Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
« Ali što je delovodnik i glavnu knjigu vodio čisto — to je za priču. Svako pismo mora biti tako jednačito, tako ravno, kao pod lenjirom.
Po plavu nebu snovahu tamo i amo, neverovatnom brzinom, neki veliki nepoznati mi predmeti, mašući snažno jednačito velikim i dugim krilima. Opazih na njima ljude. Okretoh se još jedared, pa se trgoh.
viju se po njoj rojevi pčela radenica, fijuču kose i cakiću belegije po ljutu čeliku, a kosači se previli i sagli pa jednačito i odmereno razmahuju i seku meku i sočnu travu, čiji te miris zanosi i opija, te ne možeš sit da ga se nadišeš.
Njemu dođe neobično milo ovo jednačito zveckanje u raznim tonovima, koje se još iz daljine slivaše u jedan odmereni takt: tres... tres — tres...
čuvaše nežna roditeljska ruka, čini mu se da je još tada jedared ovako isto ležao, a iz daljine se čulo ovo isto zanosno jednačito zveckanje: tres — tres... tres — tres... Pretvori se sav u uho, a u očima sija živi plamen nenadne sreće.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ponoć je. Svetlo i zvezdano nebo je očekujući nemo. Sveži povetarac brzo pronosi ravnomerno, jednačito hrkanje zdravog vojnika, koji je zaspao čim se spusti na zemlju i koga je umirilo razmišljanje o onome što se očekuje.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Narod gospoda, korača, preskače preko potočića, jendeka i vrzina... Đurica to isto čini, ne prestajući zvoniti jednačito i snažno, ali ga taj jednačiti zvon sugestuje, odvaja ga od svega što se vidi i čuje i prenosi ga u bes krajne
mlađanih i veselih igrača; diže se prah pod lakim nogama, koje u taktu trupkaju; zveckaju ogrlice i đerdani; a ćemane jednačito i veselo cilika...
Sad su već plastovi zdenuti, a u Miloševoj livadi podigla se zelena otava. Po njoj se poređali mladi kosači, pa jednačito, kao po komandi, izmahuju oštrim kosama i seku zelenu sočnu travu.
Gle, šušti i bruji tu ta planina, nosi se šum njen jednačito i tiho, slažući se u divlju, neobičnu svojevoljnu melodiju... Čuje se jednačito i odmereno njihanje bukovih grana, bruji i
Čuje se jednačito i odmereno njihanje bukovih grana, bruji i tutnji ponosito rašće, šapće i dršće plašljiva breza i jasika...
Samo proleću kao iskre, ponesene besnim vetrom.... U temenu nešto igra jednačito, brzo po taktu... igra i udara kao damari... U ušima šum ... i tamo šušti, udara, pišti...