Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
U Beogradu pak bio je neki Kara-Smail, koji je svuda, kud je god hodio, po 30-40 momaka janičara za sobom vodio; on se spremao da u Beogradu bude janičar-aga, i slabo se Hadži-Mustafa-paši pokoravao.
Tu se smešaju i ujednače Srbi i janičari, kao pod Hadži-Musta-pašom što su bili Srbi sa pašajlijama protinu janičara. Tu po̓araju sva azbukovačka sela, tako da nijedna ovca, nijedno krme ostalo nije živo.
— veli — ovde jedan Turčin Hadži-Musta-pašinog sina (Derviš-bega), koga su janičari ranili u ruku, i koji je utekao od janičara”. Potom dozove toga Turčina koje se zvaše Del-Amet.
Mi nismo na careve Turke ustali, no na janičare”. On kaže da je carski i da je od janičara ranjen, zato je i pobegao u Zemun.
On kaže da je carski i da je od janičara ranjen, zato je i pobegao u Zemun. Ja mu opet kažem: „Ako si od janičara, ne idi sa mnom, jer će Srbi ubiti i mene i tebe”.
Onda major reče: „Ja uzimam Del-Ameta na moju čest; on je pravi od careve strane i od janičara je pobegao”. Onda se nas dva u̓vatimo za ruke, poljubimo se i pobratimo.
Koliko sam mogao, opisao sam zulum koji smo trpili od janičara i kazao sam da bi još dalje trpili, no oni popisaše sve u svoje teftere, ko je bio oficir, kaplar i prost soldat u
da su šabački Turci, ne mogavši trpiti od nas bojeve, lane iz grada isterali Mus-agu Fočića sa njegovi̓ trista momaka janičara; pak su sada s nama u miru i ljubavi, kao što smo i pređe bili, a inače bi pogoreli.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Poslaću Lazu sutra u Šabac, neka odnese moju poruku: da mi pošlju kojeg janičara, da poteram za hajducima!... — Bog te živeo! — Ako ih tako pohvatamo. — Sigurno. — Ovda, pošlji mi Lazu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Istina, turske su se armije još držale, grčevito, obala Crnoga mora, prema rosijskoj imperiji, ali bubnjevi janičara behu i tamo zamukli. A barjaci paša turskih vili su se, izbledeli od kiša, i vetrova, a ne od krvi.
Turci su se, kaže, sasvim povukli, i, duž reke, nema nigde ni janičara, ni njihovih zurli. Prema Grozdinu – koji nije znao zašto Isakovič sve to pita – potpuna je tišina bila sad u Turskoj.
Drugu su počeli, tih dana, da stvaraju, na onome, što je Petar bio stvorio, i da je prema primeru svojih „janičara“ – gardijskih pukova u Sankt-Petersburgu – pripremaju, za rat u Evropi.
Bubnjevi janičara su ućutali, ali su Turci u Serviji ostali, a kad Sunce zađe, pevaju tamo, Bogu, mujezini, opet, kao što su tri stotine
Ćosić, Dobrica - KORENI
Levića, janičara, čokandžiju, za predsednika. Zar on Prerovu da sudi i pravdu deli?“ Kad Aćim tako kaže, kako onda možeš.. misli Tola.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
i vezira i okupljene paše da su Srbi i dalje, uprkos ustanku, pokorni sultanovoj vlasti; ustanak je podignut protiv janičara i krdžalija, ne i protiv sultana. Drugi, da ovim uveravanjima odlože ili, čak, i sasvim otklone napad turske sile.
Dobrača je bežao. U buni, sve se menjalo: bilo je lako poginuti kao što je bilo lako i steći. Pištolji ubijenih janičara, njihovi rukom rezbareni noževi i ukrašene sablje, ruho od čoje i istočnjačko prstenje, sve je donosilo brz dobitak.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Bilo je tu bivših komita, koji su za vreme turskog režima štitili naš živalj ognjem i mačem od krvožednih turskih janičara i Arnauta. Imalo je dosta graničara.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
autoriteta, potrebu borbe protiv Turaka pravdao odmetništvom dahija od sultana, njihova zakonitog gospodara: Divjeg janičara teraj sa Vračara Koji svog istoga sad ne sluša cara — a Borojević 1847.
Spomeni se, mati naša, tvoje perve slave, Tvojih vraždebnika ti posrami glave! Divjeg janičara teraj sa Vračara, Koji svog istoga sad ne sluša cara! Vostani, Serbije!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Godine 1555. hajduci koji su živeli na levoj obali dunava prešli su reku i u blizini Beograda potukli 150 janičara. Pri kraju XVI veka hajduci su — zajedno sa ustanicima koje su predvodili — pustošili čak i gradove: Vršac, Nikopolj,
“ A što đeš me ženit drugom ljubom kad je moja ljuba u životu? Već daj mene trista janičara, pokuj njima krive kosijere, i daj njima lagane motike, ja ću ići bijelu Kosturu, ne bi l' svoju povratio ljubu“.
Car mu dade trista janičara, pokova im krive kosijere, i dade im lagane motike. Janičare sjetovao Marko: „Braćo moja, trista janičara, vi idite
Janičare sjetovao Marko: „Braćo moja, trista janičara, vi idite bijelu Kosturu. Kad dođete ka Kosturu gradu, vama će se Grci radovati: „Blago nama, evo nam argata!
Otidoše trista janičara, otidoše bijelu Kosturu, Marko ode Svetoj gori slavnoj, pričesti se i ispovjedi se, jer je mnogu krvcu učinio; pa
Nema vama Mine od Kostura!“ Navališe trista janičara u dvorove Mine od Kostura, bijele mu dvore poharaše, poharaše, ognjem popališe; Marko uze svoju vjernu ljubu, i Minino
Uze Jela dva kondira zlatna pa otide u pivnice donje. Kad gospođa pred pivnicu došla, al' pivnica puna janičara: papučama piju vino ladno a u zdravlje Jelice gospođe, s pokoj duše Prijezde vojvode.
Zlo ti vino, a gora rakija! Pivnica ti puna janičara: papučama piju vino ladno, a za moje zdravlje namenjuju, a tebeka živa saranjuju, saranjuju, za dušu ti piju“.
— baciti baša — „u Srbiji i Bosni“ — kaže Vuk — „zovu svakoga Turčina (koji nije beg ili kakav aga) baša“; titula janičara be — (uzvik) odlazi: Be, ne luduj, kaurine Marko!