Jakšić, Đura - PROZA
Kroz noćnu tišinu slušao je kako direci pršte; čuo je jauk i pisku žena i dece. — Nek se uguše, — reče u divljoj jarosti, — neka izginu! — Zatim se spusti niz brdo i, sve stranputicama jureći, nestade ga u noćnoj tami... . . . . . . . . .
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Pričekam, iziđe Bulgakov, pokažem mu pismo koje su Srbi iz Zemuna pisali, da Turci nisu ni najmanje svoje jarosti u Serbiji umekšali, no jednako Serblje biju, seku, haraju, robe, i na kolje nabijaju, i da se nji̓ova zloba sve od dan do
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— E, ti kad nekoga mrziš, a ti ne znaš da postaviš, tako da kažem, plot tvojoj mrzosti i jarosti! — reče pop Ćira, smešeći se malo.
Kad me je zapit’o šta je i kako je bilo, a ja mu onda kažem da smo se sporečkali, i da se on onako U jarosti bacio na mene onim debelim pentikostarom — onim sa onim debelim koricama —, i tako me nezgodno udario da mi izbio zub.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A Pavle, kad je primetio da ona ne zna da on odlazi, nije hteo ništa da joj kaže, bojeći se njene plahosti, i jarosti. Na njena pitanja, odgovarao je, trudeći se da istinu zabašuri.
Teodosije - ŽITIJA
sastadoše, sedoše i za trpezu, na kojoj ga svati pred mnogim vernim pouči mnogim slatkim Božjim rečima, da prestane od jarosti bezumlja svojega da se vrati k njihovoj ranijoj ljubavi, i da ne bude kriv za prolivanje krvi i ubistvo mnogih, tako da su
Jer nikakvo lukavstvo ne može pobeći od suda Božjega i jarosti, i odmazda Božja neće malaksati, goneći one koji čine bezakonje sve dotle dok ih ne stigne.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
crnogorske bojeve, ređa pesme slabe, jednostavne, bez poezije, po ugledu na narodne pesme, i tako je ispevan i Lijek jarosti turske, i docnije izdani spevovi Kula Đurišića i Čardak Aleksića (Beč, 1850).
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
) Ja samo idem po svetu, gledim i beležim što drugi rade, pa ako je to paškvila, moja nije krivica. DOKTOR (u jarosti): Ha, čauš! Ti si ona calajuća posuđa, u koju nevaljali ljudi kojekaku đubru bacaju.
“ Na ovo Perzerin baci se đubrom na njega i u jarosti poviče: „Bezobrazniče, ti li se usuđuješ mene beščestiti? Evo, brat Osvim zna da sam ja pravi Srbin!
Crіmen laeѕі іudіcіѕ. Znate l’ šta to znači? Sad taki da se pomirite, ili drkćite od moje jarosti. ANICA: Na čast vam pomirenje, samo kad sam se osvetila.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Tako i vaša gospođa, dok je bila u jarosti, nije ni mogla upravo lice svoje pokazati, ona se više furiji nego ženi upodobljavala.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pisar mu priđe, zgrabi ga rukom za rame i privuče k stolu. — Ovo... ko je ovo, a ?... dreknu još jače u neobuzdanoj jarosti. — Ja... ja sam pisao, promuca Gojko, čudeći se čiji je to glas kojim on govori — tako se izmenio... — A, ti li si?!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— — Da se izbaci napolje! — Dole s njim! Razdražena masa mlagix, junačkih građana jurnu na iznemogla starca, te ga u jarosti počeše udarati i vući. Jedva ga pustiše zbog starosti, a inače bi ga kamenjem zasuli.
Sveti Sava - SABRANA DELA
i slaganja sa njima, od gneva i roptanja, žalosti i ogovaranja, laži i smeha nezaustavnog, te još i zlomišlja, pa čak i jarosti nečistih reči i ovome sličnog.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Dva dni sv'jetla, dvije noći sjajne u jarosti boj jednaki traja; s obje strane besmrtne vojnike na gomile vidiš povaljene, svi u ljute rane ogreznuli; ma se napij
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I nemam volje — il' nemam snage da mu se svetim... — Stoj! — grmnu Nikola sa izrazom divlje jarosti i ustajući. — Ti si to spevao, skote! Krezubi student prekide, nasmeši se demonski i odgovori sasvim mirno: — Pardon!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
gotovo do kraja iscrpljivala na ravni kratkovekih, dnevnih gotovo nesuglasica, Zoran Mišić je tada usred polemičke jarosti svesno i uporno obrazlagao zbog čega neminovno, nužno mora doći do izmene jezika srpske poezije.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Ali i grudi reke studene U jarosti se svojoj nadimlju, Osećajući borbu strahotnu Što će sa hukom vetra studenog Još ove kobne noći voditi...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Saznade se. Mati otud, odund' baba grunda, Na ocu se od jarosti trese duga bunda; Skoči tetka, skoči strina, ujak i svâk viču, Svi nebogu nesretnicom djevojku nariču.
božija desnica vodila krepko, Narodu smućenom počev govoriti nebesnim glasom: „Dokle će srpske nam padati žertva pod jarosti mačem? Dokle i svetinja naša se gaziti nogama turskim?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Da je obori, da je razori — I silan paša riknu užasno Hrapavim grlom šeset tisuća, Da mačem svoje zverske jarosti Kolevku tvrdu srpske slobode Sa blatom ropstva braće nesrećne Izravna, sruši, zgazi, izmrvi, — Pa znaš, ko beše
Što svoga čela modrim tamnilom Usirene te krvi sećaju: Ratova davnih, rana, osvete, Mrzosti zverske, skotske jarosti, Nikad milosti... Ne, reči njenih Onako milozvučne izreke Isterale bi stida plamene Na okorelo grube obraze.
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Prošlo ... — progunđa Rade, i od jarosti dođe mu da se sa Markom grkljani u svojoj kući. —Pošao bih kući! —Kako te volja!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jednoga dana, zbog slabo ocenjena školskog zadatka, Mimić je viknuo na devojčicu prosto u jarosti. Plač Janin je bio tako potresan, da se otac trgao, i, htevši valjda da popravi, još pokvario: — Ko ti je otac, dobro
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
To jest da se ne trudi biti spisateljem koga su muze u gnjevu jarosti svoje poljubile; da ne želi biti vitez kom barut u nos udara; da ne čezne voziti se na karuca i ime gavalera nositi kad