Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Čudne mudrosti — šapnu Bakonja drugovima, koji se bjehu zbili na vratima. — Mudra li je ova jarčina rkaćka, zbogu koje sam dobija trisku! O, da mi ga je počešati po leđima.
Baš kad jednom bješe govor o njemu, reći će govedar: — Ja se sve bojim da nas jarčina ne prošpija! — Ko da nas prošpija? — viknu Dundak.
Barem tako mi je brat pripovidâ. A... — A ko ti je brat? — prekide ga njeki. — Vratar, bolan, jarčina kâ i Naćvar! Moga zovu Vrtirep, jer se vrckâ iđući kad je bija mlađi. Svi su oni jarčine, bolan, a mi siromasi...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
od uzbuđenja kao nekad, kao u ona stara vremena kad je pust i mlad lutao po selima za ženskim mirisom, jarac Dadara, jarčina. Sad će glasnik prominuti mimo njega, noseći poruku.