Radičević, Branko - PESME
cveća toga, Ne muči mi jadna srca moga, Vrni zlato meneka nazada, O dones' ga samo, stazo, sada, Samo sada, samo jedareda Da ga jošte moje oko zgleda, Bože, jednom još je amo stavi, Pa me onda, ako oćeš, smlavi.
Otvorena u nji usta, Ma zapela rečca pusta, Nagla k srcu krvca vrela Pa se tamo sva sledela. Jošte ona jedareda Sa vrleti dole gleda, Ali sada manu stenu, Pa upravo k njima krenu; Već je blizu, sad još bliže, Već do mrtve eto