Radičević, Branko - PESME
Ali nije sve do groba Oko suza prolevalo, Jer i nji je blago doba Jedanputa ubrisalo. III Opet gone danci dane, I godine godinice, Bele njemu kose vrane, Brazde njemu glatko lice.
“ „Dva deteta, kô vi mala, Majke svoje ne slušala, Pa zato i Bog pokara“, — Tako zače baba Mara. „Išla šumom jedanputa, Zalutala sa svog puta. Išli pored grma, trna, Uvati i nojca crna.
22. I naš junak više puta Deklicama tim se vinu, Al' ga pecnu guja ljuta, Da ga želja zavek minu: Jedanputa tako dete Dade njemu i što ne te. 23.
Kad starosti sivoj klisurini Jedanputa budeš na visini, Kada glava tebi snežna klone, Ka zemljici slabo telo tone, Da s' prisloniš uz borove mlade, Da