Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ako tome pismu ne verujete, pitajte bazrđanbašu Petra Ičkogliju ili Janka Zazića iz Skele ili Eladiju iz Zabrežja, oni će vam iz usta sve kazati.
Karađorđe uze Jakova, Janka Katića, kneza Simu, našeg novog kneza Peju, zeta Živka Dabića, Milana, od šabačke nahije Spuža Ostoju i Ćurčiju s
Ja kad dođem na Vračar, iskam novaca od Janka; veli: „Nemam, išti od Crnoga Đorđa”, a on kaže: „Dok dođe Jakov i Sima”. — Svi vele: „Idi, šta čekaš?
Gospodar Đorđe kaže: „Kojekuda, ja sam pri putu (čini mi se kući je polazio), no eto jakova i Sime i Janka; neka vam dadu dve tri hiljade groša, pak idite”. Vidimo da je malo, ali — šta ćemo? — i to kabulimo.
Ja se vozim, a Turci jednako okružili oko kočija. Dođemo u Crnu Baru. Opazimo našega kneza Kedića, i Cincara Janka, popa Nikolu Smiljanića i više kapetana i konjika. Među njima stoje ona četiri bega.
a Posavina kako vidi, onda i oni utekoše; no odoše Jakov i knez Sima i nanovo u selu Drenu kupe, i čekaju Katića Janka, i ko je gode pobegao opet svi u vojsku dolaze. — „To nije istina”, reče, „kod Jakova nema nikoga!
reče: „Predaću se”, i čujući ime Katić, a znao je kako Janko hrabro Turke seče, potegne iz svoje male puščice, te Janka na mestu ubije. Sad naš komšija i paroh, pop Panta, skoči s konja i starca sveže.
i starac malo je više valjao nego njegova puščica, ali prokleti ubi opakoga mudroga i preko mere hrabroga junaka, Katića Janka. Ovoga Turčina starca, kako je došao u logor Marko, brat Jankov, za svoga brata poseko je.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
NAROD POZLATITI 38 NA BUNARU 49 ŠKOLSKA IKONA 65 ŠVABICA 100 REČNIK 142 PRIPOVETKE VETAR Bio je red na njega, na Janka.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Sekula mu se kaže: on je bio poznat junak, nećak Sibinjanin Janka, prisnog prijatelja ovog nepoznatog junaka. Tada se i on sam predstavlja.
Matavulj, Simo - USKOK
Jadna njegova majka, ako je živa! — Ja mnim — prihvati Joke — da će vladika pomiriti Janka s ćesarem. — Mniš!? — uzviknu Milica, te se one dvije začudiše. — Šta bi bilo to čudno? — zapita je mati.
Zamijeniše ih knez i snaha mu, udovica Joke. Mrgud, razdragan; kucnu Janka po ramenu: — Viđe li ti, mladi gospodine, kako starac skače i urliče, a?... A šta bi rekao, koliko mi je godina?
Po duši, ima se čim hvaliti, a i on je dobar. Zbilja je Mrgud nestrpljivo upredao brkove gledajući Janka. Ovome od tijeh povjerenijeh stvari kao da jedna bješe najpreča, te zapita Krcuna: — Taj Savo, to je brat vladičin?
E, bratikoviću si mi moj krasni, đe ono ostadoh, dokle ono dođosmo? — Oženio si se! — doda Krcun, koji ga, osim Janka, jedini još slušaše. — Da!
I te pojedinosti zanimahu Janka, te ovda onda stade postavljati pitanja, pa malo-pomalo zagrija se preobrazi se skroz, od momka smjerna, namjernika
Drugi dodade: — Zanago, ne bi tako satro Crnogorce, da ih je toliko! Stari Mrgud reče: — Glaj ti opet ovoga Janka, ovoga đavola đetinjeg, otkud on to zna, kao da je očima gledao!? — Ima to u knjigama, đedo! — rekoše mu.
Eto ti koliko nam pomože naše junaštvo! Nastade mučno ćutanje. Najzad Rako Mrgudov zapita Janka: — Gdje su to Rusi bili potučeni? — Kod Fridlanda, Rusi i Prusi zajedno, četrnaestog junija po novom 1807-me!
I od kuće i junak! — viknu Mrgud. Milica bješe prišla k njima, da ih posluži vinom, pa, ne htjevši prekidati Janka, ostade cijelo vrijeme iza Krcuna, naslonivši ruku na njegovo rame. Kad Janko završi, ona pruži čašu Mrgudu.
Zbilja, ti si uskok po drugi put!? Domaći dočekaše Janka s uzvicima, i svi se mirbožaše s njim. Knez mu dade naforu, pa je podijeli i ostalijema.
Krcun dočeka Janka s pucnjavom i još poigra sâm po kući. Mati mu, Stane, bješe još mlada, prikladna i vesela žena. Ona od prve reče Janku:
Kako se braća mogu bratimiti?“ Stane imađaše još dva sinčića, Đuzu i Rama, dva krasna dječka, koji odmah prionuše uz Janka i koji prvi u brastvu vidješe šta je u onoj zlatnoj kutiji, što višaše uz Jankov časovnik. „Ikonica!
I starac Mrgud i babe smijahu se kao i omladina. To bezazleno, zdravo veselje obuze i Janka. Bog zna kad, čak valjda u djetinjstvu, smijao se tako i toliko.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
SVI: Živili! LEPRŠIĆ: Duh Ajduk Veljka, Miloša Pocerca i Cincar Janka nek obuzme prsi dostojni potomaka pa će se slava srpska opet obnoviti. SVI: Živili! LEPRŠIĆ: No, šta ja vidim?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
do 1901. Zvezda Janka Veselinovića javila se 1894, zatim je izlazila od 1898. do 1901. Nazivajući se skromno »porodičnim listom«, Zvezda je
Roman, kod Jakova Ignjatovića sedamdesetih godina, i kod Janka Veselinovića, Sime Matavulja, Stevana Sremca, Svetolika Rankovića devedesetih godina, pokazuje takođe znatan napredak.
— Od Janka Veselinovića ostalo je i nekoliko romana: nedovršen politički roman Borci (Beograd, 1889), velika »pripovetka iz seosko
Hajduk Stanko, najveći i najpopularniji roman Janka Veselinovića, jeste roman iz prvog ustanka. Istorijska vernost mogla bi se osporavati, ali u romanu ima mnogo dubokog
Seljanke, koja je vrlo dobro umetničko delo, i Hajduk-Stanka, koji vredi kao popularan istorijski roman, ostali romani Janka Veselinovića stoje ispod njegovih pripovedaka.
»pripovetka iz srpskoga života« Čiča Mita. Dete sa sela, on je iz početka, pod uticajem Janka Veselinovića, gledao život sa idilične strane; docnije, nervozan, razdražen, razočaran, počeo ga je gledati sa odveć
pokušao da opeva seoski život i sa neidilične i nepoetične strane, i u tom pogledu idući za primerom svoga učitelja Janka Veselinovića. To su interesantne slike sa današnjeg srbijanskog sela.
Kao đak počeo je čitati srpske pripovedače, Šapčanina, Milićevića, naročito Janka Veselinovića, na koga se ugledao u svojim prvim pripovedačkim pokušajima.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Iz „Hajduk Stanka“ pokrade Janka Kȏ kuca tuđu kost, Andriću Ivi (neka nam živi!) odnese s Drine most. Njegošu slavnom iz „Gorskog vijenca“ otkide
Čak i baka mog pajdaša Janka načini se moćna čarotanka. Pričao sam o svom kumu Đuri i njegovoj čarobnoj svirajci, duneš u nju, sve se preobrazi,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A pred imenom otadžbina, sasvim su beznačajne ličnosti: Janka, Marka, Petra, Pavla... — zastade, gledajući nas strogo.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ona je pogodila sobu kod ovog Janka za četiri dinara mesečno, a mi joj dajemo još po dva dinara, te svega šest. — Molim vas, prekide ga učiteljica, mogla
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ Janja bila mudrija od Janka, Poručuje kujundžiji Janku: “Oj, Boga ti, kujundžija Janko, Da ti pošljem malenu paricu: Sakuj meni v’jence i oboce,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Stani da još nešto čuješ! Čujte me braćo!...“ Puška zagrmje pod njima u planini. Svi đipiše. Digoše Janka te i on onako sanjiv, puškom u ruci zađe za njeko stablo. Nategoše oroze. Koraci se čujahu kroza šušanj.
Njeguši sad zaokupiše Janka i kako je i šta je zimus radio i sve redom. On im je povijedao sve potanko. Govorio je već lijepo srpski iako je malo
“ viknu neki. Janko se povrnu i sagnu da prihvati, a u taj mah dvije puške sa strane planuše i sastaviše Janka sa zemljom. Bjehu dvojica drugova Imbrovijeh, što doskočiše gorom, ispod mergina.
Osta im jedan konj zdrav na koga posadiše dva ranjenika, a jedan je mogao da ide. Otaševa družina ponese Mišana i Janka. Ovaj potonji bijaše još u životu. Kad se povrnuše po Marka, ali on naslonio glavu na mrtve konje i otvorio oči.
Mjesec granu i zateče ih gdje polažu u grob Mišana. Kad tužnu dužnost izvršiše, zabaviše se oko Janka koji jednako onesviješćen ležaše. „Bog će dati, ali prilike nije da će ovi zore dočekati!
Jer, serdar Pejo, čim doznade što se dogodilo u Duzi, dade prenijeti ranjenoga Janka iz Ozrinića u svoju kuću i dozva nadanj čuvenoga vidara iz Crmnice, Iličkovića.
„Zaludu, braćo, tako sam navikao i tako hoću!“ odgovorio je Pejo. „A što mi kažete za Janka, eto ostaće Stana i ovaj čojak. Ona će ga, bogami, dvoriti i paziti bolje no iko od nas i bolje no svi mi skupa.
Mali Milun uhvatio majku za opregljaču pa se i on propinjaše na svoje nožice da vidi svoga dragoga Janka; kad bi žene gledale gleda i on vidara. Ovaj bi se ispravio samo da odahne i da oči odmori, pa opet prêgledaj.
I kako su ga vidali?“ reče Radoje. Sad se zametnu živi razgovor. Ona četvorica što nosiše Janka, povijedahu sve što čuše od drugova mu, o boju u dugi, i njegovu junaštvu, o onome momčetu što pogibe i onome drugome
nasta mir, kao u grobu, te se samo čujaše kako bonik ječi i kako mačak veselo prede, veseo valjda što je poznao i on Janka, svoga starog znanca.
A kad to svrši uze vino, cijev, i „fitilj“ (tako zovu taj drenaž), pa se uputi k odru. Janka otkriše, svukoše mu košulju, pa ga obrnuše na bok.
Daj, Stane, sokole posluži!“ Pošto se obrediše rakijom, započe serdar iz tiha, a sve od početka, kako je udesio Janka i prihvatio ga i šta je poslije s njim bilo, pa završi: „Eto, braćo, čuste!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Zar nas, isto tako, ne zastrašavaju Bogom; to jest ne nas, tebe i mene, nego onog Milosava sa krivim nogama, i Janka i Marka i Trajka? U ime onoga koji nas poziva na mir, oni nas vode u ratove.
— Ala! reče potom. Nema šale! Gura ti ovo k’o mećava! Ne čeka ni tebe, ni mene! Ne pita ni za Janka, ni za Marka! IVAN — ILIJA ILIĆ Mi se sretosmo slučajno, trgovački putnik, čini mi se da se zvao Ivan ili Ilija
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Tako stiže u Vrbljane, pred kuću čuvenoga gazde Janka Pajića. Razgledavši kroz plot, vide u dvorištu nekoliko dece u igri i jednu ženu gde mota cevi.
— reče on blago, i da bi je bar koliko umirio, sede na klupu pod šljivom, pa nastavi: — Imam mnogo hitna posla do gazda Janka, pa te molim, ako je tu, kaži mu da ga čekam.
Vujo mu donese dvesta dukata od Janka, a odmah zatim izvrši smeo napad u požarevačkom okrugu, gde mu dopadoše još trista dukata.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Gligorije Trlajić JA SAM HTEO JUGOVIĆE... Ja sam hteo Jugoviće, hteo pjeti Janka, Slavu srpskih obnoviti s' starine junaka, Ali strune, kad se mašim do moje samvike, Vostrepeću o ljubovi, nježne zveknu
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
iz dubine svoje tamnice traži sabesednika i posrednika, inače čestim u epici, iskazano je stvarno tamnovanje Sibinjanina Janka (erdeljskog vojvode Janoša Hunjadija) u Smederevskoj tvrđavi, gde ga je srpski despot Đurađ Branković zatvorio da bi mu
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Još dalje u vremenskoj pozadini nazirem vojske Laudonove, Princa Evgenija, Maksimilijana Bavarskog, Sibinjanin Janka, janičare Ćuprilića, Sulejmana, Avare, Herule, Istočne i Zapadne Gote, rimske legije i divlje horde.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
i 140 jaja; Milenka Purića 100 glavica kupusa, sedamnaest venaca crnoga luka i deset pari telećih nogu za piktije; Janka Popovića 294 pari kobasica, četiri šunke, četiri švargle, dve slanine i jedanaest kila suvih rebara.
– Ma ostavi ti mene, sinovče, na miru – nastavi da se brani Glišić od Janka – gde bih ja to? Eto vam Dragomira Brzaka, zar ne vidiš da i inače liči na predsednika Glavne kontrole.
– Da čujemo Janka! – kliče omladina sa donjega stola. – Kardo rode, reći ću ti po duši (Janko je rado govorio u jednini kad se množini
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
, roditeljem Sibinjanin-Janka. One Pevaju i despota Đurđa Brankovića (1427—1456), njegove odnose s Mađarima i njegove lične nezgode, sve to
Pored hrvatskih, one pevaju, i to simpatično, i mađarske kraljeve i junake, kralja Vladislava i Matiju, Janka Hunjadija i Mihaila Silađija, višegodišnjeg upravnika Beograda i od 1458.
Pod raskošnim ruhom i oružjem, smeđih do ramena brka, „neobičan junak pogledati“, sin proslavljenog Janka od Kotara, on niče svuda kao iz zemlje i širi strah i trepet.
Pojazeta; druga knjiga od Budima grada, od onoga krala budimskoga; treća knjiga od Sibinja grada, od vojvode Sibinjanin-Janka.
igru, trka pešačkoga; kad potrča Oblačiću Rade, on nadtrča tri stotin' Madžara i šezdeset dece Karavlaa, Madžar-Janka od Erdelj-krajine.
igru, kola madžaraskoga; kad zaigra Kajica Radonja, on nadigra tri stotin' Madžara i šezdeset dece Karavlaa, Madžar-Janka od Erdelj-krajine.
igru, skoka junačkoga; a kad skoči Oblačiću Rade, on nadskoči tri stotin' Madžara i šezdeset dece Karavlaa, Madžar-Janka od Erdelj-krajine.
dođe Kajici vojvodi: kad se baci Kajica vojvoda, on nadbaci tri stotin' Madžara i šezdeset dece Karavlaa, Madžar-Janka od Erdelj-krajine. Al' besedi vojvoda sibinjska: „Mili bože, da luda kaura! Što bi snage, kamenu predade“.
Tadaj sam se, dajko, prepanuo i u strahu njemu kazivao da sam glavom Banović Sekula, mio sestrić od Sibinja Janka. Dok zavika ostarjeli đedo: „A ti li si, dijete Sekula! Umalo ti junak ne poginu.
sv'jetla kola promaljaše, junak ranjen dopade ispod turske britke sablje, nevoljan dobar junak, pod šatora upade Ugrin-Janka vojvode.
Pozdravi mi od Kotara Janka: nek me čeka pod Kunar-planinom, dovešću mu mojega Alila u neđelju koja prva dođe nek sabljama megdan podijele“.
opremi nejaka Alila, izvede mu đoga debeloga, te se Ture na đogina baci, ponosito na biljegu dođe, ode čekat od Kotara Janka; s desne njemu strane do ramena, do ramena Kovačina Ramo i do Rama Budalina Tale, a s lijeve strane do ramena stoji