Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ovo je bilo julija 6. 1806. godine. H Pišem gospodaru Đorđu opširno kako je amo i da Turci hoće jamačno doći u Šabac, jerbo je vrlo mnogo Turaka, niti mi sami možemo im zabraniti da u Šabac ne dođu, i da ćemo mi ovu našu
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ljudi, neki na radu, neki kod svoje kuće, tek se samo dovikuju: »Eno, eno našeg gazda-Rake! Čujte kako kreše!... Jamačno će u opštinu da se sudi s kim!
Na ovu dosetku popovu osu se među gostima grohotom: Ha, ha, ha! pa se čak i Cigani nasmejaše. — A ti mi jamačno žnješ srpom, pope!
Posle je više nismo nosili po selima, nego sam je čuvao ja u mojoj sobi — pred kancelarijom. — Sad vam jamačno nije tako išla trgovina? — primeti Pajo. — E, te još kako!... Sad je baš išla kako valja!... Samo da ti kažem.
— Daću mu četrnaest dukata do Mitrovadne. Stanoje mu plaća, čini mi se, deset. — Tako će biti. — A za četrnaest će jamačno pristati.
— E lepo, lepo! A ti barem za ovo leto da staneš kod tog čoveka. Gazda je prvi u ovom kraju. Jamačno se sećaše ko je. — Da ne bude to gazda Milun? — Jes', on. Kod njega će ti biti dobro.
— Pa kamo ti vosak? — Dadoh onom gadu dole. — Zar opet? — Ama kud ćeš, brate, kad saleti kao Ciganin. — Opet ti jamačno podvalio? — Jakako; četiri oke manje na njegov kantar. — E jesi lud, nije vajde!
— Uh, uh! — povika ćir Trpko uplašeno. — A koliko gi ima? — Viđaju se dvojica, a jamačno ih ima još. Valjda su gde na velikom Kosmaju. — E, e! nesreća! — učini ćir Trpko. — A da li to zna kapetan?
— Nego čekajte da vas nešto upitam! Da li vi poznajete počem nekog Mojsila Pupavca? Jamačno ga ne znate? Vidite, bila je u selu Jasikovcu, čak gore negde oko Ivice ili Bukova, jedna velika i jaka zadruga, koja
Da nećeš i ti budak? — Zar je i od tebe iskao? — upita Sava smejući se. — Ja mislim samo je mene budio. — I jamačno dao si mu? — Dabome. — ako učini kako čudo noćas?... — Ne boj se... Znam ja šta će mu. Nego dela, oblači se.
— Bog i duša, ovo je divlji čovek! — reći će jedan. — Neće to biti divlji čovek, nego divlje dete! — dodade drugi. — Jamačno, dete... Čovek bi, valjda, bio veći. — Šta ćemo s njime sad? — Teraj u opštinu!
odmah posla birova s pismom kapetanu da se u Kosmaju našla neobična zverka; niko ne zna pod sigurno šta je, ali će jamačno biti divlji čovek.
Opasna zver!... Gledaćemo! — Da ga potražimo, gospodine! — veli kmet. — Neće biti daleko. — Jamačno je gde tu u potoku — povikaše neki. I tako svi navališe da ga potraže i opet uhvate.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
MIŠIĆ: Kad bi u mojoj vlasti stajalo, ja vam ne bi jamačno dosađivao; ali znate ko sam ja kod magistrata. JANjA (pruži mu listu): Gospodar notarius, evo vaša artija, evo moja
MIŠIĆ (razgleda pasoš): He, he, he! To je jamačno sluga učinio, videći grdno veliki pečat ovde, i hoteći svome gospodaru u štedenju priteći. He, he, he!
MIŠIĆ: Nećemo ići. No poklanjate li vi nama ove banke i obligaciju jamačno? JANjA: U! Gospodin notarius, skupo vreme! MIŠIĆ: Ja mogu vašu gospodičnu kćer i ne uzeti.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Prilagodljivost i usavršljivost. — Ljudi centralnog tipa lako se prilagode najrazličnijim društvenim sredinama. I to je jamačno u vezi sa realističkim crtama njihove duše i sa brzinom shvatanja praktičnih stvari; možda, takođe, kod njih nema one
To su jamačno uticaji s juga. Ja sam naišao na više seljaka, koji imaju osobine i osećanja, naročito jaka nacionalna osećanja, moravsko
Kostić, Laza - PESME
pa zato imam rekraciju sad do prva kukurika.” — E gle! pa lepo, milo mi je baš, pa kad je tako, znaćeš jamačno ima li Renan pravo ili ne? „Zvanične tajne”, reć'e koštani k „ne kazuju se površnicima.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
I onde posle dugog razgovora obreče onaj što je dužan dva novca da će ih jamačno platiti kad mu pobratim drugi put dođe, pa se rastanu.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Tek čas ga vidim gdi očima žmiri i namiguje, čas se smeši i miga usnama; čas glavom klima. MANOJLO: Jamačno uzavrila nauka, pa traži odušku!
Tek što su tele novine izići, ja dođo. Novinar se nasmejao kad je čitao, jamačno pomislivši na 100 talira. Ali ja njemu kažem da vaš razum i više vredi. DOKTOR: Razum je iznašo pronađenje pečatnje.
Da i njega zakopadu! Oho! Lonac! Na moju dušu, novci! (Ustane.) Hm, novci, i novci moga komše. Njemu su jamačno izlišni a meni od najveće potrebe. Tako je ovaj svet nepravo ustrojen.
Komšo! Komšo! DAMJAN (iza scene): Čujem, komšo. KUZMAN: Odider, boga ti, malo. — Dolazi, ali mu se kao ne ide. Jamačno niko nije, nego on: samo da ga oću uloviti. POZORIJE 4. DAMJAN I KUZMAN DAMJAN (za sebe): Šta me to moj komša zove?
(Otide.) POZORIJE 5. DAMJAN (polako stupa) Nije ni najmalje za oklevanje. Ako moj komša nađe praznu zemlju, jamačno neće ostalo zakopati, to bi morao biti sasvim lud.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
PERSIDA: Tu nemate ništa sumnjati, milostivi gospodine. Ako vi nađete da je bolja nego što je mi opisujemo, gora jamačno nije. STEVAN: Oću li ići za čou, milostivi gospodine? TRIFIĆ: Oho, Stevane, čekaj da vidimo da se list ne prevrne!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
ALEKSA: Al otkud vi to mislite? MARKO: Zašto vas ne razumem; a ja sam jamačno Srbin, jer je moja rodbina iz Požarevca na ovu stranu prešla.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ljubica se doseti ovom smehu, pa čim stadoše na polju zapita ga: — Vi ste jamačno lepo proveli detinjstvo i mladost? Vidim da se rado sećate mladosti... — Mladosti ?... ponovi Gojko i zamisli se.
Kućica se već davno srušila, po dvorištu izraslo trnje i korov; pletar, u koji zatvarana jedina koza šuta, jamačno je odnesen ili je strulio tu na mestu; stazica do reke obrasla travom; vir, kod koga su se nameštale sprave za lov,
Istina, ona je sad neraspoložena zbog ovog Gojka, a možda i zbog drugog čega, ne zna ni sama... jest ima još nešto, jamačno ima... Ali jedan pogled na ove mališane dovoljan je da raskravi zaleđeno srce i dušu da razveseli Škola se krenu.
premešten (kamo sreće!)... kažnjen platom... ko zna!... Ali šta će ona ovde, kakva posla ima ona? Biće to drugo: jamačno me ona tužila, pa sad da nas saslušaju oboje. To će i biti! Ali zašto ?«...
Ljubica se rado uhvati za tu misao. »Jest, zbilja! Koliko sam se ja onda uplašila i najedila, a on ništa... Jamačno se još u sebi smejao kako sam morala brzo poslušati«. Pri toj misli obuze je gnev. »Neka ga...
O, da teška srama! Pa još ako je i ona sve to slušala... kao Stojan, jamačno jeste. I sve zbog nje!.. I on još jače oseća svoju bezmoćnost i uviđa jasno da nikome ništa ne može učiniti, da je
I Gojko iziđe u hodnik, pa pogledavši Ljubicu prezrivo, dobaci joj: — Sad i sami jamačno uviđate, da sam imao prava brinuti se o svetinji škole. Ljubica planu.
Sinoć malo nesvestice, i to nije ništa... ženskaposla!.. I baš će jamačno doći! Pa šta da radi on? Ništa, kao i do sad... ćutaće i gledaće svoj posao. A ono sinoć?...
Šta li će biti ? Kud ode sad? Da li će ga zatvoriti, i zašto ?... »Jamačno ode onome... da i njega pita, pa posle ?... hm... posle će me valjda zatvoriti. Može me napasti onaj pandur...
Gojko pogleda preko sviju lica, a beše ih četvorica. »Jedan nije u komisiji, nego ’nako sedi, doseti se on. Jamačno kapetan nije... A šta da odgovorim, kako da počnem ?!«...
nastavi Ljubica zapitkivati, tako radoznalo, kao što mala deca raspituju za nepoznate im stvari. — Žalite jamačno i sad? — E, ne mogu doveka žaliti... svemu ima kraja. Mislite li da bi vas ovaj širet žalio ?...
Stojan ga i ne pogleda, inače bi se jamačno uplašio od njegova izgleda, nego mu odgovori onako, gledajući nekud po zidu: — Otišla onome loli, ja kuda će ! ...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
? Da nešto nije svršio preparandiju nego bogosloviju, jamačno bi se sada poslužio rečima Simeuna Bogoprimca i rekao kao i ovaj: »Njinje otpuščaješi raba tvojego, vladiko, jegda
« To bi jamačno rekao. Pune mu sreće i grudi i šake! Bio je zadovoljan. A sreća te je bio hrišćanin, jer inače bi se još mogao kao onaj
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
u avionu stjuardesa, Što je domaćica u dobroj seljačkoj kući, To je, u pomenutoj ulici baba -Višnja, Juče, danas, a jamačno i sutra: Sila nevidljiva, snaga višnja, svevišnja, Telom odsutna, al duhom uvek prisutna.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Znam ja. Zar ja ne znam? Vidim ja sve. Pa zar | to? Zar ona (jamačno Sofka) da dočeka? Evo ja ću, ja ću da je hranim i čuvam. A ti, ti? (To se sigurno odnosilo na mater, njenu sestru.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
A gdje bijahu? Bijahu u stravičnome ždrijelu „u krvavoj Dugi“ gdje od birzemana čete zapadahu. Zapali su i oni jamačno tu da prihvate nekoga i da ga daruju vrelijem zrnom iz puške, jali oštricom iza ušiju.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
). Ozbiljne pitalice mogu da budu i poučne i mudre, ali su takve jamačno knjiškog porekla. Pored običnog nadmudrivanja i jevtine šale u pitalicama ima i pravog, finog humora kao što je on
ozbiljna i raznovrsna, neizmerna i nemerljiva duhovna oblast, koju nazivamo sujeverje ili praznoverice, a čija ostvarenja jamačno potiču iz neprosvećenosti, — iz prevlasti mašte nad razumom, iz bolesnih i abnormalnih stanja čoveka, koji je ugrožen
ZAKLjUČAK Po svom jamačno davnašnjem anonimnom poreklu i kolektivnom postanku, tvorački, vremenski i prostorno neodređene naše narodne govorne
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” I onde posle dugoga razgovora obreče onaj što je dužan dva novca da će ih jamačno platiti kad mu pobratim drugi put dođe, pa se rastanu.
priče, za koje je Vuk u predgovoru prvoga izdanja ove knjige kazao ua ih ima još za jednu ovakvu knjižicu, i svakome će jamačno milo biti da ih ovdje ima zajedno sa onijem pripovijetkama prvoga izdanja.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ „E gle! pa lepo, - milo mi je baš; Pa kad je tako, znaćeš jamačno, Ima li Renan pravo ili ne?...“ „Zvanične tajne“ - reć' će koštanik „Ne kazuju se površnicima.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ „Pa dobro“, odgovori on, pošto se brzo priseti da će to iznenađenje jamačno biti kakav visoki austriski orden. Kako sam već poduže sedeo kod njega, digoh se da pođem, no on me zadrža.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A ovako, zar je bolje?... O, teško li je to!... I baš se mora, baš nema drugog izlaza, do u goru? Nema, jamačno nema. — Kad to kaže ča-Vujo, onda mora biti tako ; on je, jamačno, dobro promislio.
Nema, jamačno nema. — Kad to kaže ča-Vujo, onda mora biti tako ; on je, jamačno, dobro promislio. Ali zašto tako odmah, zašto nema mogućnosti da se spremi za to, da razmišlja dugo, da učini bar kakvu
naplatio jednu obligaciju od šest stotina dukata; prodao je tu skoro stoke za sto pedeset dukata, a biće kod njega, jamačno, i staroga novca.
Šta li je tamo, kako li se živi?... Kud li ću ja... a, istina jest: kud li ću ja? Jamačno u pakao, neću valjad’ u raj, kad sam tolika čuda činio. Ala li će da peku, bre! ...
»A ovaj ništa ne upita šta je bilo kod Čolića. Jamačno je Kosta stigao i ispričao, ili je možda Vujo mislio nasigurno da ću ja pravo k njemu?... Sve jedno. A žao mi Mata! ...
— zapita Stanka, izbegavajući da ih nazove po imenu. — Zdravi su. Juče su ti oca nešto zvali u srez, i on je jamačno jutros otišao. Majka ti je poručila da svratiš do nje, čim stigneš ovde...
na samom kraju varoši, pored potoka što preseca glavnu ulicu, čuje se po neki put veseo uzvik pijana gosta, kome je jamačno kakav bukovički lautar svojim monotonim cilikanjem rastresao zagrejane živce ...
Zatim priđe onoj dvojici, pa zapita jednoga na uho: — Čuje li se što ? — Budan je... nešto šuška, jamačno se sprema... U isti mah začu se neki uzvik spolja. Mitar istrča iz kuće, doviknuvši onoj dvojici: — Pazite!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
I onde posle dugog razgovora obreče onaj što je dužan dva novca da će ih jamačno platiti kad mu pobratim drugi put dođe, pa se rastanu.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Odmetnuo se bio u šumu kao i svaki nemiran duh. Da je sultan češće, kao ranije, prolazio kroz ove krajeve, jamačno bi i njega uočio kao i njegova zemljaka Sinan-pašu, kao Sokolovićeve — Hercegovačkoga i Matskoga, kao Rustema Bosanca i
moglo prići da preko uzanoga ponora nije prebačen na drugu stranu laki mostić, Ograđen i pokriven šindrom, nekad jamačno pokretan.
Vičemo da nam se otvori. Brzo prilazi jedan seljak, jamačno sluga a ne čuvar, neki stariji Kosovac, koji svakako nije nikad pušku ni prstom pipnuo.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
krasi nravi tvoje, Kad bi moja knjiga bila Čista, kano srce tvoje, Kad bi sladost pribavila, Koju nose reči tvoje, — Jamačno bi ista važnost Čitatelja nju dostigla, Koju djela tvoji sjajnost Jest pred svetom sebi digla.
EVICA: Ah, bože! Ja ću svaki dan po triput metanisati, samo da dobiješ. VASILIJE: Onda mi jamačno neće tvoj uja kratiti da tebe uzmem. EVICA: Ah, kako ćemo lepo živiti, dok samo dobiješ!
Bi li se privoleli nju uzeti? RUŽIČIĆ: Samo lepo lice može moje serdce občiniti. SARA: Ja ću nju taki dovesti. Ona je jamačno u kujni, uređuje šta će se za supu mesiti, kakav će biti sos, od koliko feli cušpajz, kakvo pečenje, zašto, da vam
FEMA: Ne mogu da govorim od jeda. Jeste li vidli kakav mi komplament daje? SARA: Da ij ostavimo same, on će nju jamačno doterati, te će joj se usladiti nobilitet. FEMA: Hu! Kamo ta sreća! Ja sam zaista nesrećna mati.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Jaz između naroda i jerarhije već je pucao, i... demagoški zajedljive strofe (Plača) jamačno ga nisu zatrpavale. Ako ih je Orfelin sastavio, onda su one sasvim u duhu njegovih shvatanja, jer je on u jerarhiji
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Nisam dospeo da Vas na to upozorim, ali Vi ste, jamačno, za vreme našega leta, videli velike oblasti Evrope i Severne Amerike duboko pokrivene snegom i ledom.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
je kakav stihotvorac u isto vreme u tom selu živio, znam da ni jedna boginja ne bi ostala s kojom je ne bi sravnio, i jamačno bi nokte svi deset prstiju izgrizao dok bi njenu krasotu spevao.
No ovaj slučaj ni najmanje Romana ne dira. On se jamačno nazvati mogao komet, to jest repata zvezda ondašnje, pređašnje i, ako smemo kazati, i buduće dece; jer je tako nešto od
On, istina, nigda nije vidio vojnika, ali samo iz opisanija, koje mu je njegov poočim davao, tako strašnu sklonost (jamačno po uredbi sudbine) oseti da je danju i noću mislio kako bi so tim svoje uveselenije našao.
donna né tela comprar a lume dі candea (ženu i platno pri sveći ne uzimaj), no stra ako ovu priliku propusti, koja je jamačno volšebnica u preobraženom vidu, da nigda neće belog sveta vaditi, privole ga da joj se obeća uzeti je.
Onda ćeš jamačno potražiti dobru aginu kćer, i bar možeš reći: Ovde leži pokojna moja nesuđenica. Sad su joj na vrbi kosti, Bog da joj
U najvećoj njenoj nuždi, koju je sad prvi put kao pri prvoj prosidbi iskusila, ona bi se jamačno bednog svog života lišila da nije, kao što smo vidili, Sudbina u protokol staviti dala da mora izbavljena biti; drugo:
Ja sam jamačno na ovom svetu jedan koji vas svim drugim (s 10.000) devojaka pretpočitujem; ja sam jedan na ovom svetu koji bi sva
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Pripovijeda se da je Marko bio mnogo jači od ostalijeh sadašnjijeh a jamačno i ondašnjijeh ljudi... Ja sam u djetinjstvu gledao u Srijemu u krčmi manastira Krušedola gdje je Marko namolovan kako
i nepravednija, to ih je više, i zato je među hajducima bivalo kadšto najpoštenijih ljudi, a u početku vlade turske jamačno ih je bilo i od prve gospode i plemića... Hajduci ljeti žive po šumi i dolaze jatacima te se hrane, npr.