Jakšić, Đura - PROZA
Ta svi su osuđenici na krvavome sudu priznali da ne mogu snositi madžarskoga nasilja, svi oni ispovedahu jedinoga boga... boga slobode... I moj otac, dragi prijatelju, beše u to kobno doba osuđen — na smrt.
Obradović, Dositej - BASNE
Hristos spasitelj hristjanom zapoveda da prose od boga vseopšte soglasije i sojedinjenije u poznanju jedinoga preblagoga boga tvorca, u pravdi, poštenju i dobrodjetelji. Evo kakav je hristjanski bog koga Hristos propoveda.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
zato da ih, uzjahavši, uzme gvozdena rukavica i ruka; da se ruke, vezane naopako, dreše da bi vezale brata jedinoga; da se od đavola oslobađa tako što se crnji đavo proglasi za boga.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Tako mi Boga jedinoga samo je ono dobro, a sve ovo drugo je ništa. A ja ne znam upravo šta je sve ona radila, samo osećam: da je neko
Teodosije - ŽITIJA
njegovu svetu glavu govoraše: — Da, gospodaru moj, da, srce moje, i ja sam radi ovoga sve ostavio i prionuo za te jedinoga. Šta ću Ti dati što si me otrgao od sujetnoga sveta, i tako za dušu moju boluješ i trudiš se?
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ANTA: Sedite! RINA (bacajući se u fotelju, očajno krši ruke): Govorite, tako vam jedinoga boga, govorite! ANTA: Video sam ga! RINA (cikne prestrašeno): Koga? ANTA: Njega! RINA (očajno): Koga, zaboga?
Radičević, Branko - PESME
Daničiću! tebe sad bratimim, Da sa srca malo jade snimim: Ja imadoh brata rođenoga, Rođenoga brata jedinoga, Crna zemlja meneka ga uze, Ja za njime prolih gorke suze, Al' sve zaman — ništa ne pomogoh, Iz groba ga podići ne
Naša dekla tu uzdanu, I suza joj jedna kanu. 48. Zatim reče: „To je lako, Jer imado jedinoga; Posle njega sve dojako Ne pogleda baš nikoga. Oh, on beše —“ tu mi uze Od očiju trti suze. 49.
Može biti sina svoga Oseti se jedinoga, U tuđinu kog otprati, Pa joj nema da se vrati. Može biti... Ma strašilo Ono grdno i nemilo, Što tolike udri
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
5. Falila se zvijezda Danica: “Oženiću sjajnoga mjeseca, Isprosiću munju od oblaka, Okumiću Boga jedinoga, Djeveriću i Petra i Pavla, Starog svata svetoga Jovana, Vojevodu svetoga Nikolu, Kočijaša svetoga Iliju.
“ Što se fali zvijezda danica. Što se fali, to joj i Bog dao: Oženila sjajnoga mjeseca, Okumila Boga jedinoga, Odjeveri i Petra, i Pavla, Starog svata svetoga Jovana, Vojevodu svetoga Nikolu, Kočijaša svetoga Iliju.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Žali Ivan brata jedinoga: žalije mu vojvode Uroša no obadva da izgubi sina; žalije mu vojvode Uroša no svu zemlju što je izgubio; žalije mu
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Iz sve ove knjige bog govori k svim ljudma: „Poznaj, človeče, tvorca tvoga, tvorca večnoga i jedinoga, pravednoga i milostivoga.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Slušajte vi, čika Mišo — reče on kočijašu drmajući ga snažno — za Boga jedinoga, zar se bar vi ne možete toliko savladati?
za prvoga kao i za poslednjega, bio samo i jedino Lazar, Laza ili Lazica, ali gospodin Lazar Pardon nikad, ako Boga jedinoga znate, nikad.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Određenije rečeno: stalno objašnjavanje novoga jezika poezije kao njenoga jedinoga pravog i prastaroga jezika, jezika na kome je ona nekad govorila o bitnim stvarima kulture i duhovnoga opstanka, to
i tako često skrivenu premisu: poeziju primamo osećajnim delom svoga života, jer poezija i izvire iz njega kao iz svoga jedinoga i pravog istočnika.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Jer većeg prokletstva za pesnika nema no što se desilo njima: ostali su bez svoga jezika, bez glavnoga, zapravo bez jedinoga instrumenta pesnikova. Mnogi od njih su zato odista letači podsečenih krila. Od početka, bili su osuđeni na smrt.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kuča i Bratonožića, i lijepe varoš-Podgorice, i Žabljaka, tvoje postojbine, i Žabljaka, i oko Žabljaka: da oženiš jedinoga sina, i da nađeš za sina đevojku, proću sebe glavna prijatelja; no te sila slomi preko mora!
“ Ona njemu bolje odgovara: „Živ mi i zdrav, delijo neznana! Nemam, rano, nikoga mlađega, do Stojana jedinoga sina. Njega jednog zarobiše Turci, a i njega i Iliju moga, Stojanova brata stričevića.
blago, družbini je braći besedio: „Oj družbino, moja braćo draga, brata nemam, a sestrice nemam, već: tako mi boga jedinoga, desnica mi ne usala ruka, dobru konju griva ne opala, i britka mi sablja ne rđala, — ni u mene više nema blaga!