Radičević, Branko - PESME
ostavit ga valja, Pa se eto gnjevno namrdiše, I niz kulu tananu saviše. Bliže Turci, bliže jalakanje, A sve češće puške popucuju, Uzbuni se selo ispod kule, A zaječa sa tanane kule, Sa nje kuka sinja kukavica Ta
Bježe Srbi, bježe, osluškuju, Čuju puške, čuju jalakanje, Pogleduju nebu ka istoku, Pogleduju onoj gori čarnoj: „Bliže, goro, noći ne upuštaj, Ne daj maha zori ni vidjelu!
“ Tako zbore, unapredak hite — Al' što puške ovo umukoše, Što li puške, što li jalakanje? Da l' ka kuli Turci već stigoše?
Da l' ka kuli Turci već stigoše? Puške muče, ali jalakanje Zače opet pusto strahovito, I sve jače, i sve jao bliže — Je l' to veće njima u potjeru?