Jakšić, Đura - PROZA
kao da sanja strašne snove; bleda i čisto besvesna lica lutala po uspravljenoj svetini, bez celi, bez namere, bez jauka i bez reči... Dok ne stiže i nov karvan sirotih srpskih begunaca, i iz stotinu grla se zahori: — Madžari! Madžari!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Meni se učini da ga njetko svuče. Na drugoj šajci dreknu drugi... Vazduh se poče prolamati od piske i jauka. Čudnovato se sve to mešalo sa hukom talasa...
Mi ćemo se tući do istrage naše ja njihove! Crna zemlja mora propištati pod teretom mrtvih, a od jauka ženskoga i bogu će uši zaglunuti!... Teško turskoj i majci i seji kud prođem ja s mojim pobratimom!...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Bila je jedna od onih tamnih noći, u jeku jeseni, kad vetar, hladan, sav od nekog jezivog jauka, otkida lišće i lomi grane sa onom podmuklom i osvetničkom vriskom koja ledi. Baš kao da smrt vitla kosom unaokolo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sve do njenih, bolnih, jauka, kad je počela da se porađa – posle tek sedam meseci bremenitosti – sve do njenog pada, kad poče da se previja, na
Međutim, njen porođaj je prošao, sa malo stezanja Đurđevih mišica, sa dva-tri jauka, sa malo znoja, koji joj je muž brisao sa lica.
bude čvrsta i ne sramoti smrt, nekog njoj dragog bića, kojeg više nema, i čiju uspomenu ne sme vređati, uzaludnom vikom jauka. Varvara se na to promeni u licu i uzdiže na jastucima, prebledela. Je li doneo vest smrti oca njenoga?
Matavulj, Simo - USKOK
Janko samo što naglo dihaše, ali ne pusti jauka. — Junak, đetić — reče medik, okrenuv se Milici, koja stojaše podalje i sva drhtaše!...
Radičević, Branko - PESME
eto vreme ka rastanku dođe, On opravi se, lati se oruža, Još dešto njemu tužno zlato pruža, I rastaše se, ne bi ni jauka; Ma beše, brate oni ti(j)i muka.
XII Časak samo, al' pun leta, Pun vek jada, pun vek muka, Živi pakô ovog sveta, Al' bez glaska, bez jauka, Ni se miče, niti kuša Da se otud iskobelja, Ukočena stoji duša, Niti misli, niti želja, Oko sjaje kao staklo Ma
srdašca kulja, Pola leži dole na rudini, Pa se valja eto po prašini, I još glava i desnica ruka, — Ode aga baš i bez jauka! Oj Mileta, Bog te podržao, Ta ni Marko bolje ne sekao!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nek moje vino zarumeni u slavu kola Banaćana, punog bećaraca, što se igralo besno, bez jauka, u jednoj veneričnoj bolnici dične habzburške dinastije.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
ČOVEK I JABUKA U tom svetu, koji je čas cvetni tepih, Čas dolina suza i jauka, Malo je prizora tako lepih Kao kad se sretnu čovek i jabuka...
IZGUBLjENA NA KALENIĆA PIJACI Popodne, na pijaci, u kloaci Leže ostaci i otpaci; Međ njima, tugujući bez jauka, I jedna rumena, krupna jabuka... Čmava, izgubiv svaku nadu U nepoznatom, bezdušnom gradu...
Pandurović, Sima - PESME
svoga pokolenja, Prokrčiti puta pobedi Slobode; Il’ s otrovnom mržnjom, kraj slomljena mača, Srušiti se gordo, bez jauka, plača, U požaru koji bespoštedno ždere Ruševine naših nada, naše vere!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
dok sred noći duge, K'o grdan polip sa stotinu ruka, Stisla joj srce ljubav puna tuge, Tuge bez suza, bez reči, jauka. I zaljubljena, pogođena nekim Stihom k'o strelom, spusti knjigu tada I sniva dugo...
svojih svetih muka, Bez lire, bez glasa, ispovesti tvoje, Zašto nisi srce progutala svoje, Kao Belerofon, gordo, bez jauka! J.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
za njom dim... one slike nestade... ona se, odmah čim puče, nekako neobično, u koso, spusti na zemlju i leže... bez jauka, bez reči... Opet zagroktaše puške, zasipajući svu sobu paklenom vatrom...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Živi svedok silnih strasti, neuspeha i jauka. Luč nevolja stalno bukti i budućnost plamen liže, Dim zagušljiv, mutan, truo, nebo mi je zaklonio, I čađ pada, i
Il' da je groblja, senki, vetra, zvuka I igre mrtvih, avetinja kolo, Da je bolova, sećanja, jauka — Znamenja, da sam nekad i ja vol'o. Al' nije.
Obišli smo mesta svetovna i sveta, Razvaline slave, izvore jauka I domove, kamo strah jedino cveta; S buktinjom slobode prognasmo bauka.
Krakov, Stanislav - KRILA
Jauknuo bi i uzdigao visoko mršavi grudni koš. Okolo je vazduh bio pun zadaha krvi i jauka. Jedan Crnac urlao je tako strašno da su napolju ranjenici drhtali od straha.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— produži Svetislav. — Nas artiljerija tuče na otvorenom prostoru, gde od pucnjeva pušaka, uzvika, jauka i ne možeš da joj čuješ šum. Naravno.
— Stigli su maločas. Čuli smo kako kopaju. Kao da me nešto smlati. Pred nama treba da se sada obavi klanje ljudi „bez jauka“. Okrećem se u mestu, i nervozno param noktom o dlan. — Pst! — učini ovaj u rovu. — Prešli su... Dižu se.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
čovanih koporana, i bez krupnih toka i ilika, ubijeni nenadnom i podmuklom nesrećom, tvrdokorno šute, bez suza i jauka, ali su žalostivni, slomljeni, satrveni... I nižu se grobovi, mali i veliki, ženski i muški. Strahota pogledati!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali, bez ijednog jauka, pao je izboden bajonetima. Podnarednik Gruja kaže da su pešaci tada hladno izišli, kao da su pile zaklali, i
Ležali su zajedno u šatoru, pa nisu ni primetili kad je umro. Sasvim nečujno, bez ropca, bez želje, bez jauka. I niko se začudio nije. Dohvatili su lešinu za ruke i noge i spustili u zemlju.
Mašina čini još jedan obrtaj i nečujno staje... Umiru tako ljudi bez jauka. Nečujno i tiho gasi se njihov život, kao žižak u kandilu. Oko podne stigosmo pred jednu nabujalu reku.
Pristizali su žurno francuski i engleski teški topovi. Planine su treštale od eksplozija, jurišnih usklika i jauka ranjenika. Išli smo uzbrdo lagano, a sigurno. Ali osvanuo je četvrti avgust.
Milutin, Milutin „Uča“, moj dobri drug još od početka rata... Nema ga više... Umro je bez jauka, bez ijedne poruke, tiho... Suze su mi navirale na oči. Usled uzbuđenja osetio sam laku drhtavicu, kao jezu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
pobuda izražena je i u Sekulinim samrtničkim rečima: Ukopaj me na drumu široku, da s' naslušam trupka od konjica i jauka od dobri junaka.
mogu ti rane preboleti; već kad meni sudni časak dođe, ukopaj me na drumu široku, da s' naslušam trupka od konjica i jauka od dobri junaka“. To izusti, pa dušu ispusti.