Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Probudila se toga jutra, još pre svanuća, žena Jaćimova, drmusala ga najpre pomalo i oprezno, pa sve jače i češće, i kad se Jaćim rasanio, ona mu se umiljato obratila:
“ Obradovala se žena Jaćimova, sunce je ozarilo, te sve poigrava i pomaže Jaćima da odelo praznično odene, manšete mu namesti, i „mašliju“ mu
Veseo je izgledao taj svet, radosne kuće sa trobojkama, vesela i bodra Jaćimova žena što je za njim sve potrčkivala, hvatajući ga pod ruku čim bi ga sustigla; što se nije usuđivala da čini sve od
od turskoga kuršuma na samom šancu, i kad mu je namera bila da kaže: „Ja pogiboh, drž’te se“; pa je isto tako i Jaćimova poslednja volja i zaveštanje trebalo da se shvati i razume: „Ja sam gotov, drž’te se!
Ali taj pogreb, bučan i veličanstven, uz jeku hiljade zvona, morao je biti pogreb velikog čoveka. I druga Jaćimova pomisao bi: da je taj veliki čovek on lično i niko drugi.