi!
Ne nosi mi krilo pozlaćeno, ne zameći kavge u Kosovu, Kosovo je jadno i krvavo, lako ćemo jedan poginuti“. A ja sam se grotom nasmijao: kakve kavge traži u Kosovu, kad mu đogat u tri noge
Kaduna se bratu svome moli: „Aj, tako te ne želila, braco, nemoj mene davat ni za koga, da ne puca jadno srce moje gledajući sirotice svoje“. Ali beže ništa ne hajaše, već nju daje imoskom kadiji.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Čega li se sve tu nije našlo i čim li sve jadno magare nije opterećeno! U Stričeve prazne mlinarske vreće najprije su pobacane sitnije stvari: šarafi, ekseri, stare