Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Evo, džakamo sada... — Ali... onako nasamo... Tek se okrete kapetan Jovan. — Potporučnik Aleksandar, jašite! — progovori strogim glasom. A na prvoj raskrsnici, ostavi samog potporučnika Aleksandra.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Dimitrije odjuri. Černjajev sede, napisa nekoliko reči pa se okrete meni. — Jašite, jurite sve u trku, nađite kapetana Sirovackog, on je negde oko Šumatovca, podajte mu ovu zapisku i recite mu, i
« No ako je đeneral »otpočivao,« zato je načelnik štaba, puk. Komarov, bio budan, on nije dangubio. — Jašite, reče mi, i hajdete za mnom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ipak... — Niko da nije reč progovorio!... Razbiću mu zube! Jašite, pa za desnokrilnim topom... Jahao sam naporedo sa komandirom. Za nama su takarali topovi i kare. Komandir je psovao.
— Onda se priseti: — Je li, stari, kakav je to put? — Dobar... za kola... — Svejedno. Nemamo vremena. Jašite! Bez larme, govora, niko da ne pali cigaretu. Ti, stari, idi napred! Polazi! Kretosmo lagano kao pri pogrebu.
Pukotina postaje sve šira. Pukovnik Pejović izveštava komandanta artiljerije. Onda se okrete meni: — Jašite, pa što brže izvestite komandire da se baterije povuku ka stanici sela Banice.
Ne misleći mnogo, vratio sam se. Vozari su već bili sjahali, gotovi da se raspršte na sve strane. — Ima izlaza! Jašite! Za mnom! — vikao sam iz sveg glasa. Preostali vozovi kretoše, naginjući se prilikom prelaza preko kamenja i stenja.