Jakšić, Đura - PROZA
„Tebi je zlo, tetka?“ pitala sam je uplašeno. „Nije mi ništa, dobro moje dete, samo što ne mogu da jedem“. Posle toga je opet zatvorila trepavice i izgledaše kao da spava... Ja i Aleksa gledasmo je zabrinuto.
Ja, otkako ga znam, rado ga jedem, a još ga radije našim negotincem zalivam. Ta pomislite: švajcarski sir! negotinsko vino! — Hajduk Veljko i Viljem Tel!..
Obradović, Dositej - BASNE
126 Jastreb i kukavica Jastreb zapita kukavicu s čim se ona hrani. Ova mu kaže: „Jedem mrave i svakojake crviće, no najlepša mi je čast kad uhvatim mladog poljskoga miša.” Nasmeje se jasterb.
Vidiš li ti ovo blato što tebi smrdi i na koje se ti gadiš, ovo meni miriše kao miro i ružica, i što god iz njega jedem slađe mi je nego najizbranije vaše pite i uštipci, pak se ja gojim i sve to deblji bivam; niti sam tolikim bolestima
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ko je taj što me goni i vodi kroz vatru bitke i oganj gripa da jedem, spavam, trunem u vodi, a krov mi samo stara lipa?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ja bih lepo iz kuće u kuću. Uđem unutra — sedi gazda i jede pitu od oraha — „A, ti jedeš pite?” — „Jedem!” — „A je li krv jeftinija od pite? A kamo onome onde s nogom?” — „A šta me se on tiče?” — „Ha, ne tiče te se je li?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— E, to si ti prva ženska što ćutiš! — Ćutim, Spiro, i jedem se samo u sebi... nisam neka svađalica. Slušam pa gutam. Slušam samo šta govore za nas... — A šta govore?
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
On počne da muca. — Tako, snaga mi ne trpi. — Pa kako? — Tako. Ne mogu. — Pravda se. — Ovako kad ništa ne jedem i ne pijem, miran sam. A čim meso, piće... Posle hoću sve, i to mnogo, mnogo!
A čim meso, piće... Posle hoću sve, i to mnogo, mnogo! Pa bolje ovako ništa da ne jedem i miran sam. I zaista, čim okusi što masnije, a još ako makar kap pića popije, onda se provali od pića, pobesni, valja
Afrika
Ne nosim provizije, jer jedem svaku crnačku hranu i pijem svaku moguću tečnost i vodu, što vama ne preporučujem, jer sada baš izlazim iz dizenterije
pregrade između mene i crnih; ja nisam, kao moji zemljaci, beli gospodin kada govorim sa njima; govorim njihovim jezikom, jedem njihove futue, spavam sa njihovim ženama i podvaljujem im na njihov način; tako me i više vole i više me se boje.
U dvorištu, samo dva-tri metra od mog stočića na kome imam da jedem, leži na asurici gubavac čije su noge sasvim pokrivene ranama.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Ali ništa! Ja vidim moje dobro jutro. Nego daj mi bar da jedem štogod. JUCA: Pravo kažeš. Da popijem i ja kafu, dok se nije vratio. (Odu.) POZORIJE 4.
Teodosije - ŽITIJA
nemilosrđu: „Idite od mene prokleti u oganj večni, spremljen đavolu i anđelima njegovim: jer ogladneh, i ne dadoste mi da jedem, nag bejah, i ne odenuste me!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Uz to mu sa lica padaju graške znoja. „Toliko nam je jela bilo spremljeno, da sam se žurio da jedem dok ne puknem“, veli Baja-Ganje (ovo je podrugljiv nadimak kojim se Bugari između sebe zovu) — Aleko Konstantinov je
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- dodao je. Zatim smo neko vreme jeli kokošju supu, a mama je govorila kako je to supa kakvu sam voleo da jedem još kao sasvim malo dete. - Kad si bio ovoliki!
rekla je da će biti spremna? Je li spremna? - Jedi kao čovek, Slobodane! - reče otac. Bio je u pravu. Kad žurim, jedem kao svinja. Ovoga puta još i kao svinja koja čitavu večnost nije jela, ako to nešto opravdava.
Rašida je, Bože dragi, pa ona je morala da stigne! Ona bi morala već da je tu! Otvorih torbu i počeh da jedem nudeći Baronicu da mi se pridruži. Nije htela. Ona je ručala - rekla mi je. Ručala je s dragom rođakom Šarlotom.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
dovoljno mleka, ona obnese oko stoke malo soli i trave povratiča, pa zatim to izmeša u nekom jelu i pojede govoreći: „Jedem jelo lavski, mleko ide kravski!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Mogu li da izaberem jelo za tebe? —Svejedno mi je šta jedem... —Dobro! — rekao je šefu sale. — Dva puta svejedno, molim vas! Kelner se umorno osmehnu. — Šalu na stranu!
Nadam se da su sveže? —Jutros su ulovljene. —Mogu li da ih vidim? — upita. — Nikada, naime, ne jedem pastrmke pre nego što ih vidim... Ribe položene na bledozeleno lišće buljile su u njih svojim mrtvim očima.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
ŽENA: Šta ćemo danas kuavti? MUŽ: Kuvaj što oćeš. ŽENA: Al’ šta ti rado jedeš? MUŽ: Jedem što mi se donese. ŽENA: Oćeš li da ti skuvam kokošku u rasolu? (Oće da ga poljubi.) MUŽ: Mani se cmakanja, molim te!
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
To je sramota! Čiji lebac jedete, onoga jezik treba i da naučite. GAVRILOVIĆ: Bogme, gospodine, ja jedem svoj lebac. ŽUTILOV: Arulo, izdajica otečestva! GAVRILOVIĆ: Idite vi s bogom!
ŽUTILOV: Arulo, izdajica otečestva! GAVRILOVIĆ: Idite vi s bogom! Ja izdajica otečestva, što kažem da jedem za svoje novce lebac! ŽUTILOV: Najmanje je, ako vam se kaže da ste konzervativac.
Milićević, Vuk - Bespuće
Kako ga je bunilo njezino: „Zašto?“ „Ona je dakle ravnodušna,“ pomisli on. „A ja ne jedem, ne pijem, ne spavam, bez i jednog časa mira i počinka — misleći neprestano na nju.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Dotaknem hleb, pa ustuknem, ko da sam guju dotakla! A ti me još pitaš zašto ne jedem. MAJKA PINTOROVIĆA: Za poslednjih šes dana, ovo mi je prvi put da sednem!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— veliš ti nabureno. I onda uzimaš pa sve mećeš u sahane, ređaš ih oko vatre. Ja te ne slušam već jednako uzimam i jedem. Ti se ljutiš. — Nemoj. Sad ćemo zajedno da jedemo. Ako li ne? — neću ni ja! Evo, čekaj!
Ja malo okusih. Nisam mogao da jedem. Ti mi beše jednako u pameti i zbog toga još više se jedih. — Što ne jedeš? — upita me. — Ne jede mi se.
Zato sam i bio ljut na Nušku. Bacao srdito orahe i kestene što mi je davala. Čak nisam hteo ni da jedem. Ona je bila polila dvorište, prostrla postelju i iznela u tepsiji večeru. Ali, ko će da jede!
Onda ostalo. Jedem. Ona jednako trčkara oko mene, pazi da ne uprljam nove haline, i odmah skuplja mrve, da se ne bi poznalo kad ko dođe.
Ulicom i ako prođe ko, to žuri, grabeći da svrši čestitanja, pa da što pre ruča. Ja jednako jedem. Hoću još. Ali mi ona ne daje: — Nemoj, dosta je. Pokvarićeš ručak. A i doći će ko! I onda sklanja jelo od mene.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: Kjerko, ja vidim, da ne mogu ovde dugo. Gde ću ja da ti se naučim na ovaj adet, da ti sedim visoko, da ti jedem visoko, da ti spavam visoko. LjUBA: Malo, malo, dok se navikneš, majka. STANIJA: Ne mogu, kjerko. Ja sam ti već stara.
STANIJA: Ne mogu ti ništa. NEŠA: E, nije nego jošt štogod. Odi, sedi s nama. STANIJA: Donesi mi ovde nešto da jedem. NEŠA: Kako bi to bilo, pobogu, majka! Nisam te video toliko godina, pa da ne ručamo zajedno.
NEŠA: E, što ćeš. Ajde, da se ne ladi jelo. STANIJA: Ne, tamo u budžak da jedem, da se ne gadim od svoju decu. NEŠA: Već za danas mani ga, a sutra, vere mi, neće je imati. (Uvati je za ruku.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
te, Perso, nemoj zaboraviti pitu od jabuka mesiti; pak ako i ne budem ovde, opet mi malo pošlji, zašto je vrlo rado jedem. PERSIDA: Biće sve po vašoj zapovesti... Oće li se i onaj zec peći? PELA: Uh, uh, Perso, kako ne bi zeca?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U tom društvu pazi se samo na to: kako jedu šparglu. Jedem je prstima, kao glistu (comme il faut). Talijanska artiljerija grmi, ali ne tuče selo, puca idilično.
On je, za vreme rata, bio pod Kotorom i ranjen je na Jadranu. Hleb mu je beo i vruć. Pomaže mi da jedem pužiće, peva mi stare bretonske pesme, i smeje mi se, jer drhtim od vlage i zime.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kad pomislim na sve, život mi se ogadi I dođe mi da više ne jedem i ne pijem... KRAVLjA LjUBAV — Šta je ljubav? — pitao sam kravu Na livadi, dok je pasla travu, Oka vlažna, pameti
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— A da piješ nešto? Uzmi, mezeti makar štogod? Uzmi, prvo jedi nešto, pa onda pij... — Neću, neću da jedem! — odsečno, čisto gadeći se pri pomisli na jelo, odbi je Sofka. — Pa onda da donesem da piješ nešto?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kusalom ga zakusuje, a drškom mu oči vadi. Lak je ispod kape. Lezi, hljebe, da te jedem. Mrtav da je, a za novce da čuje, skočio bi. Na jeziku med, a na srcu jed. Nakratko (nakrivo) nasađen.
Ja biram ovcu, koja je najbolja i bolja, pa koljem pa jedem; vino, koje je najbolje i bolje, ja pijem. A gazdi teram sve puladine i mrcadine.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
da me šalje s onoga sveta da kuću nadgledam da snaha bitangama ne deli, za to mi je suđeno da dolazim na ovaj svet da jedem sa svinjama. A tvojoj ženi postavljene su tri od zlata trpeze, na njima sama ruža i bosiljak.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Episkop: „Mene mnogi osuđuju što ja publično meso jedem; no, ja volim da me ljudi za svoju prostotu osuždavaju, nego da me moja sovest obličava i osuždava kad bi[h] potajno i
više neće trpiti da pri njemu na[h]odeći se sam sebi ubica budem, no svaki dan u vreme urečeno da s drugom bratijom jedem; ako li neću, da na drugo mesto gdi idem lipsavati od gladi, a ne kod njega.
Onda ja rečem domaćinu: „Meni gospođa jošt nijedanput nije rekla da jedem, jer vidi da ja ne čekam da me nudi.” Dâ se to ovom čoveku na smej, da se nekoliko minuti morao smejati.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Simka odškrinu vrata. — Zašto si tako umorna? — Radujem se Božiću. — Lepo je... Neću da jedem. Molim te, pozovi mi Đorđa. Slušaj, ja znam... Budi sigurna... Simka zatvori vrata za sobom. Vukašin se postide.
Čuj me, kazno što si, sigurno, već zavrečala pod tuđim krovom. Što ja još jedem hleb Aćima Katića i gazim mu livadu, to je moja i njegova stvar. Zaverili smo se da tajnu ne odamo. Sve u svoje vreme.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Neka ti, visoki zaštitniče zakona, ta gozba ne pravi nikakve brige! Ja malo jedem, a pijem samo vodu“. „Ipak, ipak!
Pridržavam se svih crkvenih postova“. On zastade, pa se popravi: „...skoro svih postova, a jedem samo toliko koliko moj snažni organizam iziskuje, a to mi dozvoljavaju moje dužnosti domaćina i ugostitelja svojih milih
Pa kako si?’ - ,O, moj Hemfre’, reče on, rđavo da ne može biti gore! Evo već dvanaest meseci kako ne jedem niti spavam.’ - ,Vidi vam se, Bog i duša, izmršavili ste do kostiju.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Noćio sam sâm u drugoj sobi, obe noći. Oka nisam sklopio. I sad se čudim da još živim, da idem, da radim, da jedem i da govorim, i posle svega i pošto je u meni nešto prepuklo, slomilo se, umrlo.
Počešće naginjao je svoju ćelavu glavu i masne brkove pa mi se žalio kako je kostoboljan, nudio mi da jedem „probajte samo fino prasence“ i nešto mi poverljivo objašnjavao.
“ „Jeste, tako je“, kaže Mitar, „sasvim je kako vi kažete“ — i pita ga kako je sa apetitom. „Jedem“, veli starac, „ali vrlo samo kuvano, najčini mi bolje kad jedem kuvano.“ „A šta je vaše zanimanje?“ pita ga opet Mitar.
„Jedem“, veli starac, „ali vrlo samo kuvano, najčini mi bolje kad jedem kuvano.“ „A šta je vaše zanimanje?“ pita ga opet Mitar. „Po načelu sam bio bakalin, ali sam i drugo radio.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Potpuno shvaćam to odahnuće koje će nastati, i već unaprijed u njemu učestvujem. Koji put mi je čisto stidno što jedem svoj kruh. Ali što se može! — kažu: „živjeti se mora”.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Šta si okupio jednako s tim jelom, kao da sam ja kod oca gladovala. Zar sam ja stoka, da samo jedem... — More nije to, nego ja tako uz reč velim... A bojim se da u toj brizi ništa i ne jedeš. Istina, šta si jela danas?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ona me je dobro gledala i ponizna prema meni bila. Kad bih ja sio za sofru da jedem, ona nije šćela, a kad bih je ja zovnuo da sjedne za sofru, rekla bi mi: „Ja nijesam dostojna s tobom jesti.
za ćošu od klobuka: — Evo ova, zato što mi znamo svačije grehote, a niko naše; ova druga (okrene klobuk oko glave): jedem svačiji kruh, a niko moj; a ova treća: ljubim svačije žene, a niko moje. A seljak odgovori: — A zašto nemate i četvrtu?
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Oni su odlazili prema zgradi koja je ličila na crkvu. Jedan od njih se zaustavio i, posmatrajući kako jedem sa apetitom, upita me da li bi mi prijao italijanski sir uz hleb.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Dolijaćeš i ti! — ozubi se na nj neka grbulja, prolazeći mimo nj. — Dolijao sam ja! Jedem kad imam, a ne idem na tuđa vrata kao ti... — Ženske su ti uvijek krive! — jedva dočeka grbulja da ga bocne.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Al’ ja ne krnjeć’ Hrišćanstva toga I svecem ribu jedem U slavu Boga. III Riblja se sudba Po tečnosti vrti. Riba mora plivati Pre i posle smrti.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ne nosim provizije, jer jedem svaku crnačku hranu i pijem svaku moguću tečnost i vodu, što vama ne preporučujem, jer sada baš izlazim iz dizenterije
pregrade između mene i crnih; ja nisam, kao moji zemljaci, beli gospodin kada govorim sa njima; govorim njihovim jezikom, jedem njihove futue, spavam sa njihovim ženama i podvaljujem im na njihov način; tako me i više vole i više me se boje.
U dvorištu, samo dva-tri metra od mog stočića na kome imam da jedem, leži na asurici gubavac čije su noge sasvim pokrivene ranama.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Pre svega, barone, ti zaboravljaš, primo: da sam ja riter, i sekundo: da ja ne jedem konzerve. — Ovo drugo, grofe, čini devedeset i devet tvojih razloga. Molim... Hoćeš li vino?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Nas radi je isprosio?... Laže, zdravlja mi! A isto bi tvrditi mogao: vas radi spavam, sanjam, jedem, hodam — sve to vas radi činim; a ovamo je, opet, uzeo Latinku, a boga mi, bi ona po nama i sijede pletenice ponijela,
Stanković, Borisav - TAŠANA
Nećeš izgoreti! PARAPUTA (spolja, neviđen): A, ti, dedo? Dobro! Evo jedem ja, jedem. MIRON Ama zašto zemlju jedeš, za Boga? PARAPUTA Jedem, jedem! Zemlja sam... I ti si zemlja...
Nećeš izgoreti! PARAPUTA (spolja, neviđen): A, ti, dedo? Dobro! Evo jedem ja, jedem. MIRON Ama zašto zemlju jedeš, za Boga? PARAPUTA Jedem, jedem! Zemlja sam... I ti si zemlja... I svi smo zemlja.
Dobro! Evo jedem ja, jedem. MIRON Ama zašto zemlju jedeš, za Boga? PARAPUTA Jedem, jedem! Zemlja sam... I ti si zemlja... I svi smo zemlja. I svi ćete biti zemlja. MIRON Jest, jest.
Dobro! Evo jedem ja, jedem. MIRON Ama zašto zemlju jedeš, za Boga? PARAPUTA Jedem, jedem! Zemlja sam... I ti si zemlja... I svi smo zemlja. I svi ćete biti zemlja. MIRON Jest, jest.
I vi ste svi moji! I svi ćete kao i ja zemlju da jedete, kao što će i vas zemlja da jede. I ja evo, ja jedem zemlju, jedem zemlju. STANA (uzrujano): Ama zašto zemlju, kad eto toliko hleba imaš po pojasima i nedrima?
I vi ste svi moji! I svi ćete kao i ja zemlju da jedete, kao što će i vas zemlja da jede. I ja evo, ja jedem zemlju, jedem zemlju. STANA (uzrujano): Ama zašto zemlju, kad eto toliko hleba imaš po pojasima i nedrima? I zašto onda zemlju?
— Tako! Hoćemo da živimo, kako nećemo da živimo? Evo ja, star sam, pa koliko puta dobro, slatko jedem, pa i pijem. I to, po nekada više pijem nego što treba, pa onda, Boga mi, i zapevam.
Čuje se Stanin glas: Sad, sad, snaške. MIRON (odbija): Ne, ne, Tašana! Ne mogu, ne jedem ja to! TAŠANA A, to moraš da mi učiniš. Moraš, makar samo da okusiš.
I hvala ti na tome. Hvala, tako mi je sada to drago. (Odbija da jede): Ali, da jedem, to ne mogu, neću. TAŠANA (mazeći se, kao ljutito): A zašto? Pa ja sam to za tebe, samo za tebe...
Pa ja sam to za tebe, samo za tebe... MIRON (odbija): Ne, ne mogu. I nije red da ja ovde jedem i pijem. TAŠANA (snuždeno, kao pogađajući mu misli): A, zato što si sveštenik! Ali, i ti si čovek.
Imao sam, u celom ovom golemom svetu, samo jedno mesto, jednu kuću, gde sam mogao danima, mesecima, da sedim, ležim, jedem i pijem.
PARAPUTA I to je za Svetu Bogorodicu. Sve je za nju, a ja zemlju jedem. MIRON (krsteći ga po licu, te mu ruku Paraputa ljubi; uzima ga za ruku i dovodi kraju sobe): Hodi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
se tako svakog dana, i kad dođe predveče, ja, mesto u šetnju do groblja, sasvim kao i moja stoka, udarim čelom o staju, jedem, i legnem da spavam. Po Julicu još ne beše došao oficir. Mesto nje udala se Paula za avlijara Ljubu.
Gle kakve su joj one njene divne staklene ruke... Moram je dobro osigurati, i što pre. Starim naglo. Jedem, srce mi u salu, veli doktor Mirko, i ne valja, veli, što me jednako u potiljku boli glava. Krv pritiskuje mozak.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Život moj o dlačici jedne vaše reči visi, i ja bez vas po tri dana ne jedem (ovde se razumeva »jer nemam šta«). Zapovedite, ja ću u vodu skočiti, ja ću u nebo odletiti; ja ću lavove (od drveta)
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Moja treća ljubav sadržavala je već izvesne realne težnje, koje su bile daleko od toga da jedem palidrvca ili da učim španska imena napamet da bih se slišavao iza nadgrobnih spomenika.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Volim da jedem krompir skačući s noge na nogu, onda mi je najslađi — mudrovao je Đoko Potrk — ali zbog toga su me kod kuće stalno