Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
zastao se bio s vojskom u Požarevcu, gde ga moj stric Jakov i Karađorđe opkole; i kad se taj bimbaša i tu preda, rekne Jakovu: „Čuješ, Jakone, tvoj me brat Aleksa u Beogradu iz crkve predavao, a ti sad ovde, odsad gde čujem da ima vaš soj, neću
Hadži-Zmijinjaka, i jošte jednog stara Šapčanina, i ja dadem dva momka da i̓ otprate do turskoga logora, a pišem stricu Jakovu i to ̓itro da dođe, i to noćas, i kažem zašto je.
Dođe urečeni dan za polazak, i dođe i čamac sa tri vozara. Kažem ja sad Jakovu da je došao čamac i zaištemo novaca, on mi kaže: „Idi Simi, neka on dade!” Odem Simi. — „Idi Katiću, neka on dade!
Simu iz Brankovine, i malo za kuću naručim, pa onda uzmem prošenija koja su odavno bila gotova, i reknem mom stricu Jakovu: „Zbogom ostaj!” „Zar — veli — doista ode?” — „Odo̓ u ime Boga” — „A dadoše li ti novaca?” — upita me dalje.
U njemu smo sve iskali, a i da nas sasvim oslobodi ispod iga turskoga i proče. I kako meni i mom stricu Jakovu u istom mesecu martu dođe odgovor sasvim protiv naše želje da nam ni u čem pomoći neće, jerbo bi svoj prijateljski s
Milo je meni i Čupiću, i pišemo Jakovu na Šabac kako smo ugovorili. A i vezir posla buruntiju u Šabac, da Asan-paša ne izlazi napolje i ne zameće kavge, niti
Kad vojska dimove opazi, a oni noćom svi otrčaše svoje familije uklanjati s puta. Pisali smo i ja i Luka Jakovu, kako je kod nas, kako Hadži-beg od Sokola pali valjevsku i komad šabačke nahije, i on je pisao Katiću i knezu Simi da
Kako dođem, odma sa onom vojskom iz Brankovine i topovima i džebanom pođem, najpre javivši Jakovu i Milanu, da ću ja preko Maljena u Požegu, jerbo za topove nema druga puta na Užice, no da se oni staraju, da ne bi̓ ja
On kaže: „Vidim i sam da se mučite, ali tako je sad vreme, a daće Bog i bolje. Ja ću pisati Jakovu i Milanu neka kaže bogovađskim kaluđerima, neka vam što za doček priprave, pak idite onamo”.
ne u Nemačkoj, i svoga sinovca Ristu, sina Milanova, koga je Jakov sa sobom iz Beograda i izveo, Miloš preda na amanet Jakovu i sablju Milanovu i Ristu; koga je neće Jakov u Rusiju odveo.
Pošlje dva momka u Brankovinu mome stricu Jakovu i kmetu Gliši Paviću, da mu priprave jedno goveče, vina i rakije i na 50 druga ̓lebac za ručak, inače preti, da neće
i pridet general: „Izvinite, baćuško, čto ja sej čas pojdu na dorogu, a vi čto imejete dadite mojemu ađutantu, Jakovu Stepanoviću Butjaginu, on mnje prinest.” 13. maja predam prošenije Butjaginu na Černiševa. 14.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A Sima?... Zar oni neće doći?... — Doći će, ne brini! Ja mislim da idu u stopu za nama!... — Javio sam i Luki, i Jakovu, i Voždu!... Ovo je strašna sila!... Kad svane, pogledaćeš sa šarampova, pa ako vidiš kraja, čini od mene šta hoćeš!...
Kad starešine odoše da izvrše nalog njegov, on se okrete Jakovu i Milošu: — Ama šta vi mislite? — Meni je čudnovato!... — reče Jakov. — Ja se ne bih čudio! — reče Miloš.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Drugo izdanje, prošireno, sa 50 pripovedaka, izišlo je u Beču, 1853, posvećeno »slavnom Nijemcu Jakovu Grimu«. U predgovoru Karadžić i pripovetke deli na muške i ženske.
I mesto oveštalih malih romantičkih pisaca srpskih, priznajući vrednost Njegošu, Zmaju, Jakšiću i Jakovu Ignjatoviću, on ukazuje na Viktora Igoa, Žorž Sandovu, Dikensa, naročito na ruske realiste, u prvom redu na Gogolja.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Teško pravom, dok se kriv ne nađe. — Ko kriva žali, pravom griješi. — Pravo rijet’, (m)a umrijet. — Kako Jakovu — tako svakomu. O PRAVDI — Pravda drži zemlju i gradove, a nepravda ruši obadvoje.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
19 ODGONETLjAJI. 27 SRPSKE NARODNE PRIPOVIJETKE 34 SLAVNOME NIJEMCU JAKOVU GRIMU 35 PREDGOVOR 37 1. MEĐEDOVIĆ. 40 2. ČARDAK NI NA NEBU NI NA ZEMLjI. 43 Z. NEMUŠTI JEZIK. 45 4.
Sjekira. 166. Doboš. SRPSKE NARODNE PRIPOVIJETKE SKUPIO IH I NA SVIJET IZDAO VUK STEF. KARADžIĆ SLAVNOME NIJEMCU JAKOVU GRIMU PREDRAGI I MNOGOPOŠTOVANI PRIJATELjU Vi ste s pokojnijem Kopitarom najviše učinili te su se Srpske narodne
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ja ću viknuti fra-Jakovu ovako... Oba skočiše, te otjeravši Butru, stadoše preklinjati Grga da ne govori dalje. Ali ih Grgo ne slušaše, no
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Zar Prometheus desmotes? Zar Kain i Abel? Opći potop? Zar priča o Jakovu i Ezavu? Zar idilični „porodični romani” starine, Edipova trilogija, Orestija, nimalo bolji, od obiteljskih kronika
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
SAVKA: Ne znam, ja ga i ne znam ko je. DACA: A zar ga ja znam! PANTA (Jakovu koji sedi do njega): Tako ti boga, znaš li ti ko je ovo? JAKOV: Nikad ga u životu nisam ni video ni čuo.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I više ne pusti je iz dama od sebe. Poče moliti svoga oca da mu je uzme za njega. Dođe taj zločest habar k Jakovu. On ošuti al' sinovi vrlo se rasrdiše. Al' što da čine jednom zemljanskom gospodinu njih malo?
« Na to sinovi mu ne imadoše što odgovoriti. Toliko rekoše mu: »A oni ne bili prokurvati našu sestru.« U tome kaza Bog Jakovu, te se preseli u drugu nahiju; odonud u Vetil mesto, i zakrili ga Bog te ne ide potera za njim.