Obradović, Dositej - BASNE
112 Žena i kokoš Žena imađaše kokoš koja joj nošaše svaki dan po jedno jaje. Ona s tim nezadovoljna, lakomeći se na više, počne preizobilno kokoš s ječmom hraniti, želeći da joj po dva jajeta na
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
ZAGONETKA Mesto tučka (s dva je kila tri preteglo!) kantarsko se jaje u zvonu izleglo! OD POSLOVICA PRELjA I ŠVALjA Više je nahranio naprstak, nego kazan!
venac, ni morska pučina, ni na pučini postavljen svadbeni sto; ceo moj vidik sad je ovo golo, oljušteno, jaje, na koje veje so.
SOLDATUŠA Ošišanu, vode je preko pijace, bosa među čizmama gazi sneg, gola ko jaje beli se kažnjena glava, i cela pijaca, kroz sneg koji ne prestaje da pada, gleda je kako čeka ko će prvi da je
Onaj koji nema ništa ima sve, ako ima so na jaje, štap u ruku i prag za pod glavu! A imaće više nego sve ako sve pusti ko tikvu niz Savu! 5.
Više danas košta jedno jaje, nego juče jato kokošaka! da sam juče imao milion, belela bi mi se reka od gusaka! A danas mi se, za taj isti
NA SVETOILINjSKOJ PIJACI Kantaru se, ko da je konac sveta, gvozdeno jaje, kog teret pokrenu, po gvozdenom repu tamo-amo šeta, svemu kazujući težinu i cenu.
ložim vatru, sečem u tiganj tri režnja slanine, pored prozora opet promiče sneg, slanina počinje da cvrči, razbijam jaje, Sobom preleću senke čavki, sečem hleb, i radujem se jajetu. SNEG NA MEDVEDNIKU Bože, ala veje! Neka veje!
Il je to ova jutrošnja vedrina, ova vedrina iznad ovog stola, nebeska vedrina, kojoj su oslonci ovo jaje, ovaj luk iz venca, i ova čaša, s vencem prvijenca?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— iskriviti lice na plač prokopsati — imati uspeha u životu prokrtoljiti se — promeškoljiti se pronosak — prvo jaje koje snese mlada kokoška prosehiriti — sa uživanjem pogledati protolkovati — protumačiti prpa — veliki strah pudar
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
A ona, sirota, dobra, brate, kao svetac, pa pilji u njega kao noje u jaje. Kad se on što obrecne, a ona da svisne od plača, pa još mora da krije suze i od nas i od njega.
Afrika
I to još nije sve. Evo tast, mladoženja i drugarice, šalju mladu da igra preda mnom, samo za mene i sasvim uz mene. Jaje darujem sa pet franaka, što izaziva freneziju oduševljenja.
Evo mdaloženje, donosi mi belu kokoš, i tast, jedno kokošije jaje. Trećih pet franaka, koje oni neće da prime. I vesele se nastavlja istom zahuktalošću, istim lupanjem tam–tama, istim
Radostan sam što gazim po močvaru; nalazim da su svi ljudi braća i izjavljujem mojim pratiocima da kokoš i jaje koje nose ostavljam njima. Slušam kako je sve dalje iza mene potmuli udar tam–tama i larma. N. već spava.
prelivena krvlju, nekoliko polupanih kalbasa u kojima je bilo valjda dola (svetog piva), jedan okrugao kamen ili nojevo jaje ulepljeno perjem.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Petar je uzvikivao: „Što piljiš u moju ženu, dugonjo, kao štrk u jaje?“ – ali je bilo jasno da se šali. Pavle je, uostalom, navaljivao na Petra da se pokori tastu i da, ili odustane od
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
snova Probudili su zmiju Zmija je uvis šiknula Pobegli su daleko Gledali su izdaleka Zmija se oko vidika obvila Ko jaje ga progutala Vratili se na mesto igre Nigde zmije ni trave ni parčadi belutka Nigde ničeg daleko u krugu Zgledali se
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
I tražila je tako mi Boga. - Drži! - sagnula se i pružila mi nešto. Bilo je to malo, izduženo, hladno jaje neke barske ptice.
Sad je već lično na golemi crveni disk hitnut ka zvezdama. Trske i močvare bile su zelenozlatne, a ja sam gutao ono jaje. Bilo je hladno, ali ukusno, jer ga je Rašida posolila.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
) — čorba, supa od povrća i mesa u kojoj je obično razmućeno jaje bukagije — okovi na nogama Buniparta — Napoleon Bonaparta (1769—1821), veliki francuski vojskovođa, državnik i car
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
opipa oružje, gunjeve i čizme na dnu kola, nove novcate amove, srebrom okovane, i dukate i nož i sat, okrugao kao jaje, u pasu. Ništa nije bio zaboravio.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
). Simboli plodnosti su: jaje, zemlja, jabuka, višnja itd. Vreme izvođenja ljubavne magije takođe je povezano sa osnovnom metaforom, a to je promena,
³⁶ Jaje je najpoznatiji i najrasprostranjeniji simbol plodnosti novog života, pa je logično što majka na venčanju stavlja mladoj
i najrasprostranjeniji simbol plodnosti novog života, pa je logično što majka na venčanju stavlja mladoj u nedra jaje, da bi bila plodna. Puž je takođe životinja koja se koristi za plodnost.
) i sredstva (voda, tepsija, jaje, jabuka, raskovnik itd.) imaju istu funkciju: da pomognu začeće bilo „otvaranjem“ materice, bilo podsticanjem
Neke žene posle porođaja uzmu mućak, metnu ga u list topole, zakopaju ga i kažu: „Kad se ovo jaje izvelo, tad i ja rodila!
⁶ Kada mlada stupi u novi dom, običaj je da zgazi jaje ili da razduva perje sa tanjira, da bi joj i porođaj tako lako išao.
⁷ U šabačkom kraju, da bi porodilja lakše rodila, kroz nedra joj propuštaju jaje da padne na zemlju.⁸ (Široka upotreba jajeta u ovim običajima objašnjava se verovanjem da će se žena poroditi brzo, kao
upotreba jajeta u ovim običajima objašnjava se verovanjem da će se žena poroditi brzo, kao što kokoška brzo snese jaje.⁹) Trudnicama su mnogobrojnim verovanjima tabuisane mnoge aktivnosti i postupci.
Kad sutra dođe, koja bude veća — muška ili ženska — onakvo će dete biti.“³⁰ Na Kosovu trudnici proture jaje kroz košulju pa gledaju kako će da padne na zemlju: ako padne na vrh — biće muško, a ako ne, rodiće žensko dete.
Ne valja se doneti porodilji na babine jaja, da detetu ne bi po telu iskočile guke kao jaje (u gibanici, naravno, može biti jaja, s obzirom da ona nisu cela i sama).
gornjoj Krajini, „kad žena mora odbiti dijete od sise, čara ovako: u onaj dan, u koji je dijete rodila, sjede — uzevši jaje i žlicu — s jedne strane, a dijete premetne s druge strane kućnoga praga; pa ga, onako pro praga, stane dojiti.
Na jednom naglo istrgne sisu iz djetinjijeh usta i pruživši djetetu jaje i žlicu, reče: ’to nek ti je od sele hrana i zabava!
Matavulj, Simo - USKOK
— Ama, jeste, čoče! Zna se i to da je njeki vaš kupio od mazge jaje, a drugi od vaših našao na putu božje oko! — Kakvo jaje? Kakvo oko!? — pitaju iz družine.
Zna se i to da je njeki vaš kupio od mazge jaje, a drugi od vaših našao na putu božje oko! — Kakvo jaje? Kakvo oko!? — pitaju iz družine. — Vaistinu, da vam pričam — nastavi Cuca.
„Šta ti je to?“ pita ga Ćeklić. Primorac, videći s kim ima posla, odgovori: „Vaistinu, nijesi slijep! vidiš da je jaje!“ Ćeklić reče: „Nikada tako jaje vidio nijesam! A od kakve je tice?
Primorac, videći s kim ima posla, odgovori: „Vaistinu, nijesi slijep! vidiš da je jaje!“ Ćeklić reče: „Nikada tako jaje vidio nijesam! A od kakve je tice?“ — „Ma nije, brate, ni od kakve tice, nego od mazge, od prave talijanske mazge!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Otuda ti meni dođi, sad ja imam konac u rukama. — A što li njemu treba moj Vilson, ubilo ga kantarsko jaje? — začudi se Lazo.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Tu, među cvećem, ispod ruža, stoji voda, a po njoj pliva crveno jaje, zdravac, dren i druge lekovite trave. Svlačim se i kupam. Pucnji i veseli glasi prolamaju jutro.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
baba mu da i to samo da vidi od čuda kakva će to biti klinčorba, te saspe u onu vodu i zamete; potom zaište jedno jaje, te i njega razbije u onaj skrob; onda zaište još malo masti te ono zamasti, pa onda skine s vatre i klin izvadi
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MILOŠ: Ti samo misliš da si pametan. MARKO: Tako mlogi na svetu misle da nešto važe, a u sebi su razbijeno jaje. Jedan kaže, kad što dokazuje: koliko moja slaba glava dopušta; a u sebi misli, da je najjača.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
riba koje po klubovima neprestano cvrkuću da su potpune neznalice što se tiče kuhinje: „Verujte, ne bih umela ni jaje na oko da ispečem!“ Kao, ona ima neke važnije zadatke u životu od kuvanja!
Predavao je molbe jednu za drugom, ali sve bez uspeha! Je l' slušaš? Dobro! Sačekaj samo da popijem jedno sveže jaje, zbog glasa! Tandara broć! Šta sve nije radio taj momak da bi se dočepao svoje životne slušalice!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Gine krava u pojati. Sred kućice, u pošasti, glogovina počne cvasti. Gavranica u šajkaču snese jaje - spusti draču. Ližu čanke psi i mačke. (Gledam Prizren - slušam gačke.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Kako ne, štogod hoćeš, bratiću!... Samo ne znam šta bi. — Ja imam hleba, doneo sam sa stvarima, a ti nabavi koje jaje, pa ćemo večerati. — Hm, dosad smo kupovali od Smiljke, po sedam za groš. Daće valjad’ i sad tako...
A ja ti, brate, ne volim onaj seljački običaj: da se ruča ma šta... Odvoji malo sira, koje jaje pa gotov ručak. Jok, ja hoću svakad kuvano, a sa naše dve plate to će ići kao podmazano. — Pa šta ćemo danas?
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
SOFIJA: Ako hapsite ljude zbog drvenih mačeva, na kojima jedino može da se isprži jaje ili skuva čaj — naravno, pod uslovom da imate jaje ili čaj — šta li tek radite sa onima koji imaju prave puške, i
ljude zbog drvenih mačeva, na kojima jedino može da se isprži jaje ili skuva čaj — naravno, pod uslovom da imate jaje ili čaj — šta li tek radite sa onima koji imaju prave puške, i prave bombe?
SOFIJA: Zašto bar sada sve to ne ostaviš? DROBAC: Ne more guja da se vrati u jaje... ni vaš u gnjidu iz koje je izmiljela! SOFIJA: Treba što pre da pobegneš! DROBAC: Od čega? SOFIJA: Od svega!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
već uspele na visinu do 50 metara nad morskom površinom I odatle morskim strujama bile raznesene u raznim pravcima. Jaje evropske jegulje je malo, providno zrno prečnika od prilike jedan milimetar.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VUK MIĆUNOVIĆ Krst i topuz neka se udare, kome prsne čelo, kuku njemu! Jaje zdravo dobije slomjeno. Što uzmognem, čućete hoću li!
Vidite li ovde u Kotoru baš ovoga Sovru providura i ostalu gospodu mletačku? Voli su ti kokoš ali jaje nego ovna ali grudu sira. Koje čudo mogu na godinu kokošakah oni pozobati!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Čak je bila odavna spremila, odavna uvila u peškir. „Na, Magdo! Ovo je za Sofku. Od čistog je, mutmelj brašna. Samo jaje i mleko. Zna tetka šta mi Sofka voli, pa je tetka za nju ovo spremila. I mnogo da mi pozdraviš Sofku, Sofkicu našu.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ povrnu Ćeklić. „Ama jeste, čoče, to je poznato, kao što je poznato e ste kupili u Primorca od mazge jaje, kao što ste našli Božje oko!“ reče lukavi Miraš, da tijem odstrani napadaj od sebe pa da se s jednim kobali.
“ reče lukavi Miraš, da tijem odstrani napadaj od sebe pa da se s jednim kobali. „Kakvo jaje? Kakvo oko?“ zapitaše ostali, kao tobož, a ne bjehu prije čuli te šale. „Vaistinu ja ću vi pričati!
„Vaistinu ja ću vi pričati! Nosio Primorac tikvu. Srete ga Ćeklić. — Šta ti je to? — Evo vidiš šta, jaje! — Od kakve tice, čoče? — Nije od tice, no od mazge! — Kako od mazge, može li to biti?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ona mogu biti statička, kao: beo kao ovca, mleko, sir, jaje, dan i sneg; crn kao katran, ugalj, zift, noć gavran, đavo (vrag); crven kao žar, rak, vampir; plav kao nebo, more;
“ veli morka kad snese jaje; „vidim Titel!“ kliče ševa kad uzleti iznad vojvođanske ravni; „Otići ću čak, čak, / I doći ću sad, sad, sad).
Rana te dopala gdje ti melem ne trebovao! Rđa te pretucala, kao čavao na putu! Sačuvao te bog kao jaje s tavana! Sve ti crno, a oči bijele! Smele te najteže mađije! Sunce mi te kroz vodu grijalo! (tj. da se utopi).
Oguglao kao vo na jaram. Okupili kao ’rti zeca. Palo mu na pamet kao psu ramati. Podmeće kao kukavica jaje. Ponio se kao da je dobio bijele pčele. Promeće se kao mačka među staklićima. Provukao se kao pas kroz rosu.
Modar kao čivit. Mutna voda kao oranje. Mýči kao (sinji) kamen. Nakićen kao seoska mlada. Nalik kô jaje na jaje. Namiče kao mati s jedinčetom. Namrgodio se kao da će mu kiša iz čela udariti.
Modar kao čivit. Mutna voda kao oranje. Mýči kao (sinji) kamen. Nakićen kao seoska mlada. Nalik kô jaje na jaje. Namiče kao mati s jedinčetom. Namrgodio se kao da će mu kiša iz čela udariti.
Prav kao uže u vreći. Priliči mu kô krmači biser o vratu. Prionuo (na posao) ko čičak za jaje. Pristoji mu kao magarcu (zlatno) sedlo. Proveo se kao bos po trnju. Pun pameti kao pijavica kostiju.
Ne staje on na trulu dasku. Ni vratiša, ni platiša. Nijesu mu sve koze kod kuće (na broju). Njegovo svako jaje dvožuče. Obosio po glavi (oćelavio). Ovčije runce, a vučje srce. Od toga brašna nema pogače.
Platićemo ga! Platićemo ga! — Du-kat! Du-kat! Dukat! — kazuje morka (misirka), kad snese jaje, kao da ono vredi dukat. — Živ Filip? Živ Filip? Živ Filip? — Živ-živ! — Živ-živ! — Živ-živ!
— Živ-živ! — Živ-živ! — dživdžuće vrabac sa krova. — Ja nosim, drugi kupi: upropastih se! — kakoće kokoš kad snese jaje, a petao kokodakom joj na to odgovara: Ko pokupi, zakon mu?! — Ja ovaj-ti onaj! — Ja ovaj-ti onaj! — Ja ovaj-ti onaj!
Ja skraja! Ja s kraja! — Ja se mučim i nosim, a deca kraadu, kraadu! — kakoće matora kokoš kad snese jaje, a na to petao kukuriče: To nije lepo! — Kako reku! — kukuriče petao. — Kuku, kuku, kô akov! Kuku, kuku, kô akov!
— Kako reku! — kukuriče petao. — Kuku, kuku, kô akov! Kuku, kuku, kô akov! — kakoće kokoš kad snese prvo jaje, čudeći se koliko je veliko. Kuku, Lazar — britvom zaklan! — kuka kukavica. Kuku, Stevan, Stevan zaklan! — Zašto?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
119. Starac sjedi pod voćkom, pokrio se obojkom, založio brabonjkom. 120. Sto orlova jedno jaje snese. 121. Tavno neva u tavnoj kljeti vez veze tanku gojtu plete. 122. Tanjir do tanjira čak do Varadina. 123.
Gusle. 30. Svraka. 31. Vatra. 32. Kandilo. 33. Ovce i jaganjci. 34. Glavica bijeloga luka. 35. Kokoš, kad snese jaje. 36. Grmljava. 37. Lubenica. 38. Saonice. 39. Uzda. 40. Pero. 41.
61. Prsten na prstu. 62. Đetao i crv; tičje gnijezdo i zmija. 63. Čele. 64. Češalj i uš. 65. Jaje. 66. Kosa na glavi. 67. Brada, usta, nos, oči, kosa i češalj. 68. Krevet. 69. Pijevac. 70. Konj. 71. Luk. 72.
126. Svinjče i žirka. 127. Kad se noktima utuče bua, ili uš. 128. Crv u zubu. 129. Pera, ili spice u kola. 130. Jaje. 131. Kuća i čeljad. 132. Vodenica i valjalica. 133. Vinova loza. 134. Pendžeri na sobi. 135. Bijeli luk. 136.
151. Kantar. 152. Verige. 153. Točkovi. 154. Vitao. 155. Saonice. 156. Mačka i miš. 157. Krmeća surla. 158. Jaje. 159. Konci. 160. Rakija. 161. Zvono na živinčetu. 162. Svijeća. 163. Bunar. 164. Sjenka; jaje. 165. Sjekira.
158. Jaje. 159. Konci. 160. Rakija. 161. Zvono na živinčetu. 162. Svijeća. 163. Bunar. 164. Sjenka; jaje. 165. Sjekira. 166. Doboš. SRPSKE NARODNE PRIPOVIJETKE SKUPIO IH I NA SVIJET IZDAO VUK STEF.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Viš! — reče mu Dundak. — On bijaše briljuzak, brate. Ti znaš šta mi u Kotarima zovemo briljuzak? To je, znaš, jaje koje se izleže bez kore. A on je bio tako jaje, pa je pukao od studeni... — Sakrrr! — viknu majstor.
Ti znaš šta mi u Kotarima zovemo briljuzak? To je, znaš, jaje koje se izleže bez kore. A on je bio tako jaje, pa je pukao od studeni... — Sakrrr! — viknu majstor. — Na koga se uvrgao, sakr!?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ona zna. Ko joj je rekao? Kukavica u tuđe gnezdo stavlja svoje jaje. Neuverljivo se pravdala da nije s popom. Prodana je duša Nikola. Možda se ona dogovorila s njim?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
KRABA 30 LOKVIN CVET 34 TAŠKO ORAŠKO 36 TALAS I STENA 40 VODENI CVET 43 GALEBOVA STENA 44 3EMLjA VETROVA 48 KAMENO JAJE 52 MALI SVIRAČI 56 KIŠNA PTICA 60 CRVENA ŽABA 64 MALI VOZ 68 VILINI LEPTIRI 70 ZLATNI TANjIR 73 PRINC OBLAKA 77
A možda još i sad trči loveću zlatnu pticu? Iz 3emlje Vetrova niko se nije vratio! Stigla je samo ova priča. KAMENO JAJE »Gle, nešto se miče u meni!« —pomisli stena izrasla na samom vrhu planine. »Nešto se buni.
Ono što se pojavi iz nje, očišćeno od nepotrebnih naslaga, ličilo je na divovsko kameno jaje. — Uh, što je šaren svet!
— Uh, što je šaren svet! — otvori jaje oči i osmehnu se blistajući od radosti, dok je vetar nežno doticao njegovo čelo, a ptice u letu zastajale da mu se dive.
— uzviknu jedna lasta, a mesec skliznu u dubinu da ga vidi, i zadivljeno prošaputa: — Gle kakvo je! Jaje i samo poverova da čudesnijeg od njega nema, ali nešto u njemu nije mu davalo mira. — Hoću napolje!
— Hoću napolje! Dosta sam čamila u tebi! — ču jaje kako iz njega neko gunđa i začudi se. Ko bi to mogao biti? Svuda, dokle je oko sezalo, carevala je tišina, rasli mirisi
rasli mirisi trava, otkida le se zvezde i latice cveća, a gore u visini plovio Mesec i sam nalik na veliko srebrno jaje. »Mora da mi se prisnilo?« —pomisli jaje, ali onaj isti glas ponovo reče: — Hoću napolje! — Pa, dobro, pustiću te!
»Mora da mi se prisnilo?« —pomisli jaje, ali onaj isti glas ponovo reče: — Hoću napolje! — Pa, dobro, pustiću te! — reče jaje pomirljivo.
« —pomisli jaje, ali onaj isti glas ponovo reče: — Hoću napolje! — Pa, dobro, pustiću te! — reče jaje pomirljivo. — Ali najpre reci ko si? — Zar ne poznaješ svoje srce?
— reče jaje pomirljivo. — Ali najpre reci ko si? — Zar ne poznaješ svoje srce? — ču se smeh, a jaje ljutito povika neka se ne šali ma ko da je: on je kamen, a kamen nema srca. — To je nešto što pripada samo ludima.
Zato su nespokojNi i nesrećni. Smiri se i sedi tu gde si... — Moram napolje! — ponovi onaj glas tiho, a jaje sa zaprepašćenjem vide kako njegova kamena ljuska puca, a iz nje se, kao leptirica iz čahure, izvlači lepotica i šapuće: —
Tako nije ni mogla da vidi kako se ljuske jajeta ponovo sastavljaju, ponovo postaju jaje. »Gle ti nje!« pomisli jaje i uspravi se. Ptice su ponovo mogle da mu se dive, ali jaje se više nije radovalo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I Nikolu sam sad gledao drugim očima. Primetio sam kako me Cigani posmatraju, i njihove bele, velike kao jaje, beonjače skakale su po crnom licu, čas po bradi, čas po obrazima, čas po čelu.
koga kolektivno optužiše seljanke iz Jarebica da je od njih kupovao jaja za oficire a nije platio, izvuče za svako jaje po jedan šamar iza klempavog uveta, koje mu se crvenelo zadugo posle toga i dok je kao nesretnik, sav beo od prašine,
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Šutio je onako kao što šuti jaje ili stolica. Zvao sam ga ujkom Bertom. On je, rekoh, naslijedio starog gospodina u fabrikaciji mastike.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Tako iziđu na jednu poljanu i uzmu se bacati kamena s ramena. Divovi ščepaju grdnu kamenčinu i bacaju je kao jaje. A kad ponudiše starca, on pogleda kamen i priđe njemu. Onda zagrnu rukave, pa počne gledati preko planine.
Čudi se Francuz, pa poteže jaje iz džepa, a Nasradin komadić sira, pa prema njemu. Skoči Francuz pa upravo caru. — Pogodi — veli — sve što gođ sam
Ja potegnem iz džepa jaje misleći: evo ovaka je zemlja, a on komad sira, biva taka je kad snijeg pada. Iziđe Francuz, i car zovne Nasradina, pa
On pruži jaje, ko veli: evo, pa ćemo i čimbur ispeći, a ja pokažem komad sira, — evo, velim, pa ćemo načiniti i omak.
baba mu da i to: samo da vidi od čuda kako će to biti klinčorba, te saspe u onu vodu i zamete; potom zaište jedno jaje, te i njega razbije u onaj skrob; onda zaište još malo masti, te ono zamasti; pa onda skine s vatre i klin izvadi
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—A meni dodija i jedna moja! — nasmeja se Toma. —Kao i kukavica, brate: snese jaje u tuđe gnijezdo, pa drugi da hrane... . I oko golokraka, vezana Pavla vodi se naizmence razgovor.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ANKA (odlazi). H ŽIVKA, VASA ŽIVKA (otvori pismo i pregleda): Ko je ovo, boga ti? Išarao potpis kao uskršnje jaje, ne mogu da mu pročitam. VASA (uzme pismo): Rista! ŽIVKA: Koj' Rista?... VASA: Pa taj, de, Nikaragua.
Petrović, Rastko - AFRIKA
I to još nije sve. Evo tast, mladoženja i drugarice, šalju mladu da igra preda mnom, samo za mene i sasvim uz mene. Jaje darujem sa pet franaka, što izaziva freneziju oduševljenja.
Evo mdaloženje, donosi mi belu kokoš, i tast, jedno kokošije jaje. Trećih pet franaka, koje oni neće da prime. I vesele se nastavlja istom zahuktalošću, istim lupanjem tam–tama, istim
Radostan sam što gazim po močvaru; nalazim da su svi ljudi braća i izjavljujem mojim pratiocima da kokoš i jaje koje nose ostavljam njima. Slušam kako je sve dalje iza mene potmuli udar tam–tama i larma. N. već spava.
prelivena krvlju, nekoliko polupanih kalbasa u kojima je bilo valjda dola (svetog piva), jedan okrugao kamen ili nojevo jaje ulepljeno perjem.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Drugi jedu, oni glede To na ovo, to na ono, Ponajviše jedno drugo. A kad dođe do tucanja, Uze jaje mlado momče, Drugo daše Cvet-devojci. Progovara mlado momče: „Da s’ tucamo, Cvet-devojče!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
l., koji posle baci izvan kuće (ŽSS, 280). Bolesnik od groznice treba da pljune na jaje i b. luk, i to se zakopa ispod direka kojim se podupire plot (»Ovde zakopavam N. N. groznicu — tu neka i ostane!
Sejanje, i uopšte svi poslovi oko k. su isključivo ženski poslovi (SEZ 19, 283). U njenom semenu stojalo je uskršnje jaje (»da je ne tuče grad«, SEZ, 14, 51).
lekovitim travama, i meće u nenačetu vodu, zajedno sa uskršnjim jajetom, i tom vodom na Đurđevdan rano umivaju se a jaje zakopava pod r. (SEZ, 17, 177, pirotsko; 185, Banat).
Kad se počnu sejati konoplje, u seme se metne jedno jaje, koje se po setvi zakopa u zemlju (ib., 262. Svakako, žrtva demonima plodnosti, upor.
Zaječara upotrebljava se kao lek od obolelih očiju sok uhvaćen u toku Velike nedelje sa gidže pored koje je zakopano jaje (tzv. »čuvar«), a »za one koji su umrli bez sveće« palile su se vatre od v. l.
kum stavlja mladi maramu na glavu (GEM, 38, 1975, 139). U Resavi majka mladi »kod opraštanja spušta u nedra jaje ili crvenu jabuku« (koju mladenci pre spavanja podele i pojedu, GEM, 28—29, 1965—1966, 174).
bila bela, »seme se uvek stavlja u belu torbu, a u seme obareno jaje«; po završenoj setvi žena baci uvis praznu torbu — govoreći: »Da Bog dâ da kudelja bude ovako visoka!
(tako »da kapne nekoja kap krvi u žito«); i, sem toga, stavlja se u seme bela para (da pšenica bude čista i bela), jaje (da bude krupna i jedra), češalj (da bude gusta).
U prvu brazdu se zakopava glava zaklanog petla i jaje, da ne bije grom (SEZ, 16, 259; GEM, 20, 6 id). Orač ćuti dok ore prvu brazdu — »da ga ne fativ mađije« (kao što i
s. 26, 52; SEZ, 70, 542). Gata se, naravno, i po volovima: ako se rasprsne žumance kad se slomi jaje o čelo vola dešnjaka, godina će biti rodna (SEZ, 70, 540); ako se vo dok se odmara lazne po prednjem delu, rodiće bolje
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Za njega sam ja bio đavolji ispljuvak koga je nečastivi podmetnuo božjim slugama kao kukavica jaje. Njegova žudnja za slavom bila je nesamerljiva.
pominjemo druge ljude, a mi smo ovde da se molimo podjednako i za onog najbednijeg koji nam nikada nije dao ni kokošije jaje ni šaku žita; za takvog možda i najviše jer je njegov život ovde na zemlji bio prepun patnje, pa mu valja izmoliti bolju
bilo je dovoljno pomenuti Matiji kakvu čudnu i neobičnu mogućnost pa da se uzvrpolji kao kokoška kad joj dođe da snese jaje, da ga podiđu đavolji trnci.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ovaj kostur, viši no žirafin, ostatak je jedne džinovske ptice iz Nove Zelandije. Njeno jaje hvata zapreminu od 125 kokošijih; dovoljan ručak za najgladniju porodicu.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
On ih postroji u red i dade prvome jednu drenjinu, drugome jedno jaje, a trećem jednu lubenicu, te im naredi da svako mora progutati, ne žvaćući, ono što je krao.
), da tvor smrdi, da kukavica podmeće jaje, i mnoge druge korisne stvari. No taj njegov način ophođenja sa đacima imao je i drugi uticaj na nas.
pitanja: ko svlači mitropolita uveče kad hoće da legne, pa do pitanja: da li kokoška oseća izvesnu prijatnost kad snese jaje?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali neće smeti sada da dođe ovde... — Naljutiće se... — E, baš me briga. Pamtim ja kad je on meni u Peći stavio jaje u krevet, pa mi posle izneo... te ovo, te ono. E, to mu je sada. Ali zadugo se ne vrati Luka, a ni pop Momčilo.
Sada nije vreme za šalu. A u Peći je bilo vreme, kad ti podmetnu — meni ono jajce... — Nisam ja... Oni su tražili jaje od mene... Posilni komandantov pojavi se sa nekim kovertima.
Svakom je vojniku dato obojeno jaje, a kao predovoljstvo dobili su i vino. I, posle toliko vremena, razleže se pesma: Višnjičica rod rodila...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Đavo se u Drvoseču preobukao. I, dok bi jaje na zemlju palo — na ulici ne bi ni žive duše. Sav zbunjen dođe Drvoseča do svoje kuće, još sa ulice viknu: — Šta je
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
vaterpolo Jedan ljuti ris Obožava klis Jedan žuti nar Pao u bunar GAJITE PATKE Dok zvezde sjaje Patka nosi jaje Dok vetar duva Patka jaje čuva Kad izleže pače Voli ga još jače Gajite patke Zaista su slatke KAD BI MI NEKO
Obožava klis Jedan žuti nar Pao u bunar GAJITE PATKE Dok zvezde sjaje Patka nosi jaje Dok vetar duva Patka jaje čuva Kad izleže pače Voli ga još jače Gajite patke Zaista su slatke KAD BI MI NEKO REKAO Kad bi mi neko rekao
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
tera od sebe; dalje, tako isto nije se moglo izmaći njegovom pametnom oku ni to kad koja njihova koka pogreši, pa snese jaje u komšijskoj avliji, ili obratno, kad je i gde je opet komšijska snela u njihovoj avliji.