Jakšić, Đura - PROZA
“ I on se nije prevario. Kad je izjutrta došao, moja dobra tetka ležala je mrtva na svojoj jadnoj posteljici. Srce mi se steglo, ćutala sam, ne mogući ni reči progovoriti, ni suzu pustiti...
Po samom izgledu njegovom videla sam da mu je nepravo što ovako jadnoj sirotici mora da očita poslednju molitvicu. Zatim se okrete čiča-Marku, koji je s prekrštenim rukama gledao u mrtvaca.
Noć je... Poneki starac samo kašlje u svojoj jadnoj kolibici, a napolju pred vratima pseto reži... To je sav život u selu: nigde žive duše! Nigde čoveka!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Gnev prekipeo. On je smišljao muke kojima bi mučio te gnusne ljude. Hiljadama misli ukrstilo se u onoj jadnoj glavi... I to samo sene kao munja, pa je za čas nestane... On se udari rukom po čelu. — Ali ja moram njih nadvladati!..
Radičević, Branko - PESME
XXIV Ona stiže, pa s' okrenu, Tamo, tamo, oh nazada, Svojoj majci jadnoj glenu, Koja možda spava sada? Pa i u snu Boga živa Seća na nju nevoljnicu, U nj se uzda, dalje sniva; Već je vidi u
Boga živa Seća na nju nevoljnicu, U nj se uzda, dalje sniva; Već je vidi u zdravljicu: Kako li će, sanče ludi, Biti jadnoj, kad s' probudi?
„Je l' istina šta ti tu veliš, Mito?“ — „Ah, teško, teško mojoj jadnoj duši, Iz brbljavi što ja sad pusti usti! Ne, nije tako kô što sam ti kazô.
„I teško, veli, mojoj jadnoj duši Iz njega šta sam ja uradio? — Iz pećine je tigra on izišô Jedanput sretno, oće l' drugi put?
— Iz pećine je tigra on izišô Jedanput sretno, oće l' drugi put? Ah teško, teško mojoj jadnoj duši.“ U stare sebe zatim lupa grudi.
Niza obraz teška suza Meni jadnoj za njim puza Duša mi se tužno muti, Nije t' veran možda kruti. U tuđinu on je zašô, Drugu možda sebi našô, Za
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ajme meni, ja se presjekoh. Odakle tebi, velim, ženska glavo, taj kaput? Od mog pokojnog Dane, kaže ona. Kuku meni jadnoj, zar moj Dane umro, pljusnuh ja rukama. Umro, sestro, oplakala sam ga i sahranila kako sam najljepše znala i umjela.
— Ma zar tako, bako? — Baš tako, razgovore moj. Hodam tamo-amo oko Une, biram lijep vir gdje ću sebi, jadnoj, suditi, a sve korim svog pokojnog Danu: jesam li ja tebi, Dane, govorila da ti ne smiješ umrijeti prije mene.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
očnih kapaka Suze, ko kišnica iz oluka, I sva se u licu zarumeni (Ko kad se stavi previše ruža): „Joj, kuku li si jadnoj meni, Ja gubim mogućnost da steknem muža!” „Teško je, al i lepo bilo voleti, I slatko u srcu nositi plam!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Disao je kao što diše čovjek kad je u najvećem trku. „Kuku meni, jadnoj!“ kukaše mu kći. „Ubiše ga!... Ao mene, Milune, dijete moje!“ reče serdar stenjući.
Ao mene, Milune, dijete moje!“ reče serdar stenjući. Kao da joj se ledeni šiljak u srce uteče, tako joj bi, jadnoj djevojci, čujući riječi. Ona ponese obje ruke na grudi. Serdar se sad promjeni u licu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— .Ja, mi tako: danas jesmo, sutra nismo... A, ovaj ... tvoj muž gde je, je l obveznik on? — meni jadnoj, zarobili su ga, prokleti da su. Ne znam, jadna, ni gde ni kad., niti je pis'o. — A teško čekati, je l'?
dok naposletku ne počnem osećati pravu vejavicu takvih leptira koji lete, gužvaju se, šenangleziraju i zuče po mojoj jadnoj glavi kao po košnici, pa mi piju i sišu nešto unutra, tako da Mi ništa slađe ne bi bilo nego da ovu glavu izgorim u
Metaniše lisac, sve izigrava, puzi, laska. Veli: „Svetli pašo! Smiluj se jadnoj raji.“ „Jok, jok, ne može, valah, ne ide. Miloš na Dublju, Miloš na Ljubiću...
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
mrštio n sklanjao vazda unutra kad bi o svečanicima spazio prazničnu crkvenu povorku, krstove i obredne stegove, što je jadnoj raji još ostavljeno bilo. Čak ni pravoslavni sprovod ka večnoj kući nije mogao da gleda. A zla im nije tvorio.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Časovi milja minuše, Radost i sladost proteče, Pa šta ti jadnoj ostavi Tvoj lagan dragan, proleće? Golu te nagu ostavi, I drugu dragu obima, Poljupce svoje rasipa Gdegod međ’
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
o, buntovnici? Buntovne krvi gadan porode, Šta hoćeš više?...“ I vojska juri, Kao osveta gneva kraljeva, Po jadnoj zemlji pustoš prostire, Do prosijačkog štapa dovodi Nesrećnu decu celog naroda... JANjA (iza bine): Izvuci konop!
Gde mi je sin? O, kaž’te, ljudi, jadnoj materi!... TREĆI TURČIN: Nasloni se, bako, malo na prozor pa odunda gledaj gore, tamo Stambol-kapiji!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
okrenutim u vis onim sjajnim zvezdama, što onako nežno trepere i šalu ozgo neku meku, blagu tišinu i pokoj ovoj jadnoj zemlji, čiji se stanovnici ovako krvnički tamane.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
rukama puške jednolike — jednog arča, od dvanaest drama; na glavi im kape kadiflije, zlatne kite biju po pojasu. Jadnoj majci, svi ti su jednaci!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A ona poče u glas vikati i plakati i govoriti: — Teško meni, jadnoj i nevoljnoj siroti i do konca sam već poginula i s telom i s dušom!
široka; sve ljude smeštaše i primaše ih, nikom od toliko tuštenih ljudi nije se zabranjivalo, krome meni jednoj paklenici jadnoj.