Upotreba reči jede u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

kao... kao vršački vladika!... Tek, hvala bogu, zdrav je, a apetit mu je i sada dobar; jede, jede, e, znate, pojeo bi vam i živog kurjaka... Nećete mi verovati, al’ baš je čovek taj moj pobratim!

kao... kao vršački vladika!... Tek, hvala bogu, zdrav je, a apetit mu je i sada dobar; jede, jede, e, znate, pojeo bi vam i živog kurjaka... Nećete mi verovati, al’ baš je čovek taj moj pobratim!

Obradović, Dositej - BASNE

Ona je dobro znala da orao zecove i lisičiće rado jede. Ko joj reče s njim družiti se i u komšiluku stajati? No holo slavoljubije!

δίκη εστίν επ΄ αυτοίς, ανθρώποις, δ΄ έδωκε δίκη ο θεός: Ribama i zverovom i pticam letućim dozvoljeno je da jedno drugo jede, zašto nejma pravde nad njima, a ljudma je dao pravdu bog”.

Što slepo ne čini sujevjerije? Žid, ako će najzgadniji biti, on iz suda iz kojega hristjanin jede i pije neće ništa okusiti. A zašto? Beda ga znala.

Kažu Filipu, makedonskom caru, da se nahodi jedan čovek koji jede za šestoricu: „A može li on i raditi za šestoricu?” upita car.

Kurjak, odnekuda na to smatrajući, rekne: „O, jadni mi kurjaci, nesrećni li smo ti na svetu! Vrana mu jede živo magare, a on se smeje. A nas kako od daleka upazi, stane ga vika kao da se pomami”.

Bog i sveci za novce čudesa čine! Što ću na drugi svet, gdi niti se jede ni pije? I tako odveć slastima predat čovek rad bi kao Metusal živiti, samo da se više nasladi.

” 99 Medved i majmun Medved se hvalio da je on dobre naravi, zašto nikakvu životinju mtrvu ne jede. Na to mu majmun odgovori: „Ako 'oćeš ti da si dobap, u žive ti ne diraj, a s mrtvima čini što ti drago.

i izbrana naroda u Slavoniji, Horvatskoj, u svoj Dalmaciji do Albanije zloslove se i mrze samo za bezdjelice: oni jede žabe i kornjače i puže, a pečenom prasetu niko i nevešt, jer ga svi rado jedu.

Ništa zato, on na svakom potočiću pere se i metaniše, jede do sitosti kad jedno kad drugo voće, kao u nekom voshišteniju vosklicavajući: „Bože, blagodarim ti što si ovolike

a navlastito kad upaze kojega da je suv kao ugarak, neočešljan i izdrpat, i kad čuju da ne samo meso nego ni ribu ne jede, onda već misle da iz njega sve znamenija i čudesa lete, drže ga za prozorljiva i njegove reči za orakulum.

sa altara uzimati što je on prorok; ili ga zato za proroka počituju što on posvećeno meso, nikom ne pitajući, nosi pak jede.” Naravoučenije Prevodeći ovu Lesingovu basnu, dođe mi na pamet nešto kuriozno što mi se je u Dalmaciji slučilo.

nije sveće ni čistije od ovce”; — vele naši Dalmatinci — „i njejzine brabonjke iscedi čovek iz mleka, pak jede mleko, niti mu se gadi.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Kažu nama, koji znamo da je već bilo. BALAČKO VOJVODA Jede, gledaj ga kako jede, ne jede samo rukama, nego i nogama, s goveđine se na ovčetinu baca, meša posno sa mrsnim,

Kažu nama, koji znamo da je već bilo. BALAČKO VOJVODA Jede, gledaj ga kako jede, ne jede samo rukama, nego i nogama, s goveđine se na ovčetinu baca, meša posno sa mrsnim, pečeno s kuvanim,

Kažu nama, koji znamo da je već bilo. BALAČKO VOJVODA Jede, gledaj ga kako jede, ne jede samo rukama, nego i nogama, s goveđine se na ovčetinu baca, meša posno sa mrsnim, pečeno s kuvanim, prekuvano s

nego i nogama, s goveđine se na ovčetinu baca, meša posno sa mrsnim, pečeno s kuvanim, prekuvano s presnim, jede zaklano, jede udavljeno, oderano, ošureno, raščerečeno, pohovano, bareno, čorbasto, nedosoljeno, presoljeno,

s goveđine se na ovčetinu baca, meša posno sa mrsnim, pečeno s kuvanim, prekuvano s presnim, jede zaklano, jede udavljeno, oderano, ošureno, raščerečeno, pohovano, bareno, čorbasto, nedosoljeno, presoljeno, prebibereno, jede iz

jede udavljeno, oderano, ošureno, raščerečeno, pohovano, bareno, čorbasto, nedosoljeno, presoljeno, prebibereno, jede iz svih tanjira, sarmu, jabuku, papriku, riblju glavu, drveni se, zabreko brekće, teško diše, ali jede,

jede iz svih tanjira, sarmu, jabuku, papriku, riblju glavu, drveni se, zabreko brekće, teško diše, ali jede, nepokolebljivo jede, jede, jede, jede, do pobjede! TRI VEKA U OBRENOVCU 1. Gluv sudija po putu piše štapom.

svih tanjira, sarmu, jabuku, papriku, riblju glavu, drveni se, zabreko brekće, teško diše, ali jede, nepokolebljivo jede, jede, jede, jede, do pobjede! TRI VEKA U OBRENOVCU 1. Gluv sudija po putu piše štapom.

sarmu, jabuku, papriku, riblju glavu, drveni se, zabreko brekće, teško diše, ali jede, nepokolebljivo jede, jede, jede, jede, do pobjede! TRI VEKA U OBRENOVCU 1. Gluv sudija po putu piše štapom.

sarmu, jabuku, papriku, riblju glavu, drveni se, zabreko brekće, teško diše, ali jede, nepokolebljivo jede, jede, jede, jede, do pobjede! TRI VEKA U OBRENOVCU 1. Gluv sudija po putu piše štapom. Gluv krojač koncem nišani u iglu.

jabuku, papriku, riblju glavu, drveni se, zabreko brekće, teško diše, ali jede, nepokolebljivo jede, jede, jede, jede, do pobjede! TRI VEKA U OBRENOVCU 1. Gluv sudija po putu piše štapom. Gluv krojač koncem nišani u iglu.

3. Kao da nikad nije kusao kupus iz porcije, kalajnom kašikom. sad, zlatnim nožem i viljuškom, jede jarebice, kečige, kajsije i ananas, iz zlatnih tanjira!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

ocu Aleksi i kaže mu: da je prešao preko Ljiga nekakav Petar Mutnjanin sa 20-30 momaka i po bogovađskoj nuriji badjava jede, pije, i zamoli ga da on tamo ode, koje radi Mutnjanina, koje radi i drugi̓ seoski̓ poslova.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Ele, kao što vidite, veliko veselje čini David Uzlović. Tu se jede, tu se smeje i peva, tu se pije, Tu se svira n igra, tu se napija redom u svačije zdravlje Napija se u zdravlje gospode

Pozadugo vrljaše oko plotova i potoka, dok ga nađoše u nekim kukuruzima; uzabralo jedan, pa jede. Saleteše ga tu i uhvatiše; ali jednoga od njih dobro ogrebe. Opet ga vezaše nekom uzicom i dovedoše opštini.

Veseo pop, šali se s Boškom, zadirkuje domaćicu, Stamenu, snahe Boškove... Vuja samo ćuti. Nude ga da jede, a on se ni rukom ne maši. Često se osmehuje; ni sam ne zna zašto.

u kamenjaru, iskrčeni deo šume lecati se — osećati se nelagodno logov — treći konj u kolima lokmaš — čovek koji rado jede za tuđim stolom lotinja — nevaljalstvo lotra — rešetkasta ograda gornjeg dela kola Lje — odista (za pojačanje odrečne

koji vetar nosi privat — nezvanično privulati se — privući se lagano prismakati — pojesti neko sočno jelo koje se jede umakanjem hleba u nj proishodeći — koji biva zbog prokenjkati — iskriviti lice na plač prokopsati — imati uspeha u

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Srce je povuče za njim. Htede da ga vikne, da se združi s njim; s njim da brodi mirne dubrave, s njim da jede gorki zalogaj, da mu bdi nad sanjivim i umornim telom...

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Pa još puši! Ništa mu, kaže, ne škodi! — Pa dabogme! — Samo to mi se ne dopada što prosi. — Pa mora da jede! — Znam! Ali on kad je u ratu izgubio nogu, treba da mu se plati! Lepo da mu kažu: Nâ ti, brate!

Čovek je, u neku ruku, to se vidi — kako da kažem? — izgubio nogu, ide na štaci!Sad njemu treba da jede, da pije. Hoće, bogme, i lulu duvana... Čovek je...

Bre, da je meni vlast, ja bih znao šta bih radio! Ja bih lepo iz kuće u kuću. Uđem unutra — sedi gazda i jede pitu od oraha — „A, ti jedeš pite?” — „Jedem!” — „A je li krv jeftinija od pite? A kamo onome onde s nogom?

Ne plače, već zamišljenim očicama gleda u šta mu drago. Čupka rese na košulji i ne govori ništa. Ništa ne jede i ne pije.

Drugoga dana izišao učitelj u mehanu. Sjedne sam, namrgodi se, pa ćuti. Poruči štogod da jede, pa opet u školu. Djece nije bilo, jer je već bio jul mjesec, pa zbog ono nekoliko dana do raspusta ne htjesmo

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

A gospodin popa sedne tako u pročelje, otpeva jedno »Glas gospoden na vodah«, a zatim samo zahteva i izvoleva. Jede revnosno i zaliva još revnosnije, a kapariše najrevnosnije; tek će reći: »Brat-Mijo, ne budi vam zapovećeno, dodajte

Ali to mu ništa ne smeta (ni njemu, pop-Ćiri, a ni pop-Spiri),2 da posle sedne za sto i da sa ostalim gostima jede redom sve, ne htevši, valjada, kao dobar pastir ni tu da se izdvaja od svoje poverene mu pastve, nego sedi kao stanac

a zatim se smirio, legao je i produžio spavanje »lenjština jedna, što badava jede hleb« (da se poslužim rečma kojim ga je popadija često grdila mrzeći ga i zamerajući mu naročito što je postao

Kakva blagodarnost?! Nema tu ništa od toga! S narodom sam, veli, stekao pa neka sad taj narod i jede! Valjda ću, veli, poneti dudove na onaj svet?! To ti je sve što na zemlji učiniš!

Valjda kod onog Švabe da ruča što mu je kuvarica Čifutka, kako kažu! Što baš u našu nedelju da tamo ruča, da jede leb s kimom i druga čifucka jela?!

Zvao se Marko, ali ga gospoja Persa nije drukčije ni zvala nego lopovom. »Lopov jedan, što mi jede vek!« — rekla bi ljutito. A i on sam kao da je dobro znao da ga pored imena Marko još i tako zovu.

Juca, frajla Juca. Baš je ona neka Juca. Pudaruša jedna! — Pa kaz’o je još i to šta vole da jede — nastavlja Erža svoj raport. — Pa, mora da kaže siroma’; vidi i sam di je zapao međ paore! — veli gđa Persa.

Ta bi vam zaboravila i da jede i da pije kad nađe kakvu takvu knjigu. — E, vi, mamâ uvek preuveličavate! — brani se Melanija.

Ali je selo k’o svako selo: svoj hleb jede, a tuđu brigu vodi. Nije tako stajala stvar s popovima. Kod njih nije važilo to pravilo da svako čudo za tri dana traje.

ruke, pa između ostaloga počešće mesiti savijaču s makom, koju on, kao svaki Bačvanin, od sviju testa najradije i jede.

tamo igra šaha, ili pije punč i čita novine, zna kako će ovaj car onoga fino prevariti i razgovarati se o tome, a kad jede grožđe, a on ga opere u čaši, i ne jede ljuske, nego ih ostavlja u tanjir, pa kad pojede, a on opere ruke u istoj čaši,

zna kako će ovaj car onoga fino prevariti i razgovarati se o tome, a kad jede grožđe, a on ga opere u čaši, i ne jede ljuske, nego ih ostavlja u tanjir, pa kad pojede, a on opere ruke u istoj čaši, kao što sem velike gospode još i Čivuti

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Obiđi, kusni od ovoga. Najviše ovo uzmi. Dobro je to. Slatko je. Pokojno moje čedo, najviše mi je to volelo da jede. Uzmi sinko, uzmi čedo! Pa da i ostale prosjake zove, i njima da razdaje.

I zato je ona jedva dočekala toga Manasiju i toliko ga trpela da joj se on čak i po kući vuče, jede što nađe pa i na nju samu se istresa, gunđa.

Hoće me. — I počela da navodi dokaze. — Ete, još od kad ga ja čuvam, ranim. Sve ja za njega radim, dajem mu i on jede, uzima, prima. Voli me. — Pa dobro, dobro, uzmite se. Ko vam brani? — prekinu je pop odobrovoljen tom njenom ljubavlju.

A od svega što je najbolje, probirala je i davala svome „čiči“, Taji, metala mu u skut, da on jede. A i varošanka. Ona opet da bi se pred Tajom kao pokazala, glasno se zdravila sa ženama koje su ih darivale i s

I laže: kako se on razboleo, pa leži bolestan. A i ne jede... Već ako imaju da joj dadu rakije ili novaca te da ona kupi i odnese mu. A posle od toga se ona napije.

I čist. Kao da nije radio, zajedno s njima sukao užeta. Očistio se, oprao i sklonjen od ostalih, jede samo hleba. Pred njim ništa drugo do testijica vode. Pitate ga: — Zašto samo suva hleba?... Šta drugo ne jedeš?

A dok tako ne jede, posti, vrednijeg, mirnijeg nema. Uvek čist, utegnut pojasom. Rukavi mu, i nogavice, ako ne dugmetima a ono vrpcama

A pred svetom je to značilo: da ona namerno nije htela da mu dâ da jede, te kako bi on, mučen glađu, što pre umro...

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Sad tek poče Alka Micu pretresati svakojako. Svilokosić jede od baklave, pa joj kaže da je ona druga mnogo bolja i zaište krišku dve da ponese da je pokaže Mici.

Ipak Milivoj Alku svaki dan posećuje, iz crkve ispod ruke prati. Mica kad to vidi, onaj dan ne može da jede, muka joj, mora da uzme „hofmaniše tropfn”, Hofmanove kapljice. Babonja, kad je čuo da je umro Jefta, ražali se.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

devojke sedela je druga baba, sa očima kao u sove, čiji je izgled podsećao na onu ogreѕѕe, ono čudovište iz gatke što jede decu, — prava satana. Ona je, široko raskrečenih kolena, sedela podbočena na visoku, crnu dršku od amrela.

A posle pronalazač naglašava kako razgovor smatra za svršen, ali ga ipak produžuje i jede svoju salamu nekako ogorčeno i osvetnički, sa licem strašno svirepim.

Afrika

Na nečemu što je pijaca, uglavnom prodaja vune, kole (svetog ploda koji se jede, kojim se čiste zubi, vrača, leči itd.), sušenih ribica, đerdana. Poseta šefu: Fransis Bef!

Hipopotam igra sa vrlo malo pokreta; on trupka nezadovoljno u mestu tražeći da jede. Veliki bog Zegele je gladan. Hteo bi jednu čistu čednu devicu; možda dve, možda tri, ako ih toliko ima u Zegelu.

ne ispunjuje uvek divljenjem, već često tugom: divna, svetla tamnina njegovih mišića nosi katkad blede mrlje ispod kojih je jede boljka. Gorda čvrstina mlade dojke savršenoga oblika nosi istu mrlju na sebi.

Crnac, inače strašno alav, ne misli mnogo na svoju hranu; on nema redovnog obroka. Njegova porodica retko kad da jede okupljena.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

) MIŠIĆ: Čudan starac, kako se on za svaku malenkost zauzima! JUCA Tako me, vidite, po ceo dan čangriza i jede. KATICA: O, on je vrlo dobar čovek, verujte! POZORIJE 5.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Pavle je mogao da provede nedelju dana u sedlu, a da, tako reći, i ne silazi sa konja, ne spava, ne jede, i ne traži vodu.

– njene bi se krupne oči zatvarale, i neki srećan osmeh javljao se na njenim lepim usnama, povijenim pri kraju, kao da jede trešnje. Kapetan joj se beše dopao otprve.

Rakolji se samo svojim pilićima, koje hrani. Šta ima da priča da ćemo se seliti? U poslednje vreme niti jede, niti pije. Nije šala svoj dom rasprodati, napustiti, ni za polovinu cene.

Zar ne bi, i da krene sam u Rosiju, imao da gleda, kad jede i pije, tamo, kako ga prekorno gledaju šest pari dečijih, tužnih, očiju. Dece koju je ostavio.

Bila je stidljiva u zagrljaju, ali je od početka imala ta rumena usta, uzvijena ujutru, sa osmehom, kao da jede trešnju.

Njegov nos je bio krupan, kao i podvoljak, čoveka koji mnogo jede, i, pri jelu, mnogo vremena provodi. Usta su mu bila podbula i gruba, od mnogih, nabusitih, zapovesti.

Jeste, reče tužno, kad je prestao da jede, Vasilije ima za sobom samo manjinu, za selidbu, ali, kad se vrati iz Rosije, pretvoriće je, sigurno, u većinu.

Pitao se: sanja li? Gde je? Kud je to otišao? Ko su taj Božič i ta žena, koja ga posmatra hladno, a jede kao što tice jedu?

Ko su taj Božič i ta žena, koja ga posmatra hladno, a jede kao što tice jedu? Isakovič je bio navikao da jede kao što seljaci na svojoj zemlji, posle rada, jedu – mirno, ćutke, zalogaj po zalogaj.

Čelo te lepe pojave bilo je bledo i ledeno, a usta, međutim, vesela, kao da jede crvenu trešnju. Oči su bile tamne, toliko, da su se, pod dugim trepavicama, činile da gledaju ukoso.

Sećao se kako je, sa njenih usana, koje su imale tako ljupke, uzvijene, krajeve, kao da jede trešnje – dok joj je brisao znoj sa čela i lica – uz poslednji šapat da je sve tako kratko, kanulo nekoliko kapi krvi.

Izgubi Hungariju i ode Turcima, da jede gorak hleb izgnanika i suzom ga zaliva. Pa eto, prođe mnogo godina, i, jednog dana, kad Joan ode putem u Tursku, ču da

Teodosije - ŽITIJA

Jer evo, vazložiše na me zlo za dobro i mržnju za ljubav. Onaj koji jede hleb moj podigao je na me petu svoju, i da mi zapne zamku da padnem žuri se̓.

i noćnom stojanju, uzdržanju neprestanom, jer kada i na trpezi sa samodršcem Stefanom seđaše, samo je izgledalo da jede, dok je uz držanjem cmišljeno spasenje svoje krao, tako da se i Stefan, koji je ovo razumeo, divio njegovu mučenju i mnogo

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Samo se hrabro drži! DEVETA GLAVA Val straha pred medvjedom — Prodrmusane rečenice: Bježi, Kneže! Mačak lav jede mjesec — Nasmijana kruška — S neba padaju mačke Glomazan, težak i zlovoljan, primicao se Kruškotres Kukuruzović

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

KNjIŽEVNOSTI Ljubivoje Ršumović JOŠ NAM SAMO ALE FALE Sadržaj NI PET PARA 2 AKO VIDITE AŽDAJU 3 ŠTA JEDE MALA ALA 4 ZAŠTO AŽDAJA PLAČE 5 IDILA 6 ŠTA MAJKE IZ LIVNA NISU ZNALE 7 TUŽICA JEDNOG ZMAJA 8 BILO JE PROLEĆE MESEC

ŠTA JEDE MALA ALA Mala ala može da smaže iz cuga maltene pola Malog Mokrog Luga. Nije retkost videti alinog klinju kako se

i kada je majke uhvatio očaj one su sele i popile po čaj, zatim su našle jednu zdravu alu da im jede decu nevaljalu.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

U toj kući ima mnogo zlatnog posuđa. Čak i seterka, po pričama Karanova, jede iz zlatnog tanjira. Osećao sam kako me obuhvata drhtavica pri pomisli na to. - Ne zaboravite ribnjak!

Bilo je tu i kolača i mesa, pa čak i boca s vinom. Ataman je ukopčao za sekundu, ali mu se, očigledno, gadilo da jede hranu sa grobova. Čekaju ga na ručak, rekao je. Još jednom nam je mahnuo i ispario. Ja nisam imao izvinjenja.

Nisi li? - Jesam. Ali ću se zadovoljiti ovom kornjačom ovde. Jede li ona još nešto sem gramatika? - rekoh smejući se, a Rašida odgovori da to nije za smejanje, danas je važan dan:

Moj stari je mislio da ja njemu ne ponavljam dovoljno često to hvala. Neko ko jede njegov hleb morao bi da ima više ljubaznih reči u ustima.

Izjavih kako ne verujem da kornjače jedu kruške. Greta je ovu njuškala čitavu večnost, zatim počela da je jede. Za pet minuta bila je gotova i sa semenkama, a onda se dovukla i legla pored mene posmatrajući me svojim blistavim

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Tu je i Pera. Katica sedi do Šamike, „malog fikala”. Jelo se nosi, večeraju, „mali fiškal” neće da jede, barljija, Katica ga kori, inate se, a stariji u razgovoru na njih ne gledaju.

Kad uđu u sobu, ali jelo se nosi. Čamča im kaže kako je do toga došao i smeju se. Gospodar Sofra neće da jede matoru oderanu gusku, pa neće ni Krečar; to dadu momcima.

Dok se peva i svira, sluge menjaju jela i tanjire. U žagoru i pevanju, bez svake zamerke, jede se viljuškom, kašikom, kako koji hoće, stojeći, i to niko ne primećava.

Prvi je već u dućanu, pa već jede iz džaka zob. Profit ga istera. Pera se smeje. — Vidiš kako treba konje dresirati; tako idu kao iz škole.

Već je daleko preko sedamdeset godina. Lep vek, ali taj jak sastav poguravio se pod velikim udarima. I sad ga još jede nevolja. Dva sina, dve duboke rake. Već je izgubio nadu da će se ikad Šamika oženiti i da će od njega unučad dočekati.

elegans) — otmen, izvrsno odeven en bandoulière (fr.) — na kajišu entrement (antraman, fr.) — međujelo koje se jede između pečenja i kolača ili voća espap — roba Ester, Estira — po starozavetnoj knjizi: žena navilonskog kralja

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

) da ne može da jede, da spava, dok kod mene, Jele, ne dođe da se razgovaramo, da se verimo.“²⁴ U Banatu devojke za vreme mladog meseca

Tako, na primer, u okolini Boljevca, za vreme svadbenog ručka „baka donosi zetu pečenog petla i on mora od toga da jede“ zato „da bi zet vršio svoje bračne dužnosti kao što ih petao vrši“.

Trudnica, na primer, ne sme da jede: suviše začinjena i ljuta jela, da joj ne bi dete bilo po karakteru ljuto (naprasito): glavu od ribe, da dete ne bi imalo

„Ne valja se“ da trudnica jede zečetinu jer će joj dete, negde smatraju (okolina Šapca), biti razroko, a negde (Skopska Crna Gora), imati „drhtavicu“.

⁴⁰ Trudnica takođe ne sme jesti „načeto“ mesto. Vuk piše: „Pripovedaju kad žena trudna jede meso od ovce, ili od koze, koju je vuk jeo, onda po njezinom djetetu kad se rodi, iziđu nekakve rane koje se zovu

“⁴¹ Po istoj logici, bremenita žena ne sme da jede „najedeno“ ili crvljivo voće jer će posle detetu izlaziti rane po telu koje teško zarastaju.

⁴³ U timočkom kraju veruju da trudnica ne treba da jede ovčiju glavu jer će detetu biti crni zubi, niti mozak jer će dete biti slinavo.

⁴⁴ „Teška žena“ trebalo bi da izbegava da jede zagorelo jelo da ne bi detetu izgoreo jezik, a takođe ni donje kore od hleba što ostane u crepulji, jer će detetu ispod

A ako gleda kada ubijaju zmiju, onda će joj dete „plaziti jezik kao zmija“.⁴⁵ Za trudnicu je čak opasno i da jede hranu koja je došla u dodir sa zmijom (koju je zmija ugrizla) jer će dete imati rane na telu (zmijojedine).

⁴⁶ Za nju je takođe opasno i ako joj zec pređe put, ako vidi zeca ili jede zečetinu, jer joj dete neće dugo živeti, odnosno spavaće s otvorenim očima.⁴⁷ Ptice grabljivice (npr.

Već smo videli da ona puno toga ne sme da gleda (npr. mrtvaca, požar, zmiju itd.), dodiruje, jede („načetu“, ljutu i sl. hranu), pije (određenu vodu), da ne sme slobodno da se kreće, kupa itd.

⁸⁷ U Hercegovini veruju da trudnici ne treba „ništa kriti što joj pane na um da jede“, s obzirom da je „to požuda djetinja, pa ako ona ne okusi, moglo bi dijete vrlo lahko ostati nerazvijeno“.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

grla potapa tamo pet noći, pa ako ga zmije i trave ne udave, da se u tamnicu memljivu baci, da grki pelen umesto hleba jede, da mu kuvaju čemerike stare.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Patili smo oboje. Poslednji put videh je kako jede pon-čips u »Doručku kod Tifanija« Pomislih da je ipak dobro što nismo otišli predaleko sa našom vezom.

Sve je naopačke! — Ali, kod mog dede se jede obrnuto? — čudi se Makijeva ćerka. —Zar ovako nije lepše? —Šalabe! —Šta znači »šalabe«? —Kad je neko šašav.

koji su se poput riba pirana obrušavali na svako mesto za koje se pročuje da se u njemu »dobro jede«, pa ipak, igrajući se ključem na čijoj je kugli pisalo zlatnim slovima Apartman 1, on reče: — Ovde se sjajno jede!

jede«, pa ipak, igrajući se ključem na čijoj je kugli pisalo zlatnim slovima Apartman 1, on reče: — Ovde se sjajno jede! To je čudno, pomisli, kako iznad ramena izvesnih žena uvek lebdi neka čarolija!

—Udala se... Ima dvoje dece. —Još je onako lepa? —Ne. Ugojila se. —Šteta za Tap-Tapiku! —Uvek je volela da jede... —Ti, ne? —Ne… – rekla je Azra, odgurnuvši s gađenjem tek rastvorenu pastrmku iz koje se pušilo.

mu se dogodila ta nesreća, njihov glavni kuvar radio je deset godina kod francuskog konzula, a taj je, valjda, znao šta jede! Ali čovek nikad ne zna šta ga čeka u životu...

Zažmuri od bolne želje da je dodirnu te preplanule ruke, dugih koščatih prstiju. — Hleba! — reče majka. — Ne jede se bez hleba! Sada je izlazio noseći na uzdignutom dlanu pladanj zatrpan mesom koje se pušilo.

Kako je mrzela taj udobni restoran i sva mesta »na kojima se dobro jede«, to gastronomsko leglo — izletište, puno umnoženih usta što su ozbiljno žvakala hranu kao da obavljaju neki važan

A, što je najgore, i pored svega, uhvatila je sebe kako sa uživanjem jede! Neprospavana noć u vozu i predugi dan u kome je popušila bezbroj cigareta i popila desetak crnih kafa, učinili su

Pomisli još: kakva je čovek životinja, a reče: — Ovde se zaista sjajno jede! —a onda se zgrči od bola: »Osam godina, bože, osam godina!

Matavulj, Simo - USKOK

Četvrtu pije njeki od glavnijeh svatova, i onda iznosi domaćin marame i dijeli ih. Zatijem se opet jede. Zatijem vikne stari svat njihov: „Ha, na noge moji djeveri, djevojku pod ruku!“ I ište djevojku.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Otac mu daje korisna uputstva i neophodna obaveštenja. Zec mora paziti šta jede; može se naduti od deteline, naročito ako je lucerka matora i natopljena kišom.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

još iste godine, došla je oveća istorijska »priča o oslobođenju šest okruga« Jurmusa i Fatima ili turska sila sama sebe jede (1879), pedagoška priča Selo Zloselica i učitelj Milivoje (1880), zbirka Letnje večeri (1880), Deset para (1881),

Sremac, Stevan - PROZA

Jovan je imao neku čudnu narav u piću; dođe mu, tako, u tom stanju, pa hoće šlifovanu čašu da grize i jede, a žena mu ne da to nikako. »Kajo, viče Jova pa sve krešti, ako si mi vjerna i ako me voliš, daj mi čašu!

mogla saznati: da krava ima četiri noge i peti rep, dva oka, i uveta dva, i usta; oči da vidi, uši da čuje, usta da jede, i noge da ide, rep pak da se brani od muva.

Da jede travu, da ima vime i daje mleko, i da od nje dobijamo telad, sir, i kožu za opanke. Da se, dalje, ženka zove krava, mužja

Radičević, Branko - PESME

A ne vidi de se guja vije, De mu guja nasred srca sede, De mu guja vrelu krvcu pije, Krvcu pije, živo srce jede, Veće spava sladak, sladak sanak, Oh kaki će biti mu osvanak!

sunce zađe veće poodavno, I nojca beše, i bijaše tavno; On s dragom svojom večerati sede, Ma njima, s' eto nikako ne jede; Sve jedno drugo da privati nuka, Al' jesti ne da neka teška muka; Još šalu češće on zbijati pođe, Ma ova šala od

“ Pa u vino soke vrže. I on beše, uđe, sede, Već večeru zgodnu jede. Vino pije, i već popi, Napolju se nojca sklopi. Al' u izbi sveća gori, On sa dragom sedi, zbori.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

je svakog jutra čašu rakije i čitav dan provodio u blaženom beutu, i ne znajući u kojoj carevini živi ni čiji krušac jede.

Šta ću s djetetom u kancelariji? A treba to, vjerovatno, i hraniti. I de ti sad pogodi zna li jedan ovaki sȃm da jede. — Ne zna — uvjerljivo reče konjokradica. — Ja sam ih sedmoro dosad othranio, to ti mene pitaj.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Na šta ćeš da ličiš? Čovek treba da jede, pre svega. Da znaš, to ti je naopako: dva-tri zrna badema, orah, zrno grožđa! I vrapcu treba više!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

nikad nisu polazili za rukom, a koje je on opet preduzimao više radi sveta, da se ne kaže: kako ništa ne „pečali“ već jede gotovinu. Mati mi skoro za ocem umrla. Zato sam babu zvao uvek majkom.

Ja ga istina... ali ti znaš bole. Obiđi da vidiš! Mati uzima, jede, i ma da je izvrsno jelo, ona opet stavlja primedbe, kako bi to izgledalo da ona To jede samo iz dobrote te time da

Obiđi da vidiš! Mati uzima, jede, i ma da je izvrsno jelo, ona opet stavlja primedbe, kako bi to izgledalo da ona To jede samo iz dobrote te time da tvojoj materi učini po volji — milost.

— Pa takav je red — odgovaraš mi ozbiljno — mužu žena treba najbolje da dâ... Ona može i posle, što ostane od njega, da jede. I zatim, pošto ja napunim sve džepove orasima i kestenovima, ti sve onda dižeš. Opereš sahane, da se ne bi poznalo.

Nisam mogao da jedem. Ti mi beše jednako u pameti i zbog toga još više se jedih. — Što ne jedeš? — upita me. — Ne jede mi se. Mati me pogleda. Iz tog njenog pogleda videh da ona sve zna. — Kad ćeš u školu? — upita me kratko.

Čak nisam hteo ni da jedem. Ona je bila polila dvorište, prostrla postelju i iznela u tepsiji večeru. Ali, ko će da jede! Pred nama tepsija, večera nedirnuta. Mesec sija kao rastopljeno olovo. Senke velike, mrke, talasaju se i šire.

Od svačega ja moram prvo, a ona nadohvat, klečeći. I, kad se ja sit odmaknem, tek onda ona seda i jede mnogo, zdravo. Posle? — Mirno je, tiho.

da zna da to nije istina, već da se šale, ipak ide do svakoga, pita ga, probira mu iz čanka najbolje i nudi ga, kumi da jede, okusi. A ona? — Zasitila se od gotvenja. I ne može ništa.

Snaška Pasa poče kao uvek oko njega: da mu daje jela, toči vino, zapitkuje ga, pecka... On nešto jede, nešto ne. Krupan, koščat, crven, a lice mu jako čvornovato, puno uboda, ali zdravo i čvrsto kao kamen.

— Šta hoćeš majka da ti dâ? — uporno poče ona opet. — Ništa. Ne jede mi se ništa! — Čisto braneći se od nje, odbi je. — Kako ništa, sinko? — A u glasu joj se oseti prekoran plač.

A nama on ništa neće da kaže. Ni „bolan sam“, ni „oh“, ni „ovde me boli“, ni „ovo mi se jede, palo mi na um, daj mi, majko...“ Ništa, ništa, sinko! Samo tako ćuti.

Obično su ručavali otac mu i majka, ali većinom sâm otac, onda mati mu, a posle njih on, tobože da jede što od njih ostane, a ovamo krišom, da on ne vidi, sami su mu probirali i ostavljali što je najlepše.

Kostić, Laza - PESME

oh da siromah Zej! U strahu Zej sa strepna kolena svog orla šile glađu morena, da jede roba, da mu vadi pluć, nek s' onda smeje bogu s' rugajuć!

a kamo l' krvnik u plaštu sivu, a kamo l' pauk, a kamo l' crv! Pa nek i tvoje srce prehladni, tek da te pauk ne jede gladni, tek da mi nisi strvini strv! PARIZU 1867 — 1870.

Seća se tužan kale u nesvesti, seća se svoje ropske zapovesti, oseća grižu u grudima guje, oh, ala jede, oh, ala truje! Jede mu srce, pluću i kosti, „oh, bože!” vrišti, „oprosti, oprosti!

se tužan kale u nesvesti, seća se svoje ropske zapovesti, oseća grižu u grudima guje, oh, ala jede, oh, ala truje! Jede mu srce, pluću i kosti, „oh, bože!” vrišti, „oprosti, oprosti!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Pa svi posjedaju oko vatre, skinu onu oraniju, povade onda meso pa počnu jesti. Šnjima i carević jede, ama im oči zavaraja pa baca meso preko sebe, tako i pečenje pojedu sve; pa onda rekoše: — Hajde da idemo u lov, jer

reče ova tica: — Kad bude na trpezu, gospodaru, nemoj iznositi ni ožice ni pantarula ni noža, nego onako neka car jede rukama.

— Pa to je naš tatko! — Bre brate, pa on mnogo jede, a opet je gladan! — To je ala, zar ti ne vidiš? — A što mu dadoste hleb od tri sorte?

Njegova maćija počne se čuditi i glavu lupati: otkuda je i kako je to da dečko napreduje, kad kod kuće ništa ne jede. „Drugi će tu morati vrag biti, — pomisli maćija — njega neko potajno hrani.

Srblji pripovijedaju da je čovjek (prije nego je kornjača na svijetu bila) umijesio pogaču i ispekao kokoš, pa sjeo da jede, a u taj čas rupi kum njegov na vrata, a on onda brže bolje metne kokoš pa pogaču pa poklopi čankom, i tako sakrije od

Kad kum otide, a on ustane opet da dohvati kokoš i pogaču i čanak da jede, ali se ono sve: kokoš, pogača i čanak, pretvorilo u kornjaču, što je sakrio od svoga kuma. — I tako postane kornjača.

Kad se gore popnem, a to moje proso uzrelo pa ga bog požnjeo i umijesio od njega hljeb pa udrobio u vruće mlijeko, te jede. Nazovem mu ja: „Pomoz bog!“ A on mi odgovori: „Bog ti pomogao!“ — i da mi vodicu.

Onda se brže bolje vratim natrag; kad tamo, a to lisica pa vadi mozak iz moje glave te jede; a ja polagano hajde, hajde, te se privučem blizu, pa potegnem lisicu nogom u stražnjicu a ona se uplaši, pa od straha

KLINČORBA Došao soldat babi u kuću i iskao da mu dâ štogođ da jede, a ona mu kazala da nema ništa u kući za jelo. Onda soldat reče: — A ti mi daj barem tiganj i malo vode da načinim

ga među nama ovdje u planini ispečemo i bracki pojedemo, a da niko ne kazuje kutnjoj čeljadi, jer nije pravo da od njega jede ko je doma ležao, nego mi koji smo se okolo zeca mučili. Je li ovako, braćo? — Dobra ti je!

Poda nj se može sve selo okupiti i u hladu spavati i raditi šta hoćeš. Sve živo, što zelje jede, od njega se hrani i ništa se ne poznava, koliko da iz morske pučine zacrpneš čašu.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Nego ona. KUM: Razmišljavao sam i o tome, i svakojako: šta je bolje da čoveka jede: „stenica ili „žena“; pa sam mislio: stenica jede noću, žena jede danju, kad se probudi.

KUM: Razmišljavao sam i o tome, i svakojako: šta je bolje da čoveka jede: „stenica ili „žena“; pa sam mislio: stenica jede noću, žena jede danju, kad se probudi. Obdan možeš kako-tako i pobeći, a obnoć nikako.

sam i o tome, i svakojako: šta je bolje da čoveka jede: „stenica ili „žena“; pa sam mislio: stenica jede noću, žena jede danju, kad se probudi. Obdan možeš kako-tako i pobeći, a obnoć nikako. No sad vidim kako sam se prevario.

LjUBA: Zašto? To je dobro. Evo sa zemičkom. Umači samo. STANIJA: Kafa se ne jede, nego se pije. LjUBA (smeje se): Probaj samo. STANIJA: Ne mogu ti, kjerko. Nego daj mi kafu, ako oćeš.

STANIJA: Aratos ti Beograda i kad dojdo ovamo! LjUBA: Ne boj se, majka, to je vrlo dobro. Uzmi samo. STANIJA: Neka jede ko oće, ja ću da idem, kad me tako mučiš. PIJADA: To je najlepse sto. STANIJA: Kad je najlepše, ti jedi.

VELIMIR: Svinja je poganija od konja. STANIJA: Svinja nije pogana, zašto se jede; a konj, ko će konja jesti, kad je pogan. VELIMIR: Ostavi, Majko, ove stvari nisu za tebe. (Opet počne čitati.

Ako uzmem sas prsti, ti vikaš „ne valja“; a Velimir, kuku majci, ne jede ka čovek, nego sas levu ruku. LjUBA: E, pa takva je sad moda. STANIJA: Ubio ti grom tu nesreknu modu!

STANIJA: Jes’ da kažu tvoji gosti: kakva je to matora! Pi! Ala je bezobrazna, neće da jede sas levu ruku, neće da skine maramu, i da vata momka pod ruku.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

dana, više nema, otkako sam u ovu kuću dovedena i čini mi se da se četrnaest puta mozak u meni okrenuo, tako me svako jede. Gdi stanem, tu se moram jediti. Ne gospođa, nego kanda sam poslednja u varoši, tako mi se reč sluša.

TRIFIĆ: Majstor Sreto, poznaješ ti dobro tvoju ženu? SRETA: Kako je ne bi poznavo kad me od dve godine jede. Eto joj obraz, eto joj nos, veštica, nije se ni umila, nego spava do deset sati, pak onda ovako podbuvena u skitnju.

SULTANA: Orjati, ja sam u mojoj kući. SRETA: Vidite, gospodine, tako me po ceo dan jede. Ali sad ću ja načiniti razlaz. (Izvadi kaiš.) Kući! SULTANA: Slatki Sreto, budi barem ti pametan.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

“, pa onda džonja po ćoškovima i čavrlja ni o čemu — bla, bla — da se jede hleb namazan mašću i posut alevom paprikom; a posle će doći proleće, nosiće se opet kožni vindjakarci i zamirisaće na

kapu, zaboravlja rukavice na svakom božjem mestu, krivi potpetice prema unutra, nikada ne opere za sobom kadu, čita dok jede, a njegov sto je potpuno zatrpan sudskim pozivima zbog neplaćenih knjiga uzetih na kredit ...

Efektnim udarcem. izbija mi novine iz ruke: — Ko joj je dozvolio da čita dok jede? — vrisne. Tako i ja odlazim za bakutom na klupu za igrače sa pet ličnih grešaka.

— Tako je jedan učio magarca da ne jede, pa kad ga je naučio, magarac crko! — bavi se bakuta folklorom dok izvodi prednje upore.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Daleko je Kupinovo. Nije devet nego osam. U snu li sam ili što sam? Nije ludnja — Reč je ovo. Zvezde jede Kupinovo. Trule sinji sni iznutra. Sa mene se svlače jutra. Kao Novo sveto slovo rascveta se Kupinovo.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

visu raste čarobno proso, uza nj se dječak na nebo vere, dok jedna koza, pogledaj bijede, stabljiku prosa bezbrižno jede. Bezdana evo ko ponoć sušta. Dolje se junak u korpi spušta. Nebojša pravi! Zar nije, kaži?!

A Žuća, opet, saznao davno kako je tamo zabranjen post, povazdan, kaže, jede se slavno, i u snu glođeš praseću kost. Onoga ko se na jelo duri, pečeni zeko po selu juri.

Pokazah Ćosi, a on će glasno: „Ko jede mjesec, sad mi je jasno! Mišu bi ukor zbog torbe rekȏ, ali je mjesec mnogo daleko. E, baš je mišić skitara prava ...

mlinu u tom škrinuše vrata, evo ti Triše, veselog dede, ugleda kosti pa istom dreknu: „Bez mene, je li, riba se jede?! Ovamo kolac, ovamo prut, ovamo pušku, strašno sam ljut!“ „Bežimo, Žućo, batina evo! — povika mačak frčući brkom.

E, kad je tako, staviću tačku: prodajem Žuću, kupiću mačku! Drugar je maca, dušica prava, nek sa mnom jede, pije i spava, neka mi prede i čuva kuću. Brišem iz duše žderonju Žuću!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Dolazimo baš sad od njega. Prozire se sav kao cvet. Doktor je rekao da treba malo da jede, sve dok se ne pridigne, a on je već uzeo mesa. Postao je kao dete. — Divan mladić.

— Baš ljubazno. Pozdravite Pipa. Žena je moja išla jutros kod Lonje i donela mi o njemu vesti. Bolje je da mnogo ne jede. — To kažem i ja. Najzad, zašto meni svi to kažete kao da ga ja hranim! Doviđenja, Armando. — Doviđenja, naš stari.

Ozepšće, tata, bolje zatvori. — Dobro, dobro, evo zatvaram. Ali pametnije bi bilo da ima vazduha a da ne jede još mesa. — I doktor je rekao da treba da su neprestano otvoreni prozori. Treba mi čistog vazduha.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Nađu ga u samom raju... On se popeo lepo Na rajsku lisnatu voću, pa zlatne jabuke jede; A dole, na cvetnom podu, u belom i čistom ruvu, Još mnoga nekakva deca jabuke jedu i sede.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Ona mi prikazuje jutro iako nije prošlo ni veče ulazi zemlja kao jato lađa u luku bez gneva narod jede samo laku hranu i pije rakiju hladnu iz bunara na vrhuncu svetskog doba nastaje ravnoteža između unutra i spolja

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Jankulj ostavi ašov, i obrati se Aleksandru: — Gospodin potporučnik, je l vam se jede prasećina? Aleksandar ga pogleda namršteno i osorno zapita: — Šta se to tebe tiče!

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Ljubica pocrvene iznenada, saže glavu i pogleda ga onako ispod očiju. — Kad ne bi trebalo da se jede i živi, odgovori ona smešeći se. Ali treba zarađivati hleb. — Hleb ?... ponovi on ; kakav hleb !

— Kako ne, kako ne!... Zato sam i došao. Dete piše: iscepalo se, obosilo, a zima — eto je!... Nema šta ni da jede, a ja ne mogu više da dajem... Nema više nikakve zarade. Ove cene da te Bog sačuva: danas jedna, sutra — druga.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Dadoše mi tog bolnika da lečim: Ja mu šaljem s mora smokve da jede, A on neće s mora smokve da jede; Ja mu šaljem šećer-šerbe da pije, A on neće šećer-šerbe da pije — Već on oće s

Dadoše mi tog bolnika da lečim: Ja mu šaljem s mora smokve da jede, A on neće s mora smokve da jede; Ja mu šaljem šećer-šerbe da pije, A on neće šećer-šerbe da pije — Već on oće s jedne ruke na drugu. 163.

jednog para rublja, uvijen u maramu (bošču), kakav najčešće dariva mlada brekinja - vrsta šumskog drveta čiji se plod jede (Sorbus torminalis) brod - plovno sredstvo; mesto na vodi gde se može prelaziti ili se prevozi skelom, gaz, plićak,

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

SIMKA: Nisu meni potrebni ni kralj, ni grobar! JELISAVETA: Niste razumeli... Filip, na primer... kad ga vidite da jede... on ne jede, nego glumi da jede! I ne čita, nego glumi da čita! VASILIJE: Jednom rečju, on nije sasvim čitav!

JELISAVETA: Niste razumeli... Filip, na primer... kad ga vidite da jede... on ne jede, nego glumi da jede! I ne čita, nego glumi da čita! VASILIJE: Jednom rečju, on nije sasvim čitav!

JELISAVETA: Niste razumeli... Filip, na primer... kad ga vidite da jede... on ne jede, nego glumi da jede! I ne čita, nego glumi da čita! VASILIJE: Jednom rečju, on nije sasvim čitav!

SIMKA: Šta da pije, kad nema šta ni da jede? BLAGOJE: Nisam ni slovo razumeo! GINA: Misliš da ja jesam? SIMKA: On to bunca nešto iz raznih predstava!

Leči od zapaljenja debeloga creva. I leči od jektike. SOFIJA: Zar kopriva? Čula sam da može da se kuva i da se jede, ali da leči... DROBAC: I od najgore travke ima vajde. SOFIJA: I od korova? DROBAC: Pa korov od bubrega leči!

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— pita četvrtog. — Da interpelišem ministra vojnog što vojska gladuje. — Šta će on reći? — Nema šta da jede! — A ti? — Potpuno sam zadovoljan. — Sedi. Tako presliša i ostale opozicionare, i onda pređe na skupštinsku većinu.

— Pa šta učini? — Lud čovek! Šta ima da učini?!... Znamo ga svi: i ko je i otkuda je i čiji je sin i šta jede u kući.

— Pa šta mu ti kažeš? — Ništa! Šta da mu kažem? Gledam ga, pa se smejem. Znam njega; nema hleba čestito da jede, a znam mu oca i familiju. i on mi priča šta je ustav i sloboda? — Možda zna čovek?! — rekoh.

Setim se jednog poznanika, Srbina, i mi ih imamo takvih dosta. Čovek dosta imućan, živi od prihoda; jede, pije, zadovoljan, i ne trpi nikog što radi, a on sâm ništa ne radi.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

) I sa mnom već ne može bolje biti: kao da nisam đakon... I sve me pita, jede li mi se što. Ja pomenem grožđe iz turšije, znajući da je ostavio jesenas punu kačicu, a pojka vrdne očima i promeni

LjUDSKA NESTALNOST Mala Kosa neobično voli svoju teticu. S njom jede, pije, spava, zabavlja se... provodi cele dane i noći.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

I u drugom svetu može činovnik da pojede akta, ali nigde u svetu nema da vojska jede crknuto meso. JOVICA (korsem diže se): E, pa da idem ja! JEVREM: Ama, što da ideš?

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Tu Cigani, jedna slavna družina iz Meljaka, koja se s nekog vašara vraćala i zaustavila tu; tu se jede i pije, peva i igra. Pune okanice i glave.

Naklopio se, pa jede li jede! Toliko je pojeo da je pred njim oglodanih kostiju kao pred kakvom trogloditskom pećinom.

Naklopio se, pa jede li jede! Toliko je pojeo da je pred njim oglodanih kostiju kao pred kakvom trogloditskom pećinom.

Toliko je pojeo da je pred njim oglodanih kostiju kao pred kakvom trogloditskom pećinom. Pije i jede svet, a sve na Sretin račun.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Vesti ne čita, niti ga zanima šta ima novo; On jede, red po red, i guta, slovo po slovo. Slike velikih ljudi mrvi malom vilicom, Muči se s latinicom, bori se s

Jednog jutra — vrt bejaše procvao — Veska reši: „Napustiću posao, I poći ću, kud i cure tolike, Tamo gde se hleb jede bez motike...

U julu se čini da se jede sve što leti, A u januaru se gricka što se uistinu steklo. U avgustu beskraju opipavamo bilo, U decembru se

U krajeve koje niko video nije Dalje od Nove Kaledonije, Dalje od predela iz dečje mašte, Tamo, gde se živa riba jede natašte! Napred zvižduk, a za njim lupa Rasklimanih drvenih klupa.

„Tu bi sad trebao Robin Hud Pa da dovede stvari u red. Svako se pravi slep i lud, Sledi svoj sled, jede svoj med. Proklet čas kad u vezu s njima stupih, Ne ima kraja mojim mukama!

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Stiže sina materina kletva, pogibe mu vojska svakolika. Bježi Stanko uprav Bajazitu, da s njim jede madžarske nosove. O gnjijezdo junačke svobode, često li te Bog nàglêdâ okom, mnogo li si muke prenijelo, mnoge li te

“ „Đe izjesti, ako Boga znadeš, kâ čovjek izjesti čovjeka?“ „Ma sam čuo — opet mi govori — jedan narod tamo zmije jede“. „Kakve zmije, čestiti principe? A gadno je na put pogledati — sve se dlake naježe čovjeku!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Ponosio se što im je rod, što može i on sa njima za sofrom da jede i pije. A svima je bio neugodan, svi su ga nerado gledali, ne što je sa njima sedao, nego što ih je podsećao i bio živ

A dedu pamti samo po jednom. Čim Sofka poodrasla, umela sama da jede i sedi za sofrom, on, deda, naredio da i ispred nje na sofri, kao i pred njim i pred ostalim članovima porodice, stoji

Što toliko parče, gotovo pola tepsije da ti dâ? Nema ni ona da jede, a kamo li drugome... — Pa nisam mogla, snaške — poče da se brani | Magda.

Magda u siniji, gotovo klečeći ispred nje, služila bi je jelom, da bi Sofka zbog toga morala ma štogod da jede, jer inače nije ništa od jela uzimala.

monotonim, koje čoveka umiruju, zanose, kao uspavljuju, te se može spokojno, sa nasladom, polako i raskomoćeno da jede i pije...

— Daj, da okusi štogod. — Ko? — pogleda ga u čudu aščika. — Sofka! Zar dete da ne jede ništa, da mi je gladno. | — Posle će ona! — uvređena što joj se u njen posao meša, odbi ga aščika.

— uvređena što joj se u njen posao meša, odbi ga aščika. — Znam ja, posle će ona. Sa deverom zajedno da jede, kad gosti budu jeli... — Kako posle? Zar dete da je gladno, pa da ne jede — preseče je Marko tako da ova umuče.

Sa deverom zajedno da jede, kad gosti budu jeli... — Kako posle? Zar dete da je gladno, pa da ne jede — preseče je Marko tako da ova umuče. I sam on u tanjiru najlepše delove od pečenja odnese Sofki.

jedva primetno dodirivala koji kraj, vrh od Sofkinih haljina, i topeći se od sreće, kad vide kako Sofka uzima i jede, zahvaljivala joj je: — Hvala, snaškice! Okusi, uzmi još! I Sofka je, njoj u hatar, uzimala i jela.

Uzalud joj je Sofka od svakoga jela, od ručka, večere, uvek ostavljala da, kad dođe, ima šta da jede, svekrva ništa ne bi okusila. Čak ni samu postelju nije dodirivala, još manje u njoj spavala, već u kutu, uglu sobe.

Nećete je nikad videti da jede. Gotovo nikad ništa. Samo što pije kafu i uvek vezuje čelo maramom, stežući jako na slepoočnjačama kolute crna luka,

Pandurović, Sima - PESME

Jer svako zlo, najzad, sebe jede, suši; I za njega neće biti leka druga Dok se, ipak, u svom kalu ne uguši, I ne prođe kao bura, pomor, kuga...

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

„Ja bih i da je crnje prošlo a nekmoli kad se onako divno uredi sve ovo jutros.“ „Ajde ti, ajde! Meni se ne jede, no mi je milije sunčati se. Kad je ovako lijepi božiji dan posjediću, da mi se stare kosti utople.

“ „Bogami gomoljiće nečesove, kao jabuke. Šta je ovo, braćo, zapitah u čudu? — Krtole ja! odgovori mi domaćin. — Jede li se ovo? — Te kako! Gospodar je nabavio sjeme s mora. To je dobro, jâ ništa manje od leba!“ „Dobro je rekao, bogami!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Ide kao da jaja nosi na leđima. Izvukao se kao tarana iz lonca. Jak kao zemlja. Jako vino kao grom. Jede se kao mesec. Kao da mu sto šiljaka pod kožu uđe. Kriv kao gudalo. Lako kao pero.

— (Reče se kad se što pripravi bolesniku za ponude, pa pojedu zdravi). Što će bogu goveda kad mesa ne jede. G) OSTALE VRSTE GOVORNIH IZRAZA 1) ODGOVARANjA I NADGOVARANjA Bila mi je bolja mati.

— Zlu čovjeku svak je dužan. — Čovjek je čovjeku il’ anđeo il’ đavo. — Zver zvera, ptica pticu, — čovek čoveka jede. — Ni dokrmiti stoci, ni dokrušiti ljud’ma. — Nije toliko čovjek zao da se neće naći gori. — Čovjek je čovjeku vuk.

— Konj se kroz dlaku ne hvali, nego kroz brzinu. — U oporoj ljusci slatka jezgra. — Ne jede se sve što leti. — I panj je lep obučen i nakićen. — Nije toliko đavo crn k o liko ga moluju.

— Bogat kako hoće, a ubog kako može. — Ko ima da trati, ko nema da pati. — Bogatstvu je mati sirotinja. — Bogat jede kad hoće, a siromah kad može. — Bogata Vlaha i šteta pomaže. — Ko ima u pročelje, ko nema za vrata.

— Nevolja tanko prede, a nužda uvodi u svake niti. — Zid ruši vlaga, a čoveka tuga. — Tuga, nevolji druga. — Rđa jede gvožđe, a tuga srce. — Veselo je srce golemo blago. — Lako je naći hranitelja, ali nije branitelja.

— Žena je vragu s udice utekla. — Ženska je suza pasje hramanje. — Zrelo zrno — gotovo strnjište. — I bel konj jede zob. — I praziluk ima belu bradu — ama rep mu zelen. — Ja aga, ti aga: ko će konja vodati?

— Zato je tako duboko. — Lijepa je kisela pogača u kiselo mlijeko. — A okle ti znaš? — Viđeo je moj otac đe jede popov đak. — Odakle si? — Odakle mi je i žena. — O Turčine, za nevolju kume! — A ti, Vlaše, silom pobratime!

da govori bijeli luk čoveku, i valja da znači da je bijeli luk zdraviji kad se ne ljušti, nego onako bez ljuske kad se jede. Ostavi me bez druga, rodiću ti za dva druga. — Kazao kukuruz, jer što se u kopanju ređi ostavi bolje rodi.

— Kazao vo ženi kad je od gladi pao, a ona mu onda stala davati kukolj da jede. Bolan zdrava nosa. — Kazala lisica kad se je pretvorila bolesna, pa ju zaista bolesni vuk morao nositi.

A zašto šiče na sveca? — Kurjak se zarekao da ne kolje više ništa i da ne jede mesa, i pošao u pustinju da se posveti.

— Pripovijeda se da je kazao Turčin kad mu na hrišćanskom groblju nijesu dali da jede dok ne plače. Još da ti platim i žvakalicu!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad se gore popnem, a to moja proja uzrela, pa je Bog požnjeo i umjesio od nje ljeb, pa udrobio u vruće mlijeko, te jede. Nazovem mu ja: Pomoz' Bog! A on mi odgovori: Bog ti pomogao; i da mi vodicu.

Onda se brže bolje vratim natrag; kad tamo, a to lisica došla, pa vadi mozak iz moje glave, te jede; a ja polagano ajde, ajde, te se privučem blizu, pa potegnem lisicu nogom u stražnjicu, a ona se ullaši, pa od straa

100. Rastov trup, ljeskov prut, a u njemu ognjen junak leži. 101. Rogom pije, rogom jede, rogom Bogu slavu daje. 102. Sav mrkonja leži, a pleće mu odi. 103. Savi zlato, razvi zlato, a to zlato k'o i zlato.

160. Šta kroz vodu ide, a vode se ne dovata. 161. Šta na vodu ide, a vode ne pije. 162. Šta na sebe živo meso jede. 163. Šta na tavanu biti ne može. 164. Šta o klinu visiti ne može. 165. Šta u gori bez mozga laje. 166.

” U tome eto ti đevojke s ručkom. Kako đevojka ručak postavi, Međedović se odmah rukom hvati da jede, a čoek mu ne dadne nego mu reče „Ne! dok se ne prekrstiš ovako kao i ja.

čoeka na uzoranoj njivi koji je u torbi o vratu imao sjeme, pa po jedan put zagrabi šakom te sije, a po drugi u usta te jede; ovome čoeku poviče on: „Pomagaj, brate, za Boga! ćera me Brko, i evo ga sad će me stići! Nego što ću činiti?

snaha udeli jednu trpezu, onda će joj se pola greha oprostiti, i ne će više morati na ovaj svet dolaziti da sa svinjama jede.

Kad dođe u kuću, starac ga zapita jeli namirio konja i jede li konj travu, a on odgovori da jeste i da jede. Onda starac reče: „Dobro, da vidim i ja.

Kad dođe u kuću, starac ga zapita jeli namirio konja i jede li konj travu, a on odgovori da jeste i da jede. Onda starac reče: „Dobro, da vidim i ja.” Pa iziđe u konjušnicu, kad tamo, a konj nije ni takao.

Pošto se pop ispeče, zove divljan đaka da s njim jede, a đak jadni ne šćene, već mu odgovori da nije gladan. „A hoćeš” reče divljan „i na sramotu, ako ne ćeš na lijepo.

„A hoćeš” reče divljan „i na sramotu, ako ne ćeš na lijepo.” Tak šta će? već sjedne s njim, divljan prokleti jede, a đak meće u usta pa opet baca u kraj. „Jeđi” stane vikati divljan, „jer ću i tebe sjutra ovako.

Kad se gore popnem, a to moje proso uzrelo, pa ga Bog požnjeo i umijesio od njega hljeb, pa udrobio u vruće mlijeko, te jede. Nazovem mu ja: Pomoz' Bog! A on mi odgovori: Bog ti pomogao; i da mi vodicu.

Sveti Sava - SABRANA DELA

A u svih ovih pet dana jedamput dnevno da jedeš. U subotu, pak, i u nedelju ribe, i sir i sve drugo, i dvaput dnevno jede se. A za post Rođenja Hristovog — kao i u druge dane što ustanovismo, neka i tada bude isto.

se mnogo pričešćivati božastvenim svetinjama, jer mnogo je pričešćivati se i života, kao što reče i sam Hristos: „Ko jede moje telo i pije moju krv, u meni boravi i ja u njemu“. (Jn.

Hteli bismo, dakle, kao što je ovo i rečeno, ali zbog ljudske nemoći i dela teškog ne zapovedamo, „jer ko nedostojno jede telo i pije krv Gospodnju, kriv je telu i krvi“, (I Kor.

Ušavši svi u trpezariju i pošto se okonča rečeni psalam sa malom molitvom, seda se po redu koji je odredio iguman i jede što je postavljeno sa pohvalom Bogu.

Slično ovom — ko tajno jede i pije, ako se ne pokaje, i savete ko prima od prijatelja i rođaka, i otpisuje im. A onaj ko ukrade nešto iz manastira

GLAVA 29 O tome da niko ne kuva zasebno niti da jede u ćeliji Posle ovoga i ovo vam pred Bogom i samom Vladičicom našom Presvetom Bogorodicom Nastavnicom zapovedam:

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Jedino su ti društvo bubašvabe... IKONIJA: Pogledaj nekog ovih zgradilišta! Dođe sam, jede sam, ode na spavanje sam. Brlja po onoj večeri, nesretnik, jede pasulj, a pasulj njega jede.

Dođe sam, jede sam, ode na spavanje sam. Brlja po onoj večeri, nesretnik, jede pasulj, a pasulj njega jede. Ako ima nešto jadnije od čoveka koji večera sam... ANĐELKO: Nisi ti toliko na kraj srca.

Dođe sam, jede sam, ode na spavanje sam. Brlja po onoj večeri, nesretnik, jede pasulj, a pasulj njega jede. Ako ima nešto jadnije od čoveka koji večera sam... ANĐELKO: Nisi ti toliko na kraj srca.

Stanković, Borisav - JOVČA

JOVČA Jest, moji su svi. Ali, ako su moji, ako sam ih rodio, ja sam se svakom i odužio. Svaki ima da jede i da živi. A Vaska, ona je moja i hoću da je moja.

ANĐA Ako, od oca mu je ostalo i očevo a ne tuđe jede i troši. MITA A, tako! Tako ti! Baš mi je milo. Tako. Bar eto i sam bata neka to vidi i čuje kakva si.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Što vele? Mole se bogu za nas. E, moja braćo, teško onom ko hoće da se za njega drugi bogu moli! Da za tebe drugi jede i spava, nisi rad; a ono što ti je najpoleznije i najporebnije, [h]oćeš da drugi za te radi.

Ćosić, Dobrica - KORENI

noću uveo u kuću, nešto je išaputao Đorđu, a Simki rekao glasno, da ja čujem: ima da radi ono što on želi a da jede ono što mi gazde jedemo. Ona mi očima izmeri snagu i vide da sam krupan i zdrav, pa joj ne beše pravo.

Jeste: u Srbiji se i kole i psuje, gazi po blatu i živi u mraku, i jede hleb sa sofri na kojima su nekad hajduci urezivali svoju žetvu, istim nožem klali Turke i sekli hleb ali...

Klonulost, jača od žele, sprečavala ga da ustane i najuri taštu iz kuće. A ta zmija sada spava. Mirno. Moje jede, moje pije, pod mojim krovom se greje, a oglavi mi radi. I Aćim sada hrče. Bog treba samo zbog njega da postoji.

„Sreski batinaš sa sedam dugmeta i svojim kerovima eno ga u kafani jede vešalice, pije, i hoće lopužu kafedžijsku Levića da nam postavi za predsednika.

Aćim se prisećao razgovorâ s Vukašinom dok ga nije video u zelenom redengotu, za stolom dok jede, kako s knjigom pod miškom odlazi na livadu pored Morave gde je nekada bila vodenica njegovog oda, čuo Vukašinove

„Kod nas, ako se ne grbači, ne može da se jede. Eno ti budaka“, još istog dana rekao joj je brat. Htela je da vrisne, zaplakala Je i pošla u polje.

Smirio se. Boli ga... glava. Glava žene boli. Probada ga s desne strane, ne može ništa da jede. Zima je. Šta je lakše nego da čovek nazebe u putu? Odbio je da ruča. Poručivao je samo topao lipov čaj.

Jednom Mu rekla: „Jatagan mojega domaćina ima da se čuva u ovoj kući dok god muška ruka pali slavsku sveću i jede hleb što njegove njive rađaju.

U bakraču što Visi na čađavim verigama pevuši voda puna svakojakih trava. Već je nekoliko puta proključala. — Mačke jede Roza. Ne videla decu ako ne jede. Đorđe joj svaki treći dan donosi iz Palanke — govori Anđa, Tolina žena. — Lažeš.

Već je nekoliko puta proključala. — Mačke jede Roza. Ne videla decu ako ne jede. Đorđe joj svaki treći dan donosi iz Palanke — govori Anđa, Tolina žena. — Lažeš.

Nije na vas, Katiće. Bacio se na neku drugu sortu.“ „Bolje da bude visok.“ „Pravo zboriš. Gazdinski hleb jede. Ne valja da je konjanik mali, pa da se ne vidi od konjske grive.“ Na koga li će, bože, ovo dete da bude visoko?

— Sad možeš da ideš — Aćim mu rukom pokaza odškrinuta vrata. Kad ostade sam, Aćim kao da tera nekome inat, uze da jede bajat hleb i suv, posiveo sir. Pa se zgadi: u praznoj i velikoj ćeliji čuje se samo njegovo mljackanje.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— Šta li je sa Tatagom? — pitala su se deca. — Šta jede? — Jedno za drugim iskradali su se mališani u sneg i odnosili starici zdelice s hranom.

Zato su dva starija sina bila lepa i rasla kao iz vode. Već im je i perje probijalo, ali šta je sa najmlađim? Jede kao i ostali, čak i više, ali je stalno maleni go kao i onog dana kad se rodio, a još mu ni kljun ne čvrsne!

— branila ga je majka. Treći sin je ćutao. Ali, kad ga, jednoga dana jato mladih galebova napade da uzalud jede hranu, on se uspravi i reče: — Videćemo da li je tako! Majka od sreće zaneme. Mališan se uspravio! Progovorio!

Nije mu bilo do takmičenja. Čak je i lovio samo onoliko ribe koliko je odnosio majci. Svi su se pitali šta jede, kamo odlazi kad mu se u visinama izgubi trag? On je ćutao. — Gle ti njega! I taj ti se pravi važan!

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Nađu ga u samom raju. On se popeo lepo Na rajsku lisnatu voćku, pa zlatne jabuke jede; A dole na cvetnom podu, u belom i čistom ruvu, Još mnoga nekakva deca jabuke jedu i sede.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

ste gladni, ali moj siromah Isak uvek se skanjera pri jelu, jer razmišlja bez prestanka o svojim naučnim problemima, i jede kao od bede. Kako se mršav vratio iz Kembridža! No - jesi li primetila?

I ovu ribu kupila sam, jer znam da je rado jede i dobro svaruje. A danas je njegov rođendan!“ Dobra majka mišljaše bez prestanka kako da ugoji svog sina prvenca.

Zauzet stalno svojim poslom, zaboravljao je i da jede. Često, kad bih ušao u njegovu sobu, zatekao sam ručak ili večeru, što sam mu ih doneo, nedirnute.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

A, šta znam, možda i nema razloga da sumnja, možda je i ona kao i on ružna, nezgrapna, samo jede i spava, teška neka žena kao vagon.

Onda su ga vratili, dali mu da jede i pije opet vode iz trbušaste neke zemljane testije, pa ga premestili u zajednički betonirani podrum, gde je puno

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

— Glupost! „Moja” blagovaonica! Svaka blagovaonica! Svaka zatvorena prostorija u kojoj se dugo sjedi, jede, puši. Valjda si se i sam katkad zaželio zvjezdanog neba nad glavom! Ušla je gospođa Mizzi.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Đorđe je imao običaj da misli glasno. — Baš ti je čovek neki put ka i svako živinče: samo bi da jede i da spava — produži Đorđe kao za sebe i stade da razgleda krušku, pod kojom je sedeo.

Jedan nam je kraj, šta ima da misli!... Ja joj činim sve... svega ima, kao kakva gospođa: ništa ne radi, jede i pije, šta će više ?!... Šta treba čoveku drugo ?...

Čudio se srcu živa čoveka, koji zna, pouzdano zna da sutra umire od kuršuma, pa opet živi, jede, pije, spava, misli... Držao je da toga dana mogu biti prisebni samo retki ljudi...

I eto, dočekao je da vidi sebe u istome položaju, dočekao je da i sam toga dana slatko jede burek, koji mu je poslao Mitko aščija, da pije staro vino, da traži skup duvan od kapetana... Što ti je živ čovek!...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

— Pa to je naš tatko. — Bre brate, pa on mnogo jede, a opet je gladan! — To je ala, zar ti ne vidiš? — A što mu dadoste hleb od tri sorte?

Pa svi posjedaju oko vatre, skinu onu oraniju, povade onda meso pa počnu jesti. S njima i carević jede, ama im oči zavaraje pa baca meso preko sebe, tako i pečenje pojedu sve; pa onda rekoše: — Hajde da idemo u lov, jer

Kad unutra, ali stolovi namješteni, tanjiri nakladeni, samo da se jede. Ali reče Oštar Dan: „Nećemo“, i otidu u drugu sobu, i tamo sve postavljeno: samo pa jedi.

Vezirović sjede, pa zovnu i slugu za sofru. — Jedi ti, gospodaru, u nas nije hadet da sluga jede s gospodarom. — Bre, prođi se ti toga hadeta, mi ćemo zajedno putovati, pa treba da zajedno i jedemo.

Kiridžije odvedoše konje da pasu, a vezirović otklanja akšam, te večera. Zove on slugu da s njime jede, ali on neće, te neće. Po večeri leže vezirović da spava, a sluga se izmače u tovare pa stade motriti.

Njegova maćija počne se čuditi i glavu lupati: otkuda je i kako je to da dečko napreduje, kad kod kuće ništa ne jede. — Drugi će tu morati vrag biti, — pomisli maćija — njega neko potajno hrani.

Kad dođe u kuću, starac ga zapita je li namirio konja i jede li konj travu, a on odgovori da jeste i da jede. Onda starac reče: — Dobro, da vidim i ja. — Pa iziđe u konjušnicu.

Kad dođe u kuću, starac ga zapita je li namirio konja i jede li konj travu, a on odgovori da jeste i da jede. Onda starac reče: — Dobro, da vidim i ja. — Pa iziđe u konjušnicu. Kad tamo, a konj nije ni takao.

A ZAŠTO ŠIČE NA SVECA? Kurjak se zarekao da ne kolje više ništa i da ne jede mesa, i pošao u pustinju da se posveti.

Kad se gore popnem, a to moje proso uzrelo, pa ga bog požnjeo i umijesio od njega hljeb, pa udrobio u vruće mlijeko te jede. Nazovem mu ja: „Pomoz̓ bog!“ A on mi odgovori: „Bog ti pomogao!“ i da mi vodicu.

Onda se brže-bolje vratim natrag. Kad tamo, a to lisica došla pa vadi mozak iz moje glave te jede; a ja polagano hajde, hajde, te se privučem blizu, pa potegnem lisicu nogom u stražnjicu, a ona se uplaši, pa od straha

— A oklen ti znaš? — Bogme sam gledao kroz plot od kolibe kako pašalija jede. CIGANSKA PITA —Da imamo masla, kako nemamo brašna, pa bismo posudili u selu tepsiju, te bismo načinili pitu, —

Petković, Vladislav Dis - PESME

A sad? Ko smo sada? I gde je naš dom? Eno, po klancima jedan narod ceo Radi sliku pakla — koža je i kost. I korenje jede kao hlebac beo, A smrt mu je radost, dobrodoš'o gost. Gle njegovog doma! Glad izrasla svuda.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Nije me ponudio ni kafom ni kolačima, verovatno zato što mu slabo zdravlje nije dozvoljavalo da jede između obroka, ali mi je obećao da će mi pomoći kad god mi to bude trebalo.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Tih mutnih dana misli ubiše Cvetu. „Nije druge, treba se povratiti kući”, odluči čvrsto. „Jede se i troši, a ne dobiva se” . — Zahvati je živa želja za svojim domom.

Pored njih marširaju vojnici, a on se ne miče s puta, jede svoj kruh i gleda. Djevojka se pak žurno ukloni s puta i zađe među grmlje. — Što se bojiš? — nasmija se.

„Mora da je jako gladan”, pomisli Milivoj gledajući ga kako halapljivo jede. I seti se svoje gladi, kad ono njih nekoliko drugova ostadoše u pustoj planini za dva dana bez zalogaja.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

A nama on ništa neće da kaže. Ni 'bolan sam', ni 'oh', ni 'ovde me boli', ni 'ovo mi se jede, palo mi na um, daj mi, majko. . . ' Ništa, ništa, sinko! Samo tako ćuti”.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Bilo pa prošlo... Kamo sreće da sam malo bolje gledao!.. Eh, eh, more, Novica: što ne znadoh da se ne jede sve što leti!.. Pitaj, more!.. — Ne mogu, u mojoj si kući... – Onda, slušaj!.. ...

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Kad je već na dnu bio, Desnicom pipa špag, Pogače komad nalazi, U meden jede kus. Bilo mu dovoljane Za slaba tela glad, — Al’ već mu valja ići, Palo mu na um sad Da golubove svoje Nije

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

EVICA: Ta čekaj, kad ti kažem. Kaži mi šta je to reškonta, jede li se? Kako izgleda, da vidim. VASILIJE: Ne znaš, ona plavetna artija što sam ti je dao u majstor Mitrovoj kući, kad

Krakov, Stanislav - KRILA

Vojnici su na okupu, posedali pod zaštitničkom senkom stenja. Većina otvara konzerve i jede; posle neće biti za to vremena. A gore grmi sve jače, telefon sve češće zvoni, a stari major se sve više meškolji.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Na nečemu što je pijaca, uglavnom prodaja vune, kole (svetog ploda koji se jede, kojim se čiste zubi, vrača, leči itd.), sušenih ribica, đerdana. Poseta šefu: Fransis Bef!

Hipopotam igra sa vrlo malo pokreta; on trupka nezadovoljno u mestu tražeći da jede. Veliki bog Zegele je gladan. Hteo bi jednu čistu čednu devicu; možda dve, možda tri, ako ih toliko ima u Zegelu.

ne ispunjuje uvek divljenjem, već često tugom: divna, svetla tamnina njegovih mišića nosi katkad blede mrlje ispod kojih je jede boljka. Gorda čvrstina mlade dojke savršenoga oblika nosi istu mrlju na sebi.

Crnac, inače strašno alav, ne misli mnogo na svoju hranu; on nema redovnog obroka. Njegova porodica retko kad da jede okupljena.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

U štabu se i jede i pije i spava dobro, ali mi se opet ne dopada. Vidim da ima mnogo larme, trke, muvanja, galame, mnogo formalnosti, ali

Mene evo gde ležim potrbuške na zelenoj travi u hladovini, pod jednom brsnatom kruškom. Moj konj privezan za krušku jede u slast svoju zob i potresa zobnicom. Štab evo ga nedaleko od mene u drugoj avliji, samo đenerala ne vidim.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Zlo je mučno sadašnje podneti, Zlo nas bivše peče u pameti, Buduće već jede pas. Dnevne tuge rađaju sne hudne, A sni noćni rastuže nas budne. Jesmo l’ bez zla koji čas? Čovek, strava čoveku, ah!

zajedno za astalom sede, I po danu i u zimnoj noći, Rekao bih da nemaju moći (Nit, tko zbori, nit’ pije, nit’ jede), Već ti tako neprestano čame Zamišljeni, namrđeni, ružni, Ukočeni, zaslepljeni, tužni, Kao da su sve aveti same.

Uz konfekt se jede Iz Zemuna sir, A flaše se rede Baš k’o da je pir; Tu se skače, more, Čardaš, kotiljon, I urla do zore: — Živio

Trudi puta, slaba hrana I daljina srodnog stana, Sećaj majke, muke njene, Propast brata — sve ga jede, Udvaja mu puta bede, Al’ on ide, al’ i vene!...

Jakšić, Đura - PESME

— 1877. KALUĐERI Gledô sam vam metanije Kad varate boga živa; Gledô sam vas gde se pije, Gde se jede i uživa. Slušô sam vas kad kunete Svoje stado, svoje verne; I kad tajni prizovete, Licemerni, licemerne!

Nastasijević, Momčilo - PESME

Boga li radi pristavi vrag, vraga li Bog? II Živome živo krvavi dug, brat brata jede, druga drug. Jede, a pojedene nemanska već utroba ih vari zle u goru krv.

Boga li radi pristavi vrag, vraga li Bog? II Živome živo krvavi dug, brat brata jede, druga drug. Jede, a pojedene nemanska već utroba ih vari zle u goru krv.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Za ručkom, večerom čekalo se da ona prvo sedne za sofru, ona prvo počne da jede, okusi od jela, pa tek onda oni: otac, mati... I Mladen je tako i radio.

Dajte da se jede«, već mirno, pametno, stojeći čeka i razgovara se s babom. Priča joj i kazuje joj koliki je bio pazar, koji je od

starim prstima umače hleb u jelo, vadi meso, stavlja pred sebe, i polako, čisto, rastavljajući komad po komad od mesa, jede, meće ga u svoja smežurana, bez zuba, crnom šamijom stisnuta usta, te to celo jedenje njeno liči više kao na neki red,

Majka mu, sproću babe, jede kao uvek ponizno, brzo, a do nje uz koleno joj zbio se brat mu, i jede ono što mu majka izvadi i dâ.

Majka mu, sproću babe, jede kao uvek ponizno, brzo, a do nje uz koleno joj zbio se brat mu, i jede ono što mu majka izvadi i dâ. I Mladen jede kao što treba. Ni malo, ni mnogo. Umereno.

I Mladen jede kao što treba. Ni malo, ni mnogo. Umereno. Pazeći da slučajno ne uzme iz čanka parče mesa ili drugo što je na strani

onako, kao i pre, da ustane na vreme, da otvori dućan, da radi u njemu, kad dođe ručak, da opet onako umereno, tiho, jede, uveče tako isto, u isti čas da zatvori dućan, ode kući, večera, legne.

Mladen se osmehnu. — Zašto? Zato što si luda. Što misliš da se sve jede što leti. Šta mu fali? Ideš u punu kuću, kuću bogatu. On jedinac, miran, dobar, na rukama da te nosa...

od svakog malo boljeg jela, odvajala je u sahane, i ispod bošče krijući, sama nosila kod prije, da joj snaja ima što da jede, okusi. Kao što je, opet, bilo i obratno. Na sve to baba jednako se držala odvojeno, povučeno.

Ona je, kao gost, u čelu sedela i čekala da, što se iznese, jede, pije. Jedino što je bila kao neka pažnja, čemu se sva predala i pomno pratila, gledala, brinula se, to je bio — on,

Postave. Čekaju. Naročito Mladen stoji, neće ni da sedne za sofru a kamoli da jede. Zovu je: — Hajde, nane, hajde da ručamo. — Ne mogu, maločas nešto okusih, pa sam se zasitila.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

). Zanimljivo je takođe narodno verovanje da b. l. može pomoći protiv metilja (»za dva dana i dvije noći ne jede se ništa, pa onda jedi saramsaka — bijeloga luka — što možeš više«, BV, 16, 1901, 280); zna se, međutim, da metilj kod

Naročito se od njega plaše veštice i svi koji stoje u vezi sa vračanjima i gatanjima (upor. Vuk, Posl., 974: »Da ne jede bijeloga luka, bio bi vrač«, sa objašnjenjem. »Koji ne jede b. l., smatra se za vešticu«, SEZ, 32, 41).

Vuk, Posl., 974: »Da ne jede bijeloga luka, bio bi vrač«, sa objašnjenjem. »Koji ne jede b. l., smatra se za vešticu«, SEZ, 32, 41).

Najbolje se vidi religijski značaj b. l. iz činjenice da se on ritualno jede i da se njime ljudi u neku ruku pričešćuju o pokladama (Karadžić, 2, 1900, 100) i o Badnjem večeru (Karadžić, 3, 1901, 64;

B. l. peče se uz božićne hlebove, »radi zdravlja« (іbіd., 81). O Badnjem večeru jede se b. l. zajedno s medom (Begović, 86, i inače svuda!), i meće na kolač (іbіdem). B. l.

Od malog zelenog lubenčeta, naročito međudnevičkog, daje se da jede onome koji pati od sušice i vrućice (SEZ, 7, 110; 13, 1909, 380).

O danu Svetog Jakova (25. jula) sazrevaju l. i zato tog sveca zovu sveti Jakov pipunar (ZNŽOJS, 23, 318). Ko jede vrele l. (koje su stajale na suncu) dobiće groznicu (SEZ, 40, 229). L.

L. sanjati znači jed (ljutinu) i bolest (SEZ, 32, 1925, 119). Na dan Svetog Jovana Glavoseka (29. IX) ne jede se l. (SEZ, 14, 72; 19, 65). 2. Zuckermelone. Dinja. Badnjidanska d. lek je od vodene bolesti (SEZ, 40, 228).

drvetu: sva druga probali su, pa se lomila, a b. je izdržala«, zato se plod njen ne jede, ali se ni grančica ne sme upotrebljavati ni za šta (St. Dimitrijević).

Broć se jede protiv kostobolje (ŽSS. 307); takođe je i lek protiv »poganice« u oku (GZM, 12, 1900, 150; SEZ, 14, 229); b.

Bundeva, tikva. Ne valja da ih deca jedu, jer će im rasti guša (SEZ, 13, 1909, 405); ko jede njihove koštice, dobiće vaši (ZNŽOJS) 19, 202). Ko b. ukrade i jede, dobiće vodenu bolest (SEZ, 40, 228). U koru od b.

Ko b. ukrade i jede, dobiće vodenu bolest (SEZ, 40, 228). U koru od b. meće se žara i time kade rubine na pragu, da se ne izderu pri