Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ko zna gde će ostaviti kosti, ovako, jalov, u svetu. Varvara je tog dana bila prilegla, umorno. Nije se osećala dobro.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Al i kamen mu beše lože meko... Jedanput prostre telo svoje golo Na džbun nekakvi jalov, trnje neko Što ga je peklo, ko iglice bolo.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Imaš i pravo. Da sam na tvom mestu, i ja bih tako radio. Bih, dece mi. Od Đorđa Katića nemaš šta da uzmeš. Jalov je kao crn jasen. Dukati tebi ne trebaju. Tamo, kod tebe na nebesima, nema dućana. Ja imam pet.
Umrećeš, Đorđe... Umreću. Ako. Nemaš rašta ni da živiš. A što da umrem, tek mi je četrdeset godina? Jalov si. Iz tebe ni trava ne može da nikne. Moram, vidim da moram. Za kog si boga rintao celog života i sad u smonicu?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Za dugih samotničkih solilokvija u bolnici naučio sam da je svaka žurba uzaludna i svaki nemir jalov; svejedno se dočeka sve, svejedno se otkrije smisao ili besmisao svega. Svejedno čovjek obiđe čitav svoj krug.
Nastasijević, Momčilo - PESME
6 I znam, i ledi me znanje — šturo je ovo, stopa u stopu tkanje. I jalov plamen, samu kad ne sprži srž; — jadovan mraz, kad ne stroši se kamen.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, Pom., 31). Inače se k. u narodnoj poeziji spominje kao tipičan jalov cvet (BV, 10, 1895, 269; 11, 1896, 339; 17, 1902, 194). K.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sažaljenje ju je naročito razdraživalo. — Ne kukajte! Ne olajavajte druge da bi mene utešili! Ne pravite jalov inat! Pustite me da živim dok sam živa!