Jakšić, Đura - PROZA
Otkako ga pustiše u slobodu, bio je jednako slab i bled, ali ga nije ništa bolelo. Decu je više ljubio i milovao nego obično.
suvonjav, lice koštunjavo, isprekrštano raznim borama, koje su se sve usređavale oko malih, crnih očiju kojima je jednako žmirkao dok bi s čovekom govorio; glas mu je bio dubok, ali je u govoru zanosio, rekao bi na grčki, i tek sam docnije
“ „Lepo, džanum... A da niste rod?...“ Pitao ga je arhimandrit, jednako svojim žmirkavim okom mereći moga pobratima. Baš mu se iz pogleda videlo da se premišlja kako i na koji način da ga
— Dobar veče, gospodo! — Bog dobro, gospodine! I on, sasvim umiljato osmejkujući se, sede do nas; smešio se, a jednako je pogledao na naš švajcarski sir... — Hm! Hm!... Znate... Nećete mi verovati...
Bejah još mlad, dete, ali i sada... Ah, ta ko bi žalio za nju krv proliti?... Od ono doba jednako me polazi, dođe mi na snu, na javi, u po noći i po danu; sedne do mene, pa me lepo razgovara, pita me kako mi je...
A zar bih i mogao? Onaj je davno umro što je dlanom svojim hteo sunce od sveta sakriti, a moja ljubljena jednako sa suncem sjaje; jest, sjajna je ona, božanstvena, lepa sestra sunčeva, vladateljka kugle Zemljine, a divno joj je ime:
kroji i šije; a đaci sede po skamijama, pa tek onako poluglasno nešto bumbaraju, a prvi đak stoji kod table, pa ih jednako opominje na tišinu.
Popa doveo svoga nećaka čak iz Stare Srbije. Njih dvojica udesili, pa pored čaše vina jednako pevaju neke stihire, a ljudi slušaju, pa se čude otkuda tolika nauka!
Učitelj je kum, a mladi Gružanin dever. Svi se vesele, a učitelj jednako blagosilja, želeći svome učeniku sve što se od boga poželeti može. . . . . . . . . . . . . . . .
Obradović, Dositej - BASNE
33 Dva psa Jedan čovek imao dva psa. Jednoga od njih nauči loviti, a drugoga prenebreže doma. A kad bi bilo do jela, jednako bi davao obojima. Onda lovac počne ukoravati i žaliti se na drugoga psa, govoreći: „To je baš naopako!
Patrijaršeski prestoli i eparhije episkopske, jednako kako god provincije i pašaluci, onom ko više da počeše se prodavati; a episkopi u svojim bednim eparhijama crkve,
Krajnja glupost i prosto|ta i črezmerno slavoljubije sojedinjeno s lukavstvom jednako su opštestvu vredovite i pogibelne. Što su jezuiti činili, jošte mislili (da su mogli), tome je uzrok njihovo zlo
Lenost, dakle, i besporedak jednako su štetne i vredovite, od kojih junost, kako mužeskoga tako i ženskoga pola, iz mladosti valja da se čuva i ubegava.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Mi doteramo iz sela četnike, ali kako se nabiraju eksera iz požara, oni onda odu opet kući. Govorim ja jednako Mijušku: ,Piši neka ćesar šalje što pre svoju vojsku, pak ćemo lakše i naše vojnike u skupu držati.
Tako stojali su knezovi čitava dva sata, a on niti govori da sednu ni da idu, već jednako ćuti i puši, a knezovi takođe ćute i čepore nogama.
̓ To svi knezovi odobre, tako da se veziru predstavi, a svi jednako da vičemo: nema novaca i nema se otkud davati.” „Sutra odemo veziru, pusti nas odma u arzodaju, gde vezir sedi,
Oni na to svi se poklone, a opet jednako stoje, neće da odlaze, a svi ćute. Aganlija opet rekne: „Hajdete, hajdete sada, kako sam rekao”.
” — A moj otac jednako viče: „Ne daj, Jakove, ne daj pare, ne ostavljaj mi dece pod dugom da robuju. On će i novce uzeti i nas iseći.
— Fočić ode u Šabac, no mi opet ne povratimo familije u kuću, no jednako u planini Posovu sede. A mi samo noću dođemo, i nakupi se komšija te sedimo; a kako zora, a mi opet u šumu, u zbeg.
imao sina Derviš-bega, koga je car postavio da bude vezir na očino mesto; on je, otkako su mu dahije oca ubile, jednako kod cara prosio da mu izun i ferman dade da pokupi vojsku i na dahijama osvetu za oca da učini; i već mu je sada car
; ali to sve badava, Vesa neće da pristane nego jednako pita: „Šta je to, i našto će to izaći?” Opet ja siroma počnem mu s početka govoriti, kako car hoće da namesti u
Onde zapečatimo pisma, i on i̓ uze da pošlje. Od strica dolaze jednako momci i pitaju: „Kamo džebana? Vojska veće gotova da ide na Šabac”. Čekam Živkovića, ali ga nema da dođe.
Međutim, mi jednako bijemo Šabac, valjevska vojska i šabačka Tavnava i Posavina. Pred Tavnavom bio je knez Stanko iz Bošnjaka; a pred
Turcima Šapčanima jednako smo govorili da oni ne trpe muasere (opsade) za hater Fočića Mus-age i njegovi̓ subaša, no neka i̓ proteraju iz grada,
Klenak, gde je do̓odio obršter (Andra) Stojićević i kapetan Kosta Jovanović, i oni su naši dobri prijatelji, i Turcima jednako govore: „Isterajte Fočića, pak mirni budite”.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Samo je malo trom i jednako čmava. Kud se god makne — leći će da spava, a ovamo se Raka ljuti, psuje, praska — čuje se po svem selu.
— Koji lopov? Kakve svinje? — Eno onaj tvoj pošteni Sima, što ga jednako hvališ!... Zatreše mi sav kukuruz. — E, e, zatreše?... — Zatreše, jakako!...
— pa ljutito iziđe iz mehane. Gazda Raka udari preko seoskih livada da obiđe uzgred i svoj zabran, a jednako psuje đa Simu, đa kmeta. Baš do njegovog zabrana kuća je Đure i Spasoje Pavića.
iznela hleb da metne u peć, a sva se zapurila od posla i vatre te došla još rumenija dok eto ti Rake ozdo, gunđa nešto jednako. Kad bi pored njihovih vratnica, a on vragolasto namignu na nju i reče: — Jesi li sustala, Maro? — O, kljusino matora!
— Pravo kažeš, Stevane — prihvati potričar Srećko — neka mu da dve vreće, pa zbogom! Gazda Raka jednako viče, i ne čuje kolika se potra oseče.
« Sad skidoh i tu bedu s vrata! — Da bog sačuva! Najgore mi je osecati te potre! Ali šta ćeš?... Jednako govorim ljudima: čuvajte stoku, ne dajte u štetu, pa ništa! Nego odsad ću i ja drukčije...
— A čekaj ti, znam šta ćemo — poče Spasoje — pa prsnu u smeh. — Šta? — upita Đura. Spasoje se smeje jednako i sve više. — Šta ti je, more? Kaži, šta ćemo... — Neka stoji, kazaću ti posle — reče Spasoje prekidajući smehom.
— Ta odnesoh onom ugursuzu potru. (Tu se Đura i Spasoje opet zgledaše i osmehnuše.) — Htede mi oči iskopati. Jednako čangriza... Vala da mi hoće pasti šaka da mu vratim zajam — voleo bih nego bogzna šta!...
Pometani lonci na astal, pa vru — valjda skinuti skoro s vatre. Ova gospođa uzela pa kao meša — ono vru jednako... O, kako to vri?! Podvirim se pod astal da nije ozdo vatra naložena. Aj; nema nigde. Pipnem astal — vruć!
A on udri zagrći onim žarom; a ono pišti, puca, istura žiške čak u pajante... A on jednako zagrće, dok se već ne utaja. Još natrpa ozgo drva, da dobro sagori. Kad posle razgrte supret — a ono crne kao ugljen!...
»Otkud sad dete ovde?« pomisli Radan, a obuze ga sumnja. Dete plače jednako. Pogleda opet, a ono se spušta k njemu: maleno detence, kao ćupić... crni se; u mraku ne može ni da ga vidi dobro.
Deru se jednako »republiku«, te »komunu«, te »socijalnu demokratiju«, te ne znam šta još. A ne znaju oni, jadni, šta bi bilo od nas!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
i on, po prvim znacima, potera odmah dalje. Video je da je u žicu darnuo. — Bogami, jest!... Šta mi je i to: jednako popuštati!... Ja, slave mi, ne bih dao! Da je što drugo, na hajd’... Ali take se stvari čoveku glave meću!...
Ali sad, kad mu i jedan star čovek veli ono isto što mu jednako njegova crna misao šapuće, sad mu se učini da je u pravu da tako uradi!... I šta ga se tiče Stanko!...
A ja ću se ondaj do mile lasti rebriti po Crnoj Bari!... Vidjećemo da li više vrijedim ja ili Uso iz Bogatića, te ga jednako hvale!... I, pun zadovoljstva, izvali se na divan, puštajući guste dimove...
On sede na zemlju i poče pričati priču o jednoj pametnoj devojci, što je imala kriv nos... Dok je on pričao, Zeka je jednako posmatrao Stanka. Nešto ga je vuklo k njemu, kao da mu je brat rođeni. Gledao ga je dugo, pa ga onda povuče za rukav.
Teško mu ostaviti nejač; lakše mu je na svojim leđima poneti nego slušati kako se oni zlopate!... — Pa zar jednako tako? — upita Zeka, a krv mu juri u glavu. — Dok ne dogori! — reče Katić. — Ali kad se digne...
— Hvala!... I ti, da bog da, te i svoje veselje skoro ovako provodio!... Tako je govorio Aleksa, a ovamo jednako mu se otimalo sa usana: ama, ti nisi džaba došao!... — Baš si nekim poslom? — pita ga starojko.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
hrana; a to video nekad neki Temišvarac, pa, k’o čovek, ispripovedao, i sad ne dadu nikako mira ljudima, nego ih diraju jednako za proždrljivost njihovih krava. Ali je zato i bilo svašta. Bilo je batina, pa, bogme, i razbijenih glava.
Lepe one, a lepe i parohije, — uzeše se i ne pokajaše se nigda. Od to doba jednako su lepo živeli. Za to vreme mnogo se štošta promenilo, samo je vrednost njihova supružanska ostala ona ista, ona stara.
sa dva reda dugmadi i zakopčavao ga do gore, a oko vrata obavijao dva do triput šarenu cicanu maramu, i kašljao i jednako jeo žuta šećera, a brkove uvek potkresavao i doterivao, — a kako da jedva ne čekaju ovoga novoga učitelja za koga su
u redu, i sravnjuje i doteruje duvarski sahat sa svojim džepnim, i klanja se gostima i kad uđu i kad izađu, a posle podne jednako drži u rukama ono čim se ubivaju muve, pa po vazdan ide, ubija muve i rasteruje san, jer se boji »šloga«, pa ne sme da
Od toga doba pop Spira očima da ga ne vidi; i jednako je zbog njega bilo reči u kući s gospoja-Sidom, koja je, kao dobra domaćica na kojoj kuća stoji, imala u vidu samo
Popa naredio da se patak zakolje, a popadija odlaže smrt jednako: »Jao mene žalosne! — govorila bi popadija, — a kud bi bio virtšaft bez pátka.
— O, ni najmanje — odgovori Jula koja se brzo ispravi, a zbunila se pa u rukama jednako drži jedno lepo žuto gušče, jer mu ostala njegova braća nikako nisu dala, kao najstidljivijem, da priđe čanku punom
Neće baba u truc da umre!« Tako se otprilike jadao Palčika prijateljima, a baba jednako zdrava, ide u crkvu na sva jutrenja, sve službe, sva večernja i sve pogrebe, — pa tako i danas tim pre ide što će njen
— Pa ja vam govorim: čisto naturalno... brez špecija, a vi mi se tu jednako cifrate. Eh, takva ti je sadašnja mladež! Pa onda se čude što toliki umiru od apcerunga!
— veli Jula, zbunjena i rumena. — Pitaj ga ti. — Ej, srećo moja, — šanu u sebi gđa Sida, koja je jednako gledala kako Melanija uspešno vodi ofanzivu. — Hoćete l’ da vam baš kažem? — pita Pera. — Ju, slat — ...pardon...
Klavir u selu u ono doba! U selu je i krinolin bio još jednako dosta retka i bar nepopularna stvar. Kol’ko je samo frajli baš u ovom istom selu izvuklo batina i begalo u šupu ili u
Čuje se samo srkanje kafe; svi srču kao po nekoj komandi. Obe popadije podmetle šnuftikle pod šolje pa piju kafe, a jednako ispod oka gledaju na devojke i na učitelja. Gospoja Persa bila je zadovoljna, blažena!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Matere malaksalo, starački, a mlađe jako, zdravo. Plaču mnogo, i nekako raskomoćeno, jednako oko groba nameštajući se ugodno, slobodno kao kod kuće. I to valjda zato, što ima mnogo da se plače. Mnogo se nakupilo.
Ako mu ko udeli — dobro, ako ne — ništa. Leži jednako. A otkada počela ona, Naza, da mu od svoga odvaja i daje, otada još manje je prosio a još lenje, upornije ležao.
Čeka, kad će da joj kaže da je od vladike došlo da se venčaju. — Kad dođe od vladike, ja ću da te zovem. — Odbijao je jednako popa. Ali Naza nije mogla da čeka. Zima stegla i puca. Ljuba da se ukoči.
— Umre. Zimi, u selu... i tamo vuci li? psi li? rastrgli je. Ko zna? I gegajući, blatnjav, produži put jednako skupljajući se ispod one svoje ponjave i masne košulje. IV TAJA Od svih prosjaka on je bio najlepše obučen.
Ali Taja je jednako jeo, a varošanka se još ne odmicala od njega. Ona je isto onako stajala i kao nešto očekivala, nadala se nečemu od Taje.
Sad je samo gledala u Taju i služeći ga, drhteći od straha, iščekivala šta će joj on reći. Taja je međutim jednako jeo, mljaskao, i gledao ispred sebe. Videlo se da je i njemu teško da se reši. — ...’ajdemo si!
Žene se sete. I zovu ga, daju mu. On pije sve: čas vino, čas rakiju — i to odjednom, naiskap. I tako, jednako stideći se, željno zaobilazeći oko grobova za čas izređa celo groblje. I onda se vraća, ali slobodniji, rasplakan, pijan.
Ali, niko ne bi od njega uzimao. Svaki zna da je on za sebe to jedva naprosio. A on jednako nudi, plače i moli prolaznike: — Za njinu dušicu, za njinu dušicu uzmite... Ni popa ne sme da zove.
— Dêdo, i ove moje... I ma da pop odmakne daleko od njega, neki put ode i iz groblja pošto sve prepoje, on jednako plače, viče za popom. — Dêdo, i ove moje prepoj!
Pred njim ništa drugo do testijica vode. Pitate ga: — Zašto samo suva hleba?... Šta drugo ne jedeš? On bi, jednako zagledajući se i čisteći se, izgovarao se kako nema.
I za čudo kako je bio lep, naočit. Samo kad ide, ide zgrčeno, krijući se, sve uza zid i jednako trepćući i šmrkćući kao na plač.
Miran da si, Bekče! A on ih jednako gura od sebe. Što dalje da su od njega. I kad ih rastera da može on komotno, slobodno da sedi, ne dižući šajkaču s očiju
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Tu se sad o trgovini počeše nadmetati. Ljuba je jednako svojim rečima onamo šibao, kao da baš nije mali trgovac, a i gospodar Pera govorio je kao kakav „groshandler“.
Ljuba ih ugošćava. Donosi svakojake poslastice, ali mu se jednako hiljada forniti vrze po glavi, pa kako je, zamišljen, dunst otvarao, raseče federmeserom ruku.
Frajla Savka brzo mu ruku poveže, a Ljubi ni brige. On ih časti, ali razgovor mu se jednako okreće oko Savkinog tate, šta on misli, da li je već načisto sa ugovorom.
— I sam se radujem, — odgovori Ljuba. Tako sad u zadovoljstvu ručaju. Vino još ostaje na stolu. Belkić jednako vinom nutka goste, osobito Ljubu; no Ljuba slabo pije: primetio je na Belkiću da ga iskušava da li rado i mnogo pije.
Dođu kući. Frajle spremaju ručak. Prispe i ručak. Posle ručka idu svi u šetnju u baštu. Ljuba se jednako vrze oko frajle Julke.
su to razglasile bile da bi još većma Čekmedžijića uzbudile, a ispod ruke davale su na znanje Ružičiću da se Čekmedžijić jednako nameće, no ako će što biti, a ono što pre da predvari Čekmedžijića.
Ona mu najpre lako kaže da neće; ali, kad je čika-Gavra jednako navalio, razljuti se, pa ga dobro ispraši, a on se opet na nju rasrdi, pa ode gotovo ni sa zbogom.
Srećno je sve teklo, srećni par lepo živi. No, šta će Alka devojka, drugarica Micina, sestra Markova? Oko nje jednako baje Jefta Ćirković, a mati ga dobro gleda, jer ima „sostojanije”. Otac će mu predati trgovinu, a jedinac je.
mu je Svilokosić, a kosa mu je svilena u crkvi on čita „Očenaš” i „Vjeruju”, i to sa velikim afektom, a levo oko mu jednako s boka u žensku crkvu strelja; a kad iz crkve iziđu, srećna koju Svilokosić ispod ruke kući prati.
Prijatelji hoće da veruju, ali Mica sa svojima ne; ona jednako tera svoje da Alka mora biti zatvorena, pa ma jedan dan. Alka, pak, boriće se, ma je koliko stalno, samo da ne bude
Afrika
Žute, riđe vreže, bršljani i lijane dršću od ptica koje kroz njih proleću. Reka se jednako cepa u rukave, obljubljujući ostrva kroz čije nas gusto bile ljubopitljivo posmatraju majmuni.
To je bilo uvek tako ružno. Za mene će vam kazati ovde svi, svi: ,Onaj što jednako zida!' Svejedno. Ne tera mene na to neka čežnja za Evropom. Evropa izgleda bedno kad se gleda odavde, i ja je ne želim.
A da se dresira treba da ga ili jednako pesničam (što bi mi slomilo i drugu šaku, a što na njega manje deluje, jer mu je lobanja kao od kamena, mišići kao od
I tada bih zaključio da se oni još jednako šale i zadirkuju, da N. svakako spava, i da su moje odeće savršeno vlažne od predjutarnje rose. Zvezde behu još na nebu.
“ Kokoš je odletevši pala na leđa i jednako se na leđima koprcala. Njamkoro tvrdi da je to znak da je uz nas velika sreća.
Teodosije - ŽITIJA
Sad opet, kada smo došli, od naših ruku sakriste našega gospodara, i jednako se ponašate svojevoljno. Šta vam sad pade na pamet: da nam se narugate?
božastvo i izobličavajući jeres, kao što su stari u Jordanu ispovedali grehe svoje kada moje očišćenje Isus jednako sa grešnicima bezgrešni krštavajući se očišćavaše grešnike.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
godine, posle gozbe su se Cincari u anterijama ili evropskom odelu uhvatili u kolo, i ti ljudi, koji sve svoje kriju i jednako računaju, podigravali su, skakali, cikali, naterali žene da s njima igraju, pali u „ćef“ i sevdah, i, izišavši iz kuće,
To su ujedno i jedina istorijska predanja centralne oblasti. Ali nisu u svima krajevima podjednako živa ili jednako sačuvana, ponegde su štaviše skoro iščezla.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
putnika, jedan šaren, a drugi siv, krenuše u susret novim doživljajima vodeći sa sobom svoje vjerne sjenke, obadvije jednako nemirne i tamne.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Vidiš, Soko, mi, mada smo već bogati, moramo dalje terati, i ja sam naučen jednako raditi. Novaca imamo dosta; novce da uzajmimo kakovim izelicama, pa da ne plate, pa da nas advokati, prokatori i
Poslednjih tri dana jednako se peku u sve tri kuće kolači, razna pečenja, pripravlja se vino za put. Kad nastane pretposlednji dan, dali su u crkvi
Putuju čitav dan; sve nova sela. I drugi dan; opet nema onih sela, Čamča ih jednako umiruje. Već mnogo putuju nalevo, nadesno, pa dođu u Pšemisl.
Čamča je sve ispričao šta im se dogodilo, pa sad kod njega puna kavana, i jednako pripoveda. Nešto i dodaje, i sve tako ispada da je pravio sa svojim drugovima komediju, ali, doduše, ne na njihovu
Gospodar Sofri dolaze prijatelji da mu čestitaju. Kada se sasvim oporavio, idu Čamči u kanapu, pa jednako ga o tom putu zapitkuju, pa muka mu je dok ispravi ono što je Čamča njemu na revanš dometnuo.
Peru jednako poučava, kara, ali se ništa ne hvata. Od Pere, veli, nikad neće biti dobar trgovac; on je konjušar, kartaš.
Tu posle jednako se o trgovini razgovaraju. Tako više puta ga na ručak zvao. Profit moli za dozvolu da može svecem i nedeljom posle
Čamča pak jednako svoje staro tera; njegova narav ne zna za ozbiljnost, uvek veseo, sve za svetsko uživanje, iako nije Sibarit.
Nije verovao sam sebi. Kad noću zaspi, a on sniva kanda jednako u kakvu panoramu gleda. Tri dana ne može da se razabere, dok mu se oko na taj čudan svet ne nauči.
— Strpimo se malko. Dogovoru je kraj; strpiće se malo. Šamika jednako dolazi; lepo ga primaju. Poslednjom prilikom izjavi Šamika Lujzi ljubav i nameru svoju da je rad zaprositi.
— Stoji. — Dajte ruku, držim vas za čoveka od reči. Sad moram brzo natrag. Zbogom! Ode odvažna Matilda. Šamika, jednako zbunjen, još ne zna kako će da počne. Dođe kući.
Moli oca da mu dâ za neko vreme za ženidbu mira. Prolaze dani i meseci, a Šamika jednako preživa staru ljubav. Gospodar Sofra se opet bacio u brigu: šta će biti ako se, naposletku, i ne oženi?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sjaj mesečine pođe sa nje, pojavi se nad pomrčinom, prođe i nestane u noći, što mokra ulazi i odlazi, ulazi i odlazi jednako, zaobilazeći ga i vlažeći mu ogromne grudi i trbuh, vruć i podbuo, uvijen ovnujskim kožama, na kojima je runo probio
Tup udar kopita, međutim, kao pod zemljom, čuje se jednako, u blizini, pod snom. Često buđenje što ga obuhvata, prolazi kao neko ljuljanje u toj pomrčini, koja mu prodire pod pleća
se, tako, njenim rukama, vukući je nehotice za kosu, svojim vezovima na klobuku, koji se zaplitahu i u njeno odelo, jednako je, ljubeći je sad, za rastanak, u usta, ponavljao slatke reči, na koje je bila navikla u prvoj godini braka.
Pošto mu je u glavi bio neprestano govor koji je imao da održi, jednako je vadio iz džepa veliki omot uputa za odašiljanje vojske, koji mu je, sav izlepljen velikim, crvenim pečatima, bio poslao
Taj brat, ogroman, težak, u kolima, sav u plavom srebru, sa belim perom, ipak mu je jednako bio pred očima. Izmučen nesanicom i grižom savesti, ne govoreći nikom ni reči, čuvajući se da se ne oda ni jednim
i grižom savesti, ne govoreći nikom ni reči, čuvajući se da se ne oda ni jednim pogledom, pokretom, dahom, on se jednako nadao da će se to desiti nekako bez ičijeg znanja, skriveno, kao u snu. I, naročito, bez ikakve nesreće.
Kraj sve užasne težine okolnih planina, među jelama čije su grane, izdaleka, jednako se pričinjavale kao raširena krila, sa dubokim strminama pod sobom, činilo mu se sve to vrlo lako i gotovo da polebdi u
Ni zlatno doba, što ga beše proživeo u turskim ratovima, nije htelo da mu se izređa u pamćenju, nego se jednako mešalo sa uspomenama na razna mesta u kojima je živeo sa ženom i u kojima mu se rodiše deca.
svom pozorištu, ne dotičući se čistim rukama tih stvari, i čuvajući ton veselosti i uviđavnosti prema Dvoru, bojeći se jednako da mu u posao ne umešaju zamenika, grubog i praskavog grafa Baćanija, koji je bio žedan krvi i slave.
Sve to prošlo je tako besmisleno da se Vuku Isakoviču činilo jednako kao da postoje dva Vuka Isakoviča: jedan koji jaše, urla, maše sabljom, gazi reke, trči po gunguli i puca iz pištolja,
Pri kraju leta, u strašnoj zapari, Isakovič je živeo, tako, teškim životom, od danas do sutra, jednako uveren da se iz ovog rata neće vratiti.
ležeći u svojoj jazbini, najposle konačno uvide da je postao smešan i uzaludan, kao neki matori, odebljao pop, koji jednako popuje, ali koji u stvari nije više ni za šta.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(Vuk, br. 4554) — Što dikla navikla, to nevjesta ne odviče (što čoek u mladosti nauči, ono jednako čini). (Vuk, br. 6249) — Dobro se proljeće iz rana poznaje. (Vuk, br.
Dok je još malo dete, ona je u velikoj meri izjednačena s muškim detetom, odnosno njihov status je manje-više jednako nizak. Kasnije, kao devojčica, ona počinje da oseća svoj manje vredan status u patrijarhalnoj zajednici.
Matavulj, Simo - USKOK
Tvrdilo se da je pukovnik glavom caru odgovoran za plemenitog osuđenika, a da nesrećni mladi čovjek jednako snuje kako bi umakao; tvrdilo se da njekakvi velikaši, „onamo iz Tudeške“, prerušeni dolaze u Boku da ga oslobode!
Knez, jednako u se udubljen, pruži Krcunu čibuk da mu po drugi put napuni lulu i ukreše. Njih trojica starijih ne bjehu silazili u
Tako naizmjence poigraše njekoliko puta na jednome mjestu, on sve jače klikćući i razmahujući rukama, ona jednako smjerno i kao plašljivo, samo što će katkad i ona zatreptati rukama i podviknuti: ha.
A-nu, đede Mrgude, što ti šćaše reći — obrati se Mrgudu, koji dva-tri puta htjede da zausti nješto. — Vaistinu to da jednako žalim, što me ne povedoše na Vranceza!
To se vrzlo po glavi Jankovoj, koji jednako nepomično ležaše. Sve što doživje te noći, bješe uglavnom bolje nego što se mogao nadati, ali, začudo, kad se već
O tome će se vidjeti na Cetinju, sad o Vasiljevu dne. Uskok izide iz kuće. Snijeg padaše jednako krupnijem mekim pahuljicama kroz topal vazduh.
Razgovor se povede o tome običaju crnogorskom — o vjerivanju djece. Rako reče Janku da je i vladika protivan tome, da jednako nastoji da to iskorijeni, ali da nije prilike e će uspjeti.
“ — pita Sveti. — „Molim te, sveti vladiko, da mi kažeš šta sad radi bog?“ — „Ev’ ovo radi bog!“ reče vladika, jednako prebacujući kutiju. „Sve ovako, sve ovako, iz ruke u ruku; od jednoga uzme pa drugome dâ.
Ugovoriše da će sići jednom dolje, ako bude moguće, i voziti se po jezeru... Uglavnom, Janku se ređahu dani jednako i brzo, jer ne osjećaše dosade.
Sve to Janko probra i skladno naređa po stijenama svoje ćelije, a kako je o tome jednako govorio, najzad navede vladiku, duhovnike i đakona da dođu pregledati.
Reci mu da sam ja rekao. Neka uzme konja. Krcun otide u Jankovu ćeliju. Janko bješe jednako mrzovoljan pošljednjih desetak dana; on se usilovao da to prikrije, ali se to opažalo, a svi u manastiru propisivahu
Sad, je li iz svoje glavice, ili po nauku nječijem, dijete te jednako pominje! I prijeti tobom, kad god mu njeko nažao učini, vazda prijeti: „Kazaću ja Janku kad dođe“.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
OTAC: Fala bogu! MATI: Baš pripovedam kako smo sami, a toliki posao. OTAC: E, šta ćemo! Čovek dok je živ sve se jednako muči: malo rānom, malo oko stoke, trgovina — ti, Bože, znaš. Ali šta znamo, kad čovek ima dece, treba da se stara.
MUŽ: E sad, ili da se čovek tuče s njima, ili da pobegne. MATI: Koga ćeš ti tući? ŽENA: Sve mi tim jednako preti. MATI: Zar nemaš šaka da mu pokažeš kako se tuče (podboči se), ded počni, da te vidim!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
I poluslepi starac, koji samo naslućuje sunčev sjaj, izriče pohvalu golom toku stvari. Svuda sunce jednako grije starost i svejedno je gdje ćeš sklopiš oči, primiće te uvijek ista dobra zemlja.
To je jedina estetika tzv. dečje, tj. elementarne poezije. Ona je jednako bliska i deci i odraslima zato što je osnovna mera svekolike čulnosti i osećajnosti.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
NANČIKA: Samo da ti odbor ne stane na put. ŽUTILOV: Svaki od nji ima svoje, a Gavrilovića, koji jednako reži, mi ćemo napolje. NANČIKA: I tako je mađaron!... Poslao ti je šnajder kontu. ŽUTILOV: Kakvu kontu?
ŠERBULIĆ: O, već. je dokazano da je Gavrilović mađaron! SMRDIĆ: Zaista. ŽUTILOV: Takav Srbin koji jednako proriče Srbljima zlo, ne može se više trpiti u odboru. ŠERBULIĆ: I ne može! Mi trebamo čestite ljude.
GAVRILOVIĆ: Kad nema odbora. ŽUTILOV: Šta, šta? Vi se usuđujete kvariti odbore? SMRDIĆ: Tako nam jednako preti. ŽUTILOV: Mrav jedan, da se usudi u odbor dirati! GAVRILOVIĆ: Bože sačuvaj!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
»To je najveća razlika između čovjeka pametna i između prostaka, što pametan čovjek jednako želi i trudi se da što bolje nauči ili izmisli, i da on bude pametniji od svojije stari, a njegova đeca od njega; prostak
Milićević, Vuk - Bespuće
zaustavio je u njezinom uživanju, zadobio njezine simpatije, zauzeo njezine misli, pokazao da mu nije ravnodušna, i ostao jednako mrk, nepristupačan i zatvoren.
Sremac, Stevan - PROZA
Ali odavna je ovladala nesreća po svetu; gde god se okreneš, a on sreće nema, nego ga tera »baksuz« jednako otkako pamti za sebe. To mu je zagorčalo dane već u proleću života njegova.
Pa kako mu je onda ponuđen pehar žuči i iz njega prvi put srknuo, tako i posle toga, a još i danas, jednako pijucka iz njega. Stoga je još iz ranoga detinjstva postao pesimista. Od nepravde je mnogo pretrpeo i u gimnaziji.
Jer ovaj (to jest Jova) izgledao je sam sebi kao onaj što jednako samo okreće »ringišpil«: sve oko njega juri i vozi se, a on samo zapinje i otaljava za drugoga.
Posl’o me od kuće da mu ne smetam. Piše, samo sedi pa piše! Piše, piše, bože, pa jednako piše! A kad se zadubi u to prokleto pisanje, a on onda zaboravi i na jelo i na spavanje i na sve!
Ali ipak, nekako, đavo bi ga znao, nije se ovajdio onako kako se nadao. Ostao je jednako gde je i bio. I on uvide da je iste sreće i sudbine koje i ostali srpski književnici — neblagodarni narod ne seća ih se.
Vlade se menjale, i ko ti sve nije postao i bio načelnik i ministar, a Jova jednako poštar VI klase; zapao tu kao diližanac u makiškom blatu, pa nikud odatle.
A? Seljak ćuti. — A? — Nisi ti mušterija! — veli i sprema se da ide. — Dva i po. — Jok... tri i po. Jovanu su jednako zvonile u ušima rođakove reči: da će prase trajati do Maloga Božića.
— »E, Jovane, Jovane, tek će mi reći šef, mnogo znaš, mnogo ćeš i patiti.« »Ama, i patio sam i patim jednako, gospodin-šefe« — velim mu ja.
Paju, a on samo šilji brk i sluša bajagi pažljivo domaćina i osmejkuje se jednako. A Jova pada sve više u vatru, naliva i sebi i polaženiku, ispija i svoju i polaženikovu čašu; hrabri ga osmeh
« peva. Ponavljali su jednako da bi bar jednom lepo završili, ali sve badava; bilo je sve gore i gore. Umorni popadaju svi na stolice, kucnuvši se
Posle malog ustezanja i odbijanja domaćica pristade i otpoče: Na te mislim kada zora sviće... a sve gleda preda se i jednako čisti rukom mrvice na stolu i skuplja ih na gomilicu. Samo kad je došla na onaj stih: Jer bez tebe šta je život moj?
« Od to doba jednako lepo žive. Bilo je, istina, u njihovom inače vedrom životu i mutnih i oblačnih dana; poneki put je pala susnežica na
Radičević, Branko - PESME
“ gnjevan poklikuje, Munja seva, goru osvetljuje, Al' sve zaman, kleta nigde puta, On jednako po bespuću luta. Bure nesta — noć je — vedro — tio — Davno danas mesec poranio, Pa već zađe — već je pola noći —
A pored sela legla gusta šuma, Te pružila se jednako kraj druma, Kroz lišće gusto pirka vetar tio, — Al' ko se ono uz dub naslonio?
uze tabak i pisati stade, Napisa brzo i mladićim' dade; Još njima reče: „Bolje umret tako, Neg tužnim srcem umirat jednako.
Četir dana stade tako, A on pri svom sve jednako. 57. A ja opet, ka i dosle, Udri gudi sve jednako, Dok ne dogna ponajposle, Te s' oprosti sa mnom vako: 'Vidim
Četir dana stade tako, A on pri svom sve jednako. 57. A ja opet, ka i dosle, Udri gudi sve jednako, Dok ne dogna ponajposle, Te s' oprosti sa mnom vako: 'Vidim da ti nesam mio Kâ do sada što sam bio.' 58.
5. Oh moj dragi Bogosave, De li si mi sada, brate? Jer tako mi moje slave, Sve jednako mislim na te. Što l' sad činiš na uranku? Da li gradiš kaku Nanku? 6.
39. Već se na jad zaboravi, U kolo se vata svako Peva, igra, slavu slavi, Danju, noću sve jednako, Dokle pusti top ne rikne, „Na zlotvora!“ momčad vikne. 40. Al' tek njega što izbiju, Opet odma oh milote!
— sve jednako, To ga muči, to ga mori. Veće sunce naglo jako, Konjic mu se veće smori, Vanja doma da se vrati, — Zaš baš danas,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A on kod svakog zastane, daje mu cveća, kojim je uvek zakićen, jednako smejući se i gledajući milo, tiho i ponizno. Ko njega nije poznavao?
Otpoče se češati. Ostale žene uzeše ga grditi. — Govori, što si zinuo some? On jednako ćuti. Toda mu pristupi bliže i upita ga blago. — Kaži, Dimitrijo, kaži ti tvojoj Todi! — ’Će ideš?
— pita ga ona. A on samo drhti, unosi se u nju i pruža joj čas levi, čas desni obraz da ih ona čisti. Jednako dahće i gleda je širokim pogledom u kome beše sreća i večita, ropska poniznost. — Kaži, Dimitrijo?
A ti beše uvek, od sviju komšijskih devojčica najbolje i najlepše obučena. Tvoja majka iđaše jednako u seljačkom odelu, ali tebe kićaše i gizdaše kao najbogatiju. Kakva li beše tada!
— Što ne čekaš? — veliš ti nabureno. I onda uzimaš pa sve mećeš u sahane, ređaš ih oko vatre. Ja te ne slušam već jednako uzimam i jedem. Ti se ljutiš. — Nemoj. Sad ćemo zajedno da jedemo. Ako li ne? — neću ni ja! Evo, čekaj!
Vi dve išle ste kao senke ne dišući, ne dajući čak ni muvi da zuji. I jednako ste radile za mene, gledale, slušale moj dah i pogađale iz oka mi žele. S tobom sam se razgovarao vrlo retko.
Ja malo okusih. Nisam mogao da jedem. Ti mi beše jednako u pameti i zbog toga još više se jedih. — Što ne jedeš? — upita me. — Ne jede mi se. Mati me pogleda.
— viknu mati bojeći se da mi se štogod ne desi. Uđoh, stadoh. Čudna i teška tuga obuze me. Mati spremaše večeru jednako pričajući o tebi. Počesmo večerati. Vika se utiša.
Majka te nutkaše, metaše pred tebe jelo. Ti si jednako, onako pognuta, valjala taj zalogaj u ustima. Uzalud si probala da ga progutaš, ali nisi mogla. Posle briznu u plač.
Ti si stajala pognute glave. Bilo ti je hladno, ali si ti jednako dete utopljavala, prigrljivala, a ono sisaše komad crna hleba. — Zima, Stano — rekoh tek što da kažem.
— Cveto, spravljaj te brazde — reče njoj koja jednako kopaše podaleko od njih. — A ti, gazda, čekaj; eto mene sad, odmah... — E-e-hej! — rastegnu on veselo i izgubi se u noć.
Međutim, pesma jednako brujaše. Stojan pevaše tako i izrazito i tužno kao nikad dotle. Njegov jasan glas treperaše i grotaše, uz noseći se u
Kostić, Laza - PESME
sve bi muke na me sele. Al' ovako, sve jednako, dok se mlađem pehar peni te mu zbori: „Žen' se, ženi dokle ti se svet zeleni!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
On ih probudi a ne kaže im ništa. Otale se podignu i stanu putovati dalje. Kad se mrak počne približivati, stanu oni jednako govoriti da treba đegod blizu vode zanoćiti, i sami se uplaše, jer su zaišli u neke opake planine; dođu jednome malom
Onaj najmlađi jednako mišljaše za svojijem sestrama, i šćaše da ide da ih traži, ali mu je opet bilo i žao ostaviti svoju ženu, a i car mu to
ih traži, ali mu je opet bilo i žao ostaviti svoju ženu, a i car mu to ne daše učiniti, i tako on za sestrama svojima jednako venjaše.
Pošto to reče, uzme ženu pa je odvede, a carević opet ostane sam misleći sve jednako kako bi ženu svoju izbavio. Najposle sam sebi kaže: A što bi se Baš-Čelika bojao, kad još imam dva života, jedan što
Carević videći da protiv ove sile ne može ništa, pođe kući no jednako mišljaše kako bi ženu svoju Baš-Čeliku oteo, dok mu najedanput padne na um što su mu zetovi kazali, kad mu je svaki od
Kad pođoše i kretoše ovce, čoban putem jednako veseo, svira u gajde veselo, a devojka ide pokraj njega pa jednako plače, a on kašto pusti dulac pa se okrene njojzi: —
Kad pođoše i kretoše ovce, čoban putem jednako veseo, svira u gajde veselo, a devojka ide pokraj njega pa jednako plače, a on kašto pusti dulac pa se okrene njojzi: — Ne plači, zlato, ne boj se ništa.
Sutradan kako zora zabeli, oni poustaju i stanu putovati, i putujući jednako upravo u podne stignu pred grad. Odmah carev sin da slugama da nose šta treba, pa pođe pred njima u grad.
STOJŠA I MLADEN Bio jedan car pa imao tri kćeri, i jednako ih držao u potaji da nisu nikad napolje izlazile. Kad narastu za udaju, pusti ih otac prvi put u kolo.
Kako opazi njega i maramu, a ona uzdahne, potom točeći vodu jednako je u nj gledala, i pošto natoči vodu nikako nije mogla da se odande otrgne nego je sve u nj gledala.
Kako ugleda Stojšu i maramu, a ona uzdahne, potom točeći vodu jednako je u nj gledala, i pošto natoči vodu nikako nije mogla da se otkine odande nego je sve u nj gledala.
Pošto je tako nekoliko noći jednako radio, onda mu braća počnu zlobiti što oni nisu mogli jabuke sačuvati, a on je svaku noć sačuva.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Nije nego da razglavi vilice kao ti. SOFIJA (Magi): Šta ti radi dete? MAGA: Bogami, jošt jednako strada; pišti, pišti po celu noć. Noćas sam dvaput morala ustajati; — tako sam, eto, lomna.
KUM: Ko se ne uzda u pesmu, neka zviždi. Na primer: „Gdi si bio bitango svetska; kud te vrag jednako nosi.“ MAKSIM: Dosta, kume Mito, dosta, kod mene je druga fela od žene, a fela od zli žena ima toliko, koliko
Ali zaludu, kad joj ne ide ništa od ruke. MAKSIM: Opet sluša barem, i daje se ispravljati. NIKOLA: Od deset godina jednako je ispravljam i zlopatim, pa šta sam dobio? 4. KUM, PREĐAŠNjI KUM: Pomozi bog i opet!
MANOJLO: Da l’ bi me hteo učiti? ISAJLO: Stani kod njega u službu, pak ćeš sve naučiti. Zašto on, jednako koješta govori; samo me mrzi slušati. MANOJLO: Time već pokazuje da je čovek učen. Mora da mnogo čita.
MANOJLO: Time već pokazuje da je čovek učen. Mora da mnogo čita. ISAJLO: Po dana ide s knjigom po sobi i jednako tare rukom čelo i svađa se s kosom. A po dana sedi na ogledalu. MANOJLO: Valjda gledi koliko mu naraslo čelo od nauke.
ŠALjIVAC: I jeduća se gnjizda. Znate, gnjizda se mogu sama jesti; jer izgledaju kao usta. DOKTOR: Ovaj jednako svoj calajući jezik u podsmej umače. ŠALjIVAC: da namaže vaše Zavedenije suđenih s pameti.
Neće kvariti, ako se to providi. (Kopa.) Čovek je kao krtica. Dok je god živ, sve jednako rije i kopa, pak najposle šta dočeka? Da i njega zakopadu! Oho! Lonac! Na moju dušu, novci! (Ustane.
I moj baba nije imao drugog posla, nego da je dovodi. Vučko (koji jednako čita): Ja! LjUBA (okrene se): A šta ti tu radiš? VUČKO: Čitam. LjUBA: Šta si uzeo taj čibuk? VUČKO: Pa čibuk je naš.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
PERSIDA: Kad vam je teško od mene, a vi me otpustite, ja ću meni naći službu. SULTANA (ćuši je): Oćeš da mi jednako ideš uz nos. Je li ti izišlo vreme, a? Hijeno ženska!
TRIFIĆ: Ali kaži je li pristojno? SRETA: Milostiva gospođa, ja sam bio dvaput cehmajstor! SULTANA (jednako se otima od Trifića): Molim te, kao moga oca, pusti me da mu samo dva zuba izbijem. SRETA: A, to je mlogo!
PERSIDA: (Srce moje, šta je to?) PELA: Zar ti misliš da se ja ne mogu sama obući? PERSIDA (sve jednako čudeći se): Ja znam moju dužnost. PELA: Ti si dobra devojka. PERSIDA: Bože, je l’ moguće? Milostiva gospođa,...
PERSIDA: Zar ti nisi otišao, Stevane? STEVAN (krsteći se jednako): Ovde čoveku mora pamet da stane. Najpre po tri služitelja ne mogu da joj ugode, a sad mi kaže, neka, Stevo brate,
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
O hvatanju slatke ptice mladosti, o starom kečupu i pisanju bez veze. Anavolimilovana — tri reči koje se čitaju jednako sa obe strane, ili nešto slično uvodu u kasnije događaje.
im rđa — zamislite samo, Mišelino već odavno odslužio čovek vojsku i otišao iz tog garnizona, a oni ga još čekaju; jednako gledaju u ona vrata iza kojih nema više ničeg, ni topova, ni tenkova, ni garnizona, koji se već odavno nekud odselio;
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Dišite sa mnom - bićete siti. Tvorčeva škola lako se uči. Prost je alfabet: Slovo je jedno, srezano, slito - jednako zvuči. S tkanine vedre kruni se štedro Njegova svetost - grumen suštine. (Grizu se, žderu sile mrkline.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Čuj, Aleksa, moju nevolju: od jutros kako mi je trbu počeo muziku pravi ti, pa jednako traje; a ti znaš da ja na muziku gore mrzim nego na čumu.
To su vam jezici! Kad govore, mislite med im teče iz usti. Ja jednako žalim što me niste dali da i francuski učim. MARKO: A s kim bi ovde govorila?
) MARKO: Šta? MITA (tajno Aleksi): Eto ti tvoja špekulacija! BATIĆ: Svuda sam lopova tražio, i jošt ga jednako moje sluge traže, no badava. A nije mi toliko ni za cenu, kao za to što je spomen Jeličin od pokojne matere.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
GINA: Da se uselimo, Proko, dabome, da se uselimo. Biće mi nekako tuga i, što kažu, jednako ću se sećati pokojnika... (Zaplače.) SARKA: Ama, prija-Gino, zašto sad plačeš zato što ćeš da se useliš?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Radeći to, čiča jednako objašnjava svaki svoj pokret, a po neki put baci oštru »primedbu« na današnji događaj. — E, ti si se tu zguntorila...
Neki mu se lome, a neki ostaju celi. Sa njima je on jednako računao. — More, znaš li onoga onomlanjskog, Svetislava. Uze od mene velike krompire (a behu mi rodili i raskrupnjali
— Kako se zoveš ti, mali, što se jednako obrćeš? zapita ona jedno đače, koje joj pade u oči kao nestašno. Sva deca iz toga kruga, u koji je ona gledala,
— Vi, odmor... da. He, vaši su mali, ne treba se sa njima mnogo žuriti. — I ne žurim se. Nego gledam vas jednako, pa baš dođoh naročito da čujem... kako to vi... Nekako to vi radite drukčije, življe. — Hm... kažem vam...
Gojka ne sme vređati, jer je upravitelj — može ga odjuriti; Ljubicu još gore... uz nju je pisar. A ovamo Gojko mu jednako izdaje nekakve oštre poruke za Ljubicu, pa stane na vrata i sluša hoće li čiča onako isto oštro izgovoriti, kako je on
— Baš dobro što dođoste. Iščekujem vas od juče jednako... — Zar?... prekide je on. A ja bio u Beogradu, nekim malim poslom...
I sada, evo, stoji kao opčarana i jednako obrće i posmatra časovnik zažaren očima. Prikači ga na grudi da vidi kako stoji, ali muka : nema u školi ogledala!...
Sad je već prošlo. A ti, jesi li se namučila u putu?... Kamo vas dosad, za Boga! Tebe sam jednako pogledala. Mati joj, Smiljka, izgledaše starija od oca joj.
A drugi put vidiš kako mu se oči zaplamtele, celo lice obuzeto nekom nervoznom živošću, jednako nekud trči, nešto raspituje, dogovara se sa Stojanom. Jednoga dana vejaše sneg.
Ne može još da se pribere od straha. Noge, mu drhću, i on se jednako osvrće oko sebe, očekujući kakvo novo, još gore zlo. »Šta je ovo ?... Ima li u svetu pravde i istine!...
Samo ne mogaše ništa progovoriti: steglo ga nešto u grlu, pa jednako golica, i on samo gleda priliku i zgodan trenutak da što pre izleti iz razreda, da se ne osramoti pred decom.
Ni sam ne zna, da li oseća prema njoj još što osim žalosti. Srce mu jednako nekako pusto, ali mu se čini da ništa ne želi, ne oseća... O ozbiljnijem čemu prema Ljubici prestao je i da misli...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Sviram smrt, al mi gudalo rasipa nehotične zvuke. A zidovi mrtve i oblake što plove blago mi miluju ruke. Jednako ćarlija kao dalek vrt tragom mojim senka moja, puna žita i neba vedra, vrela kao jedra nedra tvoja.
Njihov govor se sastojao od besprekidnog jaukanja, tužakanja, pričanja povoljnih novosti i obećanja. Saopštavajući jednako jedno drugome cene hleba, šećera, rada, oni su jednako dodavali ponešto novog, dobrog; povoljnu mogućnost za zaradu,
Saopštavajući jednako jedno drugome cene hleba, šećera, rada, oni su jednako dodavali ponešto novog, dobrog; povoljnu mogućnost za zaradu, selidbu u Ameriku, i dizali glave i pitali: „Ki govori,
“ Znali su unapred da će do smrti, i oni i njihova deca i njihove pogrbljene žene, jesti polentu. Prolazimo jednako kraj stenovitih i golih uvala, pod kršom Povilja, gde ima tunolov.
Poda mnom jednako vidim sobu i četiri daščana kreveta u mraku, otkuda dopire smrad. Jedne izderane cipele ostavljene na stolu.
Teturam se po palubi, jer je brod počeo da se ljulja. Vetar duše. Mada me je Blažević jednako pokrivao, jer se bojao da mi mesec „ne škodi“, meni je hladno i drhtim.
Zelena brda, kao ostrva nad zemljom, nestajala su još u svitanju. Bio sam zaostao iza ostalih. A moje misli, jednako su još pratile mog druga na onom njegovom putovanju o kojem mi je, bezbrižan, sa gorkim humorom, pričao.
Plava mora, i daleka ostrva, koja ne poznajem, rumene biljke i korali, kojih sam se setio valjda iz zemljopisa, jednako su mi se javljali u mislima. Najzad, mir, mir zore, polako je ulazio i u mene.
I onda nastaje računanje, sa grotesknim smehom, sve u stotine. Ipak su odrpani. Jednako prelazimo preko mostova. Težak i ogroman mrak Arsenala zadržava kola i konji polaze u korak.
Dole, u dubini magle, osećam vodu. Sve je mokro. On mi se međutim jednako jada. Mirnim glasom. Broji. Govori o hlebu i ne mrzi nikog. Njemu je svejedno. Nema dece. Ja ga jedva čujem.
da budem tvrd i da gorko volim, ali sad su me čađave stanice, plač, i, osobito, pripovetke tih starih ljudi koji me jednako šalju u tuđinu, gde me čeka nešto novo i bolje, raznežili.
One javljaju da dolazi proleće. Išao sam po pozorištima, školama, izložbama, skupštinama, i jednako razmišljao šta da vam sve javim.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Pravi mudrac! On jednako sedi oborene glave, ćuti i misli, i ako tek pljucne pokatkad, to mu je sve. Ali mu je baš zbog takvog držanja
— Mudar čovek! — Gle, kakvo je njemu čelo! — I namršten jednako. — Ozbiljan! — Kuražan je, vidi se po njemu. — Kuražan, mani ga: plot, vrljike, trnjake, sve to skrši.
Eto, sad, neka vide kritičari da se u svetu sve može videti, pa da ne viču jednako: nije verno, ne odgovara prirodnosti; ličnosti kao da su pale s Meseca (a ne vide kako i pored njih i pored nas prolaze
Ali stvar se, na žalost, nije svršila samo razgovorima koji su se jednako svuda vodili. Javno mnjenje okrete front prema mladome pesniku.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— E, Anđo, ti večeras jednako pobeđuješ, hvalim je ja. — Pa jes', žešće no Dule na Pandiralu. — Ha, ha, ha... osu se smej celog društva.
Odmakne se moj Dule, pa jednako gledi u ono staklo, dok će se tek nečemu prisetiti. Zavara oči onima nođe, pa smota olbu u torbu. Ništa!...
svet se žuri kući; svakome vedro i veselo lice: zna da ga očekuje topla soba, razdragana lica veselih mališana, koji jednako štrpkaju oko pečenice, nasmejano i vedro lice njegove domaćice, pun, prepun sto svakojakih đakonija...
Oči mu napregnuto i pažljivo razgledaju svako sumnjivo mesto, i glava mu se jednako okreće na sve strane. Ljubiša i sad ide tromo, ali mu je pokret smeo i odlučan, a pogled, rekao bih, veoma neodređen i
Ali sad beše muka penjati se uza stranu. Noge se otiskuju, a glava mora jednako da bude podignuta, da bi se što dalje pred sobom videlo, te i ne možeš da gledaš gde staješ nogom.
— Znam, znam, čiča Pero, reći će koji dečko — ali ti se valjad’ ne moliš Bogu jednako ?... — — He-he, kako bi ti hteo mnogo da znaš. Blago vama, deco, dok malo znate!...
ne prionu za svetinju, niti mu se duša mogaše uzneti u nebeske visine i predati se pravoj iskrenoj, toploj molitvi. Jednako mu na um izlažahu obične zemaljske, grešne stvari, koje rasejavaju čoveka, kvare mu pobožno raspoloženje i udaljavaju ga
Ali kako će onda tata?... Kako to... da ne budu svi zajedno jednako?... Kako će to biti?... I potekoše mu niz obraščiće vrele suze, — vesnici prve gorke tuge, koja polako obavijaše
I sad mi izgledaše da ću videti nešto novo i neobično strašno. I video sam... čitavu lokvu krvi... Ležim kod kuće i jednako se čudim čudu: kako to Bog milostivi premetnu srca moje starije bratije, pa su sad tako dobri, tako uslužni i pažljivi
Dođe meni pa me moli i kumi za vašu Kaju, ona mu je — veli — jednako u pameti, on zna da ona nema para, niti on to traži, njemu treba samo dobar drug, a lasno će se steći samo kad se hoće.
I on je najzad došao sa ženom i sa osmoro ženske dece, i tada se u č’a Glišinu kuću useli nekakva užasna svađa. Jednako su se svađali on i Jula.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JOVICA (korsem diže se): E, pa da idem ja! JEVREM: Ama, što da ideš? JOVICA: Pa kad ti jednako navrćeš na uvredu! JEVREM: Ama, nije ja, nego ti jednako navrćeš na špiritus.
JEVREM: Ama, što da ideš? JOVICA: Pa kad ti jednako navrćeš na uvredu! JEVREM: Ama, nije ja, nego ti jednako navrćeš na špiritus. JOVICA: Ostavi, boga ti, to, pa da razgovaramo kao ljudi. JEVREM: Pa sedi, de!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ustade i metnu ruke na leđa pa se okrete famulusu i stade ga meriti, a uvrće jednako bradu. — More, ti si pismen?! — Ama nijesam, gospodine. — Ama da ti mene ne lažeš, more?
Zaustavi se na famulusu. Opet ustade, stade se šetati, obiđe oko famulusa mereći ga od glave do pete a jednako uvrće svoju broćastu bradu tako da je od jedne brade načinio tri, kao neka svrdla.
« — E, to ti je, vala! Za dobro sam dobar, a za zlo sam baš takav kako i rekoše za mene, — reče Sreta vadeći jednako knjige i lupajući jednu o drugu.
Jer kao što se za Aleksandra Velikog priča u istoriji da je vazda sa sobom Omira nosio i pod glavu (jastuk) ga metao i jednako čitao, tako je i Sreta s Pelagićem i legao i ustajao. (Silno mu je taj autor imponovao!).
!« — A Čiča Trifun razvuče ono njegovo smežurano lice, pa ne znaš da li se smeje ili plače. Tako ga jednako besposlena omladina dirala, dok se čovek ne odbi od mehane, pa neće u nju da ga, vala, baš i sami predsednik pozove.
Ne prekida posao, nego savesno poslužuje i dalje goste, ali jednako gomila jed u sebi; miče usnama, ali glasa mu ne čuješ!
a drugi je gospodin Svetislav, od Tešmana mnogo finiji, »putnik« iz Beograda, koji prodaje Singerove šivaljke i jednako uzdiše za Beogradom i bulevarom i čudi se kako taj svet može u selu da živi!!
Đavo od čoveka! Svako mu đavolstvo padne na pamet. Kad god dođe u kafanu, traži kifle, krenviršle i pivo s muzirom i jednako se ljuti i sekira i Zaca i Tešmana; onoga prvoga jednako, a ovoga drugoga ostavlja na miru tek onda kad ga ovaj zapita
god dođe u kafanu, traži kifle, krenviršle i pivo s muzirom i jednako se ljuti i sekira i Zaca i Tešmana; onoga prvoga jednako, a ovoga drugoga ostavlja na miru tek onda kad ga ovaj zapita zna li on šta je to magazadžijska meraba?
Od to doba jednako je tu u selu. I, bože, što rekle babe, što ti je čovek! Rodio se tako bog te pita gde, a bog zna gde će i kosti
A mati (razume se: maćija) nije htela ni da čuje za tu ljubav, nego je jednako terala da pođe za nepriliku, za nemilu diku; kinjila je i glađu i bojem, tako da je morala naposletku da bega iz očeve
Bila je gonjena iz jedne varoši u drugu, menjajući jednako sa novom kafanom i staro ime svoje. Svuda su je grozno mrzele i nemilosrdno gonile razne gospođe, a naročito
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
— Dok je Betoven, na miru, stvarao Heroiku. Rat i mir, život i umetnost, Zapad i Istok: Jaz svuda jednako dubok i podjednako širok. Kroz Povest jedni idu Andante, drugi Presto Al na kraju će svi stići na isto mesto!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Svaka naša šest putah odjekne, a džeferdar Tomanović-Vuka devet putah jednako se čuje. SERDAR RADONjA Vidite li čudo, Crnogorci!
mora i primorja, ravne Bosne i Hercegovine, Arbanije upravo do mora, koliko je naše Gore Crne, — sve je oblak pritiskâ jednako, svud se čuje jeka i grmljava, svud ispod nas munje sijevaju, a nas jedne sȁmo sunce grije.
Žališ nešto, a ne znaš što žališ; s Turcma ratiš, a Turke svojakaš, domaćima tobož da s' umiliš, a jednako, nemoj se varati!
Leopoldov hrabri vojevoda¹, Sobijevski, vojvoda savojski salomiše demonu rogove. U ćitapu ne piše jednako za dva brata jednoimenjaka². Pred Bečom je Burak posrnuo, obrnuše kola niza stranu.
VLADIKA DANILO Sve jednako, tada ali danas; vrijeme će svojim tokom hodit, a ovo su stari uredili. IGUMAN STEFAN Ko je da je, nije ugodio.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
U crkvi imali su svoj sto, a na groblju svoje grobove. Grobovi sve od mramora a jednako, i danju i noću sa zapaljenim kandilima.
Ali zato je onda moralo zlatno kandilo njihove kuće pred raspećem u crkvi jednako da gori, a onaj sto, odmah do vladičinog, samo njihov da je, i niko sem njih ne sme u nj da uđe i odstoji službu.
sve vreme dok bi on putovao po Turskoj, po trgovini, a obično bi se celog leta tamo bavio — on bi se ovamo po rodbini jednako pominjao i njime se zastrašivalo.
i počnu voditi brigu o kući, da zamene oca, domaćina, a oni počeli trošiti i rasipati — osobito su one te svoje sinove jednako njime, „batom svojim“, kako su ga svi u rodbini zvali, zastrašivale i pretile im: — Hajde, hajde, znaš ti, doći će on.
„Eh, tako je to i to, što rekao pokojni hadži Trifun“. I kada ne bi bio na putu, on bi jednako sedeo kod kuće: leti gore na doksatu, — a zimi dole, u onoj velikoj, širokoj sobi.
od njega, manula ga i ostavila, da i dalje naređuje, zapoveda i grdi sluge i čivčije, a ona se sva okrenula sinu i jednako njega samo pazi.
starac, više ljubomoran, a i videći kako sin, zbog tih njinih ulagivanja oko njega, biva sve više nežan nego što | treba, jednako se na sina durio. Nije mogao da ga gleda, kako je govorio.
A još kada je sin počeo jednako samo sa Turcima i begovima da se druži, s njima da pije, pa čak i u njihove hareme da odlazi i sa njihovim devojkama i
ljut i besan na njega, sina, koliko na nju, na tu njenu tobož toliku ljubav prema njemu, te zato, što ga bajagi toliko voli, jednako laže za nj i ovoliko ga uporno brani, kao da ga samo ona voli, kao da je samo njen sin, i samo mu ona dobro želi.
Čak, kao u inat njima, a najviše svojoj ženi, kada se razboleo, nije hteo da kaže, da se potuži, već jednako ležao gore, na doksatu od kuće, i samo opštio sa slugama, te ga tako jednog dana tamo zatekli i mrtvog.
I što je bivalo svađe, nesuglasice pa i smrtnih slučajeva, sve se to svršavalo u tišini. Jednako se gledalo da se živi što tiše, lepše i u što većem izobilju: da su sobe jednako okićene i što toplije, ututkani je,
Jednako se gledalo da se živi što tiše, lepše i u što većem izobilju: da su sobe jednako okićene i što toplije, ututkani je, nameštene; da po kući, po dvorištu šušte meke ženske haline; da se viđaju lica
Pandurović, Sima - PESME
večeri vlažne zaborav nam nosi; — Zaborav što ide k’o uteha neka, Što stabljike sreće i bolova kosi, Što nas sve jednako, ravnodušno čeka.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Zima je, Vladiko sveti!“ reče đakon klečeći jednako i pošto je plamen raspirio. „A, da, nije leto!“ primjeti starac nasmijavši se.
On ružno pogleda klisara. Iguman Pahomije, naprotiv, bijaše okošt, crne prosjede brade, smirena izgleda. Stevan, jednako rešetajući glavom, vrnu se na svoj posao; ispod oka stari poglêdaše na Gospodara, neće li ovaj opaziti kako je on
“ viknu Krcun, te jednim skokom stani se ukraj torbice. „Ha, ko je Ozrinić... pojedoše sve!“ viknu sad Mišan, jednako ležeći i ceneći se od smijeha. „Ostavi taj poklič, dijete, za docnije“, reče ozbiljno Otaš.
„Za mnom!“ reče im. „Jedan za drugijem ajte; ne grajte, kad se ja sagnem, saginjite se i vi!“ Kiša je jednako padala i vjetar duvao. Četnici nasukaše se za četovođom.
Mjesec granu i zateče ih gdje polažu u grob Mišana. Kad tužnu dužnost izvršiše, zabaviše se oko Janka koji jednako onesviješćen ležaše. „Bog će dati, ali prilike nije da će ovi zore dočekati!
“ Jan ne moga do kasno da zaspi, no mu se jednako nametahu čudne priče o Pavlu, kojima on, po svojoj djetinjskoj naravi, naklon bješe da vjeruje; a s druge strane
Obori glavu, pa nabranim čelom stade tepati svome psu, jer ovaj jednako režaše i otimaše se. Curica, videći e se grof zabavio oko psa, povuče brata za ruku.
Djeca se zbunila. Jan jednako držaše kapicu u jednoj a nožić u drugoj ruci. Čovjek mirno i smijući se uze mu nož a kapu stavi mu na glavu, pa uzev
“ „Bogami, i mene!“ doda brkonja Radoje. I još dvojica tako se potužiše. „Bole vas jednako svu četvoricu, jer ste se jednako i utrudili!“ primjeti njeki starac i pogleda serdara.
“ „Bogami, i mene!“ doda brkonja Radoje. I još dvojica tako se potužiše. „Bole vas jednako svu četvoricu, jer ste se jednako i utrudili!“ primjeti njeki starac i pogleda serdara.
Janko, možda bješe sve čuo, a može biti što ga rane boljahu, jaukaše dosta glasno. Ona, jednako plačući, drmaše oca. Serdar se naglo probudi i sjede.
“ „Bog će pomoći!“ reče Vladika na mah utoljen, pa mirno sjede. Đakon jednako u strahu, zabobonji: „Ja mnjah e...“ „Ja znam što si mnio, sinko!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kod kasalove kuće. — Kad ko za što pita, pa onaj koji se pita neće pravo da mu kaže, nego ga vara, tj. da kasa jednako uzalud. Kokša iz Divoša. — Odgovori se, u Sremu, kad ko zapitkuje: ko? Krvav ispod kože.
Crnoj Gori i onuda po okolini pripovijeda se da je car Dukljan u viru pod Vezirovijem mostom svezan u sindžir, koji jednako glođe, i uoči Božića taman da ga preglođe i svijet da uždi, a Ciganin svaki po jednom udari maljem (velikijem čekićem)
pećinu u kojoj i sad obojica žive: on zabodavši svoju sablju pod tredu ili je udarivši u kamen, legao te zaspao, pa jednako spava; pred Šarcem stoji malo mahovine od koje pomalo jede, a sablja sve pomalo izlazi ispod grede ili iz kamena, pa
Uza njih je išao čovjek jedan s bubnjem, te je u nj jednako udarao. Oni su izlazili prvi put na Sretenije, i po tome svakoga sveca do časnoga posta; prvi dan su prolazili i kroz
) izlazili su i pred kneza. Idući po ulicama, gdješto bi se ustavljali, te su vila i čoroje igrali, a turica je jednako klocala svojijem zubima.
(Ovako mu govore i za sestru, i za šćer, itd. a on sve jednako čini znake ustima da ne mari ni najmanje, a sve jednako pjeva, pa najposle): — O đede Eleze, bolan!
(Ovako mu govore i za sestru, i za šćer, itd. a on sve jednako čini znake ustima da ne mari ni najmanje, a sve jednako pjeva, pa najposle): — O đede Eleze, bolan! Ne pjevaj, umrla ti je žena!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
i ljekarice; popovi, kaluđeri i vladike, čate molitve, svještavaju masla, drže denija, i zovu đavola da iziđe, a đavo jednako viče iz đevojke i ruga im se; pođe i on tamo sa svojom | torbom, ali ga ne puštaju u nutra; onda on otide u kuću
da umijesimo kolač od tvoga brašna.“ Dijete jednako drži u pameti, što mu je otac kazao, da ne melje u vodenici, đe nađe ćosu; ali sad već misli: što je tu je; pa reče
kako ne smiješ preći preko ćuprije, kuda ide svijet i konji natovareni prelaze.“ — Ajja! Ero neće nipošto, nego jednako jauče i leleče. Onda Turčin: „Ajde more šta ćeš dati, da te prenesem ja na leđima?“ — A što išteš, gospodaru?
Onda ja skočim, pa iziđem na polje, a to moj konj stoji, đe sam ga i sjao, a Vla jednako teše i đelja držalicu. Onda ja, neznajući da je krmak pijan, | svrnem lulu, pa njega kamišem preko leđa, a on se
Osim toga Vi ste mene još od 1823 godine, kako sam imao sreću u Kaslu s Vama se vidjeti i poznati, jednako nagovarali i opominjali da naštampam što i Srpskijeh narodnijeh pripovijedaka: evo Vam ovom knjižicom ispunjujem tu želju.
Pošto dijete malo poodraste, žena se nekako ukrade i uteče u selo kući svojoj. Međed je jednako koješta donosio i dijete hranio, kao mu prije i mater.
Kad čoban to vidi, stane da gleda šta će zmija raditi, jer se oko nje sa sviju strana bilo zapožarilo, i požar se jednako k njoj primicao. Onda zmija poviče iz požara: „Čobane, za Boga, izbavi me iz ove vatre!
Najposle joj čovek reče: „Ako ti kažem, ja ću odmah umreti.” Ona opet ni za to ne mareći jednako navali govoreći da drukčije ne može biti nego da joj kaže. U tom dođu kući.
Pošto je tako nekoliko noći jednako radio, onda mu braća počnu zlobiti, što oni nisu mogli jabuke sačuvati, a on je svaku noć sačuva.
Paunice više ne dođu na jabuku, i za to je carev sin jednako tužio i plakao. Najposle naumi da ide u svet da traži svoju paunicu, i da se ne vraća kući dok je ne nađe; pa onda
oko kojega je bio sve kolac do koca, i na svakome kocu po ljudska glava, samo na jednome nije bila, i ovaj je kolac sve jednako vikao „Daj baba glavu.
Kad bude u veče usedne on na kobilu pa u polje a ždrebe trči uz kobilu. Tako je sedeo | na kobili jednako, a kad bude oko ponoći on zadrema na kobili i zaspi, a kad se probudi, a on opkoračio nekaku kladu pa sedi na njoj i
Sveti Sava - SABRANA DELA
Jer ovo je ravno prvom, kao što uvek izgleda, i jednako je krivici pred Bogom. Slobodan govor, koliko je moguće, presecajte.
Stanković, Borisav - JOVČA
) A zaželeo sam te se, odavna te nisam video. Koliko već godina kako nisi došao?! Ima već čitave dve godine kako si jednako na putu, po trgovini. I kako ti se ne dosadi već to i toliko putovanje?
Da se izludi. Ne smem. Borim se. Šta ja znam, i otkuda smem da pomislim na to?! Gazdarice su mi, snaške! A moram jednako sa njima da sam, da ih služim, dvorim.
Leti, ako se ode u selo, na čivluk, i tamo jednako sa njima sam. I kad se kupaju u reci, hladu, one — kao da nisam živ, nisam muško — neće da mi kažu ni da se okrenem od
Ona, ta Ciganka sa Vaskinim očima i vračara što mu svaku noć baje i gata na kost. Tako cele noći. I još jednako samo ljutu rakiju, Ljutu, ljutu. I već više ne znam gde da je nađem tako ljutu.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Isključavam one koji, pre|dati nekim strast’ma, sve im je ostalo jednako, ta išli pokraj rita, ta pokraj livade, ta slušali žabe, ta slavuje; govorim za one koji imaju srce čuvstvitelno svake
Svuda od Turaka i hristjana Albaneza jednako smo bili primati i čašćeni i od mesta do mesta praćeni. Pop Đika i dva Hormovita s njim bili su, kako valja, vooruženi;
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Zatijem izvadi desetak jaja, jedan sirac, prijesnu pogaču, viljušku, nož i čašu. Kušmelj, češkajući se jednako po glavi, biće mislio: „Lako je tako postiti!“ — Odi, Jerolime, sidi — veli fra-Brne. — Ma ja... onaj... kao...
Jeto kakvi su vidiš sam, pa još viruj njima! — plakaše Osinjača. — K vragu svi! svi! svi! Uf! — stenjaše jednako fratar. U zoru, po naredbi fratrovoj, Stipan osedla konja, te se krenuše.
Sedam fratara izvalilo se na klupi pod orasima. A kakvi su da od boga nađu! Petorici se kulja nadula, svakome jednako zadrigla šija, svakom jednako pucaju obrazi, svaki jednako otromboljio obrijane usne. Dvojica samo bjehu mršavi ljudi.
A kakvi su da od boga nađu! Petorici se kulja nadula, svakome jednako zadrigla šija, svakom jednako pucaju obrazi, svaki jednako otromboljio obrijane usne. Dvojica samo bjehu mršavi ljudi. — A je li ti to sinovac?
Petorici se kulja nadula, svakome jednako zadrigla šija, svakom jednako pucaju obrazi, svaki jednako otromboljio obrijane usne. Dvojica samo bjehu mršavi ljudi. — A je li ti to sinovac?
Iz daljine se ta zgrada svakome činjaše lijepa, jer je začinja zelenilo, ali Bakonji ni iz bliza ne poružnje. Fra-Brne jednako prkelaše pogledajući sinovca, pa kad i tome dođe kraj poče naški. — Jeto tako!
— Bože sačuvaj, duovniče! — Taa-ko. Svakoga bogovetnoga jutra Naćvar bi izređao sva ta pitanja, a Bakonja uvijek jednako odgovaraše.
— reče fra-Tetka. — Ali, šta sam ja kriv? Šta sam mogâ učiniti, za blaženu Divicu? — kuka jednako Čimavica. — Ma, bolan, ko tebe krivi? Ko kaže da si šta kriv? — tješi ga fra-Brne. Sad svi počeše tješiti đakona.
Gvardijan smjesta isplati najam Stipanu i izagna ga. FraBrne, hučući jednako i držeći se za kulju, darova mu pet krunaša zato što mu je dobro pazio kulaša.
briljuzak, dođe na svit bez dua! Zato ga i dado ovdi među ove (dodade šapatom) site dokonjake, pa, pa, jeto sve jednako, sakrr... — Ali, može biti da baš njemu utrnuše zubi stoga što si ti ija nezrila voća?
Zaludu su ga drugovi tješili, zaludu ga i Balegan mazio, on jednako lijaše suze. Docnije u skuli umiri se nješto, ali kad počeše govoriti da će iste večeri na sijelo, on planu: — Dabogda
To ga dirnu, te trećega pristade, i sva četiri, istijem putem i načinom, otidoše na sijelo. Kako je rijeka jednako nabreknuta bila, sijelo je bivalo njekoliko noći zasopke. Bakonja se naviknu, te je mogao i ustajati ranije.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Opletoše oko mene svakojake priče, tajne i nagađanja, i posle deset godina još jednako pletu, jer mali je ovaj svet pored reke, tesan je on ludskim glavama i jezicima u dolini što naliči na lipovu korubu.
ako dođe do neke nesreće, neka je svi iskuse, ako pred vlastima mora da se odgovara, neka svi odgovaraju ravnopravno, jednako.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Nikada ih niko nije video odvojene, mada nisu bili ni braća ni rođaci. Jednako visoki, jednako smeđi, jednako obučeni ličili su na blizance, ali jedan se stalno smeškao, a drugi namršteno zurio
Nikada ih niko nije video odvojene, mada nisu bili ni braća ni rođaci. Jednako visoki, jednako smeđi, jednako obučeni ličili su na blizance, ali jedan se stalno smeškao, a drugi namršteno zurio ispred sebe.
Nikada ih niko nije video odvojene, mada nisu bili ni braća ni rođaci. Jednako visoki, jednako smeđi, jednako obučeni ličili su na blizance, ali jedan se stalno smeškao, a drugi namršteno zurio ispred sebe.
Ti dečaci su jednako visoki, jednako smeđi, ali jedan se stalno mršti, a drugi ne prestaje da se smeška. JASENOV LIST Treperio na grani
Ti dečaci su jednako visoki, jednako smeđi, ali jedan se stalno mršti, a drugi ne prestaje da se smeška. JASENOV LIST Treperio na grani list jasena,
A jednako, i na ove dole i na onog gore, sunce je bacalo svoje jesenje zrake, dok se vetar lopovski šetao između grana. ZLATNA KR
— reče car pa naredi da se osvajaju susedne zemlje, ali princu su i pobednička slavlja i gunđanja potčinjenih bila jednako dosadna. Sav mračan, sedeo je u najmanjoj sobi dvora prevrćući drevne knjige. — Možda je u knjigama njegova sreća?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
prisećanja odgurkivana u nepamćenje, neistorijska su, valjda sačuvana u onoj svetlosnoj prašini što je, kao nit, jednako izmicala Pozorišnom ulicom, povremeno iskrsavala.
mlade lipe, kaldrmu je zamenio asfalt a svetlosna granica, nevidljiva oku onih koji se nikad ne okreću prošlosti, jednako je promicala.
više pevao, iznakažena telesa gomilala su se i u šancu i van šanca a pod tmastim i nelagodnim prostorima, nad Mačvom, jednako su gruvali turski topovi. Prota Mateja i Miloš Obrenović pokupili su svoje preostale ratnike i otišli.
To pletivo ga je sve više prožimalo i budilo u njemu sjaj neke nesaznane vatre, mada je dosadni Velestinac jednako opominjao da u svemu tome, moguće je, ima mala zamka sudbine. Riga od Fere nije slušao Rigu Velestinca. U leto 1796.
reči koje su pogađale u srž: govorio je o Milošu, o samovolji koja ga je sasvim uzela pod svoje, o osionosti koja ga je jednako gonila da izaziva tuđu osvetu a da sluša samo taj glas puste moći u sebi.
koji će, gotovo vek posle Kočine krajine, 1885, u dubokoj starosti umreti u svom stanu u Bukureštu, a Pirinčana je još jednako opstajala u ulici koja se više nije zvala Duga nego Dunavska, pa Vidinska, pa Dušanova.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Vrag nebesni sa sl'jepom jarošću sve jednako bitku produžuje i sve žešću i očajaniju. On užasne primjere hrabrosti kazivaše na poprištu bojnom; oko njega
s blagogovjenijem od višnjega odoše prestola među vjerne nebesne polkove, koji strašnu i krvavu borbu s carem ada jednako vođahu; u boj hučni i oni uđoše.
boj krvavi na nebu prekide; svi vojnici, vjerni i nevjerni, k tronu tvorca pogled obratiše, ma nevjerni sve jednako hule ime neba i slave Gospoda; dok svakoje nebesno svjetilo tečenije svoje zaustavi i svjetlosti svoje polovinu
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
o... oj Moravo moje selo ravno, kad si ravno što si vodoplavno, ili Sunce jarko ne sijaš jednako... Samo što je ta sreća malo trajala, jer je došlo vreme da se aktivno posveti vojsci.
zavese mlazeva od pahuljica, kako se meko i nekako fino spuštaju i slažu pred njegovom kućom, razmišljajući sve jednako o tome kako ljudi, a po nekoj urođenoj nesrećnoj navici, vole da zamršuju jasne kao dan stvari i da od pitanja savršeno
Čoveče božiji! Ali ne pomaže: — Izgiboše! Jao, ljudi, ne dajte! Puštajte me! Drž’te! Ja ću pašu — grmi on sve jednako. — Ama, čoveče! Ama kakvog pašu! Ono je Mika! Glumac! Predstavljaju! — Kome vi? Znam ja Miku. Nemojte, ljudi. Ne dajte!
5 Nije Vasić Ilija pripadao onim ljudima koji obično među bezbrojnim putevima života izaberu jedan jedini, pa sve jednako guraju njime, i samo njime guraju.
ili šimiju, dok ne nabasa i ne upade u nekakvu „Srpsku kujnu“, punu onih nezadovoljnih Srba i detektiva što su se sve jednako ljutili na onaj front koji se nikako ne pomera i motrili na one sumnjive što ponekad s fronta naiđu.
obožavale i nikako ga na front nisu htele pustiti, krveći se neprestano sa njegovom nestrpljivom komandom koja ga je sve jednako natrag pozivala.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
i u svemu drugome, stric je prosjedio svoj vijek u toj prostoriji a da nikad nije osjetio ni žurbe ni duga vremena, jednako kao ni ona stabljika filodendrona koja u uglu već godinama bezglasno živi, u ustajalom zraku i duhanskom dimu,
Uobražavao sam da jedan jedincati, sam po sebi, uvijek jednak i uvijek jednako neosmišljen ton, može da izrazi mnogo toga, svu silu raznovrsnih stvari.
Gledam je. Zbilja je lijepa, izuzetno lijepa. A izuzetne fizičke ljepote, jednako kao i izuzetna umjetnička djela, pobuđuju u nama poštovanje. Neko poštovanje koje je svo šutnja i kontemplacija.
Nemogućnost posvećuje njegovu borbu, neuspjeh kruniše njegovo djelo, jednako onako kao što za dobričine „konac djelo krasi!” Ne, nije to izmišljaj malaksalih, izrođenih.
Ali, kao što smo rekli, određeni krug ljudi — ono crnačko pleme — vjeruje da ona postoji. A to je drugi fakat. Jednako fakat kao što je fakat i onaj prvi. Sad, ti „drugi” fakti znadu biti važniji od onih „prvih”.
ti bi narodi prošli i nestali u mrak ne obilježivši svoj prolazak kroz historiju ničim i ne ostavivši za sobom ništa, jednako kao ni ona druga plemena i narodi koji su se, valjda u instinktivnom saznanju neutješne konačne „istine“ , zadovoljili da
I to se mojim detinjim očima činilo čudo, divno čudo. Jednako kao da sam gledao čarobnjaka gdje hoda zrakom ili kao da je mali u planini odjednom ustao od mrtvih i zvonkim cilikom
Pomišljao sam: zašto se ne bi mogla tako negdje na rubu života, ustrojiti i jedna kolonija mislilaca? Zar nisu i oni jednako bezopasni po čovječanstvo kao i slikari?
I tako se Guste jednako hitno i jednako sa zebnjom i pod grdnjama ujutro žurio u maursku magazu kao što se o podne iz nje vraćao.
I tako se Guste jednako hitno i jednako sa zebnjom i pod grdnjama ujutro žurio u maursku magazu kao što se o podne iz nje vraćao.
Ali eto, jednako kao i ona vrsta slobode, i ova vrsta snage jedina je koju prihvaćam. Nego, s vremenom bih se sasvim vjerovatno bio
one starmale, nesimpatične ozbiljnosti djeteta: to je bio zametak buduće ozbiljnosti čovjeka, koju u djetetu razabiramo jednako nepogrešivo kao i klicu one osobene neozbiljnosti koja ne pripada djetinjem dobu nego individuumu i koja nikad neće
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
prekorači prag, pa stade žurno da namešta jelek, ali za nešto mu beše ruka zapela, ili se tako njemu činilo, tek on jednako savijaše ruku, mašući njome desno i levo. Kmet ga oslovi bez pozdrava: — Gde ti je majka?
sama se povijaše iz ramena, i Đurici bi veoma po volji što nikako ne može odeću da namesti, te mu se desno rame i ruka jednako nalazila u poslu. Sva ova zabuna potraja samo jedan trenutak, jedan mig.
— Ma viđider, Rade, ’vamo pod prozorima. Nešto mi se noćas jednako pričinjavaše neka lupnjava. — A-a-a-a... — zevnu Radisav i pogleda ga sanjivo. — Đe veliš? — Pa viđi ’vamo, bolan.
Ljudi se čude, zevajući i protežući se. — Za to meni sinoć peva levo uvo — veli Mirko dućandžija — okupilo jednako: ciju... ciju... cini... Vidim ja da će biti nešto, pa velim mojoj Kruni: »More čućemo neki glas«.
— Vala i meni se nešto predskazivala neka graja, — nastavlja Mirkov sused, Cvetko opančar — jednako mi sepija pucka: okreni ovako, ona — cak! okreni s druge strane, opet — cak ! O, veru mu, mislim se ja...
Kad svi posedaše, Vujo poče govoriti. — Dosta je bilo čekanja, treba da se radi. Jednako jedemo, a ništa ne zarađujemo...
Tako skide s reda prvu brigu. Ali posle dva tri dana javiše mu da Sreten, sa nekoliko momaka, jednako krstari po selu, s namerom da ga ubije ili uhvati. Ovo ga neobično naljuti i iznenadi.
— Baš ja jednako mislim kod kuće, nikako ne mogu iz glave da te izbijem... Šta to bi s tobom, Đuro?... Ja sam te krstio i jednako si mi
Šta to bi s tobom, Đuro?... Ja sam te krstio i jednako si mi pred očima rastao, pa sam baš mislio i radovao se kaka ćeš biti valjan momak.
Nego sve zbog njih... Donesi pet stotina, oni sve razgrabe, i još moram da molim njih za koji dukat. I tako jednako da radim za njih, da upadam u sve veće krivice dok... jest, dok ne dođe do gustoga, tako reče popa, a posle...
— Što, Stale ? — odgovori on i prebaci svoju ruku preko njena ramena. — Ne znam, ali ja ovako ne mogu. Hoću da budem jednako s tobom, pa neka poginem, ne marim, samo da ne sedim ’vako kao u tamnici. — Pa ja sam ti govorio da nije lako...
Čuješ, da povedemo i nju na poharu. Đurica se nasmeja i pogleda Stanku. — Ona to i traži jednako — reče on. — Pa lepo, bolan. Eto, ja ću kidisavati na decu i ukućane, a ti sa njom drži i napadaj gazde.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— I s tim vrag otide. Kad prođe već blizu godina dana, vraga nikada kući nema, a stari jednako loži vatru, pa i ne zna kad mu je godina.
Kad čoban to vidi, stane da gleda šta će zmija raditi, jer se oko nje sa sviju strana bilo zapožarilo, a požar se jednako k njoj primicao. Onda zmija poviče iz požara: — Čobane, zaboga, izbavi me iz ove vatre!
Najposle joj čovek reče: — Ako ti kažem, ja ću odmah umreti. Ona opet, ni za to ne mareći, jednako navali govopeći da drukčije ne može biti nego da joj kaže. Utom dođu kući.
Pošto je tako nekoliko noći jednako radio, onda mu braća počnu zlobiti — što oni nisu mogli jabuke sačuvati, a on je svaku noć sačuva.
Paunice više ne dođu na jabuku, i zato je carev sin jednako tužio i plakao. Najposle naumi da ide u svet da traži svoju paunicu, i da se ne vraća kući dok je ne nađe; pa onda
oko kojega je bio sve kolac do koca, i na svakome kocu po ljudska glava, samo na jednome nije bila, i ovaj je kolac sve jednako vikao: — Daj, baba, glavu.
Kad bude uveče, usedne on na kobilu pa u polje, a ždrebe trči uz kobilu. Tako je sedeo na kobili jednako, a kad bude oko ponoći, on zadrema na kobili i zaspi, a kad se probudi, a on opkoračio nekaku kladu pa sedi na njoj i
Kad bude pred noć, on usedne na kobilu pa u polje, a ždrebe trči uz kobilu. Tako je sedeo jednako na kobili, a kad bude oko ponoći, on zadrema na kobili i zaspi, a kad se prene, a on opkoračio nekaku kladu pa sedi na
Kad bude pred noć, carev sin usedne na kobilu pa hajde u polje, a ždrebe trči uz kobilu. Tako je sedeo na kobili jednako, a kad bude oko ponoći, on zadrema i zaspi na kobili, a kad se prene, a on opkoračio nekaku kladu pa sedi na njoj i
Onda ga baba stane odvraćati: — Kako bi ti uzeo onoga gubavog kod takih krasnih konja! Ali on jednako ostane na svome govoreći: — Daj ti meni koga ja hoću, tako je pogođeno.
Kad pođoše i kretoše ovce, čoban putem jednako veseo, svira u gajde veselo, a devojka ide pokraj njega pa jednako plače, a on kašto pusti dulac pa se okrene njojzi: —
Kad pođoše i kretoše ovce, čoban putem jednako veseo, svira u gajde veselo, a devojka ide pokraj njega pa jednako plače, a on kašto pusti dulac pa se okrene njojzi: — Ne plači, zlato, ne boj se ništa.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Reč ”sila” uvek me podseća na prizor kako Galileo baca teške predmete sa krivog tornja u Pizi i posmatra njihovo jednako ubrzano kretanje, prouzrokovano privlačnom silom zemlje.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Digoše se. Cveta ide prva, a za njom Marko s naprćenom torbom na leđima. On sada, kada se dohvatio kraja, jednako misli na svoj mirni komšiluk i besvesno ide za majkom.
Spasoje, upoznaje ga bolje i misli: „Sigurno je on; čini se nevješt i prenaša mirno kamenje, kao da ni za šta ne zna”. Jednako se strahivo pogledaju, sve im oči bježe na nj.
Potresen, iziđe pred kola; vidi se, napreže se da se smiri, ali zaludu: oči mu zvijeraju na sve strane, a gornja usnica jednako drhti. A kad se nađe licem pred ocem, pogleda ga strahivo i istisne razgovjetno: , —Ubio sam ga!
mekoti vremena i pitomini kod mora, i odredili da ostanu dok god radnje bude, da ne dođe ovaj naručeni skitač, od koga jednako strepe. —Što si zamišljen? — pita mlađi brat, s namjerom da čuje što će Spasoje reći.
Tako prolaze dani, jedan za drugim, bez ikakvih promjena. Jednako slušaju koračaje čeljadi što ulicom prolazi, viku dječurlije i nerazumljive glasove mračnoga grada i šapatljive noći.
Izvadi iz džepa novine i stavi ih na sto. Zatim, naoko jednako jedak, reče kao u vjetar, ne gledajući nikoga u lice: —Došao je odgovor od Spasoja; piše za nju, — pogleda ispod oka
Zadovoljna, jednako se nadviruje, a kad mače svijeću da pođe, u zadnji čas duge trepavice zadrhtaše na isti način kao kada za vedra dana,
Pa nanovo prihvati se posla po kući. Radi kao i obično, ali uzbuđenje jednako se javlja, izdvaja se i ne da joj da se u mislima smiri.
kad uvidi da ništa ne pomaže, dodija mu se još grđe; pita je zašto bježi iz dobre kuće, a ona, mjesto odgovora, jeca i jednako veli: „Ja ću s tobom!
Čeljad je doziva, ali se ona ne obrće, već jednako trče. Uveče, poočim, nosač na obali, nađe je pred vratima sa zavežljajem u ruci; kruha nije okusila, a kada ga ugleda,
A kiša jednako pada i otiče niz jaruge. U drijemanju od slabosti sluša odnekuda iz druge ulice udaranje u harmoniku, pjevanje i cijukanje.
—A kako si ga dokučio? —Plitko; zasukao sam gaće i zagazio, pa eto! — odgovori on, a oči mu jednako igraju, vesele su i sviletle kao da u se kupe vedrinu dana... Devojka se vraća kući smirena, i svega se lijepo sjeća.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Od sredine šezdesetih godina u prvi plan ulaze Borislav Pekić i Danilo Kiš, koji će sve do kraja veka jednako zaokupljati pažnju kritike i davati podsticaj mlađim srpskim prozaistima.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Ne može jedna klasa da ti isplati dugove. ČEDA: Što vi meni jednako te dugove natičete na nos? Nisam ih napravio od besa, nego kad čovek uzme ženu bez miraza pa počne kuću kućiti...
i kažeš ko si, a telefoniskinje pokrhaju se koja će ti pre dati vezu; pa klanjaju ti se činovnici, pa činovničke žene ti jednako prave vizite.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Sofka nije zgrešila, kao Tašana u priči jednako kao i u drami; niti je poput nje kažnjena. I Nečista krv nije roman o grehu i kazni.
Ono u izvesnom smislu samo sebe prikazuje. Jednako atkivnim čulima ono - kao nijedno drugo žensko telo u ranijem srpskom romanu - sazdaje sopstvenu sliku, povremeno, i
neobičan opis mimike na Tomčinome licu u pripoveci Stari dani: usamljen sedi u mraku iza kuće, dok iz osvetljene sobe jednako dopire strastan i zanosan Pasin glas, pa on onda uzme cigaretu koju je pre toga zavio, počne „da je pali, ali nevešto,
Tečinu sobu u koju je uveden, Mile jednako opisuje kao toplu i svetlu, jer „peć bubnji, a svetlost od četiri sveće široka, prostrana, pomešana s tamnjanom i dimom
Sada neće biti teško da na osnovu obavljene paralelne analize istog književnog postupka u dva romana, jednako kao i u njihovim verzijama, rekonstruišemo u Nečistoj krvi jednu nevidljivu zvezdicu, tj.
” Svuda se, sem interpoliranoga autorovog komentara, jednako čuje Todorin glas, njena zabrinutost koliko i radost. Ali u romanu, premda se taj Todorin govor doista daje, daje se
sebe od srdžbe i nemoći, trenutak pre no što će razgrnuti mintan i zgranutoj Sofki posvedočiti strašno siromaštvo - jednako ponavlja: „- [. . . ] Zar ja ne znam koliko je to što ja to moram! I to ja ja! Oh!
ispred ovakvih praznika, nadala, ipak, kad spazi da je zaista on to, poče se tamo, ispred kujne, unezvereno da vrpolji jednako okrećući se oko sebe i nanovo gledajući da li je sve počišćeno i raspremljeno kako treba”.
Jednom Sofka vidi gazda-Marka kako prilazi Todori, i to se odmah odražava u metaboli: „Gost, gazda Marko, jednako ustručavajući se, rukova se sa materom. Sofka nije znala da li i ona da se rukuje s njime ili da ga poljubi u ruku”.
Trenutak zatim vidi ga kako gleda u kuću, što se takođe odražava u metaboli: „Sofka vide kako gost, kupac, jednako očima gleda i guta kuću [. . . ]”.
„Samo njemu, gostu, činilo se da - a to kao da gleda obrnuto, kroz sebe i iza sebe - otuda sa njine, Sofkine kuće, jednako gori sveća i osvetljava ovamo ispred njega put”.
I kada se, posle venčanja, nađe među samim Markovim seljacima, ona će jednako zapažati ne druge, nego čudnovate navike, odnose među ljudima, ponašanje i odevanje.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
SARA: Mon frer, vi ništa ne odgovarate na artigkajt gospoje Miričke? RUŽIČIĆ (jednako odi, nikoga ne gledajući). FEMA: On se valjda štogod srdi. SARA: Zašto bi se srdio? Ko se srdi na venčanje?
FEMA: To je gurbijan! Može biti da je katkad i probirao, ja vam slabo za to i znam, jer sam vam sve jednako u sobi sedila kod moga štrikeraja. JOVAN: A, baš pogodiste! Koliko ste redi bosi i sa mnom zajedno rastezali kože.
Krakov, Stanislav - KRILA
” Duško je sedeo na sanduku punom narezanih i okruglih bombi, i pisao na liskama maloga bloka. Telefon je jednako zvonio. Pukovnik je neprestano pitao o prepadu. — Nema izveštaja, reci mu već jednom...
Telefon je pomamno drečao. Rumeni načelnik štaba je jednako govorio da se treba krenuti na osmatračnicu. — Sad nikako, možemo položaj otkriti, — dokazivao je artiljerac, koji je
Jedan obrijani je ljutito piskao što je pita pregorela. Posilni su jednako dolazili. Okolo su plamtela u suncu prljava solunska polja, i dremali dugački angari.
Već čitav sat ga vuku po mraku, a prokleti kuršumi još jednako ih stižu i zvižde. Trza se nesvesno. Njegovi ordonansi ga nose.
Iz susedne sobe se uskoro čuo pukovnikov glas. Protestvovao je što ih jednako kljukaju sardinom. Ipak je neko zadovoljno zviždukao pod lipama.
A svi tako jednako jauču. I ovaj kad su mu zaboli bajonet u grudi, i onaj koga su vukli za prelomljenu nogu, da mu je glava udarala po
Nije video bledo Sergijevo lice, mada se ovaj jednako okretao. Bora se smešio. Tamo je u stanicu ulazio voz umorno stenjući, a putevima su jednako jurili kamioni.
Bora se smešio. Tamo je u stanicu ulazio voz umorno stenjući, a putevima su jednako jurili kamioni. U selu se junačili pevci i posilni iz eskadrile dirao rumeno, boso devojče.
Umorili se od mozaika, poljubaca, tišine crkava i prljavih čuvara, koji su jednako pružali ruku, pa su bežali na ulicu, duž kojih su Turci gonili veselu magarad, i jahali engleski vozari na gojaznim
Petrović, Rastko - AFRIKA
Žute, riđe vreže, bršljani i lijane dršću od ptica koje kroz njih proleću. Reka se jednako cepa u rukave, obljubljujući ostrva kroz čije nas gusto bile ljubopitljivo posmatraju majmuni.
To je bilo uvek tako ružno. Za mene će vam kazati ovde svi, svi: ,Onaj što jednako zida!' Svejedno. Ne tera mene na to neka čežnja za Evropom. Evropa izgleda bedno kad se gleda odavde, i ja je ne želim.
A da se dresira treba da ga ili jednako pesničam (što bi mi slomilo i drugu šaku, a što na njega manje deluje, jer mu je lobanja kao od kamena, mišići kao od
I tada bih zaključio da se oni još jednako šale i zadirkuju, da N. svakako spava, i da su moje odeće savršeno vlažne od predjutarnje rose. Zvezde behu još na nebu.
“ Kokoš je odletevši pala na leđa i jednako se na leđima koprcala. Njamkoro tvrdi da je to znak da je uz nas velika sreća.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Skeledžija od vremena na vreme viče: „Brže!...“ „Vuci!...“ „Prioni bolje!...“ A jednako dodaje „Sad, Rade, sad!...“ Radak loži vatru.
Otkud želje te Što se u mojoj duši stvaraju, Do ludila me, čisto, zanoseć?... (Gleda kroz prozor.) Sirota žena! Jednako ljubi usta bleđana Potpori mrtvoj tuđe starosti!... Sad joj baš Ćerim nešto šapće... Trza se... Dobro!...
A nekaka baba, bog je ubio, ranjena, a jednako krešti za njom: „Udrite je, Turci! Vežite je! Tu kuju! Tu jaranicu hajdučku...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
strašno izrešetana i iznurena mnogodnevnom borbom, a pred njim je stajala triput jača turska sila, koja je uz to još jednako dovlačila potkrepljenja od svojih rezervnih bataljona, što su ostali na putu između Niša i Gramade.
Ejubovu Vojsku da povrate natrag Nišu, tu da se sjedine sa prištinskom Ali-Sajibovom vojskom i ojačaju rezervama, koje jednako preko Sofije stižu iz Carigrada, pa onda da prodiru u Srbiju moravskom dolinom (možda jednom, a možda i obadvema
Dok sam ja tako oborene glave pušio moju cigaru, otac prota jednako me je zapitkivao: — Je l' te, molim vas, a jeste li se vi jutros čim god prihvatili? — Ne znam, nisam, čini mi se.
E nema nigde našega popa Jove. Taj je ginuo za sirotinju. Sad nema takvih popova... — Govoreći ovo, jednako je opravljao kola. Upitam ga odakle je.
— Ne iska mi srce da jem — tako se jednako odgovarao, a pošto je popio Z—4 čašice rakije, te time ublažio onaj suvišan bol koji je ispijao suze u oku i nije im
Turska artiljerija jednako se kretala: vidiš tek jednu bateriju gde dojuri na kakvo mesto, stane, ospe koncentrisanu vatru na kakvu našu bateriju
Naša polubaterija, što je bila uz ovo odeljenje vojske, jednako je bila tursku konjicu i prinudi je da svrne levo u jedan šumarak.
Uz to još straže javljaju da s te strane jednako čuju brujanje i kretanje u turskoj vojsci: s večera su se čuli prvo odjeci večernje molitve: »Alah il alah«, zatim pesme,
tra ti.. tra ti..., našto je naša truba odgovarala punim, razvučenim glasom: ta.. ti.., a uz to se jednako mešao grohot pušaka: trrr!
Zatim oficir brzo odjuri drumom put Žitkovca, a Komarov se vrati k nama. Borba oko Tešice jednako je trajala; ranjenici su jednako prolazili.
Borba oko Tešice jednako je trajala; ranjenici su jednako prolazili. Posle jednoga časa, na kosi, gde smo ugledali osam simetrično rastavljenih predmeta, ukazaše se guste, crne
uz: vis uverim se i sam o tome, jer mi je valjalo protrčati preko prostora koji je sav bio izoran granatima koje su još jednako tuda padale.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
mimoići one „igračke uma“ Vukašina Radišića, onaj Prikaz pletkašu iz godine 1839: Otkako te, brate, znam, tvo:riš jednako dela dobra Ja; zločinstva nikad ne pre:činjavaš nikom; mirni o Staju; od tebe svi ljudi; be:geniše te sve živo dru Že;
Slava Bogu jedinomu koji vlada sve tako, v nebje njemu predivnomu blagodarnost jednako, a želi se svima srećno vospjevati mnogoljetno: O zlatoje proleće! 1765.
Gle Mehadije put! Kako bolni jatama speše, Bolesti leče s’ jedne, druge da žertva budu. Brda iz starih jošt jednako kulja celitelna voda, Ljude, ah, svaka godina druge vodi.
mesto među prvim našim spisateljima dojakošnjega i današnjega vremena, a da je kojom srećom, od kako je počeo pisati, jednako pisao i knjige izdavao, mogao bi biti prvi srpski klasičeski spisatelj.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Boj jednako traje. Turci viču. Puške pucaju. — Katunović se vraća.) KAP. ĐURAŠKO: Šta je, vojvodo? Ozbiljom kobnom šta mi donosiš?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Kad se vrati' — a ono sve stoji gotovo na 'noj ravni pred džamijom. Rušim ti ja krmetinu, pijem vino, a 'odža jednako uči. Uči, 'odža i ja sam učio! Tu sam 'nako kesedžijski ručô i pokupio nešto nameta.
Kad dovedo' konje, a oni već izišli pred avliju, pa 'odaju i jednako se nešto dogovaraju. Ja da vam je bilo viditi Simeuna, po Bogu braćo!
Ustavi, bolan; dosta je! Simeun i ne 'aje, već jednako puni i podvriskuje: — Stan', kurviću, crni kaluđere, danas meni izmaknuti nećeš! — Ustavi, Simeune! Ustavi, bolan!
— Ustavi, Simeune! Ustavi, bolan! stadosmo i ja i Partenija vikati. Ne pomaže. Puška jednako prašti, ne prestaje. Parteniji pade s glave kamilavka i odvalja se u potok, a jedno mu zrno probi džube na dva mjesta.
— Stoj, kaluđere, gubu ti tvoju! — podvriskuje Simeun i jednako puca uz luke. — Eto ga, Gavro! Spasavaj! — Bježi, oče, u košaru... u sijeno! Mi se zavukosmo u sijeno.
Izišli ja, pokojni Partenija i Isaija u avliju, pa 'odamo i jednako pogledamo u Gomjenice i osluškujemo. — Šta ćemo, braćo? Da bježimo? — uzvrati se Isaija. — Šta ti veliš, Simeune?
Svijetli se i škripi oružlje, a čaša ide od ruke do ruke. Turci se sve više primiču. Puške jednako prašte, ne prestaju. U'vatila se, Bože moj, ona barutna dumagija od neba do crne zemlje!
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ŽIKA (on nije ni slušao govor kapetana, već se neispavan bori sa očnim kapcima koji mu jednako padaju): Ja? Ja ne mislim ništa! JEROTIJE: Kako ne misliš?
ŽIKA: Ne puštaj više nikog! JOSA (povlači se). MILISAV: Steglo nam se srce, znaš već kako je, i jednako šapćemo i dogovaramo se.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Grobovi uvek su kao pre bili čisti i sa zapaljenim kandilom, u crkvi jednako je gorelo ono zlatno kandilo, poklon, dar njihove kuće.
Ali zato mati je morala babu jednako da sluša. Isto onako kao u početku, kada je bila dovedena, što nije znala ništa po kući pa morala svašta nju da pita,
One izlazile i stajale na kapiji, one se viđale po slavama, svadbama, dok ona jednako bila unutra, u kući. I zato, ne samo da joj štogod nije bilo pravo, ovde, nego bila sva srećna.
dućanu, tako i kod kuće, on da je prvi, on da naređuje, on zapoveda, raspoređuje, sve u svojim rukama drži, već sve to jednako baba.
Po njoj i otac, pa čak i on, Mladen, »baba-Stanin Mladen«. Tako su ga zvali. I tako je bilo jednako, godinama. I zato Mladen, mada još dečko, još u školu išao, ipak je sve to znao i trudio se, gledao da i on bude kao
da je s njime svaki zadovoljan; da je onakav kakav treba da je sin njihove, gazdinske, kuće, koja je i pokraj svega još jednako bila i brojala se među prve kuće. Pa još on, prvenac takve kuće, koji ima oca da nasledi.
Gore, opet, na gornjem boju, čula se takođe lupa. I on, još u mraku, već je bio osvetljen. Baba jednako se tamo pela, silazila donoseći šta treba.
Mladen ne seda, već stoji jednako gledajući kako sluga radi dok ne bi sunce odskočilo i obasjalo red dućana gotovo sve podjednakih, sa podjednako
I Mladen izišavši i prošavši pored te njene sobe, trzao bi se od straha videći kako, makar ponoć bila, ona jednako još sedi. Ukočena, sa rukama u krilu i nabranim i uprtim očima u noć i mesečinu.
je već stigao za ženidbu, otac ipak ne sme ni u dućanu da ostavi, a kamoli da njemu preda radnju, tako je slab, bled. Jednako utrpan mintanima, i to zimskim, ispunjenim pamukom. Večito se sunča, pari i leči. Ne zna ništa, niti može išta.
I što je najglavnije, kao uvek, svakog dana, jednako dolazeći k njemu u dućan da ga vidi, nadgleda, činila je to vazda okolišeći, kao bojeći se da ga time kao ne uvredi, ne
— Neka, neka, čedo! Znam ja da ima. Nemoj da se pretrgneš. Znam ja. Samo ti da si nam živ... I jednako čisto kao umiljavajući mu se, ostavljala bi ga. Odlazila bi natrag kući. A tamo već se znalo šta će raditi.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Od te b. čobani načine svirale, i iz njih se posle jednako čulo: »Spremaj (devojko) darove« (Sofrić, 49). U okolini Sokobanje zabranjeno je seći brekinje — »sve seci, samo brekinje
može imati kozmički značaj. Sva zemlja stoji na granama velikoga g., i za taj g. vezan je veliki crn pas. Taj pas jednako glođe g., pa kad ga skoro sasvim preglođe, on stane vući iz sve snage da bi ga prelomno. Tako nastaje zemljotres.
(ili: Magdalene i Jelene), pa je zaklela svako čedo, i goru i vodu da ćute, i sve je zaćutalo, osim jasike, koja je jednako treperila (Vuk, Pjesme, 1, 197; Karadžić, 2, 1900, 142; Vrčević, Pomanje, 10).
Sa brašnom ima jednako posla, po ceo dan ga seje i mesi, i »divija baba« u svojoj jami (SEZ, 32, 1925, 378, № 112). Upor. i činjenicu da je p.
»pa jednako ko kad se je i naio posvećenja« (ZNŽOJS, 11, 271). U narodnoj medicini t. ima sasvim ograničenu upotrebu. Tej od korena
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Možete! — klimne glavom Vaso, gledajući jednako svojim sitnim, tamnim očima nekamo ustranu. Gazda, sračunavši, dohvati sa stola štampanu „zadužnicu” i veli Vojkanu:
Rade ne može dugo da sjedi uz vatru: najeo se, napio i zapalio. Diže se i otvori kućna vrata. Jednako snijeg pada; zahvatio je sa svih strana, kao da je nakastio cijeli dan padati.
Dok svanu, kao da se dana zaželi, diže se i radoznao proviri na vrata: jednako je vazduh snježan. Stakne zapretanu vatru da je oživi, a s njome oživi i kuća, pokrivena debelim slojem nakijala snijega.
Vojkan gleda časom na novac u ruci, kao čudi se, i oklijeva spremiti ga; pa, pošavši, jednako o nečem premišlja. Plativši porez i gdješto još u varoši, ne da mu se poći kući, već najposlije svrne u gospodarevu
Vojkan, posrćući, svali se u jarugu. Neko vrijeme leži u njoj, da najposlije, grdeći jednako, s nategom izvuče se i, teturajući, uputi se iz varoši.
—'Ajdemo! Idite sa mnom! Pođoše za njim. Preko varoši Petar ih drži na oku, i jednako riječima ih obasiplje. Uljegavši u bilježničku pisarnicu, Petar kaže pisaru rašta su došli, starac potraži stolicu, a
—Za sva tri dijela dajem ovoliko. Starac pogleda u Petrovu sestru. — Što ti uradiš, djede! — izreče ona, jednako u dvoumici. — Malo je! — veli djed, i pretvara se kao da o nečem misli. —To vam je kao da ste na putu našli!
Juče čisto kao da si me čarkom opčinila,ušla si mi u volju, pa nikako da odolim... da se otmem ... Jednako um me k tebi nosi!... Htjedoh ići kući, ženi, znaš... Ali, eto, što bih tajio, potražih tebe... I nađoh te.
Ne budali: sa mnom si!... Voda je to: protiče .... A bog zna gdje navire! Rade dohvati komad saleđena snijega i, jednako držeći se za ruku, iziđoše iz špilje. — Da ručamo! — ponudi Rade i rasprti se.
Maša posluša i prisloni se uz jaru, i stade da pripovjeda o popu Vrani. Veli: — Ne da mi mira; a ja ga jednako varam ..... Juče me čekao na urečenom mjestu, u ogradi iza crkve. Čeka on tamo...
Ja karah što neće da svojoj majci kaže ... i pitam je nasami u četiri oka, a ona jednako odgovara: „Ne mogu da kažem, — stid me, majko!
A Maša, đavo, jednako ga draži. Po slugi poručuje mu da je čeka u ogradi iza crkve: doći će na uročeno mjesto oko dvije—tri ure noći.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Al' oprostite, gospođice, Što dirnuh rukom žicu tu. Meni je drago njeno lice, Ja još jednako volim nju. Kao sumornog Algijeri Njenog me lika vodi sjaj Kroz osvećene rajske dveri, Gde večno mladi trepti maj.
Vekovi minuše tako. Drevni se idoli skriše, A razvrat jednako živi i gruba sila s njim, Ja se kolebam snòva, i ja se ne smejem više Nad smradnim grobom tim.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
nego što sam ovde izložio, to je da vreme što ga Sunce upotrebljava da obiđe svoju stazu, ekliptiku, nije jednako onom vremenu što ga Sunce treba da, polazeći iz proletnje ravnodnevice i obišav ekliptiku, stigne opet u tu
Danas je vreme njegove rotacije u prostoru jednako vremenu njegova obilaženja oko Zemlje, pa i sada, kada se već potpuno skrutio i ohladio, ostao je izdužen u pravcu prema
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Zmajeve pesme je, s druge strane, po rečima A. Jovanovića, potvrdila sama kultura; one jednako žive i među današnjom decom, što svedoči o njihovoj estetskoj meri.
Slava Bogu jedinomu koji vlada sve tako, i nebje njemu predivnomu blagodarnost jednako, a želi se svima srećno vospjevati mnogoljetno: O zlatoje proleće!
Stanković, Borisav - TAŠANA
Sluškinje odlaze. Iz spavaće sobe izlazi Tašana. U najboljim godinama. Kao svaka, veoma rano udata, a jednako negovana, tek sada, posle muževljeve smrti, puna sazrele lepote.
Znaš ti njih, oni kad god dođu i donesu berićet, onda da im je samo što više da jedu i piju, i jednako traže: »daj kotliče, daj kotliče«. TAŠANA (ravnodušno): Neka ih. Je li dolazio ko? STANA Niko, snaške.
Tašani): Kako ti? Dobro? (Brižno): A deca, jesu li zdrava? TAŠANA Jesu. Samo mi onaj mali kao uvek jednako po malo bolešljiv. HADžI RISTA (uplašeno): To da se gleda! Odmah da se vidi, šta je. Samo deca neka su zdrava.
Svi vi tako. »U svojoj si kući, svoja si gazdarica«, a opet svaki na svoju stranu, svaki sebe gleda, a samo ja ovde jednako sama, jednako pusta, pa da se izludi! KATA (preneraženo, uplašeno, prilazi joj): Kako da se izludi, čedo?
»U svojoj si kući, svoja si gazdarica«, a opet svaki na svoju stranu, svaki sebe gleda, a samo ja ovde jednako sama, jednako pusta, pa da se izludi! KATA (preneraženo, uplašeno, prilazi joj): Kako da se izludi, čedo? Kako da si sama?
Dokle ćeš i ti i svi vi misliti kako ja jednako ne mogu ništa znati, ništa videti, čuti, osetiti, i da vi zato onda možete večito da me lažete.
(Pokazuje na Tašanu.) Znaš, od nekog vremena jednako mi se tuži. Znaš, Stanko, sinko... (Trza se.) Oh, ja sam opet zaboravila, opet te zovem kao nekad, kao kad si bio
MIRON Ako, ako, ne ljutim se. Čak mi je milo. Nego posle? KATA Pa ne znam, sinko. Ete, tako jednako mi se tuži, jednako kao da je neki strah, neki snovi, nešto noću, kao da joj je...
MIRON Ako, ako, ne ljutim se. Čak mi je milo. Nego posle? KATA Pa ne znam, sinko. Ete, tako jednako mi se tuži, jednako kao da je neki strah, neki snovi, nešto noću, kao da joj je... Pa da ne treba kakva molitva, kakav parastos?
strah... Oh, čekaj, dedo... Ne znam kako da kažem. Samo to, dedo, evo, ne jedna godina, već dve, tri, uvek sve jednako tako. I to kako, dedo? Ni živa ni mrtva! Umro on, odavno pokojnik, a svuda je on.
po čaršiji, od njega nema ništa, odavno se na njega zaboravilo, kao da ga nikad nije ni bilo; dok ovamo, u kući, on je jednako tu. Tu je on, tu mu oružje, tu mu soba i postelja, tu vino, koje je pio, jelo koje je najradije voleo.
I onda, i to godinama, jednako se samo gleda: da se prvi cvet njemu na grob iznese; prva kruška, jabuka, u pokoj njegove duše razda; prvi grozd, prvo
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Šor je odmah podelio uloge. S jedne strane se rasklimatala daska na plotu; s druge strane, jednako preleće mokro rublje u majstor Kostinu baštu, i mora neko da ide da se izvini. Majstorici Ristani sve to milo.
Taj tutanj, ta buka, taj tresak, to treperenje i vrtenje, e, malo je reći zemljotres. Neke gvozdene šipke jednako izlaze iz nekog valjka, i pružaju se kao žive, kao neki dugi prsti. A uvuku se, a isture se.
Sve je išlo brzo. I mladić i Seka pristadoše. Palanka je pronašla adresu verenikovu i pošteno javila da „devojka jednako ide na groblje”, ali Srećko je uspeo, kad je mladić opet došao, da čak i njega odvede do Stanojeva groba.
To mu je Ristana ostavila nekako u amanet. Bolesna od vodene bolesti, sirota žena je jednako fantazirala o lekovitim snagama vode. „Ne zaboravi da svake godine uzmeš dosta bogojavljanske vode.
Držeći je jednako za nadlaktice, razbojnik je gospa Noli mirno zapovedao gde da mu u džepove stavlja novac u hartiji i u metalu.
Kad, jedno salašarsko derište uzelo grančicu, pa jednako njome biku pod nos. Ja opomeni, pa popreti i povijaj, ali badava.
Čist, uredan, učtiv, poslušan. Sve mu ide od ruke. U školi prvi; bogami, i ovde kod mene, prvi. Jednako nešto izmišlja, i sve neko dobro 'oće da čini.
Obadve imate dugačak šlep, i u kosi perje, zlato i srebro. Vaša lepeza je bila divna; od cvetova, živih, koji se jednako otvaraju i zatvaraju, kao da vam iz ruke cvetaju. Pa onda, i keruša Nera pošla s vama na bal.
Nešto je raspinje. Ne voli sad ni društvo. — Šta radiš Julice? Je li ko dolazio? — Jednako pada kiša, niko nije bio, samo je pekar doneo mokre perece...
A u crkvu ne dolazim prosto zato što sam nemirna. Nijedno mesto me ne drži. Jednako hodam. Ne bih vam sad mogla stati u onaj sto i otstojati na jednom mestu službu, pošto je ceo svet.
Moram je dobro osigurati, i što pre. Starim naglo. Jedem, srce mi u salu, veli doktor Mirko, i ne valja, veli, što me jednako u potiljku boli glava. Krv pritiskuje mozak. kaže moj doktor Mirko... 'Ajd neka pritiskuje; svako svoj pos'o zna i radi.
Damjanu. Vas dvojica ste Kuzman i Damjan u matematici. — Dobro, za matematiku. Ali ima drugo. Trkunić me jednako proganja: „Vaš je zadatak iz srpskog jezika opet bio o b r a z a c Milanu Mariću. Milan prosto piše kao vi.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
(Šta je to kritiker, to će najbolje znati onaj koji jednako tuđa dela odgovara.) Ona zaista oštri usna, i s nekim smešenjem koje mi nije baš laskalo, ovako počne perorirati: »G.
Budući da je vrlo akuratna bila, to se niko neće začuditi da nije tako skoro želji svojoj shodno naći mogla. Međutim, jednako zapevaše i drva apostrofiraše, tako da je zaista niko ne bi od Arijadne razlikovao.
govore, taki sa čislom mi počinju, kao: »Mi božiju milostiju zecovi«, pak zašto i ja, koji od petnajste moje godine jednako pišem, i papiroprodavateljma, knjige izdavajući, prodaju činim, ne bi tu radost imao da i mene bar jedanput u životu
muško nit’ žensko nije kako valja uglađeno, i tek u tom svoje blaženstvo nahode što primečavaju da je jedno kao i drugo jednako Blaža. — Neki naposletku pri ženidbi sve preziru, i pri biranju soputnika budušteg života svoga samo na lepotu glede.
je, naposletku, veliko i malo pismja O iz azbuke života našeg; sirječ, zaljubljen čovek, po moru strasti svoje leteći, jednako malo »o« u ustma nosi: »o, kako je lepa; o, kako bi srećan bio; o, kad bi se sudbina smilovala!
»Tko si ti?« rekne mu na to Roman. No ovaj, ne otvarajući oči, jednako rukom majaše: »Ah, dalje mač od mene.« »Majčin sine«, rekne na to Roman, »gdi je Burjam da te vidi kakvog junaka zemlja
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Kako?! — učinih ja iznenađeno? — Da. Mi smo znate hiljadama godina očekivali, bili smo već nestrpljivi i jednako smo se pitali: „Hoće li ti ljudi doći već jednom da nas pronađu?
Ali, i uprkos te njihove odluke i uprkos svima praškovima koje sam jednako gutao, ja se nikako nisam znojio. Najzad, pokojna majka, strepeći pred opasnošću pred kojom sam bio, pozva neku
stihove, da čitam očenaš, da brojim do pet stotina, ali sve to nije pomagalo, reč natrčak mi je lebdela na usnama i jednako sam je šaputao.
da je ova teorija kaplarova vrlo tačna i da se čovek odista celoga svog života ne može da otkači od vojske, već da ga jednako zivkaju.
Petrović, Rastko - PESME
Mali Pera krade jabuke pa ipak dobro prolazi, Mali Steva je vrlo pošten a kažnjavaju ga jednako: Mali Steva plače i da bi se utešio Hoće da tuži druga Peru; neko plače u meni.
Mali Steva je vrlo pošten a kažnjavaju ga jednako. Neko plače u meni ko horovi u crkvi, Ko anđeli pred bogom neko plače u meni: ”Ima mnogo mostova do raja!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ču li iko Belutkovo opiranje! Ako i ču, prećuta da je čuo: Hobotničina trpeza i pipci bili su jednako slavni. Poče se spremati svadba na dnu mora.
Ponekad, gledajući u nebo verovao je da je vidi. Ali, kako da bude siguran? Iz daleka sve su zvezde jednako sjajne, jednako nežne. Nad jezerom je, kao vetrom nošen list, letelo vreme.
Ponekad, gledajući u nebo verovao je da je vidi. Ali, kako da bude siguran? Iz daleka sve su zvezde jednako sjajne, jednako nežne. Nad jezerom je, kao vetrom nošen list, letelo vreme. Odlazile su na jug divlje guske i vraćale se, opet išle.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ovde mi na staro, na moljci miriše. U bašču, na ava, na zelenilo iskam! (Asanu): Asane bre, uz njuma li si jednako? I oca, i majku, i kudeljke i sve gazdinstvo ostavi, sal uz njuma da si!
MITKA (gledajući ih): Takoj! Moj brat katil, moj brat krvnik, moj brat — nikad sreću da ne vidi. Jednako: »kući«... (pokazuje na kuću). Ete s’g dom sam, kući! (Seda, vadi i meće ispred sebe jatagan, fes, kesu, muštiklu.
Šantić, Aleksa - PESME
POŠLjE MNOGO LjETA... Pošlje mnogo leta ovdje opet stojim; Lepenica teče isto kao prije, Nad njom stara vrba još jednako bdije I Visoko šumi vrhovima svojim. Gdje si?
Samo, kao senka tupa, Niz prtinu usku, sa štapom u ruci, Pogrbljena, bleda, jedna žena stupa. Stupa i jednako ispod borna čela Pogleduje tamo u kosture iva, Gde se na domaku reke, u dnu sela, Seoskoga uče stan samotni skriva.
Ne znam beše li ljubav veća ili bol vreo? Samo znam da sam jednako s oboje mreo. 22 I kad bi ljubice male Bol moga srca znale, Sa mnom bi plakale one Da rane blaže mi bone.
Još preda mnom lebdi njena slika blaga; Oči joj ljubice, a lik ruže rane, Ona još jednako cveta u sve dane. Pa da se udaljim od takoga cveta, To najveća glupost beše ovog sveta.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
pećinu, u kojoj i sad obojica žive: on, zabodavši svoju sablju pod gredu ili je udarivši u kamen, legao te zaspao, pa jednako spava, pred Šarcem stoji malo mahovine od koje pomalo jede, a sablja sve pomalo izlazi ispod grede ili kamena, pa kad
granici Crne Gore, na Rudinama, na Grahovu i drugde, gde su bila mnoga stada, sve torina do torine; gde su ta stada jednako bila otimana, sa strane turske kao i s crnogorske; gde su vlasti turske (spuški kapetan, nikšićki čuveni kapetan
A Filip Višnjić, od 1809. Ao 1813. godine, „jednako je živeo po srpskim logorima oko Drine“. Starac Raško, drugi veoma darovit narodni pesnik, — po svoj prilici — ispevao
„A kad đogat pod njime sustane, on se onda ev' u grad povrati, đoga sjaše, dorata uzjaše, pa izgoni dora na kapiju, sve jednako Miloš s'ječe Turke.
Nenade: „Oj starice, moja mila majko, pokroj na me sve novo odelo, sve zeleno, od čoe zelene, a okratko, s goricom jednako, da ja idem braca da potražim, da me živa moja želja mine“.
ne slušaše, već on čini što je njemu drago: on pokroji na sebe odelo, sve zeleno, od čoe zelene, a okratko, s goricom jednako, pak usede na dobra konjica, i diže se braca da potraži, da ga živa želja mimoiđe.
A po narodu najviše raznose pesme slepci, putnici i hajduci. „Slijepci radi prošnje idu jednako po svemu narodu od kuće do kuće, i pred svakom kućom ispjevaju po jednu pjesmu, pa onda ištu da im se udijeli, a đe i
godine, kad se srpska vojska onoga leta ispreko Drine natrag vratila i posle toga do 1813. godine jednako je živeo po srpskim logorima oko Drine (1810.
“ „Na Omira“, kaže on drugom prilikom, „čovek se jednako seća kad ih čita“; „sve je kao u Omiru“, kaže dalje; ili, 1827: „od Omirovih spevova naovamo nema u celoj Evropi
da jaše konja i da nosi koplje. Garevica je izmišljena planina. A okratko, s goricom jednako, tj. a okratko i zeleno kao gora. Da me živa moja želja mine, tj. da ispunim želju. Od mene se oženiti nećeš, tj.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I to će ti se zdesiti... Kako li mnogi s ovoga sveta S nevidom, zli i dobri Jednako propadaju; Mudrice i suklate, Boljari i bogalji nebogi. Spomeni se hudniče, što si sobom!
A zemlja, te zemlja: cipom jednako stoji; Sunce je svu sjajući optiče i pak do svoga mu hatara dotiče na meru izlaznu, udilj tako, jednim okretom!
Znamo te jasnu i svetlu kano sunce, sjajnu jednako na zle i na dobre ljude. Znamo te hubavu kako lunu i dobru; u naših bednih noći svetli nam.
« Krome sviju, jedan je finik nadvisio drveta svojim uzrastom: List mu je svrha beo, a grane uprave od sred stabla jednako mu do vrha skupljene ošiljasto stoje. Ozdo, ko korav je i hrapav; grane mu usukate, — Vrlo ga je mučno pokrasti.
Ne znam ako i po redu stojeći Jedni za drugima, I onim iz daljeg jednako dostiže prosvetljivanje, Il' mu daljni od prednjih se S merom sjakaju?
Malo posle toga, glad golem nasta po svoj zemlji: ima do sedam godina što jednako drža. Nesta mu braći hrane u Hanamskoj zemlji.
« (Sotom ukazuje kako je vrla izdavna nepresahuća ona voda: blizu dve hiljade godina otkad jednako traje; do Hristovo dobi studenu i lepu vodu imadijaše u sebi izobilno)... »Što govoriš to ženo, da ja nejmam ni črpala?
Druge jeretike jednako su progonili i proklinjali ih. Od ono dobine, šezdeset peti papa započe žeći i izmetati iz crkve pravoslavne knjige,
I na što li ove besede izlaze? Kade koja zloba i pizma karimna jednako useli se među ljude, i među sveštenici, onda duhovni korab, sveta crkva, golemu bedu pati i potaplja se.
A to, jecati i uzdihivati plačući a uzalud stajati, — slaba je hvajda! Nego, dede svi udundar jednako navalom izlazite ovamo na mejdan, te se bijte vičući.
Ama po dogovoru i obojica okrut — spravu za uzimanje grada, kako će bedene sa suha i s vode sobarati, jednako hićnjom prigotovljahu.
po moru svoje čunove naređivahu tuštene da bi zajedno s Persi morem u jedno dobi i jednim časom grohnuli svi pod grad jednako po moru i po suhu.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Paši već pomalo dosadno. — Opet menjaju čibuke i donose druge kafe, a Zamfir jednako ćuti. Paša već unemiren. — Što si ćutiš, čorbadži-Zamfir?!... — Pa... pitaj me, pašo, pa će si zborim!
ne nosi, jer je izišao iz mode — potrpa na sebe sve njene adiđare, pa se ogleda na velikom ogledalu i hoda po sobi... jednako namešta tu sobicu po svojoj volji i sedi u njoj kad god ugrabi priliku da se iskrade od očiju ukućana...
— Leleee!— uzviknu tetka Taska kad joj rekoše kako stoji s njihovom Zonom, kojoj je ona još jednako redovno donosila, kad god bi im došla, badema i rokčića, smatrajući je još za dete. — Leleee!
Ali jednako ide kud god ga noge nose, i tek kad natrapa na Pašin Čair, i kad jedini obitnici pašačairski, preplašeni od narušitelja
li što, primetio je, i nepitan, zajedljivi kolega i zemljak njegov, pan Cibulka; da, pan Franćišek i sad komponuje, i to jednako komponuje sodu s vinom, i da mu je ta kompozicija još ponajbolja!...
A kako i ne bi kad mu se cele nedelje od teškog derta nije mililo ni da sedi a kamoli da radi u dućanu, jer mu je jednako bila u pameti Zona i njeno ponašanje, i onaj tunjavi Manulać, kojega je toliko gledala Zona.
I da Manulać nije bio onakav kakav je, da nije jednako čuvao dućan i sedeo pred dućanom i s ocem se razgovarao, Mane bi ga ma kako izazvao — kako je ljut bio na njega — i
“ koje mu jednako brujahu u ušima kao najmilija pesma majskog slavuja!... I već odmah ga nije držalo mesto: dosadno mu bilo u dućanu, i
Celoga dana je samo na to mislio, i jednako mu u pameti zujale i zvonile Vaskine reči: „Pozdravila ti se Zone!“ I zato nije ni čudo što nije uz put primetio
Samo jedna slika mu je lebdela pred očima, samo jedan pozdrav mu se jednako ponavljao u ušima, i on ga jednako šapatom izgovarao... I to je ohrabrilo Manču.
Samo jedna slika mu je lebdela pred očima, samo jedan pozdrav mu se jednako ponavljao u ušima, i on ga jednako šapatom izgovarao... I to je ohrabrilo Manču. i prvi put kad prođe Vaska kraj dućana, a on bio sam, zovnu je.
Bre, bre, bre, bre! — čudi se Jordan i jednako se šeta uzduž i popreko po sobi, poglêda svoga sinčića, vrti glavom i jednako pušta uzvike: Bre, bre, bre, bre!