Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Od najpoznatijih ću pomenuti filosofa Obradovića, lingvistu Daničića, pesnike Jakšića i Zmaja Jovana Jovanovića i načelnika štaba srpske vojske za vreme ratova 1912—1915. god., vojvodu Putnika.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
, i na te se strofe danas niko ne obazire. Osrednje pesništvo Milete Jakšića ( 1869- 1935), nezanimljivo čak i u odnosu na njegove srećnije trenutke, danas, u još slabijoj verziji, vaskrsava pod
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Od novih srpskih pisaca kod Branka Radičevića i Đure Jakšića opaža se mestimičan uticaj dalmatinskih pisaca. Ali tek šezdesetih godina prošloga veka kod nas se ističe značaj
Njegova je nevolja što je u poeziji posle sebe imao Zmaja i Jakšića, a u filologiji kao protivnike Vuka Karadžića i Đuru Daničića.
i 1912. u Beogradu. LIRIČAR. — Srpski romantizam imao je dva velika pesnika: Zmaja i Jakšića. Zmaj je obimniji i obilniji, raznovrsniji, širi, idejniji, ali Jakšić ima jači temperamenat, osobeniji je, on je
Ali svuda se pokazuje pesnik, i lirska mesta daju vrednosti njegovim dramskim pokušajima. Jakšić liričar spasava svuda Jakšića dramatičara. PRIPOVETKE.
OPŠTI POGLED. — Lirizam i živopisnost, to su dve odlike književnog rada Đure Jakšića. Njegova topla i zadihana poezija je nagla i neposredna manifestacija njegove jake i nedisciplinovane ličnosti.
svojim stihovima stekao je glas, koji je šezdesetih i sedamdesetih godina sve više rastao, tako da se pored Zmaja i Jakšića ubrajao u najbolje pesnike srpske. Svoje lirske pesme pokupio je tek 1873. i 1874. štampao u zasebne knjige; 1909.
). Svoje lirske pesme on je uneo u zbirku Žubori i vihori, ali taj naslov, koji bi sasvim priličio poeziji Đure Jakšića, nikako ne priliči sladunjavoj, bledoj, malokrvnoj poeziji Milorada Šapčanina, poeziji devojačkih albuma za stihove.
Otadžbinu. On je prikupio oko sebe dobre saradnike, prva imena u ondašnjoj srpskoj književnosti, Đuru Jakšića, Stjepana M. Ljubišu, Milovana Glišića, Jovana Ilića, Jakova Ignjatovića, Milorada Šapčanina, Stevana Vlad.
Za vreme srpsko-turskog rata služio je u presbirou. Posle smrti Đure Jakšića, 1878, došao je za korektora Državne štamparije. U dva maha bio je urednik zvaničnih Srpskih novina. 1881.
On je došao u zgodan čas, kada se na pripoveci malo i slabo radilo, odmah posle smrti Đure Jakšića i Stjepana Mitrova Ljubiše, a pre no što su se javili Janko Veselinović i Simo Matavulj.
Glišića, Milana Đ. Milićevića i seoske pripovetke Đure Jakšića, a naročito maloruske spisateljke Marije A. Markovič (Marko Vovčok), počeo je i sam pisati seoske slike, upravo
govor Zadatak Ujedinjenje omladine (Novi beogradski dnevnik, 1887), manji književni članci o Belušu, sinu Đure Jakšića (Javor, 1882), o Šekspirovom Koriolanu (Gusle, 1882), o Kraševskom (Srbadija, 1883).
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kome bi palo na pamet da poredi i važe pesme Đure Jakšića i pripovetke Laze Lazarevića? Svako od tih dela ima svoju posebnu vrednost, uporedivu jedino sa nekom drugom u istom
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Zaprepašćuje me niskost sa kojom se borilo protiv Jakšića, oko Zmaja i Laze Kostića. Vi mislite da to nema veze sa onim što ću vam pisati? Videćete da ima.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
MILE: Ja s čovekom stojim ovako! Išli smo zajdno u zanatlinsku, šapto sam mu „Otadžbinu” od Đure Jakšića! „I ovaj kamen zemlje Srbije...” JAGODA: Pusti sad taj kamen, oću da prođem!
Ilić, drug Ilić, odličan kadar, proveren! Išli smo zajdno u zanatlinsku... IKONIJA: Šapto si mu ono od Đure Jakšića! MILE: Otkud znaš? IKONIJA: Otkud znam! ANĐELKO: Slušaj, moš ti to malo brže, oće ovi škembići da mi se olade!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Na slici Đure Jakšića Bakljada prolazi kroz Stambol-kapiju prvo što se opaža, kroz dim baklji, to su pobednička lica Srba koji nastupaju
U Beograd se, kroz Stambolkapiju, teško ulazilo a još teže izlazilo. Slika Đure Jakšića nastala je mnogo posle Vasine smrti, u epohi u kojoj je tek oslobođen narod bio opijen sopstvenom snagom.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Stihovi iz pesme Dioba Jakšića glase, naime, ovako: Namjera ga || predveče nanese ||| Na zeleno || u gori jezero. Očigledno je, dakle, da su red
Od ponavljanja je satkan i ovaj prekrasan početak već pominjane pesme Dioba Jakšića: Mjesec kara zvijezdu danicu: „Đe si bila, zvijezdo danice? Đe si bila, đe si dangubila? Dangubila tri bijela dana?
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Uz Jakšića, Kostić je glavni dramski pisac romantizma (Maksim Crnojević, Pera Segedinac). Od ostalih pisaca treba spomenuti nežnog
Jakšić, Đura - PESME
Napomena Đure Jakšića NOĆ U GORNjAKU Kao bedem tvrdi crna ponoć stoji, Preko koga preći pust se život boji. Pobožna obitelj svetog
Ilić, Vojislav J. - PESME
I tavni spomen sreće zle Žalosti suzu sprema, I tajnom rečju zbori sve: Jakšića ovde nema! Parnasa našeg Tirtej sêd, Glavaša pesnik dragi, Uvelih dana tavni rêd U sanak prima blagi.
Aja, to ne ide. Vrlo dobro znadem, Privikaće ljudi da Jakšića kradem. Aja, to ne ide... Poznato je ovo, Treba štogod strašno, užasno i novo.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Motiv nezaštićenog deteta, ali u drugačijem poetskom ključu, čini osnovu pesme „Siroče“ Đure Jakšića (1832–1878); dečji jadi siročeta iskazani su, kao i u drugim pesmama ovog pesnika, kroz njegov poetski dijalog sa
Petrović, Rastko - PESME
Opažaš li: sjajnih očiju kunu, opažaš li Hajduk Veljka na topu, Ili Dmitra Jakšića da megdan vodi? Šest kraljeva špiritusa? Sve to brodi. Ko će poludeti prvi? Tup, tup! kopaju ugalj ispod nas; Klo, klo!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
JANKO BJEŽI PRED TURCIMA 451 45 POPIJEVKA OL SVILOJEVIĆA 454 46 PORČA OD AVALE I ZMAJOGNjENI VUK 458 47 DIOBA JAKŠIĆA 465 48 JAKŠIĆI KUŠAJU LjUBE 470 49 BOG NIKOM DUŽAN NE OSTAJE 475 52 SMRT JOVA DESPOTOVIĆA 539 PESME SREDNjIH
je podela epskih pesama na cikluse (krugove): neistorijski, pretkosovski, kosovski, Marka Kraljevića, Brankovića i Jakšića, Crnojevića, Ugričića i junaka Hrvaćana, hajdučki, uskočki, muslimanski, oslobođenja Crne Gore, oslobođenja Srbije.
Kako se tu mogla iskoreniti? Na to pitanje odgovara narodni pevač opisujući postupak ljube Anđelije u pesmi Dioba Jakšića. Njoj je Dmitar — gnevan zato što mu je povređeno dostojanstvo — kratko naredio: „Otruj meni mog brata Bogdana“.
Ima i takvih epskih pesama koje su cele u dijalogu: Marko Kraljević i beg Kostadin, Dioba Jakšića Starina Novak i knez Bogosav, Margita djevojka i Rajko vojvoda i dr.
A pita ga Đerzelez Alija: „Kada odeš stojnu Biogradu, bojiš li se još koga do boga? Bojiš li se dva Jakšića mlada?“ Al' mu veli Porča od Avale: „Oj, boga mi, pobratime dragi, ja s' ne bojim nikoga do boga, ne bojim se dva
“ Al' mu veli Porča od Avale: „Oj, boga mi, pobratime dragi, ja s' ne bojim nikoga do boga, ne bojim se dva Jakšića mlada; al' se malo, pobro, pribojavam, pribojavam Zmajognjanin-Vuka iz prostrane Srijem-zemlje ravne, iz onoga sela
A da vidiš dva Jakšića mlada! Piju vino na kuli Nebojši i s njima je Zmajognjanin Vuče. Turi oči Zmaj od ognja Vuče, turi oči uz tu vodu
Zmaj od ognja Vuče, turi oči uz tu vodu Savu, dok ugleda Porču od Avale, pa govori Zmaj od ognja Vuče: „Vidite li, dva Jakšića mlada, ko se ono niza Savu fula?
“ Pogledaše dva Jakšića mlada, poznadoše od Avale Porču, pa govore Zmajognjanin-Vuku „Pobratime, Zmajognjanin-Vuče, ono j' kurva od Avale
Pa još reče Zmajognjanin Vuče: „Poskočite, dva Jakšića mlada, nađiderte sirotu đevojku, obuc'te joj svilu i kadifu, podajte joj zlaćenu maštaravu, poljite je Savi na
“ Pa pobježe svome Sarajevu. 47 DIOBA JAKŠIĆA Mjesec kara zvijezdu danicu: „Đe si bila, zvijezdo Danice? Đe si bila, đe si dangubila, dangubila tri bijela dana?
48 JAKŠIĆI KUŠAJU LjUBE Piju vino dva Jakšića mlada: Jakšić Mitar i Jakšić Bogdane; a kad su se ponapili vina, Jakšić Bogdan Mitru besjedio: „Jakšić-Mitre, moj mio
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Pronađe on jedno hubavo i na očiju lepo, svidno mu se mesto prozvano se Krušev do. Zaprosi se od Jakšića dati mu za manastir onu dolinu i oni mu to ne zabraniše, taki mu je posudiše.