Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— I meni dodija sve ovo... Ja bih rado otrpeo i tri rane nego sve ovo što sam ovde u ovom jadu pretrpeo!... i dokopaše da se vrate domovima.. Dok se ne namuči, čovek ne zna koliko je blago svoj krov...
Dučić, Jovan - PESME
Putniče, kada se opet vratiš domu, I u toploj sreći i jadu studenu, Ti prisluži svetom Marinu; i k tomu Ljubi svoga bližnjeg i njegovu ženu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Rakosavlevič je primio Isakoviča, odmah, u svoju kuću. Isakovič, inače tvrd na jadu, i bez suza, bio je, za trenut, izgubio prisustvo duha. Ćutao je i vikao, naizmence.
Bio je željan da ga svi ostave na miru, njegovoj nesreći i jadu, da se usami i da ode, kao što usamljeni konjanici nestaju, u sumračju.
Isakovič je bio na njih već zaboravio. Iznenada, sad, setio se, u onoj bedi, jadu i užasu, one lepojke, čija je ćerčica imala naduvenu gušu – za koju mu doktor Dolčeti reče da bi bila mrtva, da je
Život njihov, na izgled toliko je lak i prijatan, ali je pun pritvorstva i prolazi u jadu koji se krije. Kraj sve telesne lepote, gospoža Evdokija nije bila uspela da u njegovim snovima istisne iz sećanja i
Vasilije je umro u Moskvi, u jadu i bedi, maja meseca 1754. Agagijanijan je pisao Pavlu, o majoru Božiču, nekoliko pisama, iz Beča.
Radičević, Branko - PESME
pritiskô odozdo do gore, Svuda pljušta, trnja i bunike, Dešto cveća, ali čemerike, — Čemer nama bio bi doveka Da se jadu nije našlo leka, — Nit' izvora, ni vodice ladne Da se usne ponakvase jadne, Ni tičica, ni pesama lepi Da umorno
Bog je tebi grom u ruke dao, Udri guju, oh, udari vraga, Da mu nije među nama traga. Ovo reko, dado pleći jadu, A onome crnom Beogradu, Pa udari na neku ritinu, Pa otuda na neku lužinu, Pa lužinom pođo unapreda, I sred luga
zasušio, Oko stalo pa se ukočilo, Ona gleda svoje sunce milo, Sunce milo, ali na zapadu — Pomoz', Bože, nje golemom jadu.
Idu Srbi, ječi polje ravno — Ma tud proše drugi već odavno, E su čuli kako je u gradu, Čuli Srbi o turskome jadu, Pa se vešto na noge dignuli, Dve-tri straže njima ukinuli, Pored grada prošli stranputice, Hvatili se zelene
Još oseti se onom grdnom jadu Da on mu divnu prisvojio mladu, Pa želi njemu još više neg' pakô, Jer njemu s' čini e umire lako; Pa drkće junak, od
Ja dovati mača plamenita, Pa družini na susret poita; Ja mlidija, došli su za mnome, Da se jadu podsmevaju mome; I bi ti se pokrvili tuda, Da me s' oni ne manuše luda.
Oko joj se čarno ukočilo, Ona ne da svoje sunce milo, Sunce milo, ali na zapadu, Pomoz', Bože, njenom veljem jadu.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Djed onda viknu strica Nidžu. — Nikola, odider vidi šta je ovo. Nema britve, nema ništa. Stric se odmah dosjeti jadu. — Pokrao Rade! — Koji Rade? — Tvoj Rade, Rade školarac!
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Kad ti brat ne bude brat, ni majka majka, pa ni kadija prijatelj, kad se svako o svome jadu zabavi? Pusti mene, zamisli se o sebi! Ti si sad sebi nasilje učinio!
Kostić, Laza - PESME
MOLITVA BOGORODICI Jule, ćerke Pere Segedinca Oh, majko sveta, Bogorodice, što sluga ti na mene kaže lik, u jadu ti se nalik osećam, pomozi mi, da, slaba, naučim olakšati bar ostalima bol, te svaki jad, ublažen, utišan, da grdnoj
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Po uplašenu i neobična izgleda licu Velja se doseti jadu, namršti se i kao da i njega obuze lako drhtanje, ali se on pribra brzo i pogleda se sa Gojkom pravo u oči.
Samo se još nije mogla dosetiti svemu jadu. Ona podiže glavu, pa blago ali ozbiljno pogleda Ljubicu, pravo u oči... Naučila je ona davno, da iz očiju svoje dece
Neko ih je zlo snašlo, ali se niko ne doseti pravom jadu. Odjednom se kod Ljubice pojavi neka odlučnost na licu ; mati joj odlazi i dolazi zabrinuta, ali se Ljubica zaustavila
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kao konj kad mu nature oglav, Čekao je trgovce s Bliskog Istoka, Dok su se Vuka, Magda i Joka Dosećale bedi i jadu Koji ih je čekao u Rijadu!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Zemlja te suncu ugrabila! Zemlja ti kosti izbacivala! Iskopala ti se kuća od muškije’ glava! Jad te jadu dodâva dovijeka! Kuća ti se kućetinom zvala, na ognjištu iznicalo trnje! Lijek tražio kod sedam Stana i devet Marija!
„Silnom“ lovcu Silan lovac, kraj mu jadu nema: Na lisicu pušku naslonio, Za pećinu glavu zaklonio; Kad udari, za mnogo ne mari, Kada puca, njemu srce kuca,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Čuvši on to, dosjeti se jadu, te jedva dočeka doklen mu dan dođe. Kad svanu, on uzjaše na svoga konja, pripaše sablju i povede psa pa se uputi k onoj
Kad đak to vidi, dosjeti se i svome jadu, ali uteći iz pećine nije mogao nikako. Pošto se pop ispeče, zove divljan đaka da s njim jede, a đak jadni ne šćene, već
Onda ona proviri kroz brvna i kad opazi u košari samo glavu i rep od ždrebeta, odmah se svome jadu dosjeti, te obije vrata i stane ridati i naricati nad mrtvom glavom ždrebećom, a najposlije od teške tuge i žalosti
Dvije careva sina ljubaznice, videći da je carev sin prestao k njima dolaziti, dosjete se jadu, da je kakvu drugu đevojku k sebi dobavio a njih zaboravio, pa se dogovore da navalice pođu u kamaru đe carev sin leži.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
U tome izađe Bone s advokatom. Krste, koji ga prije ne bješe vidio, dosjeti se svome jadu, pa se poče privijati oko njega: — Oče moj, ja sam brat vra-Barin. Da sam ti priporučen, ako su na tebeka došle karte..
Ćosić, Dobrica - KORENI
Uzimala sam te u naručje i pela na sebe, kao što se dete penje na konja. A ti me, jadu, štipaš, ujedaš kao malo kuče, samo me naljutiš i ostaviš. Od takvih kao što si ti ne bi ni na đubretu klijalo!
prirodnom inatu, i velikim gazdama dešava, onda, Adame, nikad ne oprosti živomučeniku Nikoli što se mrtav ruga tvome jadu. Ali, sve se uzdam da nećeš, pa ti zato i pričam ovo.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Ne mogu skoro da verujem da su prohujale dvadesetitri godine od kako sam rodila svog dragog prvenca. U bolovima, jadu i nevolji“. Ona obrisa suze, a njen brat se rastuži.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ćutali su. Njegovo ukočeno lice grčilo se uvek u onoj užasnoj napetosti i jadu. Disao je teško, ubrzano, kao da se s najvećom mukom penje uvis, drhtao je od nekog nejasnog, jezivog straha.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Čuvši on to, dosjeti se jadu, te jedva dočeka doklen mu dan dođe. Kad svanu, on uzjaše na svoga konja, pripaše sablju i povede psa, pa se uputi k
Onda ona proviri kroz brvna, i kad opazi u košari samo glavu i rep ždrebeta, odmah se svome jadu dosjeti, te obije vrata i stane ridati i naricati nad mrtvom glavom ždrebećom, a najposlije od teške tuge i žalosti
Be, i dedo se sada nađe u čudu, nije lasno onolikoga sina izgubiti! Taman oni o tome jadu i belaju, dok telal navede dijete vičući: „Pedeset ćesa!“ Dedo nametnu ćesu, a hadžinica odmah iziđe na sto ćesa.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Svome smo jadu vični, on je već ispevan, Al’ rane srpskog roda tište nas svaki dan. I kad se anđô sreće nasmeši na naš rod Odmah i
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Idi, idi, ja mu rekoh Slobodna je noć, Ta zadržat’ ne mogu te, Slaba mi je moć. Samo sakri jadu traga, Ta sakri nam vaj, Nemoj da te pozna draga Da si uzdisaj.
Uzdisaji stišaju se, Dok se ponove, Nikog nema, da se mome Jadu odzove. A ja sedoh, da u pesmi Stvorim lepši dan, — Mladu ženu uz kolevku, Zavarljivi san.
su bili časi zlatni, Kad vremena behu srećna, Ja sam imô mnogo vere, — Al’ zar vera nije večna Zar je vera što u jadu Izneveri sirotana!? — Zar te ne smem svojom zvati, Vero moja — zakopana?
Nastasijević, Momčilo - PESME
HOR ŽENA IZRAILjSKIH Zapojte mi, sestre, Nikad ne ostavi Bog Ni sramno u ropstvu, ni ljuto u jadu Narod svoj najdraži, Izbrani ljubljen svoj. Večni Bog, Večni Bog Štiti nam Izrailj. IGRA PRED KOVČEGOM Jehova!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Mladen je osećao da ona plačući, u tom jadu, plaču, čeka da joj on pristupi, uteši je, bar da mu se obisne, zaboravi sve i na njegovom ramenu isplače se sita, sita.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Jer maharadža grozni smrtnom ih obreče jadu, I tanke pokvari lule što vodu sprovode gradu. I, silni građani nekad, padahu klonulim telom, Sa onakaženim licem i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A i kome bi padalo na pamet sada, u ovom jadu... Imalo ih je koji su već klonuli od umora, i tužnog pogleda zure negde u daljinu kao neko kome je kuća izgorela, pa
Nekada je sve njih nosio isti zanos. Sada vide opštu nevolju, i u zajedničkom jadu razbijaju se lične patnje kao kapljice nad brzom rekom, od čije se huke i ne čuju pojedinačni uzdasi.
Groznije stanje ne može biti. Glava mi je klonula na grudi, i u nemoćnome jadu, potekoše mi suze. Ali pogled mi slučajno pade na vojnike.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
3adrhta Vedran, jadu doseti: izvor da ga potopi vode poslao, voda mu do ramena stigla. Zar je on znao da deca izvora imaju oči? A imaju!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ja kad biše polju pod Žabljaka, đeno su se braća sastanula, đeno će se s jadom rastanuti, no da vidiš jadu započetka: pohitao dijete Maksime na njegovu bez biljege vrancu, i skupio desetinu druga, hoće svojoj na muštuluk
Ne desi se dobroga junaka da uvati grdna zlosretnika, no mu sokak poljem učiniše, a niko se jadu ne dosjeti porašta je konja povratio. A kad viđe vojvoda Miloše, grohotom se junak nasmijao: „Fala bogu, fala istinome!
Kad su bili pred bijele dvore, tu se majka jadu dosjetila. Kad uljeze u bijele dvore, al̓ se Jovo sa dušicom bori, više njega Maksime vladika, čati bratu samrtnu
Povrati se na bijelu kulu, te izbaci pušku habernika; začu beže na zelenoj londži, svome se je jadu osjetio, on se vati u džepove rukom: iz džepova ključi pokradeni!