Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kud ću i šta ću? Ne znaš šta ćeš pre: jali vratiti stoku, jali pritvrditi ogradu, jali oplesti, jala okopati... Ovamo, opet, sediš u košari. Udari zlo vreme, nemaš se gde skloniti. Kuću da gradiš, nemaš otkud, a moraš.
Radičević, Branko - PESME
sve razmahuju strane — To opazi Arslan Sulejmane, Glednu Rusta, desno krilo svoje, Rusto glednu na spahije svoje: „Jala za mnom!“ to samo izusti, Pa konjica u kob Gojku pusti.
“ Gleni Turke — već su blizu gore, Već vesele započeše zbore: „Jala, kardaš!“ — tako jedan kliknu, Al' iz gore tanka puška ciknu, Turčin pade — i što ću ti više, Već iz gore puške
Ti pokaza na kosi hajduke, I međ njima Miluna i Fatu — Zgledaše ih Turci svikolici, Zgledaše ih pusti, jalaknuše: „Jala braćo, držite hajduke!“ Te pretile konje obodoše.
Ta dvaest nas ima na jednoga — Jala za mnom koji žena nije.“ Tako viknu stari Mehmed-beže, Pa od gnjeva čisto se podmladi, Trže sablju, naže niz stijene,
Vije, vije, puškom bije, Ej zlotvore, kako ti je? Jala, brate, udri, tuci! Poznaju se gorski vuci. Uroš gađa, puni, puca, Al' mu prazno srce kuca.
Škripi zubi Ćoroviću Muja, Ciči, brate, kano ljuta guja: „Jala, Turci, sramota vas bilo, Ta de li je, de sokolu krilo? Nas je dvesta, a nji desetina, De sad 'vako drž'te Kaurina.
Serašćere bio je od zade Svoje vojske sagledao jade, Poterao svoje sokolove, Janjičare, careve sinove: „Jala, deco, turske perjanice! Ne plaši se soko lastavice; Dela danas Ala ga ubio, Ko kaurske glave ne srubio!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Odmah nabije šešir na oči, pa jala na vrata mehanska! Oni viču za njim, zovu ga natrag, vele da je sve to samo šala, i da je lud kad ne zna za šalu, — ali
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Najprije baciše babu u jamu — jala, dušo, drži se zubima za vjetar! — pa za njom zakoturaše stijenu. Leti baba, leti stijena, dok odjednom dolje u bezdan
— starac išaret — znak, mig jabandžija — stranac jabuku dati — dati poklon jagluk — maramica rubac jazuk — šteta jala (jalah) — o bože!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
i seku što ufate, a drugi se nanizali oko sela kao čavke, pa koj navre da bega iz selo, oni ga, ete, fanu (uhvate) i jala glava dol. Da beše den, tesmo da se branimo, ama noć, pa svet SI spi.
U moj se dom nabutaše (naguraše) petšest, ni sag ne znam kako. Baba mi stade da zapeva i jala (poleti) da zakuta (zavije, zakloni) dva mi unučeta, a oni sildisaše prokletnici i isekoše mi i babu i unučeta.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
i s njim Derviš-aga, od pojasa sablje povadiše, iz daleka Turke povratiše, i na silu Turke naćeraše: „Jala, kardaš, juriš na dušmana! U dušmana nestalo džebane“. Kad li, bolan, Turci jalaknuše, na Srbinje juriš učiniše!
od rane koju mu je zadao „u blizini Smedereva, na mostu rečice Jezave, njegov neprijatelj G zi Mustafa“. jala (jalah) — o bože!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
dođe lepo s kočije i s kardaši, i ona gi, reče, pričekala u akšamsko vreme; oni čuknuše u portu, a ona si iskoči, ta jala u kočije!...
— isterati iskati — želeti ič — nimalo jabandžija — došljak jaglak — maramica jagurida — nezrelo jazija — pismo jala — te jašmak — tanka koprena jeglen — razgovor juma-basma — tkanina jutredan — sutradan kabaet — krivac kavur —