Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Dirnut njime, prošaputa: „Mučeniče nauke! Nasloni, mirne duše, tvoju umornu glavu na taj jastučić koji si nekad sačinio; on će te uzdići do nebesa“. Posle nakoliko minuta Njutn se prenu iz sna.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
svetinje druge ovde bijahu sobrane: Što sam pjev'o o ljubovi, o zanatu Dida, Tu je išlo što je tajno, da mu nije vida. Jastučić je gore lež'o od golubja perja, I na njemu Did sedio posredi iverja; Iverija sirječ svojih već satrenih
U to doba pred njom bilo Momče mlado golobrado Sa usnama rumenijem Od crvenih jagodica. Kad su klekli na jastučić, Usta ustma približili, Pomislilo Cvet-devojče Na poljubac jučerašnji I na reči toga dana, Pomislilo, zadrktalo,
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
kažete, pošaljete u nagradu za moje aleksandrisko pismo, ja ću - kao što pogađate uvek, kad god prislonim svoj obraz uz jastučić pokriven umetničkim delom Vaših ruku, utonuti u slatke snove i osećati lelujanje lađe na kojoj smo zajedno putovali.
Taj će Vas kovčežić, draga prijateljice, kad bude gotov, sećati na naše putovanje u Aleksandriju, kao mene Vaš meki jastučić.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Oči joj divlje, ali inspirisane. Harisijades ih ne vidi, pola žmuri, uspavljuje ga vino. — Stefane, namestila sam jastučić i ćebence, prilezi, odmori se. Pogledaj samo časom ovu sliku; danas su došle nedeljne novine iz Atine.
Šantić, Aleksa - PESME
Tužio se ne bih, pa vek cio Da me gazi i nogama tupka. (Srce zbori:) O, da sam joj jastučić, kraj stola Gde joj igle zabodene stoje, Kada bi me ne znam kako bola, Bod bi bio radovanje moje.