Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
’ Ja tako i učinim i odma pošljem po jednog čoveka Lazaru Iliću u Jabučje, Petru Jeremiću u Rakare, Malom Janku u Oglađenovcu i Milisavu Miloševiću u Orašac, i poručim im: da je čas izbavljenja prispeo i neka kupe čete svaki u svom
Ja izvadim te mu dadem 9 rušpija, i kažem mu, kad donese barut, da ću mu sve platiti. Toliko dadem i Janku Zaziću iz Skele (koji je od subaše Gazije pobegao u Zemun), te mi donese 9 funti baruta.
— Onda kapetan uze vezen jagluk, baci Janku u ruke: „Eto vira!” — Cincar Janko razvije jagluk i rekne: „Ovo je marama, kamo prota, prota?
Kako je Karađorđe čuo, da je Janko Katić poginuo, odma je poslao svoja četiri momka, da dođe brat Jankov, Marko, Janku na mesto, i povede od svoje knežine svu vojsku.
A Turčin poviče: „Kome da se predam, koje vam je starešina?” — Vojnici poviču: „Predaj se Katiću Janku” (koji se tuna nablizo trefio); i Janko dotrči sa zapetim pištoljem u ruci, natrči na Turčina i sam poviče: „Predaj se,
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ja sam smesta razaslao ljude te javio Stojanu u Noćaj, proti u Belotić, pop-Teši u Badovince, Janku, Avramu, popReći... svima... Ja sam im javio da vas potera goni. — Po Devi? — Jest, po njemu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
– zur Befestigung mutueller amitié – ispričati o tom dedi Mijailu po nešto, a ispričati, po nešto, i o stricu Janku.
Matavulj, Simo - USKOK
Vidi samo kako se srdi na tebe i okreće glavu! Stara junačina čisto zanijemi, stideći se od toga nježnoga prijekora. Janku bi tada zgodna prilika da dobro uoči djevojku.
Pa prionuše svi svojski, bez riječi. Tada se Janku odgonetnu jedna zagonetka. Dotle se čudio kako silni plamen ne zapali slamni krov, ali tada vidje da je gore probušen
Još su muškarci malo jeli, pa mlađi odnesoše sudove i trpezu. Knez pruži čibuk Kiću, a Janku reče: — Ja mnim da i ti pušiš? Oli da ti donesu jedan čibuk?
Dokle se smijeh orio, Krcun šaptaše Janku: — Jest bestija, ali je svakome mio, jer je djetinje duše! Petrovići, osobito gospodin Savo, rado se s njim šale.
Krcun, vidjev da je sve to Janku zagonetno, dodade: — Dugačka je to priča, te nije lasno sve razabrati, a imaćeš kad!...
Zar ne bi ljepše bilo da sam poginuo ove vojne, no da čekam smrt u pepeljaku, kao baba česova!? Je li, đetiću (obrte se Janku), zar ne bi ljepše bilo da se nakon mene priča, što ni za koga: „Vojevao je sto godina, pa poginuo!?“ Svi se nasmijaše.
I obrte se Janku. Ostali zapodješe razgovor među sobom. Starac nastavi: — E, dakle, prvom sam pušku ponio kad je paša Mahmutbegović
Tu je prednjačio Joko Dragov... Krcun objasni Janku: — To je, znaš, bio stariji sin knežev, soko kakav se rijetko rađa! — Soko, bogme! — nastavi Stevo.
Knez huknu i naredi kćeri da služi vinom. Ženske bjehu ućutale i slušahu takođe pažljivo. Janku se činilo da sanja. Osim sviju čuda, koje bješe doživio toga večera, njemu se učini da su se ti ljudi pred njegovim očima
Tu je bio žestok boj, koji je trajao cio dan i komad noći... Stevo umuče i obori oči. Krcun reče Janku ispod glasa, ali svi mogahu čuti: — Tu je poginuo Joko knežev!
E fala ti u ime cijelog brastva što tako dočeka ovoga kućića i stradaoca! Janku se zavrtješe suze. Starac nastavi: — A sad ja, kao najstariji po godinama, kao otac što bih vam svijema mogao biti,
Nasmija se zamišljajući ga u odeždi i s kadionicom u ruci, toga popa koji je ko ti ga zna koliko glava odsjekao! Janku se nametnu poređenje toga popa sa svjema ostalijema, koje je poznavao, počinjući od svoga domaćega patera.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Lazareviću i Janku Veselinoviću dobila je svoje klasične predstavnike, i kao izrađen književni rod i savršen uzor prenela se na ostale
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ Janja bila mudrija od Janka, Poručuje kujundžiji Janku: “Oj, Boga ti, kujundžija Janko, Da ti pošljem malenu paricu: Sakuj meni v’jence i oboce, A što tebi od toga ostane
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VUK MIĆUNOVIĆ (šapti na uho serdaru Janku) Ovaj drži za rep adži-Adža, i puštit ga zadovijek neće dok pogine kučka ali žrvni.
Blago Andrij' đe je poginuo — divne li ga oči oplakaše, divna li ga usta ožališe ... KNEZ ROGAN (šapti knezu Janku) Ne pitaj ga, amanati, za takve stvari, dok se nije što izblejâ. ZORA JE; BUDE SE I DIŽU.
KNEZ JANKO Što je bilo? Što piše, vladiko? VLADIKA DANILO Ne može se ono pročitati. Daje ga vladika knezu Janku da ga popu povrati. KNEZ JANKO (gleda ga) Divna pisma, jadi ga ubili!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Suton se počeo bješe hvatati. „Ja bih da što založimo, e sam ogladnio... Jeste li što zgotovile Janku?“ „Ja neću ništa do mlijeka!“ reče momak. „Kakva mlijeka, čoče! Evo tri dana da srčeš sama mlijeka.
„Neće oni to čekati, ne!“ reče glasno Pejo, pa šapatom njoj: „Pusti, boga ti, nek idu. Lakše će Janku biti što prije odu. A nešto je veseo. Poznao sam odmah po njemu.
A što je bilo Janku? Šta mu se dogodilo? Ohladio se momak iza prvoga zanosa, pak stao razmišljati o svome stanju, i o onome što će biti i
Kad bi se slučajno na samo zatekli, spleli bi se i jedva čekali da se rastanu. Janku je bio red da se s momčađu sastaje, jer ga svi pažahu, i milo im bješe da im priča o svijetu.
Stana je u Janku nalazila ono, što je pri čovjeku zamišljala, a prije nije mogla jasno prestaviti. Uz prikladnost i junaštvo, širi
A-ja! Jedna mu je riječ jednako bila na ustima i nju izusti: „Ma, boga ti, Stane, šta ti misliš, šta je Janku?“ „Ja... šta ja znam? Šta opet mene pitaš? Zar se Janko sa mnom pričao?“ odgovori cura, dosta srčano.
Petković, Vladislav Dis - PESME
NA ONOME BREGU † Janku Veselinoviću Na onome bregu što je nad životom, Tražio sam mesto gde stanuje sreća, I išao dugo okružen lepotom Iz
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ili nam poj zadovoljstvo po dugom rastanku, Kako negda s ljubom bješe Sibinjanin Janku. Poj seljanske žizni dolju, ljubve drevno žilje, Ili kako pod Rodopom djeve beru smilje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ugričićima i hrvatskim banovima Pesme koje govore o Brankovićima i Jakšićima, Crnojevićima, Ugričićima (Janku i Sekuli) i hrvatskim banovima najbliže su po svome duhu kosovskim pesmama.
Ali nemaju njegove veselosti, njegovog zamaha i širine. Kajica je postavljen nasuprot Janku i njegovim Mađarima i Karavlasima kao Miloš Latinima. On se odlikuje ne samo junaštvom nego i čudesnom lepotom.
Takva je, između ostalih, u pesmi Janko od Kotara i Mujin Alil ironija koju izgovara Vuk Mandušić predajući Janku zarobljenog Turčina: „Eto, Janko, od zlata jabuke!
Osvrte se Kraljeviću Marko, pa besedi vojevodi Janku: „Kud si mi se podigao, Janko? Što s' tolike svate potrudio, i tolike konje pomorio, kad to nije za tebe devojka, već
“ Kad se svati malo odmoriše, podiže se Kraljeviću Marko, pa izvadi sablju dimišćiju, pa je metnu sebi na kolena, i Janku se onda okrenuo, pa je njemu tijo govorio: „Čuješ li me, vojevodo Janko, i ti s njime Ustupčiću Pavle!
ću ići na carevu vojsku, il' ću ići kralju u svatove, da ga vjenčam s gospođom kraljicom; il' ću ići Sibinjanin-Janku, da mu krstim dva nejaka sina?
Kad Sekula reči razabrao, ljutito je Janku govorio: „Ujko Janko, nemereno blago, ti ne slušaj moje mile seje, već me vodi na Kosovo ravno“.
“ Kad to reče vojevoda Janko, rasrde se Kučevkinje mlade, Kučevkinje i Braničevkinje, pa besede vojevodi Janku: „Kad nam ne daš Sekule nećaka, ne damo ti tri aršina platna, već ga vodi na Kosovo ravno, pa ga podaj crnim
Sekula je Janku besedio: „Ujko Janko, nemereno blago, sad ti ideš sanak boraviti, a ja idem u taj turski tabor, stvoriću se zmijom
Sekula u taj turski tabor, stvorio se zmijom šestokrilom i doneo cara čestitoga u zubima kano i sokola; s njime pade Janku na šatora, svi junaci vikom povikaše: „Zlo si legô, vojevoda Janko! Zlo si legô, a gore ustao!
Janko u riječi bješe, al’ eto ti Mandušića Vuka i on vodi od Kladuše Muja, vezao mu ruke naopako, privede ga od Kotara Janku, pa ga Vuče njemu poklonio: „Eto, Janko, od zlata jabuke, čini s njome što je tebe drago!
pobratime, ti si njemu zadô vjeru tvrdu; ako li se lakomiš na blago, dok je, bego, u životu Janko, biće blaga i tebi i Janku“. Al’ to bego ništa ne slušaše, već izvadi noža plamenita, pa on zakla pobratima svoga, kao jagnje o Đurđevu danu.