Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
očajanije i pr. KIR JANjA (razgleda aljinu), JUCA (šije).
KIR JANjA: Pan metron ariston¹, krasno grčko mudrost. Sve sos mera, sve sos mera, pa ćiš
KIR JANjA (razgleda aljinu), JUCA (šije).
KIR JANjA: Pan metron ariston¹, krasno grčko mudrost. Sve sos mera, sve sos mera, pa ćiš dođiš do velika slava.
— bađava; pošto pamvuk? — bađava. Sad je došlo vreme da čovek idi bez čizmu.
JUCA: I to bi lepo jošt bilo!
JANjA: Što ti tu govoriš, škilji³, more, znajš li što je svet?
More, propadniš, more, propadniš, kukavico!
JUCA: Nisam se ni tom nadala da ću kod vas propasti.
JANjA: Nisi si nadala, što si si nadala? Da si voziš na četiri konji, da ti služi katanu?
JUCA: Kad ste me prosili, vi niste tako govorili.
JANjA: Što sum govorio? da ti držim u lutku, da ti pravim maska. Nije dosta kad ti zovim: dušo Juco; kad ti kažim: pili moje?
Niti marite za mene, Niti vodite brigu o meni, nego živim kao svaka poslednja u varoši.
JANjA: O škilji! Ne vodim briga za tebe! Što ti fali kod kir Janja? Imaš dosta leba, lepo kako zemička?
JUCA: (A baš!
JANjA: O škilji! Ne vodim briga za tebe! Što ti fali kod kir Janja? Imaš dosta leba, lepo kako zemička?
JUCA: (A baš!)
JANjA: Mumliš? Oćiš da mumliš? Što je ovo? (Donese lebac.
Ne vodim briga za tebe! Što ti fali kod kir Janja? Imaš dosta leba, lepo kako zemička?
JUCA: (A baš!)
JANjA: Mumliš? Oćiš da mumliš? Što je ovo? (Donese lebac.) Ton djavolon! di je toliku lebu?
JUCA: Izeo se.
)
JANjA: Mumliš? Oćiš da mumliš? Što je ovo? (Donese lebac.) Ton djavolon! di je toliku lebu?
JUCA: Izeo se.
JANjA: Škilji nemarljivo, nepromotreno, izio si! Sam si lebac izio?
JUCA: Pa izeo se u kući.
JUCA: Izeo se.
JANjA: Škilji nemarljivo, nepromotreno, izio si! Sam si lebac izio?
JUCA: Pa izeo se u kući.
JANjA: Srpsko hondrokefalos, ne znajš gramatiki? Kako ći lebac sam da si jedi? Ko je lebu dirao?
Kako ći lebac sam da si jedi? Ko je lebu dirao?
JUCA: Šta ja znam, zar je malo u kući?
JANjA: Ne znaš, škilji, a što si gazdaricu? Što sam ti uzio, da čuvaš kuća, ili da glediš na penćer, na mlado oficir?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1837. dao je Jovan St. Popović novu komediju, Tvrdicu, koja je docnije ostala poznata pod imenom glavnog junaka Kir Janja. Ovo »šaljivo pozorište« imalo je velikog uspeha, još 1838.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Ovcama nema čobana, Do jedno dete Radoje, I ono ludo zaspalo. Budi ga Janja sestrica: “Ustani gore, Radoje, Ovce ti za lug zađoše!
U njima su dva grada građena: U jednom je kujundžija Janko, U drugome Janja hitroprelja. Poručuje kujundžija Janko, Poručuje Janji hitroprelji: “Oj, Boga ti, Janjo hitropreljo, Da ti pošljem maleno
“ Janja bila mudrija od Janka, Poručuje kujundžiji Janku: “Oj, Boga ti, kujundžija Janko, Da ti pošljem malenu paricu: Sakuj
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Gavrilo je bio osobenjak i neženja, a Mojsije je umro na narodnom poslu. Treći sin Jovanov, Janja, napustio je svo ju veru i bio je posle toga kao mrtav u porodici Putnika.
Taj Kosta je, preko dana, bio pravi Kir Janja, ali je uveče dolazio po mene, da me izveze, u fijakeru sa gumenim točkovima.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
I BOGATI Nimalo ne zavidim svim tim bogatašima Milionerima i njinim pajtašima, Koji drhte, danju i noću, kao Kir-Janja Nad neizvesnom sudbinom svoga imanja!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
); iz dečjeg govora (šarena laža, priča o crvenom vrapcu itd.); iz pisane književnosti (Kir-Janja, Ivkova slava itd.); iz hazardnih igara (biti u buli, poslednji adut, igrati va bank, itd.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ovo govoreći, ne protivim se da i neženati mogu na ova dostojinstva doći, ako su dobrodeteljni i dostojni”. Janja kulundžija: „Gospodine, ako to čuju naši grečeski arhijereji da mudarstvuješ, [h]oće te prokleti.
Gospodari, gospođe, lokaj, sluge — sve se to počne jednim grlom smijati; a što je jošt najsmešnije bilo, Janja Grk, sedeći baš do Malenice, u isto vreme počeo bio piti; imajući puna | usta vina i ne mogući od smeja uzdržati se,
Malenica psuje i ruži Janju, govoreći, koji mu vrag reče baš u vreme takoga smeja piti! Janja, sa svoje strane, ispričava se i pravda, odgovarajući da je on počeo bio pre smejanja piti, koje nije mogao predviditi;
Jedno mi je samo smetalo: ne bi[h] se nikad mogao od smeja ustaviti kad bi mi god palo na um kako je Grk Janja na Malenicu prsnuo, i kako je Malenice stalo vike.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
(Otide.) RUŽIČIĆ (sam): Nek se naše lepotice bele, Kartadžije neka karte dele; Nek ćir Janja koti svoje novce, Zaljubljene nek okreću lonce. Kom je milo nek se s ženom tuče, Nek se tuče i za kose vuče.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
P. Palanci KOLEBAN, njegov momak ĆERIM, Turčin u Sulejman-pašinoj službi JANjA, skeledžija PORFIRIJE, njegov momak ĐENADIJE, STOJAN, ANA begunci BOŠKO, Stanin sin Prvi, drugi, treći TURČIN
(Svi odlaze.) TREĆA SCENA Na dunavskoj obali. Janja, skeledžija, Porfirije i Radak. RADAK: Jeste, od njega. I on te glavom lepo pozdravlja Da ga sa jednim čamcem dočekaš.
Mogu nam gosti doći odnekud, Pa, bo’me, gledaj da je spremljeno!... JANjA (u sebi): Ovo je gorak hleb!... Proklet zalogaj Što ga na danu čovek današnjem Sa znojem lica svog zarađuje!
“ JANjA: O, teško meni! O, smiluj mi se, Rade, nesrećnom! RADAK: Ja čamac hoću: Glavu il’ čamac!... Ili oboje! JANjA: Al’ je
“ JANjA: O, teško meni! O, smiluj mi se, Rade, nesrećnom! RADAK: Ja čamac hoću: Glavu il’ čamac!... Ili oboje! JANjA: Al’ je utopljen!... Drugi je puknut, Opravku čeka već treći dan.
Drugi je puknut, Opravku čeka već treći dan. RADAK: Onaj iz vode lepo izvadi, Te ga ispolcem čisto ispljuskaj! JANjA: Al’ je utopljen! Sasvim utopljen!... Na dnu Dunava! I pesak ga je već zaronio!...
(Klekne pred njime.) RADAK: Ne benavi se, beno matora, Već čamac daj! JANjA: Al’ je utopljen!... Sasvim zaronjen! Od njeg’ ni đavo nema pomoći! RADAK: Kô da vas ne znam ja!
„Pa eto, vid’te!... Nema čamca! A ja bih drage volje vozio!...“ E, he, ta znam te ja! JANjA (u sebi): Ko mu je, opet, to potkazao?
(Maša se za nož.) Svaki je trenut danas godina. Na posô brže, leka lopužo! (Vitla golim nožem po vazduhu.) JANjA: Sad... sad... sad! Samo da zovnem momka u pomoć. Porfirije, he, ej!... Sad, Rade, sad!
Porfirije, he, ej!... Sad, Rade, sad!... RADAK: Tako te hoću, stara čivijo! (Tura nož u korice.) JANjA: Bolje da se i nisam rodio, Neg’ ova muka!... Eno i momka! Sad, Rade, sad! (Porfirije dolazi.
Eno i momka! Sad, Rade, sad! (Porfirije dolazi.) PORFIRIJE: A što se dereš toliko, he? JANjA: Vuci iz vode čamac napolje! Ispolci gde su, da ga očistiš? Na posô brže!... Sad, Rade, sad!
Mrka noć!... Hladan vetar!... Pa onda još: „Veslaj, Porfirije!...“ „Na krmu, čiča-Janićije!...“ Da, da!... JANjA: Hajd’, hajd’, hajd’!... Sad, Rade, sad!... (Janja i Porfirije odlaze.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Tako, npr., u graničnoj planini između Janja i Skoplja, poznatoj pod imenom Kriva jelika, smatra se da je raslo ogromno drvo koje se zvalo tim imenom, po čemu je i
Ćipiko, Ivo - Pauci
pazio je na stoku, a opirao se lugaru i žandarima, jer mišljaše da nije na tuđemu no na svome; s njime bila je cura mu Janja — oboje k'o kaplja mladi. Pogibe u naponu života kad se je sunce rađalo. — I mrtva ga bješe što vidjeti!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Strela je šišnula između Lauševih nogu i otišla u tamu šume. Lauš je neko vreme stajao kao opčinjen, dok mu Janja nije prišla i počela da se uvija oko njega, milujući ga nežnim, veštim pokretima ruku. Bože kakav je to bio prizor!
Kleo se u najpreče da je ona, Janja, podmirila tri sela, da joj deset ljudi nisu mogli ništa, toliko je bila nezasita. Naravno, to je sve bilo preterivanje.
polju u dolini, neko na sitnom moravskom pesku u danima ilinskih žega, neko u ambaru, najčešće po štalama u senu. Janja je umela da dodeli svoju stvar tako zdušno i od srca, da je u tome pogledu za tri koplja odskakala od svih žena koje
Dok je Janja bila s nama i dok je čas s jednim čas s drugim zamicala na skrovita mesta, niko od nas nije osećao ljubomoru.
poteri za Brzanovim pljačkašima, kroz jesenju tmoru i magluštinu, svi smo nosili, ušivene u pojase, amajlije koje nam je Janja dala na rastanku.
Verujem da mu je Janja bila prva žena, ali zar je to, zaboga, razlog? Videli smo mi da je voli, ali tome nismo pridavali nikakav značaj.
Dosećali smo se dakle mi gde je njegova nevolja, ali do Janje nam je bilo neuporedivo više stalo nego do Kirče. Janja! Bila je to žena koliko može da se vikne.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Međutim, stajaća imena po pravilu prijatno zvuče: Nedeljko (prota), Mara ili Janja (krčmarica), Ružica (crkva ili žena), Pavle, Jovan, Zlatija, Hajkuna, Jelica, Anđelija.
Veli njemu Kraljeviću Marko: „Ima, Đemo, bijela mehana, i prokleta krčmarica Janja, sad će mi se osvetiti Janja: dosta sam joj vina potrošio, a nijesam dao ni dinara“. To je Đemo jedva dočekao.
Veli njemu Kraljeviću Marko: „Ima, Đemo, bijela mehana, i prokleta krčmarica Janja, sad će mi se osvetiti Janja: dosta sam joj vina potrošio, a nijesam dao ni dinara“. To je Đemo jedva dočekao.
To je Đemo jedva dočekao. U to doba pali pred mehanu, a ispade krčmarica Janja. Kad sagleda savezana Marka, Marko na nju očim’ prevaljuje, nasmeja se krčmarica Janja: „Be aferim, junak od junaka!
Kad sagleda savezana Marka, Marko na nju očim’ prevaljuje, nasmeja se krčmarica Janja: „Be aferim, junak od junaka! Bože mili, na svemu ti vala kad ja viđeh savezana Marka!
Kad se Đemo nakitio vina, donese mu krčmarica Janja rujna vina od sedam godina, meće u njeg bilje svakojako. Pade Đemo glavom bez uzglavlja, skoči Janja na noge lagane, pa
Pade Đemo glavom bez uzglavlja, skoči Janja na noge lagane, pa svom pobru gvožđe otvoraše, a na Đema Marko udaraše. Kad udari sindžir-gvožđe teško, pa zasjede piti
Sibinjanin Janko Janković Stojan — v. uvod, III, 7 Janja — mesto na levoj obali Drine (u nekadašnjoj zvorničkoj nahiji) Janja crkva — neodređena crkva Janjina planina —
uvod, III, 7 Janja — mesto na levoj obali Drine (u nekadašnjoj zvorničkoj nahiji) Janja crkva — neodređena crkva Janjina planina — izmišljena planina janjičar — v.