Jakšić, Đura - PROZA
Ćesarskim đeneralima potkazivahu Madžare, a madžarskim nasilnicima izdavahu Srbe, te ih tako i jedni i drugi smatrahu za mirne stanovnike i verne saveznike.
Obradović, Dositej - BASNE
” — kaže im Albanez. — „Vala i jesi i bićeš”, — odgovore drugi, smejući se. Kažu za dva prosjaka da su se pred jedni vrati inatila ko će od njih pre iskati.
sebe u komšiluku mrze, to po najvećoj časti proishodi iz toga što su neki grečeskoga i neki rimskoga zakona, i nariču jedni druge s kojekakvi ružni i prezritelni imenami; prvi ftore zovu ili „Šokci”, ili „Bunjevci”, il' „Rimci”, ili „Latini”,
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ko u jednačinu, zagledani u rezu, majmuni češu temena i stomake. Šta to, i kad su budni, i kad spavaju, jedni drugima, u vrevi i graji, dokazuju i osporavaju zeleni i crveni papagaji?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
u Beograd, koji i svoju porezu troškovima doda i buruntiju napiše po koliko na jednu oženjenu glavu dolazi, i tako jedni̓ puta dođe na mešćemsku glavu po sto a katkad i više groša o Mitrovu-dnu i o Đurđevu—dnu.
dimove — u nebo oprli — od deset kuća, pak se okrete na one Turke, izvrati kožu i povika: ,,Vi jedne kesedžije, vi jedni buntovnici svoga cara, vi ste vašega vezira ubili, vi srpske knezove isekoste, i mene car poslao da narod sklonim da
Kad blizu budemo, pozdravimo jedni druge srećnim putem. Zapita nas Živković: „Ako Bog da?” Kažemo da hoćemo u nemačku Oršavu.
A i od Bosne dolaze glasovi, da će letos velika sila udariti na nas, a šabačka nahija zbrkala se: jedini s nama, a jedni s Turcima.
kolima ide, kažem: da se vrati natrag, i koga sretne neka vraća i neka begaju natrag u velike planine, jerbo su Turci, jedni od Beograda a drugi od Šapca, Savu u̓vatili i od Cesarije put presekli, i koji pođe upašće u Turke.
Rano ustanemo. I ̓odam nekoliko dana i danju i noću u nedoumeniju. Turke vidim, a topove čujem, kako turski topovi, jedni od Smedereva i Beograda do Kolubare, a drugi od Šapca i ušća u Savu reke Vukodraži, glas topovski glasom glasu
Vidim i dimove od zapaljeni̓ selski̓ kuća: jedni od Šapca a drugi od Beograda u nebu se sastaju, u vedru danu oblak načinili, i za svakoga Srbina koji čuje i vidi
mene arambaša poseći; vratim se oko brda, dođem kući, al̓ to velika gromila oružati̓ ljudi, duge puške o šljivama vise, jedni sede, drugi ̓odaju. jedan sedi te ga momak češlja, veliki perčin, sve mu se prsi sijaju.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Malo posle a stade vrisak dece u školi; prut samo puca, a učitelj se dere: — Obešenjaci! Magarci jedni Zar da mi živinu pomorite! Štrangovi jedni!
Magarci jedni Zar da mi živinu pomorite! Štrangovi jedni! — More ne udri tu decu — viknu nekoliko puta Sima, i žao mu beše đaka što ih učitelj onako dušmanski mlati, pa opuči
Kad ljudi to čuše, sve udari u pljesak i u smeh. — A zato li su međer goveda rikala! — vikahu jedni. — Kaki si ti to momak? Uplašio se od gazda-Rake i roge! — pod smevahu se drugi onome...
Stuknuše deca natrag, a pop Vujica ih samo kao malo prekore: — Što se tiče na priliku, tako li vi moju kapu, đavoli jedni, a?... — Pa ode u sobu učiteljevu. U sobi učiteljevoj stoji na jednoj grdnoj pečurci već napunjena jeina.
Žene se prestraviše, deca izjazbiše. A ljudi kao ludi, jedni veruju, drugi se smeju i podsmevaju. Neki đavolani rekoše da su oni viđali dosta takih zveraka po vašarima i da to
— reče Srdan. — Da čuvamo sami! — viče Ćebo. — Aja!... Da razvalimo ovu! — uzvikuje Đilas. — Nećemo! — viču jedni. — Hoćemo! — deru se drugi. — Polako, ljudi, narode, braćo! — stišava ih kmet. — Šta polako?
— Šta polako? — diči čiča Mirko, i sav se zapurio. — U ovu ugarak! Drugu gradi! — Gradi je sam! — dovikuju mu jedni. — Kakav ugarak? — Prvo veli čiča Mirko! — deru se drugi. — Ama, ljudi, braćo!... — stišava ih kmet.
— učini Purko, pa i nehotice opali pištolj. Osuše se puške i s jedne i s druge strane. Digoše viku i jedni i drugi. Samo se čuje: — Drž' se, Purko! — Ha, pas nijedan! — Ovamo, ljudi, izgibosmo! — Ne dajte, krv leže!
Dučić, Jovan - PESME
U luci purpurna jedrila široka, Celo more pline posuto u cveću. Carski vitezovi, kneževi gospari, Jedni prema drugim, kad se muklo začu Plašljiva reč Kneza; i mladi i stari Svi drže poglede na carevom maču.
dizale se u svrdlu nad žitom, i kao sjajne žice prolazili su njini glasovi kroz vazduh pun purpurne prašine i žagora. Jedni su hteli konopac da bi im ozdravio bolesnik, drugi da bi imali hleba, treći da mu stada ne satre pomor, a četvrti da
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— vrti gospodin popa glavom. — Vi’š, molim te! A-a-a! vrag im babi! Ako je Iroš, baš se iroški i vladao! A, obešenjaci jedni!... No, ništa, ništa; šta je, tu je! Moglo je biti i gore! — izvinjava gospodin popa svoje ovčice. — He, he... deca...
»Sram vas bilo, bećari jedni, grdila bi ih ona tada, nemate ni srca ni duše! A šta vam radi da ga sekirate tako!? Jao, naopako, a kaka ste u drugom
Kulja svet iz crkve; puna crkvena porta. Prolaze jedni mimo drugih, pozdravljaju se, mere se od glave do pete, tako da nijedna sitnica neće ostati neopažena, a naročito što
šta da se zgotovi za ručak; ljudi o poljskim radovima i o raznim lopovlucima pudarskim; a mladi momci i devojke prolaze jedni pored drugih, ali ne govore ništa nego se samo poglédaju kradom ispod očiju, samo se poglédaju, ali ti pogledi mnogo
Dakle, k’o što sam rekla i kazala, čim je novi učitelj doš’o, odmah su ga saletili i jedni i drugi. Jedan ga dočep’o za rukav, pa ga vuče na ručak; a drugi za drugi rukav i kragn, pa ga vuče na jauzn i večeru.
A oni i jedni i drugi udri fali svaki svoju,... a on se samo okreće čas jednoj, čas drugoj. Mladić, naravno, ima oči pa probira i
Znadu to i gospoda pope. Zar mislite, nisu oni k’o, na priliku, jedni pametni i učevni ljudi, obišli sve, pa jedva u zlo doba našli kod Pere Tocilova?
onaj bojtar iz budžaka, jedan tankih podužih brkova, prava ruina, koga sad prvi put i primetiše gosti, — ’oćete k’o jedni putnici da znate šta će to, biti u nedelju kod nas ovdekana. E, pa ja ću vam, molim lepo, moći to ješplicirati.
— Uf, uf, uf! Al’ kako nisi pozn’o da je veći zub? — A kako i da poznam! I tu su mi doskočili, obešenjaci jedni! Ja sam mali zub zavio u veliko parče papira, a oni su zavili veliki zub u malo parče papira! E, ko, đavo da pozna!..
— A sve to, — završi tetka Makra, — vik’o jedni učeni ljudi, k’o na priliku gospodin parok, možete se uveriti da nije nikakva varancija, jerbo možete u grundupu sve da
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
To su doista zaškoljice, no ima od tog još nešto više. Mica lepa, Alka lepa. Jedni uzdižu jednu, drugi drugu. Lepa je i jedna i druga, samo je Mica koketnija, jer obično su crnopuraste koketnije od
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Moj muž se dosta odužio; neka ide ko se nije odužio, to bi bilo pravo. — Odužuju se jedni isti, i jedni isti se ne odužuju, odgovori joj Jurišić. — Videćemo.
— Moj muž se dosta odužio; neka ide ko se nije odužio, to bi bilo pravo. — Odužuju se jedni isti, i jedni isti se ne odužuju, odgovori joj Jurišić. — Videćemo. i nešto kao neki skriven, mračan greh, sinu u njenim očima.
i eto danas, sve sam činio... Ali neka svaki da koliko ja... Svi se izvlače. Zašto ja i ti večito sve samo mi, jedni isti. — Ja ti rekoh što sam imao, to je sve. I Jurišić namršten i ljut uđe u svoj šator.
Afrika
Stazama se opojno širi miris jasmina, što je ovde miris beloga cveta kafe. Dok jedni rasadnici kafe već zru, drugi tek cvetaju. Kao mirtin cvet, nežan i providan, cvet kafe dršće u zapaljenom predvečerju.
Donose mi tronožac da sednem. Dokle god kralj govori, ostaci njegovih zuba udaraju jedni o druge. On za vreme dok razgovara sa mnom izdaje i druge zapovesti: upravlja svojom kraljevinom.
Međ crnima, oni su potpuno odvojeni jedni od drugih. Postoji čovečanstvo ljudi, i postoji čovečanstvo žena. Ta dva čovečanstva, savršeno različita jedno od
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Zašto da, danima, mesecima, čekaju? Papiri su im u redu. Volkov je vikao; da papire i Austrijanci imaju. Papiri jedni druge potiru. I sa urednim papirima može se završiti, u arestu!
je naslutio, šta će Petar imati da čuje, o tastu, Pavle je nekoliko puta, pri tom povijanju deteta, mrmljao, nežno, kako jedni Isakoviči umiru, ali se drugi rađaju. I tako se nastavljaju, večno.
Teodosije - ŽITIJA
uvek uveseljavani, rekao bih, žudnjom za Bogom uzdizani visoko sa zemlje, mnogo bogatijim od bogatih smatrali su se. Jedni stanovahu u raselinama stena i u pećinama zemlje, i na morskoj steni kao ptice savivši gnezdo seđahu, kišom i vetrima
Hrana je njihova bila po mogućstvu, kako čija, jedni malo hleba n retko uzimahu, a drugi plodovima drveća i rastinjem bilja divljega potrebu zadovoljavahu.
A velmože arimade, videći veliku ljubav sultanovu prema svetome, tiskahu se, jedni da se dotaknu njegovih ruku, a drugi da se dotaknu njegove mandije, govoreći: — Tako ljubazan hrišćanin ppe ovoga ne
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Usled migracija Srbi i Hrvati su se tako izmešali i jedni u druge tako upleli da je danas nemogućno odeliti ih, čak i sa geografskog gledišta.
i plemenite pokrete; utiču zarazno na okolinu i na ljude manje jakog temperamenta: silinom jedne povuku, druge ućutkaju. Jedni „pravedni kao Bog“, drugi mogu mrzeti usijanom mržnjom, jarost može dospeti do belog usijanja, a ovi su glavni nosioci i
To je niz veseljâ, obeda i poseta, i tom prilikom daju jedni drugima mnoštvo poklona koji ih urnišu. Ove su navike čudna suprotnost vrlo ozbiljnim navikama kod pravoslavnih, čiji
I najmanje se pojedinosti tu jasno izdvajaju. Ljudi zbiveni po ovim malim ćelijama bliži su jedni drugima nego po ostalim dinarskim krajevima: njihove su veze raznovrsnije i mnogobrojnije.
I kod katolika kao i kod pravoslavnih je bila vrlo znatna verska snošljivost. U srednjem veku su mirno živeli jedni pored drugih.
I jedni i drugi su osnovali veliki broj društava za plovidbu i trgovinu, novčanih zavoda itd. Otpočelo se sa iskorišćavanjem vod
Među ovim poslovenjenim Aromunima jedni govore pored slovenskog još i aromunski, drugi govore samo slovenski, ali su i kod jednih i drugih način života i
Ima još i drugih crta zajedničkih kod kosovskog stanovništva i kod starog stanovništva Šumadije i Podrinja. Tako i jedni i drugi imaju ista narodna nazvanja za pojedine i najsitnije delove na plugu, na kolima i na drugim zemljoradničkim
Doskora su poislamljeni Kokaji i Kokalevići u Lazaropolju koji su ostali pravoslavni održavali srdačne veze i jedni drugima dolazili o velikdanima i svadbama.
Nije bilo sredstava koje nije upotrebljeno da se Južni Sloveni razjedine — dіvіde et іmpera — da se stave jedni protiv drugih, a najviše upotrebljeno oružje u ovu svrhu bila je vera.
U toku borbe za usvajanje srpsko-hrvatskog jezika za književni jezik jedni su bili uz ovaj pokret, dok su ga drugi napadali, pod izgovorom da je latinski jezik jezik plemstva.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
U svih prolaznika uz put Trišo se propita nisu li negdje susreli džak s mačkom, ali i tu je bio loše sreće. Jedni trkom pobjegoše od njega misleći da je mlinar lud, neki ispričaše da su susreli po nekog mačka, ali bez džaka, a drugi,
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
onaj se igra svojom glavom Hitne je u vazduh I dočeka je na kažiprst Ili je uopšte ne dočeka Niko se ne odmara JURKE Jedni odgrizu drugima Ruku ili nogu ili bilo šta Stave to među zube Potrče što brže mogu U zemlju to zakopaju Drugi se
mu iznutra obigra Glavni je Neko uđe bez kucanja Uđe nekome na jedno uvo I ne iziđe mu na drugo Pečen je PEPELA Jedni su noći drugi zvezde Svaka noć zapali svoju zvezdu I igra crnu igru oko nje Sve dok joj zvezda ne izgori Noći se
se na mesto igre Nigde zmije ni trave ni parčadi belutka Nigde ničeg daleko u krugu Zgledali se osmehnuli I namignuli jedni drugima SAN BELUTKA Ruka se iz zemlje javila U vazduh hitnula belutak Gde je belutak Na zemlju se nije vratio Na nebo
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
s nama, smejala se, na izletima čak i jedrila, za vreme pismenih slala ceduljice s gotovim računima i mi smo se hvalili jedni drugima za vreme odmora kad bi u WC-u pušili po jednu, ali nijedan od nas nije uspeo da je poljubi, niti je to pokušao.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Malo nas je, nek’ dođe još kogod. Čamča pozove još dva gospodara, purđera, i sad pitaju se šta će igrati. Jedni su za „friše fire“, a drugi su za „punišaka”. Slože se za poslednje. I kafa se donese.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Na Kosovu, takođe u mladu nedelju, pre sunca, dete metnu na lopatu, „pa ga tri puta obnesu oko kuće, jedni vukuć lopatu, a drugi držeći dete i govoreći: ’Baci leskovo, uzmi drenovo!
¹⁷ Zabranjeno je malo dete udariti metlom. U visočkoj nahiji kažu da „ne valja muško (dete) udariti metlom: jedni kažu da neće rasti, a drugi da će ga zamesti zverad“.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Dokazivali smo nepotrebno jedni drugima da se u vreme dok Pariz nije imao ni kanalizacije po našim srednjovekovnim dvorovima jelo zlatnim kašikama i
Lunjali smo neko vreme ulicama prateći jedni druge, u stvari, bilo nas je strah da ostanemo sami te noći u kojoj smo najzad postali odrasli — neopozivo pomireni sa
Plašili smo se za našu malu sestru i pitali jedni druge šta će najpre učiniti kada se posle dva dana i dve noći vožnje nađe na stanici Gare de Lyon. Kuda li će krenuti?
Njen Francuz se zvao Marsel. Pomažući jedni drugima, a svi zajedno Andrei, popeli smo se na zemljani zid tekije i ostali na njemu, ustežući se da zakoračimo u tamni
Mesec su povremeno zaklanjali oblaci, pa se tekija pretvarala u veliki mračni bedem. Ispod nje su se krovovi naslanjali jedni na druge i tako lagano klizili prema reci i gradu na dnu kazana.
svojim najsvečanijim odelima, mladići su stajali uz samu ivicu te parketirane pustoši, odmeravajući sa neprijateljstvom jedni druge. Njihove preterano usjajene cipele i posuđene kravate odavale su pažljivo skrivano siromaštvo.
Što se svečani dan primicao, ljudi u trolejbusu su se učtivije ophodili jedni prema drugima. Nije više bilo svađa, a sve je više sitniša ostajalo u Lukinom džepu, jer su nacvrcani putnici
Zastide se što je toliko proračunat da misli samo na karijeru, dok su se svi drugi trudili da ulepšaju jedni drugima noć koja stiže. Dva sata kasnije u trolejbus uguraše olupani kontrabas.
bedemi, grmljavina i udaljeni tutanj koji se nadima u sumraku režeći svojim svetlima i otrovnim parama; sve su dalje jedni od drugih, a između njih na kraju izleta ona umorna rečenica-rampa, kazana sa uzdahom punim dosade: »Ružo, molim vas,
Matavulj, Simo - USKOK
Igra je dugo trajala, pa se nadigrani podvrgoše različitijem kaznama: jedni se moradoše ogariti, druge pobjednici brijahu iverovima, njeki su morali lajati, njeki skakati na jednoj nozi, na njekima
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Detinjstvo, kao zanos u igri, kao moć domišljanja i nadograđivanja stvarnosti, zanimalo je mnoge pisce: jedni su ga prizivali, drugi opevali, ili opisivali; Ćopić kroza nj gleda.
kad je na pozornicu stupao jedan novi književni naraštaj, koji će u velikoj meri obeležiti našu posleratnu književnost. Jedni mladi, drugi ne sasvim mladi, stizali smo sa svih strana, sami sebi nestvarni i nejasni, zaglušeni lomom koji se u
Čak i onda kada shvatimo da u svetu čudesa nema, da su zakoni bitisanja svuda jedni i isti, zov tih dalekih, nestvarnih prostranstava ne prestaje da nas ispunjava milinom i teskobom.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
O vrednosti ove zbirke postoje razna mišljenja: dok jedni, kao na primer Jagić, tvrde da je to slab i nesiguran posao, pun neveština i nedoslednosti, dotle drugi, kao na primer
Novo je što mesto viteza iz prošlosti dolaze ljudi iz sadašnjosti, ali i jedni i drugi osećaju i govore isto. Karakteristično je da se pisac obraća ženi, Srpkinji, »srpskoj devi« i »rodoljubici«
Oni su, pored svih ličnih razlika, jako ličili jedni na druge i sačinjavali jednu idejno-književnu celinu. Danas nije više taj slučaj.
Milićević, Vuk - Bespuće
Pomoli se gomila Ličana, zbrkana, nespretna, šarena; jedni još u gaćama i opancima, s crvenim kapicama na glavi, vukući vreće svojih stvari i drvene male sanduke; drugi, sa
Već su mogli da spaze mnoštvo ljudi koji dižu graju, usijecajući put u brdo; jedni valjaju kamenje i slažu ga na putu, drugi udaraju gvožđe u tvrdu stijenu i udarci bata odjekuju u uvali; vidi se četica
Radičević, Branko - PESME
“ Tako putnik tuži, poje, Pa goricom dalje iti, Al' kraj puta dvori stoje, dvori jedni ponositi. Iti putnik, nuto sreće! Već da prođe pored dvora, Kad al' ozgo krasno cveće Savi s' na nj'ga sa prozora.
Al' nijedan ne veli kolika, Samo kažu da ta sveta vreća Od naši je bila mlogo veća, Još predivo neko čudnovato, Jedni gvožđe, jedni vele zlato, Ali ništa, bilo makar kako, Moralo je biti zdravo jako, Jer u vreći odozdo do gore Sama
ne veli kolika, Samo kažu da ta sveta vreća Od naši je bila mlogo veća, Još predivo neko čudnovato, Jedni gvožđe, jedni vele zlato, Ali ništa, bilo makar kako, Moralo je biti zdravo jako, Jer u vreći odozdo do gore Sama brda, vrleti
Kraj reke beu jedni dvori tude, Na dvorim ništa čemu s' ljudi čude; U dvori tude na dušeka meka, On pade, tužan, skoro van sebeka; Al'
8. Ala, braco, samo gledni, Nije l' tako kâ sam rekâ: Sve ka vrati gledi jedni, Nije l' kanda koga čeka; A to ko će drugo biti Nego kakav kicoš viti? 9.
i nenaljubljena, Samo, kažu, negde u senjaku Da se dala željnome junaku Pre svatova kad se sukobiše, I to dvaput, jedni kažu više; Al' kako je za ljubu uzeo, Odma drugu Mejo poželeo.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Naši su to, ej, Grmečlije! — ubaci neko s ponosom. — Kakvi naši? Banda! Dabogda svi izginuli, izdaj nici jedni! — Ma kako možeš tako govoriti? — začudi se Perajica i sav se zgrči u licu. — Nije to lijepo čuti ni u šali.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Na kapiji, širom otvorenoj, zbili se bili prolaznici i gledali; svirači podvojeni, jedni unutra kod sofre, a drugi u dvorištu, svirali su, a sproću njih, uza zid, sedele su im Ciganke s decom, uživajući u
Kostić, Laza - PESME
odnese, da zvezdanu kadi Nogu njegovom i njinom bogu: — Tako mene zvuci lome u živome srcu mome, iz nedara da ga nose, jedni mame, drugi prose, jedni prete, drugi tuže; — »Oj, davori, jadni sluše, »bela vilo, oj davori, »od kud zvuci, zbori,
Nogu njegovom i njinom bogu: — Tako mene zvuci lome u živome srcu mome, iz nedara da ga nose, jedni mame, drugi prose, jedni prete, drugi tuže; — »Oj, davori, jadni sluše, »bela vilo, oj davori, »od kud zvuci, zbori, zbori!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
žene stoku muzu, jedne mleko razlivaju, jedne skorup skidaju, jedne sir sire, jedne maslo tope; tu se načini i kozara, jedni seku, jedni mere, jedni novce primaju, ljudi rade, selo čitavo. Onda mu reče anđeo: — Eto ti što si želeo.
jedne mleko razlivaju, jedne skorup skidaju, jedne sir sire, jedne maslo tope; tu se načini i kozara, jedni seku, jedni mere, jedni novce primaju, ljudi rade, selo čitavo. Onda mu reče anđeo: — Eto ti što si želeo.
razlivaju, jedne skorup skidaju, jedne sir sire, jedne maslo tope; tu se načini i kozara, jedni seku, jedni mere, jedni novce primaju, ljudi rade, selo čitavo. Onda mu reče anđeo: — Eto ti što si želeo.
Tada se car dohvati za bradu i obrnuvši se svojoj gospodi zapita ih: — Pogodite koliko valja moja brada? Kad jedni stanu govoriti ovoliko, drugi onoliko, onda đevojka odgovori svijema da nisu pogodili, pak reče: — Careva brada valja
ĐEVOJKA, UDOVICA I PUŠTENICA Bio čoek neoženjen, pa ga jedni nudili đevojkom, drugi udovicom, treći puštenicom. Sad on nije znao koju će uzeti, jer su po sebi sve tri bile dobre i
Vidi spahija, pa onamo potrči pa se razviče: — Skitači jedni, ko vam je dao izum da tu pasete? Pa nastavi: — Ne čudim se Turčinu, jer je turska zemlja, niti Vlahu, jer je on naš
A ovi tako isto upitaju srdito ove poćernike: — Evo vatre, vi ste ga bez nas izjeli! Ne vjerujući jedni drugim, počnu se između sebe tako tući da su morali mnoge kući na nosilima odnijeti.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
nekog filma u koloru i u bojicama, gde ljudi uopšte ne bazaju bez veze ulicom, već neprestano stepuju i poklanjaju jedni drugim cveće i osmehe.
ne bi se muškarci, od kojih se svih tih večeri očekivalo da urade ono pred publikom, u znak protesta i sve, ljubili jedni s drugima kao šašavi, nego bi bili lepo oženjeni Francuskinjama ili Amerikankama i radili ono kao i sav ostali svet, u
imali sreće da se vama ne ispodogađaju lično, pa sad kažite vi meni: zar ne bi bio veći hepening da kod nas ljudi počnu jedni drugima da govore dobar dan i kako ste, i da vraćaju lovu koju su dužni; zamislite taj hepening da vam neko ustupi
— A zašto i da vas primaju? — mislim se ja. — Idioti jedni, ličite na dobro uvijene sarme, a iz vas bazdi dosada! Ne prođe ni minut a da ne opsujete ili ne skinete sako; kao,
Pred njim i njegovim frendovima nije bilo nikakvog drugog pića sem kofijanovića. Ćutali su i nešto dodavali jedni drugima ispod stola. Kao ukleti. Da, baš tako nekako.
I sad, kako se zezaju? Zovu jedni druge da vide kako su i šta rade, da se čuju preko žice. A njihove ćerke zovu neke nesrećne momke u koje su zaljubljene
Bila pa nije. Sedeo naš fizikalac iliti manuelac na merdevinama, mažnjavao pivčugu i gledao šta se okolo dešava. Jedni odlazili, drugi dolazili, a on stalno namešta stolice.
Tu počesmo da se grlimo i ljubimo, da skačemo i da se „slikamo“ u snegu, da trpamo jedni drugima grudve za vrat — koji je to bio provod!
To je bilo vreme, a ne kao danas! Svako u svom separeu! Separatisti jedni! — I kako je samo pokojni Lulence, odapeo!
to jest, moje rođene ćerke? Ona je, znači, buntovnik? Nju su, dakle, ocinkarili? Lepo su počeli, bogami, tasteri jedni, lepo, nema šta! Dobro će da prođu u životu! Pogledajte malo bolje Anči — moje rođeno dete!
Pa, valjda milioneri imaju više love od vas, mamlazi jedni činovnički pod platom! I sada naša Anči — buntovnik! Sistem: krstarica na „Aurora“, šta li? Pobuna vešanih? U redu.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Tek mislim da kad bi svi u svetu radili prosto na tome da se ima što više za jelo, bilo bi dosta za ceo svet. Ovako jedni kažu: mi hoćemo da jedemo najviše! a onda drugi kažu: mi ne smemo dati da pojedete što pripada nama!
I cvetovi kao da igraju pod letom pčela; kao da jedni dotrčavaju pod njih, da drugi u strahu i užasu beže. „Kakav mislim u sebi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
kopaj zemlju i bacaj gore! — reče Trailo. Iako umorni, gladni i žedni, vojnici zapeše da riju. Dok su jedni kopali, drugi su čučali, držeći u krilu granate i šrapnele.
I ta dobroćudna lica seljaka molila su se jednome Bogu, da bi, prizivajući toga istoga Boga, opet pucali jedni na druge. Sveštenik je dizao ruke nebu. Vojnici prikloniše glave tiho šapćući molitvu. — So svjatima u pokoj.
Srednji vozar ječi sa slomljenom nogom, a rudni vozar je odskočio u stranu. Dok su jedni raspredali ovu gužvu, drugi su otkačili zadnjak topa i trčećim korakom ga odvukli na svoje mesto.
Gađali smo tada tu rasplinutu gomilu ubrzanom paljbom, sa košenjem levo i desno. Neki su zaostajali, jedni padali, ali većina se rastezala, besomučno trčeći. Najednom se postaviše u jednu liniju.
,. Oni prilegoše. A otuda jure prednjaci i naleteše na njih. Jedna za prega se sruči na gomilu, ostali najahaše jedni na druge. Austrijanci pripucaše u tu gužvu i tada komandir viknu: „Vadi zatvarače!“ Dotle pamtim.
Pritrčavaju vojnici, i dižući ruke u znak čuđenja i groze, napuštaju ovu kuću smrti. Na podu, jedni preko drugih ležali su obezglavljeni i unakaženi leševi austrijskih vojnika uvaljani u duboku lokvu krvi.
— Dete moje, ne govori tako. Na kraju, svi ćemo mi izići pred lice Gospodnje. Neko ranije, neko docnije... Jedni se rađaju, drugi umiru. Ali, čedo moje, ne huli na Gospoda.
Ne želi niko da bude prvi. Onda stadoše u red, pogledajući jedni u druge kao da se ravnaju, samo da bi izbegli pogled narednikov. — Šta je ovo?
Otpočelo je odmah žurno ukrcavanje. Za vreme utovarivanja jurili su vozovi puni vojnika, jedni na severnu, a drugi na južnu stranu. — Ovo neko kao da ranžira kadril — veli poručnik Luka.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A drugi: bogat, krezubav, škart, zabušant, koji se pario kod kuće sa ostavljenim ženama. Jedni su išli u smrt – najbolji deo stanovništva – a drugi – koji su se bogatili na račun njihov – okretali su se još uvek na
Međutim, kad se raščulo da sam se vratio, nagrnu u kuću gomila mojih rođaka i Ilančana. Jedni tvrde da su pobratimi mog pokojnog strica, drugi da su sa Tomom drugovali od detinjstva, najzad, neke žene tvrde da sam
Trebalo je beogradskim opštinarima kupiti bolje cilindre, i reći im kakav se žaket oblači pre i kakav posle podne. Jedni će reći da ponavljam stare stvari, a drugi da sam socijalpatriota.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
“ Oko hotela gde sam odseo, posle ovih člančića po novinama, poče se okupljati svet. Stanu, gledaju, blenu, pa jedni odlaze, drugi dođu, i tako u svako doba stoji oko hotela velika rula, a kroz nju se motljaju prodavci listova i knjižica,
Koga sve tu nema! Neki su elegantno odeveni, sa cilinderom na glavi, neki opet podrpani i pocepani, jedni opet u nekakvim šarenim uniformama, sa sabljama o bedrici.
Tamo puno đaka, dece iz nižih škola i mladića iz viših. Jedni šetkaju tamo-amo i čitaju naglas svaki svoj predmet: ko istoriju, ko hemiju, ko veronauku, i tako dale.
— Eto puta, eto puta! — rugaju se gnevno oni uz vođa. — A ko li zna kud vodi, slepci jedni? Ne mogu svi zapovedati. On zna kud je bole i preče! Provaljujmo trnjak. Navališe provaljivati. — A jaoj!
da je predlog primljen u načelu da se uopšte ide u mehanu, i sad dođe pretres u pojedinostima: šta će se tamo piti? Jedni hoće vino i sodu. — Nećemo, — viču drugi — bole je pivo! — Ja iz principa ne pijem pivo! — veli jedan iz prve grupe.
— Dole s tom matorom rđom! — dreknu predsednik. — Dole s njim! — viču jedni. — Matora kukavica! — viču drugi. — Mesto da mlađe kuraži, a on još plaši narod! — viču treći.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Iz avlije te ugledaju goluždrava deca pa, i ne pitajući te, eto ti cele gomile. Jedni se penju na orah, drugi na karamanku, treći na ivovaču, šećerliju ili na kraljicu, vodenjaču, slatkaču ili na pozni
Taman neka veselnica podnese ustima i nagne, a đavolani opale kukuruzima i dignu larmu, ka' na kurjaka. Jedni se gađaju, drugi viču, treći zasmejavaju, a ona, jadnica, mora da ćuška glavu ili za rpu ili u komišinu...
Nije se ni čuditi: bio je neženjen momak.... Ima dve vrste zastarelih momaka. Jedni su od ranog doba navikli na čistotu i red; ona se postepeno tako urezivala u njihovo biće, u njihovu dušu, da je postala
čovek posmatranjem pojedinaca, ova celina, ove stotine ljudi, koje se otvoreno i pouzdano kreću napred, čine jak utisak. Jedni, gotovo vojničkim koracima, idu poljanom, drugi se penju uza stenje, treći silaze u jarugu, oni preskaču preko klada, ovi
Ljudi ga opkoliše, stadoše da ga tapkaju po ramenu; neki mu pružaju ruku da se rukuju, a jedni mu pilje u oči i smeju se.
Približi se grupi železničara, koji stajahu između šina u živom razgovoru. Jedni trčahu k telegrafu, a drugi k zgradi gde stoji rezervna lokomotiva. — Na sto tridesetom kilometru!
Bolesnik čuje kako jedni upadoše u ćelije manastirske, a drugi u kuhinju. Opet vrisak, smeh i neko potmulo gunđanje. To se, bez sumnje, javlja
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SEKULIĆ: O čemu da progovorimo? JEVREM: Pa dobro, kako to može da bude: jedna pendžeta i jedni 'erclovi pet stotina dinara? Da kažeš da je manje... SEKULIĆ: Pa što tako ne govoriš pa da se kao ljudi sporazumemo?
SRETA: Pa hoću, brate, da ti potpuno predstavim skupštinu. posle svakog značajnijeg govora mora da se larma. Jedni viču: „Tako je!” — drugi: „Nije!” Pa onda jedni viknu: „Ti si izdajnik! — a drugi: „Ti si lopov!
posle svakog značajnijeg govora mora da se larma. Jedni viču: „Tako je!” — drugi: „Nije!” Pa onda jedni viknu: „Ti si izdajnik! — a drugi: „Ti si lopov!
JEVREM: Šta viču? MLADEN: Tako, viču! JEVREM: Ama, šta viču, pobogu brate, šta viču? MLADEN: Svašta! Jedni viču: dole!... Drugi: gore! Jedni: ua! Drugi: živeo! SRETA: Odoh ja da vidim šta je to. JEVREM: 'Ajde, boga ti!
JEVREM: Ama, šta viču, pobogu brate, šta viču? MLADEN: Svašta! Jedni viču: dole!... Drugi: gore! Jedni: ua! Drugi: živeo! SRETA: Odoh ja da vidim šta je to. JEVREM: 'Ajde, boga ti! SRETA (odlazi).
JEVREM: Pa kako to: prebrojasmo, a ništa se ne zna? SPIRA: Ne možeš da mu uhvatiš kraj. Jedni vele: ti si izabran, drugi vele: nisi ti, nego Ivković. JEVREM: Ama, kako to jedni vele ovo, a drugi ono!
Jedni vele: ti si izabran, drugi vele: nisi ti, nego Ivković. JEVREM: Ama, kako to jedni vele ovo, a drugi ono! SPIRA: Eto, tako. Ne možeš da mu uhvatiš kraj, pa to ti je!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
svetu objavljeno i poznato, tako da nema toga ko to već ne zna, da su interesi vlasti i interesi naroda sasvim suprotni jedni drugima.
Pivar Santer.« Njegova uživanja kad je dopis stigao pa ga ćata čitao u mehani, ne beše nigde! Po selu se jedni vesele a drugi ljute, a među ovima i čiča Milisav.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
PRIKRIVANjE Da sačuva glavu glupu Svak je našo neku rupu: Jedni beže u Drlupu, Ćopić u Bosansku Krupu, A treći se obezbede Od nesreće i od bede Samo kad su na okupu.
Svak voli lovor, al na svoj način: Jedni kao znamen, drugi ko začin. Slava prolazi hirovito: Slavan beše car Hirohito, I njegova žena, u skupoj bundi ...
STRADANjE ŽIVOTINjA U tom svetu gde se na sve načine Ka moći i bogatstvu čovek propinje, Gde jedni žude hleb, drugi začine, U tom leglu bede i sirotinje, Na vašaru trke i otimačine Od ljudske ruke stradaju i životinje.
Rat i mir, život i umetnost, Zapad i Istok: Jaz svuda jednako dubok i podjednako širok. Kroz Povest jedni idu Andante, drugi Presto Al na kraju će svi stići na isto mesto!
Otidi u Tokio, u Boston, u Rim il u Ostende, Svud ćeš otkriti trag bar jednog Srbende. Jedni stigoše u Bihać, drugi u Užice A neki zalutaše u Lajpcig i u Lužice.
Rakić, Milan - PESME
O, kako će se zgranuti od čuda! Bednici jedni što nam ljubav krate, Naviknuti na otrcane fraze Kojima lažu svoje tašte maze Kasapski momci, kaplari i ćate!
Bednici jedni što nam ljubav krate! I zaječaće setne violine U svežu noć. I staće pesma ova. I kad, ko podsmeh na tu sreću taštu, Ves
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
u ljuta gvožđa poputani, te građahu principu brodove; tu od plača i ljute nevolje ne mili se uljesti čovjeku. Jedni sužnji bjehu prikovani u putima na velje brodove, te vozahu po moru brodove; tu ih letnje gorijaše sunce i davljahu kiše i
OBRAD Ada što je nego maštanije! Ja sam čuo od jednoga đeda, u Boku su jedni dohodili iz Talije, ili otkud drugo, na naš pazar isti izlazili, pa viknuli cijelu narodu: „Pogledajte onoga kokota!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Gle ti pezevenci i ćopeci jedni! I što je najgore, Sofka oseti kako se to: „pezevenci i ćopeci“ odnosilo na sve njih ovamo dole, a osobito na nju,
Cigani se ređali. Morali jedni druge da odmenjuju. A „slatka“ velika večera nikako da počne. Jednako su goreli i treštali ognjevi po kujni, ispred
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
No pošto ne bijahu po dvije odjelite strane, nego gdje se ko našao, bojahu se i jedni i drugi da ne ubijaju svoje, pa pucahu oprezno. Mišan punjaše svoju šešanicu iza krša i zvjeraše na sve strane.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
bila žena i imala brata, pa joj brat umro i ona za njim tako mnogo tužila i kukala da je bog pretvorio u ticu. Jedni kažu da se bratu dosadilo njeno kukanje i jaukanje, pa je on prokleo te se pretvorila u ticu, a jednu kažu da se bog na
MARKO KRALjEVIĆ Za smrt Marka Kraljevića različno se pripovijeda: jedni vele da ga je negdje u selu Rovinama ubio nekakav karavlaški vojvoda Mirčeta zlatnom strijelom u usta, kad su se Turci
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
III. ĐEVOJKA, UDOVICA I PUŠTENICA Bio čovek neoženjen, pa ga jedni nudili đevojkom, drugi udovicom, treći puštenicom.
žene stoku muzu, jedne mleko razlivaju, jedne skorup skidaju, jedne sir sire, jedne maslo tope; tu se načini i kozara, jedni seku, jedni mere, jedni novce primaju, ljudi rade, selo čitavo. Onda mu reče anđeo: „Eto ti što si želeo.
jedne mleko razlivaju, jedne skorup skidaju, jedne sir sire, jedne maslo tope; tu se načini i kozara, jedni seku, jedni mere, jedni novce primaju, ljudi rade, selo čitavo. Onda mu reče anđeo: „Eto ti što si želeo.
razlivaju, jedne skorup skidaju, jedne sir sire, jedne maslo tope; tu se načini i kozara, jedni seku, jedni mere, jedni novce primaju, ljudi rade, selo čitavo. Onda mu reče anđeo: „Eto ti što si želeo.
” Tada se car dohvati za bradu i obrnuvši se svojoj gospodi zapita ih: „Pogodite koliko valja moja brada?” Kad jedni stanu govoriti ovoliko drugi onoliko, onda đevojka odgovori svijema da nijesu pogodili, pak reče: „Careva brada valja
) 41. ĐEVOJKA, UDOVICA I PUŠTENICA. Bio čoek neoženjen, pa ga jedni nudili đevojkom, drugi udovicom, treći puštenicom.
Sastanu se jedan dan na obično mjesto starješine i glavar od jednoga mjesta koji je na moru školj, i stanu se koriti jedni drugoga, kako od njih nikad ne može biti mudar kao što u druga mjesta ima mudrijeh ljudi.
Sveti Sava - SABRANA DELA
bismo jedno bili svi, isto mudrujući, isto pomišljajući, koje jedan isti pastir napasa i vodi i kao neka zlatna veriga jedni za druge vezani, jedan drugoga držite se, i u jedno saudite se telo, (Ef.
(Jevr. 13, 17) No i jedan prema drugom jedinstvo i ljubav u miru čuvajući provedite, jedni druge raspaljujući srdačnom voljom, jedni druge utvrđujući, poučavajući moleći se, trpeći, razumevajući jedni druge na
13, 17) No i jedan prema drugom jedinstvo i ljubav u miru čuvajući provedite, jedni druge raspaljujući srdačnom voljom, jedni druge utvrđujući, poučavajući moleći se, trpeći, razumevajući jedni druge na podsticanje ljubavi i dobrih dela, i prosto
provedite, jedni druge raspaljujući srdačnom voljom, jedni druge utvrđujući, poučavajući moleći se, trpeći, razumevajući jedni druge na podsticanje ljubavi i dobrih dela, i prosto reći, na sve što je dobro, što je spasonosno, što je vrlina i što
Stanković, Borisav - JOVČA
Deda Jovčo! Ulazi Jovča. Deca ga vode. Igraju se s njim. Vitlaju ispred njega. Jedni ga spotiču, drugi mu prikačinju ostrag razne stvari što na putu nađu. DECA (vodeći ga): Hoćeš kod Vaske?...
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ščepaše ti me četvorica, povališe ti me i protegoše na klupu. Držeći me tako protegnuta kao volovsku kožu, jedni za ruke i za glavu, a drugi za noge, stade lupnja dvostruke kamdžije po goloj koži.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Prekovođani stigoše i svi jedanak zagrajaše, a tako isto manastirska čeljad s druge strane, te zaglušiše jedni druge. Bakonjin konj dva puta potonu, te malome ostajaše samo glava iznad vode. Diže se velika vika. — Spaste dite!...
— čudi se on. — Po svoj prilici ušli još s večera. I nije i’ bilo malo. Jedni su čistili ovdinak, a drugi čuvali na vozu, dokle smo mi jeglenisali u mađupnici.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
MI STIŽEMO PADOM Usijana avet stakla i betona Kruži nam nad glavom: trepte naši živci. Mi gledamo jedni u druge kao krivci. Leži gradski avgust na srcu kao tona. Ludi cvet nam bekstva već klija u nozi.
Ćosić, Dobrica - KORENI
se dugo s glasnom mržnjom pričalo, a ja se sve slabije vidim u dimu kazanica, odžaklija i dugih čekanja po vodenicama. Jedni pričaju da sam bio kaluđer u Manasiji, ukrao manastirsko zlato, nešto proćerdao a nešto Đorđe sklo— nio sebi, jer,
Aćim podrhtava i njiše se, tako se njiše i Đorđe, obojica se njišu zapletenih očiju, rogova sudarenih kao da su urasli jedni u druge, i kroz njih osećaju šta misle.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— odmahnu starica glavom. Tek sad se zavrte kolo! Bacao je Đavolak čičak, bacao, a ljudi su jedni druge već otvoreno pod čičak gurali, kikotali se. Gle, kako je Repati Rogatoga zajahao!
— nasmeja se Đavolak. Kako su se samo ljudi čerupali! Jedni drugima razbijali noseve i glave! Jedva da je u bolnicama bilo mesta za ranjenike, a tuče nisu prestajale.
Čitave su ulice izumirale. Jedino je mržnja bila živa. Rogati i repati mrzeli su jedni druge, a. još više one bez rogova i repova. S radošću u očima gurali su nove nesrećnike pod čičak, a Đavolak se smejao.
Šta tek da se kaže o dvoranima? Hodali su i hodali, dok im od gladi nisu zakrčala creva. Onda su jedni počeli da gunđaju, a drugi da se kradomice vraćaju svojim kućama.
Još jača groznica zatrese princeze kad car Peletin reče: — Koji me je đavo terao da tražim Zemlju Vetrova? Ali ni jedni ni drugi nisu hteli da odustanu od traženja, i, konačno, stigli su do 3emlje Vetrova.
— Tu se najlepše pliva! — rekli su jedni. — se najlepše spava! — odgovorili su drugi. — Tu se najlepše jaši na talasima!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Čak i od ljudi, činilo se. Jedni su mislili da je to zbog toga što ga je poočim, neki Strahinja Čupić, imućan seljak iz Salaša Noćajskoga u Mačvi, kad ga
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
O, kako će se zgranuti od čuda Bednici jedni što nam ljubav krate, Naviknuti na otrcane fraze, Kojima lažu svoje tašte maze Kasapski momci, kaplari, i ćate!
Bednici jedni što nam ljubav krate! I zaječaće setne violine U svežu noć, i staće pesma ova: I kad, k'o posmeh na tu sreću taštu, Ves
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Pa recimo dvanaest dana“, rekoše jedni, „petnaest“ rekoše drugi, a kad jedan od njih reče „dvadeset dana“ počeše svi da se smeju. „E pa čujte!
„I stvorovi prirode takve su harmonične celine, njihovi organi nalaze se u međusobnoj zavisnosti, bilo da jedni druge potpomažu u njihovom dejstvu, bilo da veliki razvitak jednih ide na račun drugih.
stvorene svaka za sebe, vide se jasno da su fosilni ostaci dveju neposredno uzastopnih formacija daleko srodniji jedni drugima no ostaci onih formacija koje leže razdaleko u njihovom uzastopnom redu.
Teškoće koje se pokazuju da se vrste i varijeteti odvoje jedni od drugih i postepene razlike koje se pokazuju u celim redovima organizama dovele su Lamarka na ideju o postepenoj
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
U ime onoga koji nas poziva na mir, oni nas vode u ratove. Mi svi ratujemo u ime njegovo, jedni protivu drugih. I Nemci za vezu s Bagdadom, i Rusi za Carigrad ili ni oni ne znaju zašta, i mi za more, i drugi za ovo
Otadžbina je i Pravda, i Uprava, i Sloboda i Sigurnost i Blagodet. I Pravda. A je li pravda kad se za tu otadžbinu jedni isti krvave nekoliko ratova, dok drugi iste te ratove iskorišćuju?
Bolje glavu da izgubiš, nego sekiracije ove na sebe da natovariš. U ratu smo, kaže, svi k’o braća rođena živeli i jedni s drugima parče peksimita delili, a sad se k’o žuti mravi među sobom satiremo.
Tada smo im mi otpočeli pretiti, a oni nam odgovoriše isto tako pretnjama. I kako smo bili tvrdoglavi i jedni i drugi, a puške nam behu o ramenima, mi ih poskidasmo jednovremeno, nesvesno, kao po komandi, i na nesreću i našu i
Tako su jedni to odricali, a drugi, naprotiv, zastupali mišljenje da je ono preduzeće od velike ekonomske važnosti i da će doprineti
Čim su ga ugledali saleteše ti ga oni da sedne, pa ga ponudiše peksimitom i konzervom što je još bilo ostalo, a onda jedni navališe da glasa u crvenu, a drugi u belu kutiju, pošto se pre toga svi složiše da i on ima pravo glasati.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Gotovo mahom se pobolješe. Jedni dobiju upalu porebrice, drugima se probudi reumatizam, a svi prokašljaše i promukoše. Žene su naočigled ružnjele i
I ko bi pravo znao dokle sežu jedni a gdje počinju drugi? Glas tog klavira, uz koji je baka prateći se sama pjevušila J' ai perdu mon Euridyce i Son tutta
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Opet je junad u kukuruzu — reče Đorđe i taman zausti da vikne dete, a u dvorište upadoše naoružani ljudi. Jedni držahu zapete pružene puške, a Drugi noževe. — Ćut! Da se niste makli!
— zapita Đurica, tražeći oko sebe kapu, osećajući da mu noge dršću od ovoga iznenadnoga glasa. — Jok, jedni će na Radovanovo selo i Brezovac, a drugi će ovamo. Ovi će se skupljati ispod Bukulje, ali mesto nije određeno.
— Okolo! Zaobilazi! — viču kmetovi, i gomile se dvoje : jedni trče uz brdo da obiđu provaliju, pa da opet slaze pred begunce, a drugi se vraćaju natrag da siđu k reci, pa da trče
I jedni i drugi viču iz glasa. Ova vika pomože beguncima. Pantovac jednako osluškivaše i odmeravaše uhom dokle se potera raste
Ostalo društvo zauzelo je druge vratnice, pa jedni čekaju ugovoreni znak da upadnu u kuću, a drugi da stoje na straži. Beše tiho letnje veče.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Čim mene ugledaše, skočiše na pantu, hoće kuću da sruše na me, a jedni kroz badžu da mi ne daju pobjeći, jedva sam živ umakao od njih. OČEV TRS Ono bio u staro doba starac i imao tri sina.
Tada se car dohvati za bradu i obrnuvši se svojoj gospodi zapita ih: — Pogodite, koliko valja moja brada? Kad jedni stanu govoriti ovoliko, drugi onoliko, onda đevojka odgovori svijema da nisu pogodili, pak reče: — Careva brada valja
To nekako doču iguman ispred vrata, pa zaviče: — Obješenjaci jedni, šta to pogađate? Dao bih ja i sve krave pa i volove manastirske, kad bi se moglo.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Naši pokreti i druge radnje služe očuvanju života i mada izgleda da smo potpuno nezavisni jedni od drugih, mi smo spojeni nevidljivim vezama.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Zato nije voleo ni Ruse ni Pruse, jer su i jedni i drugi bili predstavnici te sile. (U to vreme Nemci iz južnih krajeva nisu mnogo voleli Pruse).
Škoti i Srbi imaju mnogo čega zajedničkog i oduvek sam verovao da su i jedni i drugi pripadali istom plemenu. Čuo sam da su se škotski i srpski vojnici izvanredno dobro slagali na makedonskom
bili su prvi ljudi u Evropi koji su mi pomogli da zaboravim da je Evropa sačinjena od mnogo naroda koji su zazirali jedni od drugih.
Šta više, kolonisti su uživali da govore po malo srpskim jezikom. Jedni druge su zvali komšija. Srbi uopšte koriste tu reč kada govore prijateljski o Nemcima.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
mislio je Ivo Polić šetajući se ispod arkada. Gledao je muslimanski svet u prostoru hrama. Jedni se, u nešto blenući, odmaraju, neki stari hodža čita ljubokrvnoj deci iz Korana, drugi, u šarenim haljinama, kao sene
Kupe se pravovernici na molitvu. U hramu svetlost je blaža, bistrija. Obrnuti prema Meki, ljudi klanjaju: jedni položiše čela na zemlju, a drugi gledaju u svoje dlanove, kao da iz njih čitaju sudbinu.
Nigde kao ovde nisu tako sljubljeni život i smrt. Nigde kao ovde nisu tako verni jedni drugome: pravi druzi! Iza groblja ređaj u se vrtovi grčki, turski sa zatvorenim vratima, džamije ispred čijih česama
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Nema sumnje da i jedni i drugi čine osnov osobenoga ritma i, znatno više, osobene melodije i melodičnosti Matićeve. Ali dok se paralelizmima
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Tek vidiš, na žur ni rodbina ne dolazi; tri šolje za čaj dovoljno. Pa jedni vas izbegavaju, a drugi se prave čak da vas ne poznaju. Prošla sam ja to pa znam, a vi, – zdravlje, bože – videćete.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
No pošto je ona nasred sobe, i jedni i drugi prozori podjednako su od nje udaljeni, pa nije jasno zašto su jedni imenovani zamenicom oni (kao dalji), a drugi
No pošto je ona nasred sobe, i jedni i drugi prozori podjednako su od nje udaljeni, pa nije jasno zašto su jedni imenovani zamenicom oni (kao dalji), a drugi zamenicom ovi (kao bliži).
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
ne behu obični: ne luta sirotinja iz sela, niti obična raja iz nahije, no sve sami navikli na pečalbu Kolašinci. Jedni su mu čitavih petnaest dana brali grožđe po mnogobrojnim vinogradima i prenosili u krbljama na svojim jakim konjima, a
Svi, i Turci i Srbi. Pa im kadikad podviknem: „A, bre, krvnici jedni, koji vas nečastivi nagna da nam ostavite ovoliko prokletstvo da s najtežom mukom umiremo ne kao ljudi, no sve kao
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Javor« 1892. (HAJNE) Jest, mnogo su me mučili Na ovom svetu divnom, — Jedni sa svojom ljubavi, Drugi sa mržnjom kivnom.
Hleb su mi jedom kropili Na ovom svetu krasnom, — Jedni sa svojom ljubavi, Drugi sa mržnjom strasnom. Al’ ona, ona, što mi je Svu sreću ubila, Mrzila nije nikad me, —
Gde je koren tom imenu, Gde je izvor, gde je građa? To se pita i na to se Odgovara i nagađa. Jedni ’vako, drugi ’nako — I bez dobre volje nije — Al’ se vidi e se hoće Nešto treće da odbije.
Jedan pije jer je vesô, drugi pije jer je tužan. Neki piju da se biju, neki jer se bratit’ hoće; Jedni piju rad družine, drugi piju zbog samoće. Bilo jutro, podne, veče, — vino veli: sad je doba.
Eno se Srbi mire, Svi koje um i srce Ka jednom cilju vuče, — Al’ misle jedni ’vako, A drugi malo drukče. I to je valjda zato Da budu svetla lica Kad svane vidovdanska Petstoletnica.
Miljković, Branko - PESME
a ne smrtni sunce će proći i kroz naše oči neizmenjeno V Uzidali vas u zid nevidljivi i svi ste bili spremni da umrete jedni u drugima i bilo je tako zdravo čudna reko spasa tražili vas zalud u mračnome spletu onesvešćenih čula na granici vas
reko spasa VI Zvezdo crvena rano oblaka maramico krvi u noći zaključanoj crnim ključevima gde su mrtvaci sahranjeni jedni drugima pod čelom smrti pomnožena sa hiljadu grobova joj na kordunu oblaci su uzeli cvet vatre iz njihovih ruku koje
Krakov, Stanislav - KRILA
Tako je bilo sve do jutra. I zato kada se pojavilo sunce malo života uđe u njih I dok jedni iznureni, pospani potražiše na varljivoj toploti jesenjeg sunca, noćas ne nađenoga sna, i počivahu rastureni, razbacani
Petrović, Rastko - AFRIKA
Stazama se opojno širi miris jasmina, što je ovde miris beloga cveta kafe. Dok jedni rasadnici kafe već zru, drugi tek cvetaju. Kao mirtin cvet, nežan i providan, cvet kafe dršće u zapaljenom predvečerju.
Donose mi tronožac da sednem. Dokle god kralj govori, ostaci njegovih zuba udaraju jedni o druge. On za vreme dok razgovara sa mnom izdaje i druge zapovesti: upravlja svojom kraljevinom.
Međ crnima, oni su potpuno odvojeni jedni od drugih. Postoji čovečanstvo ljudi, i postoji čovečanstvo žena. Ta dva čovečanstva, savršeno različita jedno od
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
JANjA (iza bine): Taj vlažan pesak grći lopatom! Bacaj konopac!... Sad, Rade, sad! RADAK: Lopovi jedni! Vi’š kako rade kad je nasilu, Kad handžar seva više temena, Životu preteć, cepa vetrove; E, onda svega možeš
Radak, Vuk i Isak ostaju na vratima. GLAVAŠ: Pomoz bog, Turci! (Turci se uklanjaju u znak poštovanja i glade brade. Jedni govore: „Ožđeldum!...“ Drugi: „Čok selam!...“ Treći: „Selam aleć!...“) HASAN: Dobro ti bog dao!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Zar upališe Cerje? — Upališe, upališe, prokletnici prokleti! Na noć ga upališe. Izgibe narod, izgibe, izgibe. Jedni zašli, gospodine, te pale celo i seku što ufate, a drugi se nanizali oko sela kao čavke, pa koj navre da bega iz selo,
Zašto ćuti turska artiljerija? Da nije to kakva zabuna i pogreška? Da ne pucaju naši jedni na druge? Đeneral zapovedi da se svira prekidanje paljbe, te da se vidi šta je.
O ovom samoubistvu pok. majora Velimirovića govorilo se tada mnogo u našim vojničkim krugogovima. Jedni su krivili i osuđivali đenerala za preranu smrt jednoga valjanog oficira; drugi su zamerali pokojniku za njegovu suvišnu
Dok uslužni ruski oficiri potrčaše jedni za konjem, drugi se skupiše oko g. doktora i saletiše ga: — Ah, kakva nesreća, gospodin pukovnik (Rusi iz učtivosti
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Oko moje mišice narastali su zavoji. Ogrnuli su me najzad šinjelom. — A gde su se Bugari razbegli? — pita Mišić. — Jedni su pobegli na onu levu horizontalnu prečagu, ka Sivoj Steni, a drugi na desnu, prema Kočobeju.
Moji vojnici su bili podeljeni u dve grupe, i okrenuti leđima jedni drugima. Skrenuo sam naročitu pažnju onima koji su bili prema reci, da motre kad naiđu naši.
O njegovoj bolesti bilo je vazdan priča. Govorili su jedni da on autosugestijom izaziva temperaturu. I zato kada „Pozitiv“ prilegne, potporučnik Bora, zvani „Klinče“, umiruje
Vidite... Svi se oni mogu podeliti u tri grupe. Prvo, — komandir savi prste i onda pruži palac — jedni smatraju rat kao neko životno opredeljenje. Seljak na primer ore, seje njivu, gazi blato. Naiđe grad, i ceo usev mu potuče.
Šta misle oni? — Naravno, sede tri godine jedni prema drugima, bez smene, bez odmora i razmišljaju. — Ništa nije opasnije za moral trupa nego duga rovovska vojna.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Zapravo, a što je daleko gore, imali su čak dva jezika kojima su, katkada jedni te isti pisci, pisali paralelno, i često iste pesme u oba jezika, većina od njih podjednako neprecizno i nepouzdano na
Pes ne dira mačku, maca mišu gladi, Iz serca im zvjerstvo ljuta zima vadi. Tako jedni i drugi i treći den prođe, Kogda sv'jet na zemlju i tišina dođe.
bi to k’o ona znao, Papu sve kroz slatke reči Privoleti da ne preči Nigda kad je volja nas Uživati ves’o čas! Jedni misle da to košta I da zdravlju često udi, Pametnije o tom Kosta, Moj stariji dragan, sudi: — U poklade nema posta
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Eto i', kažu, kô na gori lista!“. Jedni će, čuje se, udariti, pod Derviš-agom Pozdercom, preko Poloja, pa na Bronzani Majdan, pa onda već preko sela dole na
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
dopusti niti dâ da je to zaista bila šala, ništa, mali zanos i budalaština — jer ne bi ovako i dalje produžili da žive jedni s drugim čak i više, usrdnije — strepela je, nije mogla da pojmi.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
»momci i devojke stavljaju i oraha da se okreću oko ražnja kako bi se devojke odnosno momci na isti način okretali jedni oko drugih« (SEZ, 83, 1971, 174, Aleksinačko Pomoravlje); majka mladi pri opraštanju »spušta u nedra dva oraha da bi
Ćipiko, Ivo - Pauci
Sa sela navrvljeli seljaci da i ovoga dana pokušaju sreću: jedni da od gospodara otkupe krupno blago što ga gospodar rubačinom istrže selu, a drugi, siromašniji, da opreme nastajne,
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Svi su se užurbali, po celi dan se muvaju po dvorištu, galame, jedni odlaze, drugi dolaze. Izgleda da Dadara popunjava vojsku mladićima iz okolnih sela, koje posle iskusni vojnici
Ovi ljudi se inače međusobno ne podnose i znam šta misle jedni o drugima, ali to im ne smeta da se povazdan prenemažu i taj zadah lažne sloge i ljubavi bazdi ovde poput raspadnute
Jevanđelje je jedno, život je drugo, u jevanđelju svi ljudi imaju mesta pod suncem, u životu su jedni korov, drugi cveće.
Ono je kao i uvek blago začuđeno, pomalo radoznalo. Zanima ga očigledno ova raspra koja se među nama vodi. Jedni govore kako ga valja kazniti, drugi — da bi kaznu iz viših razloga trebalo izbeći.
s desne strane zadrigli vojnici, sa leve ispijeni kaluđeri; i jedni i drugi podjednako gluvi. Zar su oni slušali grbavog Dimitrija?
izvrnuti na grbava leđa, panično su micali svojim tanušnim nožicama tu na sunčevoj jari, daleko od tamne trulovine. Jedni rekoše da je gospodar Lauš čovek zahvalan, čovek otmen, čovek gospodstven, i da on nikada ne zaboravlja učinjeno mu
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A kako čujem, bilo je da su i oni kupovali srpska imanja, i teškali se da je s tim jedan Srbin manje. Jedni drugima dobro ne mislimo, a opet zajedno taljigamo... Tako je valjda i svugde u svetu.
Razgovori se dakle podgrejaše. Jedni su branili Julicu ovako: „Otkuda odjedared kaprisi, kad ih do udadbe nije nikada imala?
Što kažu tamo kod nas: razjazilo se i razliva se u sto rukava. Lekari su podelili mišljenja. Jedni su tvrdili da kod Milušića postoji taj svrab; drugi, da je to fiks-ideja ludaka.
Šta ste se privezali za kolac! Ili taj Mirko, ili... Ima još sorti i fela! U životu, vidite, jedni su borci, a drugi su lovci. Vi ste bili borac, i vaš doktor Mirko je borac, a Srba je lovac.
A Mija, dečko, dete... Čuli su tu vest roditelji, čula su je i deca. Jedni drugima ne smeju u oči da pogledaju. Nekada kasnije, palanka će prepričavati: Niko nije doručao, odžaci su prestali da
bilo je u to vreme, pre više od osam decenija, šezdesetih godina prošlog veka, uglavnom dvojako: Srbi i katolici. Jedni su se nazivali po narodnosti, drugi, brojniji, po veri.
učini da se pravoslavlje — iako se na obe strane mnogo do njega držalo — da se ono namerno nije pominjalo, namerno se i jedni i drugi zvali samo Srbi i Grci.
Grci, i jedni i drugi, poodavno su već istisnuli Cincare; a neke svoje sunarodnike, zbog konkurencije u trgovini, a i iz privatnih
Takva su eto ljudska posla! Svađe, sumnjičenja, gorka sećanja — a u stvari jedni su drugima korisni, jedni drugima dodaju od svojih energija.
Takva su eto ljudska posla! Svađe, sumnjičenja, gorka sećanja — a u stvari jedni su drugima korisni, jedni drugima dodaju od svojih energija.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Žitelji se probude. Kakvo je vpečatlenije učinila rečena muzika, svaki će pogoditi koga je u spavanju — komarac ujeo. Jedni pomisle da se trese zemlja, a drugi da kuća gore, neki opet — da je dvanaest sati, i srde se što jošt nisu ručali.
stolpu s kapom u ruci na jednoj nozi po osam dana neprestano stoje, kako drugi na glavi stojeći zatvorene oči čuvaju. Jedni s prekrštenima rukama usiljavaju se mrtvaca predstavljati, drugi upražnjavaju se očima nigda ne trepćati, gdikoji
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Kod moga rođenja nije samo datum bio sporan, već i samo mesto. Jedni su biografi beležili Beograd kao mesto moga rođenja, a drugi Smederevo.
Ja ne znam kako se kod mene javio taj nagon da pišem pesme. Jedni vele da se to javi kod čoveka kao svrab, što kod mene nije bio slučaj, jer sam ja osetio svrab i češao sam se tek
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zaustavio sam bateriju, da vidim može li se proći. Čujem gde vozari viču pozadi „Stoj“ — da ne bi naleteli jedni na druge. Sjahao sam. Ali koja vajda, kad ne smemo svetlost da palimo.
Neka siva, visoka izmaglica zaklanjala je nebo. Zemlja je bila vlažna. Vojnici su nailazili sa svih strana. Jedni su rastovarivali konje, dok su drugi razapinjali šatore. Najednom se začu frktanje aeroplanskih motora.
I ćute!... Umiru, svesno, kao da im je ugodno što se oslobađaju muka. Izgleda kao da podjednako žalimo jedni druge. Ne znamo ni imena mesta, ni planina, ni celoga ovoga kraja. Valjda su napred izviđači koji to znaju.
Grci su se svađali među sobom, potiskivali jedni druge i dobacivali nam užeta, da izvlačimo što hoćemo i koliko hoćemo.
Svi su nosili na glavi neke stare šajkače, sigurno od pomrlih vojnika, da su im uši bile poklopljene. Jedni su imali poderane kaputiće, drugi vojničke koporane, i šake im se nisu videle.
Možda im zbog toga izgledam prkosan. Ali u njima kao da su utrnuli osećanja i saznanje. Jedni su gledali tupo preda se, dok su drugi ležali zatvorenih očiju, naporno disali, otvarajući usta pri svakom udisaju.
I, jedno prepodne, logor se zaplavi. Vojnici zagledaju jedni druge, zatežu nove bluze, prse se i zauzimaju stav „mirno“, lupajući novim potkovanim cipelama.
Mornari su počeli razdavati pojase za spasavanje. Bilo je dvojakih pojaseva. Jedni su bili sastavljeni od komada plute, i kada se privežu oko grudi, ruke su onda odmaknute od tela, te izgleda kao da su
— Jagnje, gospodine kapetane. — Otkud? — Kad se ono zaglavismo u ono selo, dadoše ni jedni komordžije. Mogu d’idem da ga ispečem? Komandiru se razvuče jedan kraj usana u osmeh.
napade, zatim su ljudi naletali na bajonete, dok su artiljerije obostrano tukle u masu i granate raskidale telesa. Jedni su sa legendarnom hrabrošću ginuli, osvajajući stopu po stopu, dok su drugi bezumnom upornošću branili svaki pedalj
Tu su im podišli i pod stenama iskopali rovove. Između rovova, pod zaklonom noći i oblaka, nabacali su i jedni i drugi čitave spletove bodljikavih žica.
Tu, u pešačkom rovu, tražimo zgodno mesto za osmatranje bojnog polja i upravljanje vatrom baterije. Pešaci kleče jedni pored drugih u plitkome rovu, a puške položili na izbačenu zemlju ispred sebe.
Petrović, Rastko - PESME
Ja sam bitinski čobanin, al znam da je s ovu stranu Amerika, i s onu Kina, Da jedni trče za ovcama i drugi za mašinama, I da ljudi uveče broje ovce a noću broje brige.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
No, kada se pred zoru utiša more pričaju ribari kako vide da iz mora izlazi jedna žena, ali priče su im različite. Jedni tvrde kako vide staricu toliko povijenu da im se čini kako će se istoga trena kao britvica preklopiti.
Šantić, Aleksa - PESME
'' Kad ja sahranjen budem, Tad je kraj ove priče. 47 Oni su kinjili mene, Gnjevu me gone bledom, Jedni ljubavlju svojom, A drugi mržnjom i jedom.
Moj su hleb trovali, otrov U čašu lili mi redom, Jedni ljubavlju svojom, A drugi mržnjom i jedom. No ona što me kinjila, Mučila više od svije' Nikad me mrzila ona I nikad
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tako i Momčilo sa svoje strane primi borbu. I kad su se vojnici primakli jedni drugima, sudar je bio strahovit. Momčilo ne mogaše odoleti; mnogi njegovi izgiboše.
U Ilijadi bogovi su odlučili da Troja bude razorena, ali su i dalje jedni pomagali Trojancima a drugi Grcima. Kod Konstantina Filozofa odluku o „našem“ porazu doneo je „naš“ bog u skladu sa
je odluka ostala mrtvo slovo sve do poslednjeg (dvadeset četvrtog) pevanja, jer su i dalje i posle odluke, kao i pre nje jedni bogovi pomagali Ahejcima a drugi Trojancima; u takvoj situaciji, razume se, borba Trojanaca nije bila besmislena, oni
Za njegova Šarca jedni pripovijedaju da mu ga je poklonila nekaka vila, a jedni opet da ga je kupio u nekakijeh kiripija: prije Šarca vele da
Za njegova Šarca jedni pripovijedaju da mu ga je poklonila nekaka vila, a jedni opet da ga je kupio u nekakijeh kiripija: prije Šarca vele da je mijenjao mnogo konja, pa ga nijedan nije mogao nositi;
Za smrt Marka Kraljevića različno se pripovijeda: jedni vele da ga negdje u selu Rovinama ubio nekakav karavlaški vojvoda Mirčeta zlatnom strijelom u usta, kad su se Turci
pa kad Šarac mahovinu pojede i sablja ispod grede ili kamena ispadne, onda će se i on probuditi i opet na svijet izići. Jedni govore da je on u tu Pećinu pobjegao kad je prvi put vidio pušku i pošavši da je ogleda (da li je istina da je onaka
A kad su je najzad zauzeli, nisu mogli u njoj mirno da vladaju. Pojavili su se novi ratnici u zemlji i van nje. Jedni, iz zapadnih naših oblasti koje su pale pod Turke, uskočili su na austrijsku i mletačku teritoriju i obrazovali zid Od
Stereotipni počeci su veoma česti. Oni mogu biti dvojaki. Jedni nemaju veza sa sadržinom pesme: „Bože mili, čuda velikoga!“ „ Mili bože, na svemu ti hvala!
Pak poteže parnim buzdovanom, buzdovan se zemče u oblake. Jedni vele: „Jeste preturio“. Drugi vele: „Nije preturio“. Treći vele: „Jeste, te visoko“.
tavnicu, i izvadi tri vojvode mlade i sa njima staroga Toplicu, pa ih vodi na bijelu kulu, pa berbere hitre dobavila: jedni miju, drugi kosu briju, a treći im nokte sarezuju; donese im vina i rakije i lijepe svake đakonije, pokaza im što
je sačuvano obilje autentičnih usmenih oblika iz raznih vremena i velikih lepota, u kojoj u toku vekova aktivno žive jedni pored drugih usmeni i pisani oblici, u kojoj mnoge generacije pisaca nalaze inspiraciju, građu i čak pesničku veštinu
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Zveknu starudija. Sivac je i dalje uporno ćutao kao da u sebi prijekorno misli: — Bezdušnici jedni, nije vam dosta tolikih krntija, nego mi još odozgo dodadoste Herceg-Bosnu!
iskupiše ispred velike kolibe, posjedaše u krug i otpočeše da se dogovaraju gdje bi sad premjestili svoj logor. Jedni su predlagali da se kriju u kakvom gustišu pored potoka, drugi su bili za neke okolne šumarke, dok su oni
Raspoređeni u četiri grupe, oni su se šuljali od jednog do drugog drveta i primičući se jedni drugima, polako zatvarali krug oko logora. Kad se obruč konačno zatvorio, knez Valjuško gromko se prodera: — Juriiiš!
Ako ih je bilo više, nekad bi se na raskršću i podijelili, pa jedni udarili na jedan kraj sela, a drugi u nekom drugom pravcu.
Stiže među dječake, ogaravljen i ljut, i stade da grdi: — Pekao sam u polju krompire, a oni, prasci jedni, potegoše bombom pa posred srijede moje vatre.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Gore se zaigraše kano ovnovi, a hrastovi kano jaganjci ovčiji. Sva stvar strepeći se boji i drhće. A samo jedni ljudi nizašto ne mare!
Koje li pesme ću ispojati tvome izlaženju štedre? POHVALA SVETOJ PETKI SRPSKOJ Jedni ljudi sebi vodu s medom za piće uslađuju, a ona je svoje piće s plačem sebi razblaživala; nisu toliko poviše ni vetrovi
Do glave i krvi i na hranu ti jedni predali se! Ko li je tebe učinio gospodina i cara Nad svim tim što god na zemlji i u vodi ima?
Ne znam ako i po redu stojeći Jedni za drugima, I onim iz daljeg jednako dostiže prosvetljivanje, Il' mu daljni od prednjih se S merom sjakaju?
Al’ to su tek jedni masali: vetar u sobe i u podrume duboke zalazi, ama gde uđe, tu se i stani, teke ga nestane a ne zatresa s podrumom
I posluša ih narod! Đipiše malo i veliko, svi udundar sa ženami i s decom, jedni uglas vičući oko cara moleći ga, a drugi zagnaše se i preoteše ta iz dželatskih ruku, te ga i kurtalisaše od smrti.
Ama zločincem sasma pritužuje i kruto ih se drži, koji često padaju u greh, tako da mnogi i polude i iz pameti iziđu; jedni i pomame se te se deru i po sokaci viču.
Mojseove knjige što uzeše k sebi, a proroke i ostala im pisma ne primiše, te kroz to Židovi tako i prozvaše ih imenom jedni Samarani, a ne Izrailji, kano od Somorske gore imenovati.
I jedni su za poštenje, a drugi za nečist. I to su sve moja počrpala. Ako kakva koja bila, ljudska srca, što se sasipa u njih, u k
Za carstva trećega Tiverija, ali posle, promenom papa, pak jedni prvim su se načinom držali. Zato od prvašnjih učitelja i nejma na njih koje ukorne spisate izdavna knjige, kano na ostale
« A ludi durma unutra vrve; jedni izlaze, drugi pak ulaze. Digoh se opet s onoga mi mesta, primešah se s ljudma, pođoh tamo slobodno i mirno.
Al’ što sila, sila je u polju. Gde će jedni građani nadbiti carevu jednu celu armandu? Njino polje: oni u gradu zatvoreni, pomoći s druge strane niotkud.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— starije na razgovr, mlađe na ašikovanje, a dečurliju na jurenje; kada oživi ispod drveća od onih silnih ljuljaški, pa jedni se ovamo ljuljaju, a drugi im pevaju, a drugi onamo igraju, a Cigani im sviraju. Skupio se svet.
„Ih, što je nesrećnik!“ vele jedni. „Lelee, kuče u čašire!“ smeju se drugi, a on igra, pa i njemu smešno, ali ništa ne govori.
Svi se tresu od silnog smeha. jedni viču: „Lele, tugoo, kuče u čašire fatilo se u oro!“, a drugi počeli da viču: „Ua, ua!
“ a zatim opet: „Aj si, kelešu nijedan, teb’ ću te gledam“, ili: „A ti si pa neka devojka!“ i tome podobni razgovori. jedni odlaze, drugi dolaze, i oko česme jednako puno. Polako se spušta mrak, noć septembarska.
da u prijatnom rahatluku provedu neko vreme, da narede, pregledaju, pokaraju i pomiluju ukućane pre sveće i večere. jedni, a njih je većina, idu pravo kući, — to su oni što svako veče sruče pazar u kesu i nose ga kući; pod jednim pazuhom
Tek malo posle neko se meškolji, zagleda u komšijsku tablicu, viče: „Mućni!“ Nacko odgovara: „Mućkam“. jedni viču: „Mućni bolje!“, drugi opet: „Dobro je, dobro!“ poneki dodaje: „Dobro je! Što da se mućka?
“ poneki dodaje: „Dobro je! Što da se mućka? Neje pljoska s rakiju, ta da mućka!“ Tako se jedni smeju, a drugi ljute. Samo Mane niti se smeje njiti se ljuti.
Ali time je samo još veća zabuna načinjena i uneta u javno mnenje koje se time podelilo, pa jedni tvrdili da je Mane, a drugi da je Manulać odveo Zonu, a to nijedno ne valja!
Eno, gledam samo... Uzmi samo po našim novinama!... Novine, novinari, bre brate, ako ko boga zna, kô jedni najčestitiji i jedni, zaista, najsvesniji sinovi ove zemlje, — pa, eno, i oni profanisani... Eno, uzmi po novinama!
Uzmi samo po našim novinama!... Novine, novinari, bre brate, ako ko boga zna, kô jedni najčestitiji i jedni, zaista, najsvesniji sinovi ove zemlje, — pa, eno, i oni profanisani... Eno, uzmi po novinama!