Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Po zalasku sunčevom dovede se bolesnik i namesti mu se postelja, i to tako da mu glava dođe pod jasenak; s druge strane jasenka metne se sud s medom i pogačom, čaša vina i čaša vode (»večera vili«), i upali se voštanica.
Kome jasenak nije načet, neće ozdraviti. Često bolesniku vila saopšti lek u snu. Sudovi i peškiri ostaju kod jasenka; ko bi ih upotrebio, raspao bi se od rana ili bi oslepeo.
Kad se jasenak uveče uzabere i ostavi gde, nestane mu noću cveta (Vuk, Sofrić). Od jasenka pravi se melem za rane (GZM, 20, 1908, 351); njega upotrebljavaju pri vodenoj bolesti kao diuretik (GZM, 1892, 146).