Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Eno onaj tvoj pošteni Sima, što ga jednako hvališ!... Zatreše mi sav kukuruz. — E, e, zatreše?... — Zatreše, jakako!... A ti bajagi kmet, pa zaseo tu u mehani, a nije ti ni u uvo što se ovamo poštenim ljudma čini šteta!
— Zar gluvo doba, pa zaroni u vodu? — upitaše svi čudeći se tolikoj smelosti. — Jakako, moj brate!... Zaroni ti on lepo.
»Daj mi te bukagije da ti skinem!« — Baš lepo zaiska? — upitaše neki od njih. — Zaiska, jakako! — priča on dalje: »Daj mi«, veli, »te bukagiije!« »Ne dam«, veli Petar. »More daj, nemoj se mučiti... skinuću ti ih!
Uz to još uračuni i nekoliko slava. Ele, tamo-amo — izvadiće blizu triestinu dukata. A to je zauvar. — Zauvar, jakako! — odgovori Milun čisto radostan što mu je pala na um tako spekulativna misao.
— Pa ti, čujem, i majstorišeš za njegov račun? — A jakako! I to je zapisano u onom nesretnom ugovoru. — E, baš bolje bi bilo da ga nisi ni gradio ni podvezivao se tako — reče
— Dadoh onom gadu dole. — Zar opet? — Ama kud ćeš, brate, kad saleti kao Ciganin. — Opet ti jamačno podvalio? — Jakako; četiri oke manje na njegov kantar. — E jesi lud, nije vajde! — Vala, Vitomire, ne znam ko je od nas dvojice luđi.
Šta ćeš tamo? Zar nema paše i po drugim brdima? — Ta... ono... ima... — zamuca Radojka. — Ima, jakako! Ali nema onog dronje, onog Strahinje, što povazdan ćurlikâ u dvojnice!... Ako li ga domčam — odraću ga!
Mogu ti kazati tek da mi malo odlakne. Ti valjda znaš našeg kmeta? — Živana Dušmana?... Znam, jakako... I kumovi smo neki... Lane ste ga tamo okmetili. — A znaš i njegovu Radojku? — 3nam...
Pošto su izišli na vratnice, reći će kmet Purko: — Nije vajde, ljudi, baš nam valja tražiti tu jarugu, a? — Vala, jakako! — veli čiča Mirko. — Da se smirimo jednom! — dodaje Ćebo promuklo.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Živ živ! — pitali su vrapci. — Živ, živ, jakako! — šepurio se Žućo. — Eno ga sjedi pred ulazom u svijet, grebe po vratima i mijuče: „Žućove-junačino, pusti me da uđem!
Sremac, Stevan - PROZA
— O, ja blatim, blatim... — Plati, jakako, kad hoćeš s Vatrom da se igraš! — veli Jova pa pođe u kancelariju, jer je već dva časa.
« Hehe, šalim se, ženo, šalim! Ne boj se! — E, već ja... — Vojnik, ja, jakako! A stare penzionerke samo pritiskuju zulufe kad prođem, a ja ka’ iz kutije.
A što mu se cakli lice, cakli se od znoja. Od znoja, jakako! Jer on živi od svoga rada i od svojih ruku, a ne čeka dvadeset šesti, kao oni gotovani što se gospodom nazivlju.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Onako kratak a stamen, usturi se Sava pred svetim rođakom kao kočoperni pjevčić đuđanj. — Četu, pravu četu, jakako, moj rođo, samo da mi je odakle namaknuti jednu kitu starih ličkih noćnika i delija.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Kao ono je bolje bilo, kad devojka viri kroz kapidžik, kad prolaze momci. STANIJA: Viri jakako, a neće da strelja čoveka u oči ka neka zmija. 10. VELIMIR, s bradom i u uniformi; PREĐAŠNjE LjUBA: Evo i Velimira.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Ja mislim da je to zbog tebe. Čuva te Vrhovna komanda za seme — dira Vojin poručnika Luku. — Jakako, bato. Neće valjda da vodi računa još o tebi, koga svaki patak može da kljune u „rikverc“ — veli pobedonosno Luka.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A može biti da bi dali: kmet je pročit'o da je njegova glava ucenjena, pa kad donesem glavu, mora mi se platiti, jakako!... Ali bi opet bolje bilo, kad bih ga ugledao da trči preda mnom, pa onako s leđa da opalim. Baš je to bolje...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A to je moj mal što ga arčim, a narodnja ni para jedna neće tu otići! Moj mal, učo, jakako! — Tvoja »svojina«, hoćeš valjda da mi kažeš?! — reče Sreta sarkastično.
! — reče Sreta sarkastično. — E, ako u tom smislu misliš, — onda je to, naravno, tvoj mal! — A, jakako, učo! Dao mi bog, ostavio mi pokojni otac, a ja prinavljam, gledam i trudim se, da može svet reći: »Ako je bog dao,
— Ama pa Brazilija postade republika! Republika, bolan brate! — reče i stade tresti ćir-Đorđa. Republika, jakako! — Aaa! Republika! »Republika« piše u novine?! Eh, ispolaj na Gospoda i za toj kad se svršilo!
— Aferim! — viknu gomila. — Ama, ima boga, što ja govorim uvek. Ima boga, ima, jakako! I tako oni skočiše na nj! — reče Mića i prevuče šakom preko brkova.
— I on to potpisa baš? — zapita Žika Buki Šljivić, »dopisnik« onaj. — Potpisa žena, jakako — veli Mića — potpisa sve to u prisustvu učitelja, popa i ćate brazilijanskog, pa uvati put i štuče onako grdan u neku
— veli Vujica. — Ama pa jakako, ja šta ćemo nego da platimo!? — A ne bi ništa moglo, onako na priliku, za džabe, na primer kako od vlasti što su
A ja to ne dam! — Šta nedaš ti, budalo jedna?! — reče Radoje. I zar si nas zato sazv’o?! — Zato, jakako! Zar je to sitnica? — veli Sreta. — A šta se nas tiče Amerika i Brazilija?! — planu Radoje. — Nas, srpskih učitelja?!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Pa da nam posle pričaš i o stranskoj politici. Da nam kažeš šta radi Lojda Džordža. Živ li je, zdrav li je? — Jakako, — veli govornik — sve ću vam kazati, i ponavljam: vi mislite, braćo, da na prvi pogled, a ja vam kažem i ovo.