Dučić, Jovan - PESME
Najzad se očas negde začu Prvi slavuj i prva žaba. SUNCE Na žitu plamti jara vrela, Juli će sve da zatre; Ditiramb suncu peva pčela — Sve reči od same vatre.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
čuju da stižu sudije od cara, osete kao kad dolazi leto, kad ptice polažu jaja u otkose, i peći za hleb zagreva junska jara.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Zevs je kod njega, radi slika sa smej, postao Zej, Solun pretvara u Soluna, pupak znači pupljenje, jara znači jaranica, mraz znači mržnja (»Jača ljubav nego mraz...«), rod znači rođenje, čin znači način, gas znači gašenje.
Radičević, Branko - PESME
preplanu, Klonu drvo, klonuše cvetići, Iz oblaka popadaše tići, A iz vrela udarila para, Taka, brate, ujedanput jara, Ali čuda, ni žeže ni pali!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Jednom rukom držaše ga za podbradak, a drugom poče maramicom brisati mu lice, vrat i grudi iz kojih je bila silna jara... Brisaše ona onu krv, prašinu i znoj a sve mu se bliže i bliže primicaše. — Kaži, kaži zašto si takav?
stiska, slatko, strasno kikotanje i tiho šaputanje — sve se to dizaše, brujaše i gubljaše u svetlom, žarkom danu, čija jara treperaše u vazduhu. Kad se sve iskupiše, dođoše njih nekoliko u sobu, kod mene, te probudiše mater.
teča, gologlav (jedini put u godini), otvara vrata, uvodi nas u tu veliku sobu iz koje zapahuje svetlost, toplota i jara ljudska. Zdrave se. Sofra pružena od kraja na kraj sobe.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Radilo se celoga dana. A sunce pripeklo, pa jara treperi dva metra od zemlje... Zauzeti poslom, ljudi nisu ni imali vremena da misle na rat.
Beskrajna povorka usplahirenih i unezverenih zarobljenika kuljala je sa svih strana. Sa topovskih cevi je podrhtavala jara od silne vatre, i vojnici su morali paziti da ih se ne dotaknu.
— ljuti se Aleksandar. Iziđosmo na drum punih stomaka. Zapahnu nas nesnosna jara, da smo jedva disali. Čekajući da nam dođu konji, skinuli smo kape pa se brisali od znoja.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Digoše bakrač, plamen suknu i jara udari po svoj kući... A mi se raširili uz vatru, pa samo srčemo i galamimo.... Jedva se izredi »posluženje«.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
na kraju moje ulice Na ogradu je nisku sela, Od mlakog sunca sija joj lice Pa je ustreptala kao strela, Ko topla jara na kraju sela, Ta trešnja zrela, nevesela ...
Jedan mali vetar dune suncu u lice I ono se ugasi, drhtavo, kao lampa... ŠTA SUNCE PUŠI Kad nad zemljom zatreperi jara, Kad Vardar sa svim pritokama presuši, A sunce, daleko od grada, ostane bez cigara, Šta ono tada puši?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Da li Todori, priji, koja jednako oko njega obleće i čija ga toplina i jara iz njenih još zdravih krupnih prsiju čisto u čelo udara, ili Sofki, svojoj, ako da Bog sutra, snaji, koja ga jednako
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Silna jara probudi sve zvanice redom. Najprvi se diže Cuca. „Ovome je dogorjelo!“ reče Spasoje, smijući se. „Njemu je, kan’da,
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Samo je jeo i vežbao. Tako i leto dođe. Titrala je nad morem jara kao zlatna maglica, a trave ispuštale jake i omamljive mirise.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Dan je bio sav od prostranih, silovitih svetlosti, primicala se jara podneva i donosila miris reka, i dahove ubledelih prošlosti, a svet se okupljao.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Njegov plamen, i dim i njegova jara prinudiše neprijatelja da se povuče na gradske bedeme. Ali već idućeg dana, kada je na zgarištu varoši preostalo samo
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ljudi se pribili uza stene ili pretrčavaju od kamena do kamena. A sunce osvaja i neka treptava jara podrhtava sa golih stena. Gromke eksplozije svaki čas potresaju klisuru. Vojnici ćute, a jedan potočić žubori.
Progutao si — dira ga Sima. Tada je počeo da svira harmonikaš. A sunce osvaja. Platani opustili lišće, a laka jara podrhtava nad rekom. Neka deca okupila se okolo, posedala na travu i prate svaki naš pokret.
Sa lica kaplje znoj od alkohola i sunca, iz kojeg suklja toplota, pa jara treperi da nam se čini kao da podrhtavaju i listovi platana...
Trgovci su stajali na vratima svojih radnji i dozivali mušterije. Iz potkivačnica je bila jara i odletale varnice. Čuo se udar čekića o nakovanj, ili lupa drvenih maljeva o limene kutije.
Bojić, Milutin - PESME
Bleštala je svetlost i bila je jara, I gust zadah vina i znojavih uda Bio je uz ludu igru pjanog cara: Zvonio je bakar i muzika luda.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Grobom pjan. I noć je ovo — trnom pretrnem gloga, i dan. I stopa gde prione mi, jara je ozdo, zapahne vrelo pluće. O, grobno li mi smrkava kostima tvojim svanuće.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nema tomu dugo što je kod njih to u običaju bilo, i tada često čija pojata, kuća ili jara, zasvijetlila bi kao svijetnjak uoči Ivanjdana.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dadara se okrete i prvi put, otkako je ušao, pogleda starca ravno u oči. Dimitrije Upekle julske vrućine, jara treperi iznad sparušenih pašnjaka, znoj me izjeda i svrbi kao da sam gubav. Jedva čekam da dođe podne.
već naginje prema zapadu, češe se već o oštre vrhove visokih topola na ovoj strani reke, senke se izdužuju i skoro će jara iščeznuti negde u gustišima šuma.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
neka živa neman polete levo i desno, dok iz gomile ne suknu plameni mlaz cepajući se pri vrhu kao da je zmijski jezik. Jara udari u lice. Vojnici se razmakoše i, po staroj navici, skloniše neke stvari, kao da one neće goreti.
Dosad je već hiljadama ukrcano. Iz jednog broda pokulja crn, gust dim, dok iz odžaka drugih brodova bije treptava jara. Sa ogromnih drednota i krstarica zjape topovske cevi...
Tek izvan varoši pošli smo „voljnim“ korakom. Vazduh se pritajio. Iz zemlje drhće treptava jara. Na ljudima puna ratna sprema, i sa njih kaplju graške znoja. Mnoge od njih žulje cokule, te naramkuju...
Opet je počeo logorski život, ali pod vrelim zracima sunca. Kako se ono pojavi iza brega, zatreperi jara, a oblaci prašine iza teških automobila razastiru se na sve strane.
A treptava jara podrhtava sa zemlje... Onda se naglo dižu planine i visinom svojom zaklanjaju nebo. Prepliću se, ukrštaju, nadvišavaju,
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Tako i do Sunčevog Brega stiže. Kako je samo treptao sav od živog žara sazdan! Kakva je jara iz njega udarala! Je li čudo što ljudska noga na njega nikada nije kročila?
Skloni se Varalica iza stene da uvreba prvu stražu. Peklo je sunce, žarilo, nad peskom je kao žuta vatrica jara titrala, pesak u varnice pretvarala. Ali ne zatvori Varalica oko, niti se mače da hlad nađe.
Šantić, Aleksa - PESME
I skoro kad žita zašumeše jara, Kad pod strehom lasta kliknu pesmu njenu, Jedno jutro s učom oprosti se stara, Niz pragove siđe i putanjom krenu.
Sve cvjeta, diše. Vijence behara Povija vjetar i pahulje nosi, I svuda trepti prva, mlada jara. Blistaju strane u suncu i rosi, Izbija loza, soče zdravi trsi, I leptir kruži po polju i kosi.