Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
pa se najedanput, sa užasnim treskom srušiše jednovremeno pred crkvenom portom, onda malo zatim, sa parajućim jaukom, dva druga prebaciše crkvu. U sred onoga užasa Hristiću sve beše jasno: crkva je bila meta.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
kraju tog, tako dugog, čekanja da je dobije, izgledaše toliko grozna, da je mislio da će onda i on propasti, odleteti jaukom nekud glavačke, u vodu, razdražen, očajan, osramoćen, prevaren, ne mogući da ostane bez nje, u toj kući, sa tom decom,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Ajme meni, zar natovarih na pleća već šezdegodina! Kuku, jadni Rade, šta se ovo zbi s tobom! S jaukom, sruči se djed na svoga gosta.
Kostić, Laza - PESME
svet-mučeniče dižu mu s' ruke, ogranci goli, rekô bi višnjeg preklinje, moli, il' vetar samo suhim granjem ječi, jaukom dugim kô da zbori reči: bože večnosti, bože trenutka! bože 'seljene i svakog kutka!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sa one strane učestaše pucnji pušaka i prasak bombi, pa se sliše sa uzvicima ludi i jaukom ranjenika u zaglušnu huku... A ljudi na onoj strani izgubili su već pojam o sebi, i kao skamenjeni ležali su nepomično,
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ Iste godine rodila je Aćima. A Luka je umro s perčinom. Đorđe jače trže pregršt slugine kose. Mijat se s jaukom probudi. — Zašto spavaš? Je l' ti gazdarica rekla da me ne sačekaš? Mijat se izvinjava, pripaljujući sveću.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
U njenoj unutrašnjosti nešto se pokretalo, pokušavalo da se oslobodi. S jaukom stena odbaci i svoj poslednji zaštitni sloj i raširi oči od čuda.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pozvao sam ih polako. Dvojica pritrčaše i, ne govoreći ništa, baciše me na nosila. Stisnuo sam zube, jer bi se jaukom odali. Oni su odmicali žurno. Moja se ranjena noga klatila, i kao da mi je neko zabadao noževe u slabine.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
srdžbi i božje i ljudsko srce, i mrtva se tijela u mrtvačkoj odori dižu iz neoplakanih grobova i oglašavaju se jezivim jaukom i lelekom da duša u čovjeku protrne i premrzne.
Plačem i jaukom ne ožali se pogibija snage moje i lepote moje. Pjesnu, pjesnu, djeco! Jovane, Milane, Vido, Jagodo, djeco moja!
Osnažite svoja krila, pa se visoko pod nebesa dignite i krilite zemljom i svijetom. Oglasite svojim crnim gukom i jaukom na sve strane svijeta nesreću moju golemu i pogibiju kraljevine moje i lepote moje!...