Upotreba reči jednog u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Bežao sam, a nisam znao kuda... I drugi su bežali... Izgledaše kao u ono prastaro doba, kad su se narodi iz jednog dela u drugi deo sveta selili da sebi novo otačastvo traže: preko ritova, šuma, preko pogorelih sela lutao je

A moja prošlost?... Sve sami crni grobovi!... Tužna je to građa za budući život jednog siročeta!... Pa kad sam u mislima dovršila te moje crne dvorove, onda sam se mislila: koga ću da smestim u te goleme

„Ali, Živko“, primetim mu ja, „vreme je da se seno kosi“. „Neka ga goveda pasu zeleno...“ Posle iz jednog jandžika izvadi pljosku s rakijom i ponudi me da pijem... Kad smo se napili, krenemo se na put.

Moj predlog beše, naravno, za švajcarski sir. Nađemo na putu jednog đaka, koji beše nešto više uzrastom nego drugovi njegova razreda.

— Vidite li vi onoga gospodara trgovca?... — i on mi pokaza prstom jedno ljudište, jednog od onih trgovaca što niti prodaju svilu ni gvožđe.

ili plava listića, prekrstio noge, pa se posadio nasred sedžadeta i, puštajući guste dimove iz čibuka, preslušava jednog po jednog parnika.

plava listića, prekrstio noge, pa se posadio nasred sedžadeta i, puštajući guste dimove iz čibuka, preslušava jednog po jednog parnika.

Jedanput joj se učini kao da se baš ispod jednog debeloga grma saže, a posle se podiže, pa, pažljivo posmatrajući sa sviju strana debeli grm, uvuče u jednu šupljinu

Obradović, Dositej - BASNE

Pitali su jednog starca Ingleza gdi ljudi najbolje živu. „Onde — odgovori starac — gdi se slabi ne boji silnoga, nit seljanin plaši pred

„Deli ti sad”, rekne lisici. Ova natovari sve u jednu gomilu, a za se ostavi samo jednog zeca, pa kaže lavu šta je, čije. „Aj, aj, premudra lisico, ko te nauči tako pametno deliti?

sujeverna izmišljenija nesojedinjenije, vražbu i mrzost propovedaju i vooružavaju brata na brata svoga i poštene komšije jednog na drugoga!

Pitali su jednog starca Hercegovca kad će zliju nestati. „Kad se svi dobri nasuproć njih slože i podignu”, odgovori pametni starina.

Sazove jednom sve graždane u jednu veliku salu, gdi dâ postaviti čanak mesa i pustiti jednog zeca. Zapovedi pustiti i dva rečena psa u salu.

54 Mačak i miševi Mačak dođe u jednu staru kuću gdi se nahođahu mlogi miševi. Počne loviti jednog po jednog. A kad vide miševi taku napast, dogovere se da ne slaze više dole, no da hodaju gore oo gredama, gdi mačak ne može

Razmotrimo s vnimanijem ovi prekrasni harakter blagorodna srca. Adrijan, kad postane rimskim cesarom, upazi jednog svoga velikog neprijatelja, koji se uklanjaše ispred njega.

Bolje je imati sto dobroželatelja negoli jednog zlohotnika: „Gortan sladak umnožaet drugi;“ veli Solomon. „A slatka reč gvozdena vrata otvara”, — ovo je naše.

Po slučaju namera ga nameri na jednog zdravog jelena, koji se udivi retkosti priključenija, to jest viditi ovna usamljena u gori.

Ko traži razum, razumniji kući dođe, a lud se luđi vrati nego što je kad pođe, zašto ovog espapa, jednog kako i drugog, svuda se nahodi.

Evo četiri reke: Dunav i Tisa, Sava i Drava. Ee, baš! Pak zar ove reke iz jednog mesta izviru? Podalje se tebi valja izmaći ako si rad k onim rekama doći!

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Ili znaš tamu jutra koje ne osvane? I koliko pepela od jednog sunca ostane? 2. Je li tvoj sjaj tvoj govor? Jesi li zasjala kad su te o jezik obesili?

Milutin u prvom pešadijskom puku, Uroš bez jednog oka i bez ruku. Radenko noseći pod pazuhom pevca, Mladen u šumi iza Kragujevca.

Al zna se da nema Ni jednog od ovih koje trava krije ko od ruke kuma, oca, sina, ili brata, poginuo nije. ZAPEVKA NA GROBU KAPETANA ŠULjAGIĆA

Konjušar koji ume da govori ono što nadzornik i knez žele da čuju, može se nadati da će jednog dana i sam postati nadzornik ili knez! To si i sam mogao dosad da naučiš!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

’ Ja tako i učinim i odma pošljem po jednog čoveka Lazaru Iliću u Jabučje, Petru Jeremiću u Rakare, Malom Janku u Oglađenovcu i Milisavu Miloševiću u Orašac, i

No odma pomislim: ja vido’ cara u avliji i usna mi ne prepuče, a i nije strašniji ni od jednog beogradskog vezira. Hajde, pa što Bog da.

izvezu dva topa na čaršiju, i nji̓ 27 za jednoga kneza Ranka udave s konopcem nasred čaršije, i po turskom običaju kad jednog udave — pukne jedan top.

Seljaci stišaju kneževa sinovca Nikolu, koji je hteo i one druge Turke da ubije, i odbiju jednog za drugog, a one druge Turke isprate do hana.

Petar Jerić beše ubio jednog Turčina čamdžiju;1 i ja ga počnem karati govoreći: „Zašto, Petre, zamećeš kavgu s Turcima?

Oni dadoše Hadži-Zmijinjaka, i jošte jednog stara Šapčanina, i ja dadem dva momka da i̓ otprate do turskoga logora, a pišem stricu Jakovu i to ̓itro da dođe, i to

Zapitamo i̓: „Kad je vezir sve obećao ispuniti, jeste li tražili da, ili on ili mi, zaMolimo od Nemca jednog činovnika koji će na našem ugovoru biti, pak ako bi mi pokvarili ugovor, neka Nemci pišu u Stambol da smo mi krivi;

Živković izađe povisoko i ode suvim u Oršavu, a mi dođemo vodom na skelu u Oršavu, al̓ eto ti Živkovića i jednog Srbina obrštera. Pitamo se mi opet sa Živkovićem kako sa nepoznatim, iznosimo naše ̓aljine, ali malo smo i imali.

On kaže: „A zašto ćete vi na Harkov, kad je vama preči put bio od Kamenc-Podolska? Kažemo mi, da u Harkovu imamo jednog druga, ko-. ga bi radi sa sobom uzeti.

” Kažem mu ja, da smo mi s Rusima jednog veroispovedanija, i da nas ta nadežda ovamo vuče. „Da, da”, poviče Francuz, „to su popovi naređivali za svoj interes,

” „E, ̓ajde nek iđe!” — Kažem ja da đak (veće i ja ga poče̓ zvati đakom) nikud sam otići ne zna. Odma on nađe jednog Mačvanina; on nema konja. Kažem ja: „Eto moga konja”. — Kapetan: „A šta ćeš ti bez konja?

U tom teranju sustignu jednog starca, salete i poviču: „Predaj se, predaj se, Turčine, ne gini ludo”. A Turčin poviče: „Kome da se predam, koje vam

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— E, zbogom, Maro, zbogom! — reče brzo i, klimnuvši glavom, učini »hm! hm!« pa zamače preko jednog prelaza u voćnjak. — Đavo te nosio, kljusino matora! — reče ona, pa nastavi kopati.

Razgovor se odmah prekide. Učitelj priđe k njima da se upita. Mehandžija pritrča uslužno te smahnu rukavom prašinu s jednog stola ukraju, naređa tri stolice, metnu zapaljenu lojanu sveću u svećnjak od tenećke, s repićem i mumakazama već

Što se ne bi napisao kakav lep kapetan?! Eto, na primer, znam ja jednog veoma finog i lepog kapetana... nekog Maksima Sarmaševića. Biće dve godine kako je dobio čin kapetanski.

I tako spremajući se da idu napiše u zdravlje učitelj-Sime, pa u zdravlje i jednog i drugog Ive, pa u zdravlje pop-Pere, pa pop-Jerotije; pa opet s početka, pa u zdravlje kapetanovo, pa teraj redom, dok

Na saboru ne beše drugog svirača do nekog Sretena Stojića i još jednog momčića što udaraše u bubanj. Sreten nije Ciganin, nego jedan siromašak iz sela N.; vredan i otresan momak.

— Tako se i ja nadam — odgovori Sreja. — A bi li ti, Srejo, kod jednog dobrog domaćina da ja progovorim za te? — upita Vidak i uz to namignu na Goluba te ovaj usta i nestade ga nekud iz

Puče koža i obe noge propadoše mu unutra. Ono samo ukokoti očima. Svatovi digoše graju oko njega. Dok ti đavo nanese jednog s loncem vina — pa pljus njemu na glavu! Osta i ono i bubanj kao u uvaljano. Utom Sreji pukoše obe žice.

Milisav okrete svojoj kući, a Sreja sa onim momčetom na Milunove vratnice. Ono momče jedva se dokotrlja do jednog ambara, pa spusti bubanj i prući se pored njega na travu.

— Pa nek uđe — reče Nikola i nastavi svoj politički razgovor. Advokat iziđe u salu i mahnuv rukom na jednog momka na vratima, reče: — Pustite ga! Vrata se otvoriše i uđe jedan čovek u turskim haljinama.

— U toku vremena opadala je i ta velika zadruga te naposletku spala na jednog Mitra Pupavca, poštenog i dobrog čoveka, koji u svoje vreme sklopi mirno oči, a ostavi na ovom svetu poslednji izdanak

Naposletku, odvedoše ga u Beograd i dadoše na zanat kod jednog od onih »boltadžija« što su im bolte obično na Terazijama pa Stambol-kapijom pošav velikoj pijaci, u kojima se drži i

— Hoću... Nego kako bi se to nabavilo po gustu njezinom? — upita Pupavac. — Ostavite vi to meni. Ja imam jednog poznatog zlatara u Pešti, pa ću vam ja to nabaviti i izabrati, em jevtino, em lepo, što baš vredi da se ne postidite.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

To je prostor od dvanaest sahata hoda. Možeš u dugu danu hoditi po Mačvi, a nećeš videti jednog brežuljka; sve je ravno kao tepsija.

Ćuteći dođoše do hana. Turčin povuče Marinka u svoju odaju, koja, sem jednog minderluka i netšo oružja na zidu, ne imađaše nikakva nameštaja. Marinku se ta odaja učini la sjajna kao carska...

Povučem stranu jednom, i on dobija... Jedan pada, drugi skače... uz jednog prijatelji, uz drugog prijatelji, pa se i oni zavađaju... I čisto gleda očima taj lom.

Sama ga duša zaboli, a srce da mu iskoči iz grudi... Kadar je bio na četu udariti... Iza jednog grma — prema njemu — pojavi se čovek. Kako ga muke behu obuzele, on ga nije čestito ni video a toli poznao.

Stanko obori glavu. — Kako da nije reda? ...Ja i Ivan čekamo da nam se sinovi jednog dana zaplaču!... Vere mi, da ih ne iženimo ove jeceni bi ruljali kao volovi!

Vatra sa ognjišta osvetljavala je xan. Hadžija i panduri subašini spavahu oko vatre. Marinko probudi jednog pandura, reče mu da javi subaši da je našao onog čoveka i doveo ga.

ko ne bi smotrio — nastavi Marinko spokojno ne osvrćući se na Viku Aleksinu. — Kad to vidim, ja ti lepo pričučim iza jednog grma i uzmem ga na oko...

Samo uzdahnu pa saže glavu... Noć je bila tiha. Na nebu ni jednog oblačka, samo zvezde trepere, a mesec se lako podiže i plovi po plavetnilu nebesnom, kao laki čamac po glatkoj vodenoj

Osećao je neki teret na duši i bio tako osetljiv da ga je sve vređalo, pa čak i hrka jednog spavača iza leđa njegovih. Hajduci su ćutali. Ni s njim, niti jedan s drugim reči ne prozboriše.

— Dakle, tako je. — Tako, Srećko. — Dobro. Zbogom! Deva priđe te odseče jednu divlju lozu, koja se vila oko jednog drveta, i ode najlak, praveći gužvu. Harambaša pogleda po družini. Svi ga pogledaše radoznalo... — Zovni stražu!

Onaj dobri starac, čiča Sima, knez, i on kad pored Alekse prođe saginje glavu i čini se da ga ne vidi!... Jednog dana Sima prolazaše pred njihove kuće. Aleksa je bio u avliji. Kako ga smotri, on viknu. Ali se Sima učinio gluv.

— A narod? — More, rastuži se!... Beše im žao jednog od prvih ljudi. Baš sam video kako i pop i kmet okretoše glave da sakriju suze.

Dučić, Jovan - PESME

LETO Iz dubrovačke Župe Okićenu lozom i cvećem od maka, Sreo sam je jednom, jednog vrelog dneva. Na pučini magla providna i laka, U vrućome žitu prepelica peva.

zlatom i purpurnom svilom: Izgleda duh strasni Dioklecijana Nad dragim se morem dalmatinskim širi, U sunčano veče jednog Carskog Dana.

Il' sen na prolasku preko moga puta, Tumaranje misli bez svesti i cilja, I sve delo jednog bolnoga minuta! Ne znam; no na međi toga sna i jave, Vidim moje srce da čezne i pati.

je da nađem novi ritam neki, I gordu sposobnost kojoj ne znam ime, Da svagda bez straha put pređem daleki — Put od jednog bola do njegove rime.

ne znam raskršće na kom smo se sreli, Nekad, kao stranci, sa dva razna puta; Kad nit smo to znali, i niti to hteli, Jednog bezimenog i strašnog minuta. Kao u dvorani ogledalâ, i ti Sad u svakoj misli boraviš po jedna.

I da li je svuda Samo tamni bezdan gde tvoj far zasija? OPSENA Ti si kao zvezda jednog jutra slave, A u meni osta kao crna rana; Ti si trista vrela što bruje i plave — Da sva budu jedna suza otrovana.

I sto volja kao belih jata k jugu, Da sva na tvoj ostrv padnu očarana; I sto vera da ti slede jednog dana — Kô sto blede dece u litiju dugu.

I šta doprinosi tvojoj veličini Taj moj atom bačen u sjaj jednog dneva? Čim će da osnaži hor kojim te slave, Moj slabi glas sumnje; i čim da pojača Sjaj sunaca što te neprekidno

PESME ŽENI I Boginjo, koja si, ohola i preka Sa jednog neznanog raskršća golema, Prvi put izašla pred oči čoveka Držeći dve dojke u rukama dvema — I oglasila se kroz

III Ti si luka gde se saviju sva jedra, Put kud bespovratno pređe noga naša, I sedam vlašića jednog jutra vedra, Poslednja molitva i poslednja čaša.

Balčak je od jednog pretka Benvenuta, Rezan tri godine; i tri ga je puta Otrovom trovao Srđ iz Gorničeva. SLAVA Pod Serezom svu noć

Poznat je filosof, ljubavnik nad svima, I pesnik, kad treba. Gospar Bartoleo, Pobedilac srca i na dvobojima — Jednog dana spazi da je postô beo.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Pa još kad taj svet stoji preda mnom, pa su te oči moje, pa kad ih — nema ni jednog ni drugog! — Onda sam dalje „analisao”, dalje, redom, iako mi se nešto, ja ne znam još šta, sve trpa preda me i kaže mi:

— Đorđe ima jednog brata, kaluđera u S., i taj ga je zvao k sebi u manastir na neko vreme, te je Joca ugrabio tu priliku da ga pošlje

i brkovima, stajaše nekako u kontrastu s malenim, plavim, vedrim očima koje živo, pa ipak s pouzdanjem, skakaše s jednog predmeta na drugi. Čibuk je neprestano držao u zubima, paleći lulu istresenim kokicama.

Ona je rasla u kući kod oca do svoje osme godine. Jednog večera sjedi pop, kum Ninko i Stanoje Gluvić u popovoj avliji. Onda poče pop: — Čuješ, kume, i ti, brat-Stanoje!

Ko će s nama! Poslije ručka, vele, raziđe se svijet malo pomalo, samo ostaše popovi kod vladike. Onda poče vladika jednog po jednog pitati: kako se zove, odakle je, kaka mu je nurija, itd., pa pita i našeg popa.

Poslije ručka, vele, raziđe se svijet malo pomalo, samo ostaše popovi kod vladike. Onda poče vladika jednog po jednog pitati: kako se zove, odakle je, kaka mu je nurija, itd., pa pita i našeg popa.

! — Da kako ću? — reče naš pop. — Onako je sve u dlaku! Još sam zaboravio da mu kažem da sam i jednog Turčina pokrstio, i eno ga, svi ga znate, valjan hrišćanin i jedan po jedan gazda u selu.

Zvao ga da ga uzme u konzistoriju, ali pop veli da ne može nikako ostaviti sela, „a zbog mene jednog, veli, ne vrijedi da premještaš konzistorije u selo!” Vladika se dobrodušno i lako nasmija.

Udariše vrućine. Ikonija već kreči popovu kuću i sprema se doček za Maru. Jednog dana i kum Ninko sjede na kola, pa u ime boga ode u Biograd, a veseo narod samo jedno poručuje: „Pohitaj, ne zadržavaj

Naročito ga je to crnilo što ga pop ama ni u usta ne uzima. Niko se nije s njim družio, osim jednog Jerotija Kovačevića koji ga je zaklanjao i branio. Taj je Jerotije čak i išao njemu.

Ovdje su svi moji pokušaji jalovo ispali. Narod je glup i zatucan! Imaju jednog popendu koji je još s dva-tri kapitalista pritisnuo pola sela, a sve blagočastivim namještanjem.

U taj par duhnu vetar pojače, i s jednog suharka sroza se sneg i pade na rukav njene đude. Ja izvadih mahramu i počeh joj stresati sneg.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

a i oni drugi što se spremaju da dignu proces i da ga obore, i na taj način spasu dušu miloga pokojnika od jednog tako teškog greha kao što je nepravedan testamenat. Gospodin-popi opet najuglednije mesto. Sede svi i jedu.

A posle opet zaokupi jednog dana izbijati, pa ne zna šta je dosta; stane ga lupa k’o majstora u kovačnici, lupa k’o na larmu, kao da sve selo gori.

Prave mormonske familije! — A tek pataka i pačića šta je bilo! I sve je to bio porod,3 porodica jednog krasnog ali i vrlo pohotljivog pátka.

od živine voljan da se svađa s njim (jer pop Spira je imao i luksuznih stvari, koje nisu za jelo, kao na primer Gágu, jednog glavatog gavrana, grdnu svađalicu i opasnog lopova kućevnog, čije je: ga-ga! uvek naljutilo pátka).

? Zar popina kuća i bogatstvo, pa da bude bez takvog jednog čuvara?!« Pitanje sasvim umesno, ali pisca neće zbuniti, jer ima gotov odgovor na to. Imali su i pop-Ćirini mačka.

»Gledaj samo obešenjaka jednog kako se pravi svetac! Pa još zeva, lopov preispodnji! Hu, vile ga odnele!« — pa ga gađa metlom ili portfišem, a metla

Tom prilikom mu je ispričao istoriju jednog matorog kusog pacova kome je pre toliko godina rep odsečen kad je kasapin jednom iznenada banuo, pa od to doba je

Švapski žebrakluk i ništa drugo, vrag im materi, kad već tako moram da se izrazim! Od jednog pileta oće stotinu da ugosti; oće i da počasti i da opet malo košta!

ono pre godinu i više dana, pre onih velikih eksera na kapiji, kad je jednom banula u Žužinu sobu, pa zatekla tamo jednog kurmahera Žužinog gde sedi, pa se namestio taj sin kao da je došao i seo da se fotografira.

kako je jedna lađa propala na moru i svi se podavili, a samo jedan se spas’o na jednoj dasci, pa se i on posle jednog dana udavio.

Protiv takih sam i ja, i svaki koji zna šta se zahteva od jednog dobrog romana. Ali ima, verujte, i korisnih stvari, koje su verno ogledalo, verna slika društva; ima romana u kojima

— The, šta ću, kad nisam napred znala šta me čeka!... A ja bome ne povedoh sad za vašu ljubav za sobom jednog pedintera! — veli gđa Sida i metnu ruke na trbuh. — Ta man’te... znam vas već, znam... vi već morate tu vaše...

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Ali to je svakoga dana bilo tako sve gore i gore, da ona nije mogla više. I jednog dana, pošto se groblje ispraznilo, svi prosjaci razišli, a pop seo ispred klisarnice da se odmori od prepojavanja, ona

A verovali su: da sve što on prozlokobi, ispunjava se. Tako i klisarici predskazao. Jednog dana seo na prag njene sobe i počeo da se dere na sav glas, gledajući ispred sebe: — Klisaričina, ete klisaričina

ipak Vejka se nije nadala da će Taja toliko nju, Vejku, da omrzne i otera je, da joj ne dâ da spava u njegovoj sobi. Jednog dana prosili su... Taja kao uvek, a sad još boli, očišćen i iskrpljen od Vejke, sedeo je u sredi na prvom mestu.

Čak i zemljom koju bi mogao oko sebe rukama da dohvati i nju je na sebe bacao... kao da se živ zakopavao, dok ga jednog dana ne našli mrtva.. Ko zna kad je i koga dana izdahnuo, samo tad na njega naišli i videli da je mrtav.

I tako ide svuda. Za njega nema ni granice, ni Turska, ni Srbija, niti ga opet ko zadržava. Jednog večera svratih u mehanu.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Ljuba ode kući. Frajla Savka ostane dešperana, ali naskoro se za jednog notaroša uda. Ljuba je kod kuće još tri dana za Savkom žalio, četvrti dan mu je ljubav ishlapila, a peti dan mislio je

Sad bi se baš uprkos zaljubio. Ljuba je imao katalog od svih devojaka u okolini. U selu S. ima lepa devojka u jednog grka, koja ima preko dve hiljade. Ljuba dâ opraviti kola i arnjeve, pa ide u S.

Mladoj gospođi Persi otac je tutor. — Kola sa arnjevima već su u pripravnosti, i posle jednog sata već su prosioci na putu. Kada stignu u selo J., traže bircauz.

— Imate i familije, moliću? — zapita Ljuba. — Imam jednog sinčića. Sad će doći. Samo, oprostite, da pošaljem po tatu. Sad iziđe gđa Persa napolje i pošlje sluškinju po tatu.

U varoši G. ima Ljuba jednog negdašnjeg druga, koji ima dve sestre, jedna je lepša a druga umiljatija. Svaka ima po dve hiljade forniti.

Svaka ima po dve hiljade forniti. Lepa se zove Julka., a umiljata Milka. Brat njihov, Joca Nerić, ima još jednog dobrog druga, mladog notaroša iz J., Mladena Ružičića, i taj u kuću dolazi. Julka i Milka nemaju oca, samo mater.

Čekmedžijić ustane i lagano se dovuče do sale gde frajla Paulina je baš sedela kod jednog stola, pa je izvadila neka pisma, premeće ih i čita.

— Devojko, pripravi se, dolazi mladoženja, do po sata će ovde biti. — Ju, mamice, zašto niste kazali do jednog sata! Šta mislite, dok malo obraz uredim i druge haljine navučem! Frajla Varvara se na vrat na nos pripravlja.

Svojim licemernim načinom u prvi mah svakog je zadobiti znala i ne jednog je žednog preko vode prevela. No, ko se često s njom sastajao, taj je malo pomalo primetio lukavstvo iz njenih reči i iz

— Molim vas, nemojte mi šmajhlovati. — Ja samo istinu kažem. Dakle frajla Marta nema ni brata ni sestre? — Ima još jednog brata, još je mlad, — fini mladić, vrlo izobražen, — govori francuski, pa taj neće danas sutra nikom na teretu biti,

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Ranije, u prošlim ratovima, on nije poznavao ove borbe, pa nije čak ni slutio mogućnost takvog jednog mučenja. Snažan u rascvatu svoga zdravlja, jak srcem, seljački sini učitelj, gonjen čak jednim naslednim ubojištvom, čija

, u velikom pravougaoniku jednog šljivara polomljene i oborene ograde od prošća, peta baterija, sva u garavom dimu i pijanstvu borbe, bljuvala je čelik na

spremljenim dispozicijama Glavnih Stanova i visokih komandanata, nastavila se preko celog dana sa žestinom koja ni jednog trenutka nije bila malaksala.

Zatim naredi da se skine telefon i dva vojnika pođu zajedno s njim, pošto pronađu jednog meštanina koji će im pokazati najkraći put do crkve.

Najzad se zaustavio i tu, iza jednog džinovskog stabla, pao od umora. Bio je sam i potpuno obezbeđen. A unaokolo sve je bilo mirno, samo se čule čele kako

Zaboravi se Hristić pa se čak hvali i fino i smišljeno laže o onoj borbi kad je ranjen u nogu i to lično, veli, od jednog ulana, sa repatim šlemom, s kojim se sreo negde u šumi kao baterijski izviđač, prsa u prsa, kad je ulan njega ranio u

Tada je, veli, bio primećen od neprijatelja i zajedno s tornjem, po sred koga je udarila razorna granata, jednog od naj težih kalibara, stropoštao se sav u prašini sa onim zvonima i kubetima dole na travu u porti crkvenoj i da nije

IV. U kupeu za niže oficire jednog vojničkog voza, Jurišić je imao ove saputnike: dve babe šesetih godina, jednu grozno mršavu devojku sa vratom

Ona je, široko raskrečenih kolena, sedela podbočena na visoku, crnu dršku od amrela. Bez i jednog zuba, sa ogromnim ušima, ona je meljala po ustima maslinke.

rata upropastio se negde oko Bitolja, pa posle piše, piše svaki dan, a nikako ne dolazi na odsustvo k'o drugi, dok jednog dana, kad nije imao kud, on dođe, i sad: nit' mu valjam ja, — a prskala sam od zdravlja, — nit' što može biti od ovog

— Dede posle, dede posle? — vrpolji se nestrpljivo ogreѕѕe. — Gde sam ono stala? A ja, jeste. Dok jednog dana nje nema kući: deset, jedanajest, dvanaest, — Ju, ju, ju — svanu lepo, a nje nema. Kuku meni ojađenoj!

Pa se to vrzmanje ponavlja neprestano tako i Jurišić nemože da primeti ni jednog jedinog među njima koji bi s jednog kraja stigao na onaj drugi.

Afrika

On o svakome zrnu zna legende. Skupljanje je teško jer se crnkinje nerado odvajaju od nakita, kojim bi se odrekle i jednog dela svoje ličnosti. Nove tri piroge četvrtastih jedara na nepomičnome indigo moru. Pristajemo.

mališe, sjajno–crne atlete, mazna i nasmejana, puze između njih, i zaspe često sa jednom nožicom zaboravljenom na licu jednog sveštenika i šačicom na ustima i nosu svoje matere: Kardiate, žene Volov.

Ne žele da skinu svoje marame oko bedara dokle god ima više od jednog muškarca u sobi. Veliki progovori, diskusije. Izbacujemo dečake napolje. Pažljive su, nasmešene, ali ravnodušne i uporne.

Onaj cvet koji donose talasi sa ostrva u stvari je neka, vrsta čvrstog sunđera. Gospođa J. kaže da nikad jednog crnca, ma koliko on bio kulturan, ne bi primila za svoj sto, i da ona nikad ne propusti priliku a da takvome crncu ne

Ima samo deset godina da se cela bela vlast Tabua utopila na očigled sve publike jednog broda kome je došla na aperitiv.

Na jednoj drugoj kući čitam: „Svi vi pažnja. Kad naćiću jednog đaka pisao na ovaj zid, osetiće težinu mog štapa. To je ludak p... divljak.

Danas oni jasno razlikuju belca od albinosa, i dok jednog smatraju za savršenstvo lepote, drugoga preziru zbog njegove abnormalnosti.

usred ekvatorskog podneva kao usred sicilijanskog ili napuljskog; obično se svrši time što se on suviše oslobodi, i jednog dana, kada je slučajno sa manje otpornosti no obično, bude ubijen od sunca kao kakav mitoliški junak koji se usudio

Samo zbog jednog dana žeđi usne mi sasvim ispucale i grlo potpuno upaljeno. Srećom boj donosi kuvani sitronis, neku vrstu vreloga

Kraj svake strofe je vrlo zanimljiv; sastoji se iz jednog dopeva koji je, vidi se, bez reči, i koji ima samo da dâ poentu muzičkoj melodiji.

Moj vođ je g. od Sen Kalbra koji me ljubazno vodi sa sobom. On ide u Mankono, kao predstavnik jednog trgovačkog preduzeća, da bi kupovao sirovine.

Jer to bi donelo smrt već i onome koji se raspituje. Vika njamua u planini izgleda da obznanjuje da je sad jednog mladića manje međ onima koji se uče. Mladića je nestalo, on je umro, i njega više niko ne nalazi.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

je naša literatura sreće, gdi sirječ spisatelji sve sile uma svoga na privatna djela obraćaju, a k sočineniju djela jednog, koje se voopšte celog naroda tiče, samo časove odohnovenija, tj. u kojima spisatelj pisajući odmora traži (!!!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

“ Eto, kraj te Mahale, i Temišvara, prošla su bila, jednog dana, u proleće godine 1752, crna, putnička kola i ušla u grad, kroz kapije, koje su čuvale tobdžije.

Sunce je bilo odskočilo i na travi zablista rosa. Na nebu nije bilo ni jednog jedinog oblačka. Parada je počela razmeštanjem pisarskih stolova, akata, fiscikula.

Sve prođe a to Sunce sija. Kako nas lepo grije. Nema ničeg lepšeg na svetu od jednog ovakvog proletnjeg dana.“ Engelshofen odmeri pogledom Grka i reče suho: „Ja se ne sećam toga.

Među oficirima, u paviljonu, nastade, isto tako, nemir i videlo se kako Garsuli pozva k sebi jednog, mladog, husara, kome nešto reče na uho. Husar, zatim, strča sa drvenih stepenica, i odjuri, na konju.

Tu je bio prostran trg, sa spomenikom Svetoj trojici, trg koji je nosio ime jednog hungarskog viteza. Od ranog jutra, na hipotenuzama i tangentama trga, paradirali su tu šiljboci fon Engelshofena, kao

Ispod tih zatvora, u podrumu, kraj jednog rimskog bunara, bilo je nekoliko nepatosanih soba, u skoro potpunom mraku, što su donedavna bile mučilišta.

na ruševinama jedne turske karaule, bio je opkoljen rovovima, punim vode, a u njemu je bilo mesta samo za jedan top, jednog oficira i dvadeset bombardera, koji su bili lotarinški naseljenici.

On se bio spanđao sa ženom jednog svog vojnika, u svojoj samoći, pa se uplašio da to neki od tih oficira ne dokuči i da glas ne pukne do njegovog puka, u

Kud ću ja od Kumre? Nego da ti kažem ja. Ne slušaj žene! Ćuti ti o Rosiji, pa ako doguraš jednog dana do tog tvog Bezduševa, a ti, i nama, pošalji malo abera. Pa da krene sva familija.

Dovikujući im „Au revoir“! Zatim su kola prošla kraj jednog đerma, iza forposta, i videla su se, još neko vreme, putem, koji se tek gradio, a koji je bio još zarastao, u jarku,

Priznavala je od sebe za boljega samo jednog malog kirasira, majmunskog lika, kapetana Padovanija, i Pavla Isakoviča. Kad bi joj se desilo to, da joj neka

ovom slučaju, sud je smatrao to, da je Tercini znao – da mu je naglašeno – da je taj slavonski oficir stupio u službu jednog stranog suverena, i da želi da napusti carstvo, da bi služio u stranoj vojsci.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Štaviše, bolje se zapazi ceo značaj jednog promatranja o psihičkim osobinama nekog naroda ako se posmatra geografski raspored ovih osobina u celoj oblasti toga

Za izbor jednog psihičkog profila potrebna su prethodna znanja o stanovništvu raznih oblasti. Ako se pređu pindsko-dinarske i moravsko-v

Postoje razlike u melodijama koje odaju naročitu osećajnost jednog stanovništva. Naposletku, većina južnoslovenskih pripovedača je takoreći fotografisala narodni život.

I pomoću istorije se mogu utvrditi karakteri i intelektualne osobine jednog naroda, naročito kad se pod istorijom razume ne samo pričanje događaja, nego i proučavanje svih tvorevina, bilo naučnih

Ima geografskih položaja i međunarodnih prilika koje mogu sprečiti, čak i u toku vekova, razviće stvaralačkih osobina jednog naroda, a još više jednog malog naroda koji je bio uvek podeljen između više država.

i međunarodnih prilika koje mogu sprečiti, čak i u toku vekova, razviće stvaralačkih osobina jednog naroda, a još više jednog malog naroda koji je bio uvek podeljen između više država.

Ove jezične i psihičke srodnosti i mnoge druge koje su zapretane tinjale u južnoslovenskim plemenima jednog su dana otkrivene.

On je smatrao imena Srbo-Hrvati i Slovenci kao oblasna imena jednog istog naroda i da bi ih izbegao usvojio je za označenja celoga naroda ime „Iliri“.

Sa jednog gledišta osobito će mu pasti u oči pojava postpozitivnog člana, koji dolazi kao dodatak na kraju imenica. To je karakte

Udružuju se i saglasno biraju za starešinu jednog člana iz zadruge, koji se odlikuje moralnim i intelektualnim sposobnostima, često najstarijeg po godinama.

vreme austrijske ofanzive i za vreme proterivanja Austrijanaca iz Srbije (1914), a naročito za vreme povlačenja vojske i jednog dela stanovništva preko Arbanije, kada je svaki bio ostavljen svojoj sudbini (1915).

Razvitak unutrašnje politike i naročito spoljašnje zavisi od uzroka koji često nemaju veze sa političkim osobinama jednog malog naroda.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Osim toga bio je umazan slaninom, nagrizen od miševa (kolike sramote za jednog mačka!), a na posljednjoj strani pisalo je krupno, psećom azbukom: „Ovaj dnevnik zaplijenio je i pročitao Žućo pas,

Noge na sebi nose čitavo jedno magare. Magare za sobom vuče mala kola, a kola voze jednog srditog čiču i jedan zavezan džak. Svaki čas čiča se okreće i nešto ljutito razgovara sa džakom.

godine da je praseća, treće da je teleća, četvrte je već narasla u volovsku, a bude li se tako i nadalje produžilo, jednog dana ćemo vidjeti Žuću kako juri za kradljivcem Tošom i viče: — Lopove, lopovski, ovamo daj onu džigericu od slona!

Tek što je čiča zakoračio na prvu granu, on se razdera: — Šta je ovo, pobratime? Eno još jednog mjeseca, viri iz rijeke! — A ja opet vidim jedan kako gleda kroz prozor moje krčme!

Evo, gledaj, sav se zid šareni od njih. Krčma je zaista bila oblijepljena najrazličitijim oglasima. Bio je tu oglas jednog čiče koji je javljao da je negdje u rakiji izgubio pamet, pa potjernica za nekom vranom koja je drugom čiči popila

traži dane izgubljene u krčmi, pa onda opomena gostima krčme da ne idu na tanak led za nekim kockarom i najzad oglas jednog domaćina koji javlja da je u krčmi izgubio dobar glas i moli svakoga ko o njemu nešto zna da mu odmah javi.

Kuku meni ako me Žućo nađe ovako u džaku! Odjednom onaj drugi zec propišta najtišim šapatom: — Ššš, burazeru, evo jednog džaka! Kladim se da je unutra kupus. — Ovamo ga! — dočeka drugi, i kao po komandi obojica skočiše pravo na moj džak.

Još kao dijete došao s planete! Kazat će ti sat kad ćeš slomit vrat! Jednog dana stiže na taj vašar bos i neobrijan skitnica sa džakom preko ramena.

Ulice opustješe. Kamenitom kaldrmom jurila su samo dva para potkovica i jedne stare cokule, sve što je ostalo od jednog konja i jahača koji su isuviše brzo strugnuli iz grada. A što je bilo s čudnim džakom i bijelim mišićem?

— Evo, ženo, donio sam ti jednog lovca miševa — zabrunda Brko, a njegova srdita žena samo me pogleda i viknu: — Pa to je neki stari prepredeni mačor,

— Velika mišja skupština — Ko će na mačke stavljati zvona? — Potraga za Tošom — Čitava konjica protiv jednog vojvode Kad se Miš prorok rastao od mačka Toše i uvukao u onu mišju rupu, zateče u njoj čitavu porodicu jednog sivog

protiv jednog vojvode Kad se Miš prorok rastao od mačka Toše i uvukao u onu mišju rupu, zateče u njoj čitavu porodicu jednog sivog poljskog miša. Svi su bili na smrt uplašeni. — Otkud ti živ, bijeli stranče? — začudi se sivi miš domaćin.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

im grudi jednom po jednom U nekoga nađu srce U nekoga bogami ne Otvaraju im otvaraju grudi Sve dok u jednog srce ne otkriju I u srcu ukradenu ružu IZMEĐU IGARA Niko se ne odmara Ovaj stalno premešta svoje oči Stavi ih na

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

PET PARA 2 AKO VIDITE AŽDAJU 3 ŠTA JEDE MALA ALA 4 ZAŠTO AŽDAJA PLAČE 5 IDILA 6 ŠTA MAJKE IZ LIVNA NISU ZNALE 7 TUŽICA JEDNOG ZMAJA 8 BILO JE PROLEĆE MESEC MAJ 9 ZAPIS O PARADNOJ AŽDAJI 11 ŽURKATA NA AKREPITE 12 KAD AŽDAJA NIJE U DOBROM

NA AKREPITE 12 KAD AŽDAJA NIJE U DOBROM STANjU 14 SEĆANjE NA ASPIDU KOSANU 15 BABA ROGA 16 AŽDAJA SVOM ČEDU TEPA 17 JEDNOG ZMAJA KRAJA 18 JOŠ NAM SAMO ALE FALE NI PET PARA Svet je postao bez veze, sve prinčevi i princeze.

TUŽICA JEDNOG ZMAJA Umome celom zmajevskom veku ljudi me gone i glavu mi seku, a ja čim njupnem carsku kćer odmah mi kažu da sam

bićeš ličnost negativna, rugobice moja dnvna! a tvoja će jadna majka celog veka da se vajka! JEDNOG ZMAJA KRAJA Jednome zmaju dosadi da živ, jer mu je život bio strašno siv.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Odmah ćemo celu stvar izvesti na čisto. Da vidimo najpre na osnovu čega vi tvrdite da ste udovica? Vaš muž jednog dana naljutio se na vas, napustio je kuću, rekao je da ide ne zna gde i ne zna kad će se vratiti.

I lepo je živela i sa ovim mužem i živela bi verovatno još i dalje, ali, jednog dana, posle tri godine, vrati se njen muž živ iz ropstva. RINA (pretrne, skoči i gleda ga pravo u oči).

Nisam nikoga našao, ali su o zidu visili beogradski dnevni listovi. Uzmem najnoviji broj jednog lista, otvorim i iznenadim se kad opazim svoju sliku.

) XI SPASOJE, SOFIJA SPASOJE (zvoni). SOFIJA (ulazi): Molim! SPASOJE: Sofija, ja očekujem posetu jednog gospodina. Kad on bude došao, brinućete se da nas niko ne uznemirava. Ma ko bio, recite da nisam kod kuće.

SPASOJE: U tome baš i možete videti kolika je žrtva koju ja činim. Zamislite: imati za zeta jednog profesora univerziteta, proslavljenog naučnika, velikog naučnog pisca, i sve to žrtvovati, dozvolićete da nije mala

ĐURIĆ: I najzad hoće da unizi, da obori, da zgazi autoritet. U svome rušilačkom besu on hoće da svuče s visine jednog naučnika.

si, ne kažem da nisi, i hoćeš da potrčiš, ali, pravo da ti kažem, malo je nezgodno da ti budeš nameštenik takvog jednog preduzeća. ANTA: Zašto? SPASOJE: Pa... zbog onog. ANTA: Koga onog? SPASOJE: Pa zbog onog tvog krivokletstva.

ŠVARC (buni se): Ali, gospodine! SPASOJE: Tiče se jednog krupnog pitanja, i vaš je veliki interes da se to pitanje reši onako kako mi želimo.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Kad neko ima tri sestre i jednog brata, to ne znači tako malo. - Opet su te izbacili? - šapnu dok sam prolazio pored nje, a u glasu joj je bilo više

mi je objasnila da se opkladila da ni on, ni ja nećemo uspeti da po desetak santimetara uzanoj ogradi skele pređemo s jednog kraja na drugi. - I nećemo! - rekoh. - To je pedeset metara, otprilike. - On se plaši. On se plaši, Atamane!

ali to mi ne bi smetalo da se pentram s njim koliko činjenica što sam kratkog daha koji mi je ostao kao posledica jednog zapaljenja pluća. Možda bih video snežnog čoveka, a možda bi mi od mraza otpale uši.

Ako ne budem pazio, provešću leto bubajući. Ili: da zaradim još jednog keca? Onda u sledećoj godini ne bih morao da učim i pišem sve one referate? Osećao sam kako mi gorčaju usta.

Lice jednog bilo je glupo kao noć, drugi se odlikovao vanrednom pronicljivošću. Idiotizam! Kao da ste videli fudbalera kome proniclji

Ni jedno od tih lica, sem jednog koje je moralo pripadati detetu između četiri i šest godina, nije izgledalo uzbuđeno. Rašida je disala kratko i brzo.

za užasno mnogo svezaka i udžbenika kojoj je on doskakao dovlačeći u kuću čitav otpad pocepanih i odbačenih knjiga celog jednog niza đačkih generacija. Ponekad sam voleo da prelistavam te knjige. Bilo je ludačkih zabeležaka u njima.

Tamo, u šupi, oni smrde kao đavoli, ali ona ne da ni jednog da ispečemo, a što je najčudnije stari joj pri tom povlađuje. Pre pola godine iz kaveza su nestala dva.

na mogućnost dejstva onoga što pišem i to je bilo prvi put da sam bar donekle uspeo da nazrem odgovornost rada jednog pisca. Više nisam želeo to da budem.

- Kako se to izražavate, molodoj čelovjek? - zaskakutao je i zagrcnuo se. - Kako za jednog plemića možete reći da je bio svinja - podigao je ruke i raširio šake.

- Hej, Sulejmane! - reče Rašida, a dečak hitro odskoči u senku jednog drveta koje nije bilo dovoljno veliko da ga sakrije.

Već sam video Rašidu, sebe i Gretu kako se prebacujemo iz voza u voz, iz automobila u automobil, iz jednog broda u drugi, a pored nas prolaze pejzaži ravnica zapaljeni suncem, planine, gejziri i mora slana, sveža i prijateljska.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Nije hteo dalje od svog izvora. Kalfe nije imao, držao je samo jednog šegrta, a kad je mnogo mušterija ili gostiju bilo, morali su svi pomagati, i sama služavka, a i sam je služio.

Na po godine pre nego što će šegrta osloboditi, uzeće novog, da se malo uvedžba, a imao je već i jednog sina koji je pomagao. Gospodar Sofra jako je voleo Isaila Čamčića.

E badava, ljudi smo, zaljubio sam se. Mučno čekam treći dan; kad evo baš treći dan pred veče pošlje gospođa Tatijana jednog svog rođaka k meni, i javi mi da dođem, da će me pre podne u deset sati dočekati. Jedva dočeka’.

Kako su to bili divni prelasci iz jednog glasa u drugi! A sirota Lenka, lepša nego njena pesma nije imala pred očima svež jutrošnji cvet, mladost, koji bi joj

Sedne gospođa Soka. Puše i prelaze u razgovor sa jednog predmeta u drugi. — Kako ti se dopada, Jovo, sadašnji svet? Je l’ kakva je razlika između pre i sada?

troja kola svoje upregnuti, no on će dati od svojih jačih konja dva u prva kola, u kojima će se njih trojica voziti, a jednog će dodati Krečar, i još će kupiti tri jaka konja, za treća daće opet Krečar svoja tri, a za četvrta uzeće jednog

a jednog će dodati Krečar, i još će kupiti tri jaka konja, za treća daće opet Krečar svoja tri, a za četvrta uzeće jednog kiridžiju. Za osam dana sve je to u redu. „Auspruh”, i taj je u redu. Približava se četrnaesti dan.

— Idem da pregledam napolju, sad ću se vratiti. Iziđe, oslovi momke da budu na oprezi, dozove jednog u sobu i da mu tri pištolja, da se podele, jer moraće se braniti, a još svaki momak ima po nadžak.

Vreme nastalo. Gospodar Sofra naredi da svaki uzme pušku u ruke, jednocevku (duplonke još onda nije bilo), pa jednog namesti ostrag u jedan ćošak, a drugog u drugi ćošak, a on će blizu vrata; u desnoj ruci nadžak, u levoj ruci zapet

Komesar ga ispita; sve je ispovedio, sve je izdao. Ispitao je i putnike. Komesar će poslati jednog momka da višoj vlasti javi.

A vino im taman za to. Posle večere počnu ozbiljan razgovor. — Čamčo, kakvo je ovo selo? — To je selo jednog bogatog grofa. Tu ćemo „auspruh” prodati. — Kada? — Sutra. — Ali ovde nije opasno mesto, kao ona čarda?

I doista, sad jedno, sad drugo, sad treće je pio, pa onda opet natraške, i sam se već jedio što ne može kod jednog da ostane nego mora mešati.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

To je gorela vatra onih koji su sinoć bili polegali, neki sami, neki sa ženama i decom, ispod nadstrešnice jednog obora, sa one strane utrine, gde su bile njegove štale.

ćutao je u tom strahovitom prskanju blata i odskakanju od grana, panjeva i džombi, sve dotle dok, zamaknuvši kraj jednog šumarka retkih bagremova, sluga, stojeći sa nogama uprtim u kljun gvozdenih ukrasa na kolima, ne uspe da zauzda sva tri

Zadrža zato kola kod jednog reda visokih jablanova. Izljubivši zaspalo dete, ostavi ga u kolima, i sluge ga opet popeše na konja.

Eto, pomisli, dovoljno je odseliti se iz jednog mesta, pa da sve što ostavljaš bude kao i da nije bilo. I zagleda se tada u daleka brda iza kojih se sad pomaljalo Sunce.

Čitav jedan dželep volova, na koji su, iza jednog ćoška, naišli, naterali su, rikom i šalom, u beg. Zagušiše uske staze donjeg grada, penjući se uzbrdo, pa se rasuše i

Kad ih je po treći put ostavljao, pre dve godine – i manje već beše rođeno – video ih je pri rastanku u kući jednog Grka, u Slavonskom Brodu, gde su ostali da prezime, do povratka bratovljevog, koji beše poslom otišao u Mletke.

Rekao im je: neka idu i neka se tuže Bogu. Što se pak tiče onog jednog slučaja silovanja, nije hteo da ga poveruje, pošto je takvih slučajeva predviđao mnogo više.

Odnekuda je dopirao miris jorgovana i mesečina jednog fenjera. Nad njinim glavama spuštao se, od jednog anđela, ogroman pauk, sa velike mreže, ali ga oni ne primetiše pod

Odnekuda je dopirao miris jorgovana i mesečina jednog fenjera. Nad njinim glavama spuštao se, od jednog anđela, ogroman pauk, sa velike mreže, ali ga oni ne primetiše pod svojim crnim nadodoljenim klobucima.

Venčao ih je, usput, u Brodu, žureći poslom, u kući jednog svoga prijatelja, Grka. Slao ih je posle, o svom trošku, po Dunavu, tamo‑amo, kao i svoje dželepe.

mrmljajući u ljutini: idi, bedo, Kao što se klonio besnih konja, teških vina, kao što je jednom krišom pobegao iz jednog hana, u Brusi, uplašivši se, tako je napustio i bratovljev dom. Da bratu otme ženu, o tome nije bilo ni govora.

Došao im je u Beč, gde se behu smestili u jednoj niskoj maloj gostioni, iza jednog voćnjaka. Brat mu je bio ogroman i još lep, mada beše otežao i sasvim prosedeo.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Evo jednog od uobičajenih „magijskih testova“: „Uoči Đurđeva dne devojka, želeći doznati hoće li se, te godine, udati, prereže dva

Da bi reči pogodile svoj cilj, da bi izgovorena formula bila delotvorna, ona mora biti pesnički snašžna i lepa. Evo jednog primera ljubavne basme koja je istovremeno i lirska pesma neobične lepote: „Dobro jutro bel pelenče!

U Prizrenu, navodi Tihomir R. Đorđević, „kad svatovi s mladom sretnu volujska kola, onaj čija su treba da ispregne jednog vola dok svatovi prođu“.

Evo jednog primera: „Žena uzme čanak s vodom, i stane pod kakvu gredu, ili pod kutnje rogove, gde pada crvotočina, a muž njezin čim

Evo jednog takvog postupka koji je zabeležio Milićević: „Koja je (trudnica) rada da zna: nosi li muško ili žensko, ta nađe u bašti

¹¹² Takođe je važno, veruju na Kosovu, da kolevka bude načinjena od jednog drveta — daske. Kad se ženi ne drže deca, običaj je u Žepču da se napravi kolevka od onog drveta u koje je grom

Na Kosovu kao amajliju koriste samotvornu britvicu (cela je iskovana od jednog parčeta gvožđa ili čelika). Nju kuju kovač i njegova žena, oboje goli, za vreme mladog meseca.

Tu paricu dete nosi na uvetu jednu, tri, pet, a najviše sedam godina. Nakon tog vremena babica u zoru jednog „svetačkog dana“ skine paricu i baci je u bistru tekuću vodu ili u vatru.

Najbolje je napraviti kolevku od jednog komada drveta — daske.²⁹ Kad se kolevka donosi detetu, valja u nju staviti nešto živo (petlića ili kokošku), pa će i

Evo jednog primera uspavanke-basme: „Majka sina u ruži rodila. Ružica ga na list dočekala. Lastavica pupak odrezala, B’jela

Prema svedočenju jednog stranog putopisca u šesnaestom veku, u okolini Pirota devojčice još nesazrele za udaju nosile su sasvim kratku, „do

II DEO PREDSTAVA DETETA U JEZIKU I GOVORNIM TVOREVINAMA U jeziku jednog naroda najbolje se ogleda sama suština svekolike njegove duhovne kulture, i zato Sapir s pravom kaže da je jezik

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Onaj deo koji zovu ranfla mirisao je na »gerlen« jedne mlade dame; prednja strana — na trule daske jednog splava na Adi Ciganliji, kada se spava potrbuške.

Od jednog starog »cindapa« (model 1931) i isluženog policijskog »harleja«, Dule Kalpiš, predratni automehaničar, sastavi potpuno

godine u školu okićenu lancima obojenog »krep-papira«. Odlučio sam tog popodneva uoči Nove godine da se proslavim jednog dana i tako vratim svetu milo za drago, za one pantalone koje nisam imao.

godinu, koja se tiho došuljala do Čubure. A toliko smo je čekali! Čudno, ne sećam se uopšte te 1951. Sećam se samo jednog dvorišta sa česmom na sredini i golubarnikom na dnu; sećam se dveju mladih senki u tamnom prozorskom staklu kako u

ODRI, MOJA LjUBAV Odri Hepbern me je prvi put primetila tek negde u septembru 1954. u plišanoj sali jednog bioskopa koji je mirisao na mentol bombone i nosio zvučno ime »Imperijal«.

Bledela je zora i kondukteri su već išli na posao u remizu. Legao sam u postelju i ubeđivao se da ću i sam jednog dana, kada za to dođe vreme, krenuti tamo gde se restorani ne zatvaraju u jedanaest sati i gde ima muzike čak i

Ona izvire ispod Glavne pošte, pa teče siva i sumorna pokraj kafane »Kosovo«, pored jednog kioska, zaobilazeći parkić Skupštine, protiče kraj starog hotela »Union« i uliva se u podzemni dragstor, odakle pod

Nedelom u tri Kosovska ulica je za mene najlepši i najtužniji predeo na svetu, zbog jednog mladog čoveka i jedne mlade žene, koji dovode svoju decu u Kinoteku.

Mladi čovek ima ženu koja ne voli stare filmove iz Kinoteke. Svi su mislili da će mladi čovek postati jednog dana slavan glumac. Zaposlio se kao sudski pripravnik u opštinskom sudu.

Vreme za plaćanje kucalo je u džepu. Zar sam morao da putujem četiri stotine kilometara po blatnjavom dnu jednog bivšeg mora da bi mi ovaj par pozirao za priču koja se ponovila toliko puta, u svakom gradu ista?

Kako si me samo rasejeno pogledala, Žuži! Videla si usput jednog pohabanog stranca iznad kafe koja se hladi. I ne sanjaš, Žuži, da mi ulaziš u priču koju nikada nećeš pročitati, jer ja

ispriča da nije mogao ni da pomisli kako se ista stvar može i njemu dogoditi jednoga dana; nije ni sanjao da će ga možda jednog jutra mrzeti da priča i da neće imati čemu da se raduje, da će isto tako sedeti potpuno miran i utučen i gledati

Matavulj, Simo - USKOK

P. I Krajem 1815-te godine, na osvitak jednog studenog, maglovitog dana, na bedemu grada Kotora zatrubiše trube, zabubnjaše bubnjevi, zahoriše se njemačke komande i

u plemenu ludovale za Krcunom Serdarevim, ali on, mimo ondašnji crnogorski običaj i pored toga što je imao samo jednog mlađeg brata i mater, dočeka dvadeset drugu godinu neoženjen.

Viđeste li ove Ličane u Kotoru! Kakvi zorni ljuđi, kakvi lijepi Srblji! Bogo moj, da su svi Srblji oko jednog gospodara, šta bi nas bilo, i ko bi nam što mogao! — Ma đe je ta Lika? — pita Markiša. — Ja mnim đe i Dalmacija!

četrnaest stotina mrtvijeh soldata, četrdeset i šest oficira sa zlatnijem jakama, među kojima Rusi poznadoše jednog đenerala. Zarobismo jednog đenerala, preko četrdeset oficira i hiljadu tri stotine soldata.

Zarobismo jednog đenerala, preko četrdeset oficira i hiljadu tri stotine soldata. Uzesmo pedeset topova i silesiju kola s hranom i

Bilo je pak u njihovu pričanju i vladičinijeh dosetaka i blagih šala, od kojih ćemo navesti samo jednu: — Jednog ljetnjeg dana pred veče izide vladika iz manastira na gumno i sjede.

— To je na dobro — istumači vođ. — A da ja, vjere mi, ružno sanjah za jednog od nas! — reče Markiša Stevov. — Ne pominji ga, a san ispričaj! — naredi vođ.

— odgovori jedan, a sva četvorica zapeše puške. — Mi smo Njeguši, četnici. Ima nas šestorica. Nosimo jednog mrtvog druga i jednog ranjenog.

— Mi smo Njeguši, četnici. Ima nas šestorica. Nosimo jednog mrtvog druga i jednog ranjenog. Zlo vam ne želimo, no vas molimo, radi sevapa hrišćanskoga, ili da vam platimo, da nam pomognete prenijeti

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Drugima se napreduje; kako tako, tek se skrpi, ali kod nas baš niko; kanda smo se sve kamenjem bacali na ljude. OTAC: Jednog sam molio i šta nisam obricao, i obećao mi je da će naći lepu priliku; ali vidim nema ništa ni od njega.

MATI: Što god zapovedate, sve će biti. PROVODADžIJA: He, he, he, i pravo je, kakva je lepa prilika, to jest. Onako jednog pečenog ćurka s celerom, to jest, a prijatelju, šta veliš?

OTAC: Kako je, tako je, samo nek ide beda iz kuće. MATI: Koga ćemo zvati na prsten? OTAC: Zovi - komšiju jednog i drugog, pa eto ti. MATI: Ja mislim da zovemo i kuma Marka. OTAC: Šta će ti taj?

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Čini se da su ta lakoća i ta naivnost bile potrebne samom poetskom, odnosno pripovedačkom postupku koji je, u okviru jednog duhovnog usmerenja, težio posebnoj boji i ozvučenju izraza. Treba, dakle, opisati to usmerenje.

delovao kao vaspitač na teritoriji Češke u XVII veku: od tog dela, pa do današnjih dana, moguće je pratiti neprekidnost jednog razvoja. 0rbis pictus je školska knjiga, udžbenik, koji se zbog živosti obrade približava valjanom pripovedanju.

na drugoj — primenjena delatnost koja s književnom umetnošću nema nikakve veze; sve to pomešano, ne samo u okviru jednog vremena, već, kadikad, i u opusima pojedinih stvaralaca.

Jedino značajna, a nepredviđena i nepredvidljiva dela dozvoljavaju mogućnost zasnivanja teoretskih pretpostavki jednog stila, jedne izražajne osobenosti — reč žanr čini mi se prejaka i neodgovarajuća.

To sam učinio uz mnoga prenaglašavanja, kako bih dokazao estetsku samoniklost jednog stila, njegovu književnu samosvrhovitost.

Nije li im obraćanje deci bio dobar izgovor da se oslobode jedne napetosti, jednog pritiska, i da neodgovarajuće obaveze prema najvišem umetničkom idealu zamene povoljnijom stvaralačkom atmosferom?

Istorije književnosti, školski pregledi, kritičari i antologičari uporno rade na održavanju jednog poretka vrednosti u koji se dečja književnost nerado uključuje.

se svodi na učvršćivanje ograničavajuće, vladajuće uloge porodice, škole, države — u nekim zemljama crkve - na održavanje jednog autoritarnog poretka u kojem se dete oseća kao puki objekat.

Njena omiljenost uslovljena je, bar delimično, nesvesnim čitalačkim otporom prema tekućim strujanjima književnim: evo jednog vida poezije u kome svako nalazi ono što može ili hoće, evo pesme u kojoj je vrtoglavica pred beskrajnim i nedostižnim

Ovaj se oblik tek nedavno, pre jednog veka, osamostalio i izdvojio iz opšteg toka pesništva. Otada on živi kao na kakvoj vrlo istaknutoj margini, mimo svih

i željama odraslih, nego na rezultatima ozbiljnijih izučavanja, teško bi nam bitno pomogao u razumevanju suštine jednog estetskog fenomena.

Sadržajem i tehnikom, te su pesme, u načelu, bliske detetu. Ali, i iz jednog drugog razloga, naziv dečje pesme dobro im odgovara.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ŠERBULIĆ: Šta sam pljačkao? Lažu. SMRDIĆ: Govore za onaj šmuk što vaša supruga nosi. ŠERBULIĆ: To sam dobio od jednog Madžara što sam ga iskupio od Serbijanaca.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Hrvatska i srpska književnost su književnosti jednog naroda i jednoga jezika, ali to su još dve književnosti. To je paradoks, anahronizam, dokaz naše kulturno-nacionalne

PRILIKE Po kulturni život srpskoga naroda i po stvaranje nove srpske književnosti bila je od presudnog značaja seoba jednog dela srpskog naroda sa Balkana u Austriju.

u Bukureštu, pored kneževa brata Konstantina Kantakuzina, jednog od prvih rumunskih istoričara, on se upoznao sa mnogim istorijskim delima.

Rusije i Austrije (orlova) protivu Turske (zmaja). To je pesma jednog patriota i hrišćanina koji slavi pobede hrišćanskog oružja i početak oslobođenja od Turske.

je sav u obrascima psevdoklasičkim, meša istorijske događaje sa mitološkim alegorijama, govori poređenjima i rečnikom jednog potpunog psevdoklasičara.

Naročito je potrebno da se nauka i prosveta tako shvate kod jednog tako zapuštenog i zaostalog naroda kao što je srpski, koji je inače »po prirodi najsposobnjejši k svakim naukam«.

sastava nema, sami prilozi nemaju književne vrednosti, ali ono što je karakteristično to je sama zamisao o pokretanju jednog ovakvog časopisa i nove ideje prvi put iznesene u predgovoru. ISTORIČAR.

videći bolesno stanje detinje mašte, da bi ga zadržao od tih verskih fantaziranja, odvede ga na zanat u Temišvar, kod jednog kapamadžije. Otrgnut od knjiga i u stvarnom životu, Dimitrije se počeo trezniti.

17. februara 1758. bude zakaluđeren, i dobije ime Dositeja, jednog od svojih svetih uzora, starog hrišćanskog sveca koji je kao mladić iz bogate kuće ostavio svet i pobegao u samoću i

Kada je ozdravio, iz Spljeta, preko Krfa i Moreje, gde se neko vreme zadržavao, dođe u Svetu goru. Ne našavši tamo jednog proslavljenog grčkog učitelja, on u Hilendaru provede jesen i zimu 1765, i u proleće 1766.

Krajem 1768. ode na Krf, i tu je kod jednog grčkog učitelja učio grčku retoriku i književnost. Početkom 1769. je u Mlecima, odatle ode u severnu Dalmaciju, gde

Preko Carigrada ode u Jaš, u Moldaviju, kao domaći učitelj jednog moldavskog bojara. Sa zašteđenim novcem, 1782. godine, ode na studije u Nemačku.

Milićević, Vuk - Bespuće

sa dugačkim, ispijenim, izbrijanim licima, sa naočarima, skidajući u jedan mah, lagano i duboko, šešire, opazivši jednog kanonika, malog, zabreklog u salo, s nabubrenim, rumenim, čistim licem, zadovoljnog i spokojnog, koji se lagano micao i

kad je otvarao oči, vidio je, u drugom, najudaljenijem ćošku kola, u prljavoj svjetlosti napola zastrte svjetiljke, jednog čovječuljka, mršavog i kržljavog, s malim, neurednim, nakostriješenim brcima koji su ulazili u usta, sa žutim licem i

Sjeća se, jednog dana, Milan je bio zaboravio da govori njemu, i pričao je veselo, s mnogo vjetrenjaste, lakomislene nemarnosti, o svemu,

Tada su se posljednji put vidjeli. Kad je u Zagrebu jednog zimskog jutra, još sav drjemovan i u krevetu, otvarao jedno pismo iz Ugarske, na kome je vidio bratov rukopis, on nije

I tuga materina prelazila je i na njega. On se zastidio sebe kad se ljutio na zimu; na samoživost jednog sitnog čovjeka koji ne voli da se uznemiruje u nevrijeme; da ostavlja toplu sobu, kavanu, svoje društvo s kojim

Bilo je, možda, u toj uspomeni i prigušene i pritajene mržnje i nezaboravljenih suza i strahote jednog otvorenog groba koji je zjapio između dviju visokih hrpa svježe i masne ilovače po kojoj se poznavali sjajni otisci

u taj bujan život koji svojom krepkošću i punoćom preziraše i ismijavaše smrt, sprovod ne unašaše nimalo žalosti do jednog neprijatnog i izlišnog nesklada. To je bio pogreb njegovog oca.

Njegova sila ne malaksavaše, izgledajući još dugovječna. Pa i ona se slomi jednog dana. Jednog jesenskog jutra, pred svitanje, dok napolju neprestano pljuštaše gusta i bujna kiša, trgao je djecu iza sna

Njegova sila ne malaksavaše, izgledajući još dugovječna. Pa i ona se slomi jednog dana. Jednog jesenskog jutra, pred svitanje, dok napolju neprestano pljuštaše gusta i bujna kiša, trgao je djecu iza sna neki čudnovat

Pa, jednog dana, kad dobi vijest da su optuženi seljaci, radi nedovoljnih dokaza, bili oslobođeni, on se smrači , uvuče u se , pognu

Da se što ne ljutite na mene? — zapitala je ona plašljivo jednog dana, prije nego što će da pođe, pošto je dvaput duže ostala nego što je imala posla; na svaki način, to je već toliko

I njegove se usne prezrivo razvukoše. Kao drugi! Koliko bola, poniženja i istine! GLAVA ČETVRTA Sjećao se predvečerja jednog vrućeg ljetnog dana, punog zagušljive prašine i suhe žege, dok se sunce spuštalo i slabilo: glavnom ulicom komešalo se,

Sremac, Stevan - PROZA

I Pavle Postiljonović i Jovan Maksić, i polaženik i domaćin, bili su činovnici jednog tunavog nadleštva u jednom istom mestu, ali u kom, to vam neću kazati, jer nisam rad da imam posla sa sudovima, niti

Našavši se na ulici, on se ne zbuni, nego otvori advokatsku kancelariju kod jednog puškara u dućanu. Pola dućana je držao puškar, a pola Jova.

kud smem ja u poeziju, kad je to duševna onanija, kako baš sam on reče onomad Savatiju, odborniku opštinskom, prilikom jednog serkla — koji je mnogo ličio na literarno veče — u kazanici Krstosija, špekulanta u selu.

Otkako je jednom prilikom naseo s poklonom, ne prima više nikakav poklon. Lanjske godine dobije on tako poklon od jednog seljaka, nekog Krla — prezimena mu se ne sećam, — znam samo da se pomalo bavio i trgovinom.

Da je sreća da i u Turčinu smatrate svoga brata, a vi se tučete; komšijska deca, sinovi jednog istog napaćenog naroda — pa se tučete!

Radičević, Branko - PESME

PESME 224 DEVOJKA DRAGOM 225 SONETI 228 (O KRASNA TI PEVANjA SJAJNA VISO) 231 SRPSKO MOMČE 233 (PRETPEV IZ JEDNOG MALOG EPOSA) 235 (UBICA U NEZNANjU) 236 MOJE SUNCE 240 (DETE I GUSLAR) 241 PERIVOJ 243 KAD MLIDIJA UMRETI 245 PESMA

dugo, No da vama nešto kažem drugo, Čudan sanak ja sam onda snio, Čudni sanak ovaki je bio: Ja sam stajô kraj jednog izvora, Teke što je zabelila zora, Al' sve jasno kanô u po dana Kada sine luča ta sunčana, Divno mesto, puno

Nekoliko ovde je drveta, Al' de rastu, to su mesta sveta, Nji je tužno posadilo doba, Svako s' vije više jednog groba, Po grobovi trava obilata, Na dekome cveća umiljata, Ko zna koga grob ovaj pokriva, Možda cvetak tu kakav

pa se tu naviče, Ovde, ovde, de krioce malo Prvi put je sretno ogledalo, Iz početka od grane do grane, Od drveta jednog do drugoga, Dok je smelo setiti se strane, Setiti se neba visokoga, Dok je moglo krila svoja laka Nebu dići tamo

milu, po gizdavu Fatu, Da je vodi sebi za ljubovcu, Za vidjela rekao je doći, Sunce zađe, a Mehmed ne dođe, Niti jednog posla glasonošu, Da doznadu što je odocnio.

Eto jednog — već mu se približi, Hajduk mače pušku iz potaje, Puška puče, Ture o tle panu, Osmjehnu se hajduk pa izdanu.

Idem vragu zlobu da naplatim, Kao junak da se doma vratim. (PRETPEV IZ JEDNOG MALOG EPOSA) Neverni Vuk je Srbiju izdao, Na Kosovu je njezin soko pao, I Srbijanca junačke su noge Sužanstva

II PESMA 1. Tandr! tandr! uka, lupa, Sad će divno čudo stići, I gle napred jednog ćupa, A za njime sve lončići. Uka, lupa! vrag bi crkâ, Svaki od nji zatandrka. 2. „Kakvi Srbi, gle i sada!

Itra munja brata ima doma, Ta na nebu strahovita groma, Ali ona i na zemlju pala, Pa mi i tu jednog izabrala. Grom sileno strelicom poteže, Al' Mileta ništ' mu ne uspreže.

Već Mileta dojezdio doma, Ma je evo otišao oma, Te on traži jednog pobratima, Jer drugoga na domu ne ima. Milenko je skupio družinu, Pa krenuo nekud na Krajinu.

No da vidiš pustoga Turčina, On ustavi pretila dorina, Pušku malu na Srbe obara I pogodi jednog sred nedara; Ovu baca, drugu pušku vata, Zgodi drugog sred beloga vrata. Ali treći Srbin pušku vati...

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

mjesečine, ti si naslutio tu apokaliptičnu neman s kosom smrti i progovopuo si o njoj kroz usta svoga junaka, Brke. Jednog dana ti si je i vidio, realnu, ovozemaljsku, ostvario se tvoj strašan san, tvoja mora.

Jedne godine i naša kuća dobi sat. Bilo je to ovako: Imao ti je djed jednog pobratima i prijatelja, nekog Petraka, samardžiju po zanimanju.

Ostao bi tako koji dan, napio se, napričao, ispregledao djedove samare i jednog jutra, evo ti ga obuvena i potpasana, ljubi se s djedom i utješno prorokuje: — Brzo ćemo se mi opet sresti, pobratime,

Sat je bio zaključan u djedov sanduk i na njega se brzo i zaboravilo, sve dok ja jednog dana ne doperjah iz škole ponosito se šepureći: — Djede, ja znam gledati u sat, učili nas u školi.

— Bogami će njega, onako pijana, gdjegod umlatiti i opljačkati Kauri, lopovi su to — vajkao se djed. Jednog popodneva, tek što stigoh iz škole, djed me tajanstveno pozva u svoj sobičak. Bio je sam kod kuće. — Odider vamo.

On bi tako istom jednog dana izronio iz prozirne poplave mlakog miholjskog ljeta i to se odmah znalo: sjutra je Miholjdan, naša slava, biće

— Eto ti ga nà! — prostodušno zinu djed. — Da, da, samo dobar. U Podovima, kraj same Une, ima, na primjer, u jednog domaćina konj, Dorat, duša od konja. Čim ga vidim, a meni srce zaigra: evo ga, pljunuti Rade Ćopić!

Glavno je da ti svom đedu griješ leđa. KONjSKA IKONA Nesigurna umjetnička sreća, drž ovamo—drž onamo, nabaci jednog dana slikara bradonju i u sela pod planinom Grmečom. Kakav kraj, i pitom i divlji, pun iznenađenja od svake ruke.

domaćinski pozdraviti obična gola ledina s par dokone konjčadi koja iznenađeno bulje u pridošlicu: kanda nije vuk, a? Jednog dana, neminovno, s ivice nekog brežuljka, pred njim će u nizini praznički bljesnuti modra Una, granična rijeka

Gdje u kući, opet, mlado žensko traži sebi đavola, tu će se čak i najzadnje najmeničko blejalo jednog dana dosjetiti o kom je đavolu riječ i čega mu se valja poduhvatiti.

Dobiješ tako najmenika koji je bio na situ i rešetu, pa ti ga sad popravljaj kako znaš. Kod jednog domaćina naučio ovo, uz drugog zaboravio ono, a kao za pakost, nit je dobro ono što je naučio nit mu je loše bilo ono

i onih prastarih smirenih bogougodnika kojima se odvajkada zna godišnje doba i dan kada će doći, a šta tek da kažeš za jednog ovakvog kome niko ne zna ćudi i navike?

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

nekog, pa i da pokuša, al gde će begovica, pa još Pintorovićka, zamisli, staro gospodsko koleno, stara loza, zbog jednog age, pa nek joj je i muž, iz gospoštine u planinu da potegne! E, pa, evo joj sadevo!

Oću da učinim kako je najbolje... HASANAGINICA: Kome najbolje? Tebi ili meni? Jesi li se ti upitao kako ćeš jednog dana onom detetu da pogledaš u lice? Da i razumem što hoćeš da me udaješ, al kako da razumem zašto toliko žuriš?

Pre svega pazite na red. A ti javi kad naiđu. (Jusuf ulazi u kuću) SULjO: A i ovo će jednog dana biti čudo za pričanje! HUSO: Dokle si jahao? SULjO: Dokle mi je rečeno. Sve dok ih nisam ugledo.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Borio sam se, mučio, lomio, i topio gledajući te tako lepu, krasnu i razvijenu, tek u procvatu. Ali jednog dana, u prvi sumrak, kad sunce kloni i rasipa žarku rumen, a hladovina već predu zima maha nad žegom; kad iz tople

Poče i pobolevati onako „s nogu“, ali joj niko ne obraćaše pažnje. Ali jednog dana pade u postelju, i ne diže se više! Beše jesenje veče. Zahladnelo je. U kujni plamti velika vatra.

I u svakom vinogradu tako. Svuda žene, devojke. Trče iz jednog u drugi vinograd, sastaju se. Nestalo je međa, granica. Sve je jedno.

Ih!... I brzo se saginje, mulja besno, a ruka mu se crveni kao krv od grožđa. Odvojih se od trešnje i sedoh do jednog čokota. Nisam hteo da idem tamo kod njih. Jedno radi nje, Lenke, kao i u inat, a drugo znam da će me terati da radim.

Jer je znala, sigurna je bila da ćemo se ovde, u vinogradu, pomiriti. Da ćemo, kao i lanjske godine, s jednog čokota zajedno brati grožđe, da ću da mećem u njenu kotaricu, služim se njenim kosirčetom, pa posle, kad počnemo zrna da

I to je došlo. Ni ona sama nije znala kako. Zna samo kako je jednog praznika s braćom joj i ostalim gostima bio i jedan prosed ali oštra lica čovek i obučen najukusnije od svih.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Odgovaram: koja je nami korist od jednog jezika, kojega, u celom narodu, od deset hiljada jedva jedan, kako valja, razume i koji je tuđ materi mojej i sestram?

Kostić, Laza - PESME

krili tuđe bitangaše, nemilost navukli Osmana paše, zar nisi čuo kako paša preti, nisi ga čuo bogom se kleti, ako još jednog primimo begunca, nećemo više gledati sunca, već samo možda umiruć' sramno spaljenog stana garište plamno!?

Od Indusa pa do Nila nema takog krasnog lika, do u jednog siromaška, vajaoca Minadira. Vajaoca Minadira, što labirint kralju zida, de će kralju s ćerkom svojom posle smrti da

” „Izrailjke? — Nekad beše, dok me slave ne poneše, ne znajući svoje seše, prosio sam jednu ja. Imala je jednog čika, filišćanskog najamnika, čiko njojzi bole zna: odvede je na prevare među svoje gospodare — sad im noću uz

Poslani se vraća sluga, za njim vode jednog slepca, stade dreka Filišćana: „Ubijte ga, jednog štenca!” Jedan oca, drugi sina, svaki druga žali svesna, što izdahnu

Poslani se vraća sluga, za njim vode jednog slepca, stade dreka Filišćana: „Ubijte ga, jednog štenca!” Jedan oca, drugi sina, svaki druga žali svesna, što izdahnu pod udarcem Samsonova bojna besa.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Za ovo tvrđenje dovoljno će biti da navedemo mišljenje jednog od najvećih savremenih autoriteta u pitanjima narodne književnosti, poč. Jaše Prodanovića.

Najposlije dođu porano opet kod jednog velikog jezera, i dogovore se da dalje ne putuju, nego tu kod jezera da prenoće, „jer, — vele, — može biti ako dalje

dođe u jednu pećinu, u pećini gori velika vatra i tu ima devet divova, pa natakli dva čoeka te ih peku uz vatru, jednog sa jedne a drugog sa druge strane vatre, a na vatri stoji jedna oranija velika, puna isječenijeh ljudi.

otpočne najstariji brat govoriti: — Kad sam pošao s mojom braćom po ovom putu, prvu noć kad smo došli konačiti kod jednog jezera u nekoj velikoj pustinji, kad braća moja oba spavahu a ja čuvah stražu, najedanput aždaha pođe iz jezera da nas

Tatarin otide, no čim caru dođe, odmah mu sve kaže, kako je jednog dečka na putu našao i što je s njim razgovarao. Onda car pošalje drugog svog čoveka, te ovog junošu nađe i pred cara

Sad carski zet uzme ovijeh devet stotina devedeset i pet ljudi i svoju ženu, pa se krene na put. Idući tako nađe jednog čoeka, koji se bijaše sagnuo uvom k zemlji, i tako stajaše. Sad mu carski zet reče: — Pomozi bog, brate!

Idući sa društvom dalje jedan sahat, opazi opet jednog čoeka na putu, koji bijaše zakuvao kazan od trista oka kačamaka, i za doručak mu ne bilo dosta, te uzeo kuplaču, pa po

Na ovo carski zet pristane i tako se opklade, da oni užare peć što bolje mogu, a carski zet da nađe jednog čoeka od svoje pratnje i u onako zažarenu peć bace, pa ako ne izgori, da mu dadu svoje tri žene i sve imanje; ako li

te im odobri još jednu opkladu, pa mu onda rekoše da oni imaju krilatu babu, a carski zet nek nađe u svojoj družini jednog brzog čoeka, pa neka on trči nogama, a baba neka leti, i koje prije sa izvorca ispod te i te planine vode donese,

On uzme dlaku od kurjaka, pa ga pusti. Iza toga carev sin opet, dugo putujući, srete jednog čoveka, pa ga zapita: — Zaboga, brate, eda li si čuo kad od koga gde su dvori zmaja cara?

najmlađi je bio sulud i lijevo mu je rame bilo više od desnog, pa su ga stoga zvali Grbom. Jednog dana dogovore se braća da idu u svijet, da traže radnje. Odmah se spremiše i pođoše.

Potom Grbo ustade pa jami kraljeve čizme, obuče ih na noge, pa jami jednog brata na jedno rame a drugog na drugo, pa pobježe iz dvora.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

39 4. 41 5. 45 6. 49 DEJSTVO TREĆE 52 1. 53 2. 54 3. 55 4. 57 5. 58 6. 60 7. 61 8. 65 9. 66 10. 68 11. 69 SUDBINA JEDNOG RAZUMA 75 PREDGOVOR 76 DJEJSTVO PRVO 79 POZORIJE 1. 80 POZORIJE 2. 83 POZORIJE 3. 88 POZORIJE 4. 90 POZORIJE 5.

MAKSIM: Umrla je pravda; zvonite! (Zvonce se čuje. Zavjesa pada.) SUDBINA JEDNOG RAZUMA ŠALjIVA IGRA U DVA DJEJSTVA PREDGOVOR U čislu 5.

ISAJLO: On ne leči nikoga. MANOJLO: Pa zašto je doktor? ISAJLO: Znam li ja? Pitao sam jednog pisara, a on mi reče da je filosofija nešto veliko i ko nju pored sebe nosi, taj je učen čovek.

ISAJLO: Eno ga, u sobi. ŠALjIVAC: Deco, meni se čini, da ćete vi da stradate od doktora. Otoič sam vidio jednog ući kroz pendžer, mal’da nije doktorov razum ukrao. ISAJLO (gledi u Manojla): Biće taj đavo.

Za ovima, ona na kojima razlika između najduži i najkraći dana nije veća od jednog sata itd., do 24. predela neba. MANOJLO: Aa, sad znam, šta je 24. predjel neba. Samo ne znam zašto klimata.

DOKTOR: To nije, jerbo sam ja Srbin. Nego je to ovako: poznato je iz spisanija Aristotelesovi da duše prelaze iz jednog tjela u drugo, na primer iz konja u čoveka, iz čoveka u pticu itd.

Zar onaj bolje ruča, koji osam vrsta jela kroz grlo propusti, od onog, koji se od jednog nasitio? (Pokupi novce i metne u džep. Zatrpavajuči rupu.) Moj komšo!

ADVOKAT: To je ništa. Moliti sad nije sramota — razumete li? — praeѕertіm kod jednog advokata kao ja što sam. Sam baron Jolić juče se istim rečma poslužio. Molim, veli, domіne amіce.

Kobac dođe i odnese i kvočku i piliće. Sad mi se otac rasrdi, dozove jednog koji je kao volšebnik poznat, i plati mu skupo da me u magarca pretvori.

JAKOV: Jesam. Nego budući da si me jako kinjio, stvorio mi je volšebnik jošt jednog magarca. SELjAK: Baš kao što je moj. Stani, nijedna vero! MARKO: Šta ćeš ti s njime, čiča? On je naš drug.

Lalić, Ivan V. - PISMO

Tu gde na dnu školjke, kako reče pesnik, San umoran hvata, leži brat do brata, Leže zlatne senke, znakovi udesni jednog davnog, nikad dopevanog rata. Zar ne osećate kako more mili Ovde gde se Sizif sa Sizifom grli?

Misao jednu gorku hoću da razobručim, Makar u pola glasa. Sahranjeni tu su nekadašnji venci I prolazna radost celog jednog roda... Samo da unuci u njihovoj senci Krvare zbog istog, nedohvatnog ploda.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Jezik pregrizo! Što? Danas deca brzo sazrevaju... Moja je, bogami, još pravo dete... Videćeš ti jednog dana svoje dete... Bolje bi ti bilo da skuvaš kafu! Otišla...

Jer, drage moje naglo ostarele devojčice, niste vi krive što se život našalio s vama, pa vas jednog jutra probudio kao i obično u pola šest, kad ono — osam banki. Opa! A vi se još pitate da li je 1900.

Mislim, trebalo bi da čovek u životu neprestano u nekoj svojoj fioci čuva po jednog starog Foknera ispod svega, da se ne izblamira suviše, ako razumete šta oću da kažem? Mislim ...

ste svoje specijalne fazone, stil, pa sada mislite da tu žicu možete da vučete bez veze; a kao što znate, nema ni jednog bunara bez dna, oću da kažem, svako se klupko na kraju ipak odmota, pa sam vam zbog toga i prišla na ulici, kad već

Sve u svemu, bilo je to prilično konforno mesto s upotrebom deljive reke. Moj matori napisa jednog dana belom bojom na pramcu „ČAMAC“.

Njen zapadni vrh Masai nazivaju — Božja Kuća. Uz sami zapadni vrh nalazi se sasušena i smrznuta lešina jednog leoparda. Niko nije razjasnio šta je leopard tražio tako visoko.“ —Vaš cvet? —Onaj koji se ukrade sa groblja u ponoć.

se zec probudio, najpre se protegnuo, utvrdivši da je ružica od sinoć bila čist falsifikat i da je srećni dobitnik jednog ovećeg mamurluka.

Znate li šta je tada kazao zec? Ne znate? Pa i otkud biste znali! Kazao je, sa dubokim kajanjem jednog tek probuđenog jutarnjeg pijanca: „Majku mu — rekao je — kad god se napijem, napravim neko sranje!

usput mu kaže da se nigde ne miče iz kafane „Grande Oriento“, inače će načisto da se izgubi jer ne zna ni jednu reč ni jednog stranog jezika na svetu. Naruči mu još, kao bivšem pijancu, i čašu limunade sa slamkom.

Novine smo mu snosili sa tavana, na kome je nekim čudom ostao sačuvan komplet jednog godišta „Politike“ — od pre rata.

Posle im dofuraju „sunca tatina“, i mic-mic sve po redu, dok jednog jutra uz kafu ne kažu pročitavši novine: „Šta oće ovi studenti, kog đavola? Stalno se nešto bune!

Hoću da kažem, nisu me šljivili! Jednog od njih, nekog košarkaša, pratila sam u stopu oko tri nedelje, otprilike. I kad god ga vidim, kao da me neko opali ravno

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

- Škripne štapac s razboja i proškrinje škrinjice (u vrijeme razbroja među budnim stvarima): Jednog davnog ljetnika vidjele smo poharu, neke grube momčine kako kradu dukate; vidjele smo grešnika u svijetloj košulji

ČETVRTAK І Izdrži nalet zračnih nasrtaja u četvrt-trenu, četvrtko od smisla: belutak pun je lepih sadržaja od jednog seva namnoži se trista, te tminin dub se, grana otežalih, u čestar zvezda, s grmljavinom, svali.

No, neznano je povesti gde hram je, već više čas je jejina da drekne: kroz palo vreme istorija hramlje, bez jednog šuma i bez jedne senke; a život buči silom nepovrata i guta dane kao liske gubar, te puhor-dobu puknu grobna vrata,

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

JELICA: Rihtig! Eіne gebіldete Ѕprache... O, kako bi ja rado taj jezik učila! ALEKSA: To je lako. Jednog iskusnog šprahmajstera! JELICA: Ovde nema takovi. ALEKSA: Ili dobru gramatiku.

neki osobiti način praviti intove; rad sam da i vidim, ako mi se dopadne; inače je moje pretprijatije posetiti starog jednog prijatelja, kod koga sam se više mjeseci zadržavao. JELICA: Kako se zvao taj gospodin? ALEKSA: Šlegl. JELICA: Šlegl?

JELICA: Natirlih. Ovde što sam čitala kako je jedna princesa jednog helda ljubila, to je bila ljubov. ALEKSA: Vsjačeski!

Na to oni dođu u zamešateljstvo, a naši se ohrabre i sve do jednog potuku. Sad car dozove Golog Sina, poljubi ga pred svom vojskom, dade mu sela i učini ga baronom Golićem.

baron, ja sam u razgovoru pripovedio i ono što vi nerado spominjete; na primer, kako ste postali obršterom, kako ste jednog generala u duelu ubili; kako vam je Demidov rod i tako dalje.

Moja bezumna, tako da joj kažem, mati polakomila se na reči jednog nitkova, i dala prsten Jeličin, misleći da dobija dukate u zalogu za njega.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

PIJETAO I MAČAK Pri kraju šume, u doba davno, Mačak i Pijevac živjeli slavno. Kuća im bila od jednog sprata — priča je o njoj kružila gorom — prozorčić jedan i dvoja vrata, a krov pokriven bukovom korom.

“ III Prolaze dani, treperi ljeto, srećni su Pijevac i njegov drug, dok jednog jutra i Mačak, eto, spremi se u lov u dalek lug. Krećući na put ozbiljno reče: „Čuvaj se Lisca, bezbrižni Pijevče!

Oblaci jezde, strahota sama, barčicu malu zahvati tama, za gromom ori grom. U gustom mraku bez jednog zračka odnese bura barku i Mačka u divljem trku svom... Na nebu zora javlja se siva, po moru kapa Mačkova pliva.

veče, gazda reče: „Star mi Sivko, zla mu mati, sjutra ću ga ucmekati i zovnuću Jednog starca, da odere mog magarca.

“ „Nevolja nas ista združi, hajde sa mnom, korak pruži.“ Idu preko svijeta bijela, dođoše do jednog vrela, kad kraj vode čudan gost neku staru glođe kost. „Pobratime zubati, odakle nam ideš ti?

“ Veselo slonče trubi: „Hajdmo u gnijezdo staro! Bježmo od ljudi grubih! Pravac — Kilimandžaro!“ I jednog zimskog dana, dok se pahulje množe, na dalek pođoše put slonče od porculana, majmun od sive kože i lav od vune,

Grgolji voda kroz divlju paprat . . . Tu ti se rađa vesela Japra. Potok-jarence skače i đipa, na miru nije ni jednog trena, po njemu igra senka od vrba, blista i trepti odeća-pena.

Proleća jednog, u jutro tiho, dok zlatan dren je na suncu cvao, mlin je tri puta uzdahnȏ tužno, pljusnuo vodom, a zatim — stao.

Imamo najzad paket mali, pazite ko ga šalje: „Unuku Živku od baba Cane, Šabac“ . . . i tako dalje. Od jednog lisca kraj same pruge dobih ovaj podatak: projuri, veli, paket u vozu u njemu — pečen patak!

Vječno, sjetan, mislio sam na nju, ostah vjeran starom obećanju.“ Jednog dana, kad se natrag vratim, k'o tuđinac, uozbiljen tmurno, već me niko dočekati neće ni u susret potrčati žurno.

Utopljen u snove zlatotkane vodio sam svate u Hašane. Jednog jutra, svečan i uzbuđen, na obali, kraj vira zelenca, izmucah ti, prvom slušaocu, svoju sjetnu pjesmicu prvenca.

U toj svirci trepti sreća plava i žubori pjesma zaborava. Jednog dana, ispod krošnje drage, zauvijek se raziđosmo, druže, po svijetu, k'o rakova djeca, sa bajkama, rđavim oružjem.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Petrović LjUDI GOVORE Sadržaj I 3 II 34 III 52 LjUDI GOVORE Ovu sam knjigu napisao za vreme jednog putovanja.

— Vi ste ostrvljanin. — Da. Ali ja čuvam sad krave da bih zamenio jednog mladića koji je prešao poslom u Belmontehu. Ja sam lovac. — Koliko vas ima posluge? — Sada smo četrdeset.

Ostajem tako duže od pola sata, možda od tri četvrti, bez jedne misli u glavi, bez jednog sna. Zadovoljstva su čisto fizička.

Ja sam u čamcu između Ostrva i Eskalone. Sela po jezeru zaplovila na njegovu vodu. Na vrhu jednog brda u dubini, koje je celo još u magli, sija samo pod prvim sunčanim zracima selo Mont Palankinos.

Silazim opet na jezero da uzmem poštansku lađicu za Huentu. Na obali okupljeni ribari između razapetih mreža gledaju u jednog svog druga koji na kraju štapa drži obešenog daždevnjaka. — Šta se dogodilo? — Našao daždevnjaka, pa misli da je zmija.

Posle sam sa njegovim sinom išao u ribnjake a stari nam se pridružio. To nije bio jedinac; mislim da je imao još jednog sina. — Je l̓ se Pipo zvao onaj što vas je vozio u ribnjake? — Mislim. — E pa stari je sigurno moj otac. — Sigurno.

Mladić mu odmah viknu, smejući se: — Tata, odi da vidiš jednog gospodina koji te se seća. Onaj me poznade i pre no što stiže poče pozdravljati.

Dobru noć! — Dobru noć, gospodine. Nailazim na čitavu grupu mladeži koja sedi na nekom zidu i pevuši. Ispred jednog dela slobodnog neba vidim dva-tri oštra, čarobna devojačka lika.

Možda će ići da živi na drugoj strani! Mi ne možemo ništa da znamo o tome šta će biti sa životom jednog čoveka. To može biti jedna jedinstvena stvar: život koji tek počinje. Jedinstvena. Ja?

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Venulo je malo dete, što mu zemlja majku krije, Nestalo ga jednog dana i nikada došlo nije... Kud se delo? Šta je s njime?

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

mi udovice neke, možda kćeri moje davne dece, jadaju se opet na oganj i mržnju: da nema više krova u selu, ni jednog voćnjaka bez groba, ni mrve na trpezi krušne, a kiša pada, kažu, siva već duže od jednog veka.

nema više krova u selu, ni jednog voćnjaka bez groba, ni mrve na trpezi krušne, a kiša pada, kažu, siva već duže od jednog veka.

u brdu, u sumrak, da prespavam na drugom mestu, kao oni što uzimaju za svoj podvig pešačenje, i čitavog života idu od jednog manastira do drugog, da nešto porade i pomognu, pa opet štap u ruke i krenu dalje, zatvarajući krug prebivališta u

Moj žižak se gasi nad otvorenim spisima jednog ruskog svetitelja. Grubi koraci odjekuju hodnikom, udar koraka ima zvuk između kopita i čizme.

drena sve je pritisnula sila plača U krugu od manastira do najboljeg mača plakanje svešteno i plačevi žena Plač je od jednog treptaja i trena stoji kao zdanje iznad svih vremena 28. juni 1980.

lica one belje od meseca što ih drži da ne padnu niz liticu u lobanju što beži iz doba i Srbijom skita pevajući lobanja jednog klaustrofoba devojke padaju tamo gde im brane. Tu je i Rakovica.

predsoblje povratka u potpuno znanje koje vodi unutra duboko na osetljive strune i čudna ogledala Ja vidi još jednog sebe koje se rascveta iznutra u neke davne cvetnine čije latice dotiču Sve. 2.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

AGATON: Zvao bih smesta podnarednika, dao mu još jednog žandarma i rekao bih mu: idi tamo i rasteraj onu stoku! ADVOKAT: Znači, ja bih tako trebao da postupim?

Zar tebi nije jasno da ovde samo Agaton postoji? TANASIJE: Valjda sam ja preči od jednog Agatona. SIMKA: Samo ti, Tanasije, ćuti! VIDA: Ju, a što on pa da ćuti?

MIĆA: Odista, to je uvreda! PROKA: Ovako krasnu familiju da opljačka za ljubav jednog vanbračnog deteta. GINA: To mu nikad nećemo oprostiti!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— E, zdravo braćo! — rekoše kad voz stade. — Daj Bože da se opet vidimo. Debeljko se izmigolji iz jednog ugla i dobaci: — Slušaj, druže, piši kad stigneš!

— i produži. Uputih se u pravcu onih šatora i ugledah kako ispod jednog drveta sede za stolom neki oficiri, okruženi rezervistima. Priđoh i ja.

A odatle su išli na bunar, gde su prali sudove. Sunce je već zašlo... Sivkasta prašina lagano se taložila. Sa jednog kraja logora dopirala je monotona, otegnuta pesma vojnika, što je u mnogima budilo sećanje na rodni kraj.

— Čekaj, bato, dok ti zafijuče nad glavom. Tada ću te pitam!... Najednom, ljudi zaćutaše... Ispred jednog drveta, pored puta, nalazio se u sedećem stavu leš austrijskog vojnika.

Približili smo se tako komandantima, među kojima je bio i naš komandir. Kad nas vide, priđe nam i onda nas povede iza jednog šipraga da nam pokaže gde su Austrijanci. Pred nama se spuštala blaga padina.

Jedan poslužilac prvoga topa beše zaostao i brisao ruke o travu. Na moje pitanje šta radi, reče da su sklonili jednog našeg mrtvog vojnika, i pokaza mi rukom iza vrzine. Vojnici se provlače da vide, ne bi li ga poznali.

Ispred nas reka... No niko ne sme glavu da pomoli. Toplota osvaja, u zemunicama usparina, i Trailo priča kako sa jednog izvora do njegove kuće šiklja mlaz vode iz lule, debeo kao ruka.

Skretosmo levo od mesta gde je vršen prelaz i zaustavismo se ispred jednog šljivara. Sakriveni iza šipraga, posmatramo austrijske rovove i naše mrtve vojnike između reke Save i rovova...

Lišće je počelo da žuti. Osećao se već dah jeseni. Prilikom jednog zastanka začusmo podzemnu tutnjavu topova i to baš u pravcu kuda mi maršujemo.

Sreli smo i grupu ranjenih konjanika, a me đu njima i jednog oficira, koga su vojnici presamitili preko sedla. Seljaci se pribili pored puta i čekaju da artiljerija prođe...

Ali glupo je ležati na otvorenoj ledini. Podigoh glavu da osmotrim, zatim naglo skočih i dotrčah do jednog debeloga hrasta. Skinuo sam šajkaču i brisao znoj sa čela... Setih se tada onih u bateriji kako leškare pored topova.

E dođe mi da ga udarim. — Dobro, je li ko poginuo, kada se švićkate po ceo dan? — Jes, bogami, čvrknu jednog juče. — Namrtvo? — A, jok, dobro prođe, otčepi mu samo vilicu.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Učitelj se rukova sa odbornicima i taman da se izmakne, a predsednik mu svrnu pažnju na jednog suvonjavog čičicu, koji držaše visoku stolicu i čekaše red da se pozdravi sa učiteljem.

U hodniku i dvorištu puno ljudi i žena i svako drži za ruku po jednog mališana. Predsednik prvo upisa svoga sina i jednog sinovca, jedan odbornik upisa svoje dete i zatim čiča Stojan stade

U hodniku i dvorištu puno ljudi i žena i svako drži za ruku po jednog mališana. Predsednik prvo upisa svoga sina i jednog sinovca, jedan odbornik upisa svoje dete i zatim čiča Stojan stade da poziva jednog po jednog roditelja unutra.

Predsednik prvo upisa svoga sina i jednog sinovca, jedan odbornik upisa svoje dete i zatim čiča Stojan stade da poziva jednog po jednog roditelja unutra.

prvo upisa svoga sina i jednog sinovca, jedan odbornik upisa svoje dete i zatim čiča Stojan stade da poziva jednog po jednog roditelja unutra.

Uđe jedan sed starac, pogrbljen, bezub, zamagljenih očiju, uvede jednog vižljastog zaplašenog dečka, koji zveraše po sobi kao divljače. — Pomaže vi Bog!

»Sve jedno isto«, pomisli ona prolalazeći pored stola, za kojim se vrši upis i slušajući preklinjanja jednog mlađeg čoveka i molbe da mu se dete ne uzima u školu, jer to mu je najstariji, pa je taman stigao za poslugu.

Ljubica i Gojko stajahu nemi, začuđeni pred ovim retkim prizorom, oči im lutahu s jednog kraja na drugi, a po licu se razlilo ushićeno čuđenje.

Seća ga se dobro kad je stupio u prvi razred gimnazije, zajedno sa njim, pa videvši da ne može ni iz jednog predmeta da istera veću ocenu od jedinice, nestade ga.

Posle se viđao da služi kod jednog advokata, potom kod sekretara u načelstvu okružnom i odjednom se obrte kao prepisivač u istom nadleštvu.

I sad se živo seća toga osećanja, pa mu dušu obuzme slatka toplina. I sve tako lepo beše, dok ga jednog dana otac ne uze za ruku i odvede u okružnu varoš. »Mnogo vas je, reče mu otac, pa ne mogu sve da ishranim.

Ona se diže sa kreveta, ustade i ugleda pred sobom Dragutina, jednog lepuškastog đaka Učiteljske Škole, koji je stanovao u istoj kući i redovno je pratio u školu do abadžiske česme.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Božić bolnik - bolesnik borna (suknja) - naborana, koja ima bore bostan - lubenice i dinje boščaluk - dar, obično od jednog para rublja, uvijen u maramu (bošču), kakav najčešće dariva mlada brekinja - vrsta šumskog drveta čiji se plod jede

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

TREĆA GRAĐANKA: Gazimo po krvi kao po kišnici! ČETVRTA GRAĐANKA: Za jednog Nemca streljaju stotinu Srba! DARA: Pola se Srbije u crno zavilo, a oni glume! PRVA GRAĐANKA: Kurvo nemoralna!

VASILIJE: Omaklo mi se! I ne mogu stalno da pazim šta pred njim govorim! Gospodine podnaredniče, to je tekst iz jednog pozorišnog komada!

Sa pola zida opao malter od metkova! To ne može pištolj! PRVA GRAĐANKA: Uhapsili su jednog mladića iz Međaja! DRUGA GRAĐANKA: Šta kažu, kad će deliti kupovne knjižice? TREĆA GRAĐANKA: Zašta?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Prijatelj moj mesec neveseo, u strasne noći majske, golicave bestidne rajske pesmice, jer si ma časak samo draga jednog popca bila u travi. I kad tada ostanete nasamo imaće tvoj mužić grdnih muka.

A posao sluge dalje da vrši, za svačiju bludnicu, i skota, bog ostavlja, u ritama, čast. MIZERA Kao oko mrtvaca jednog sjaje oko našeg vrta bednog, fenjeri. Da l noć na tebe svile prospe? Jesi li se digla među gospe? Gde si sada Ti?

I, tako, bez groba, veselost je neka, u meni, rugoba. I, tako, bez tela, duša mi je nevidljiva, i nevesela. Jednog proleća, i ja sam gorko znao da, kroz svirale devojačkog rebra, zdravlje dajem.

A plač mi samo vraća se, porfiru jednog zrna, što visi, o drhćućem, žarkom, koncu, u svitanju? Tu, tu bih, u ovom životu, da me oblije slap svih divota

Međutim, pošto ova zbirka obuhvata i političke pesme jednog, prošlog, vremena, pesnik je mišljenja da će čitaoca zanimati nešto podataka iz života pesnikovog i nešto komentara o

To je, u ono vreme, bilo uobičajeno uzimanje časova, posle podne. Uzimao sam i časove engleskog jezika, kod jednog profesora kome je voz bio odsekao noge, pa se dao na davaše časova. Takav mu je bio i engleski.

) Učio sam i slikarstvo, privatno, kod jednog profesora. Moja slika uljana, Jedna mrtvačka lubanja, bila je na izložbi škola. Od mojih drugova ostala su mi samo imena.

Njegov otac imao je kompletno mađarsko i englesko izdanje Šekspira. Međutim, nije tačno da ja imam uspomene jednog snoba. Živeo sam ja, u Temišvaru, i među tadanjim proleterima.

Ja sam, u Temišvaru, ludovao za mačevanjem, i uzimao časove mačevanja, kod jednog profesora (Perčič) koji je bio šampion profesora.

Bila je to čudna, i nesrećna, žena. Imala je nezakonito dete, od jednog ženskog lekara, a docnije se otrovala. Imao sam, u tom pansionu, čudne komšije, i u sobi sa desna, i u sobi sa leva.

Vranicani je u tim vojnicima i oficirima video samo vojnike i oficire jednog kralja, opančara. Taj ogromni debeljko, sa glavom Bibulusa, imao je staru majku, u Novom.

“ Moja mati imala je na Rijeci rođaku, iz Pančeva, koja je bila udata za jednog trgovca na Rijeci (Mihailo Vuja). Međutim, svet na Rijeci upoznao sam, naročito, u društvu svoga druga na Akademiji,

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Mnogo je godina Magdalena tu živela, pa je Tu i umrla. I neki ljudi, koji su tamo bili zalutali, nađoše je jednog dana u pećini mrtvu. Magdalena je bila već davno mrtva. Od nje ne beše ostalo ništa osim golog kostura.

Na putu se spotakne o koren jednog debelog drveta i padne. Krčag mu ispade iz ruku, lupi o kamen i razbije se. U njemu planu gnev svom žestinom.

Osvrne se i vide jednog starca bele brade. Starac je mahao glavom i dobrodušno se smejao. — Ko si ti? — upita ga Agaton — i zašto se smeješ?

A kad seljak s ljudima dođe pa vide kravu na suvu, reče: — A, gle! izvukla se — hvala Bogu!... KUKAVICA Jednog dana, o nekom prazniku, dođe Isus u Jerusalim i uđe u hram da uči narod.

se gospodar ljuti, uzdisao i molio se Bogu da gazdu ublaži, da mu izmeni pamet i ćud i izvede na put čestitog života. Jednog dana gazdi lipše magarac.

“ I on se ostavi dotadanjeg života i bivaše iz dana u dan bolji. Jednog jutra dozva k se bi mudrog slugu. — Ja sam ti — reče mu — obećao nagradu ako mi kupiš magarca po volji.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

“ Buni me što je isti jezik, ali pomislim da to mogu biti dva daleka naroda, jednog porekla, bratska, ista, koji imaju jedan jezik, ali i ne znaju jedan za drugog.

Povikaše glasovi kroz masu, kao ono na vašaru kad se čudovišta prikazuju. — Čujte ludi: čovek od šeset godina bez i jednog jedinog ordena!

Kad sam išao hotelu s onim pandurom, moram i to napomenuti, video sam gde vuku u zatvor jednog što je ukrao cipele u nekoj radnji, a i njemu o vratu orden. „Kakav mu je ono orden?“ — upitam pandura.

— Nova knjiga: „Doživljaji jednog starca bez ordena!“ — Još je vazda bilo takvih knjižica. Čak je i jedna meana istakla firmu: „Kod čuda od čoveka“, a

— Nisam ih nikad jeo. — Šteta, to je vrlo fina riba. Upravo specijalitet. Juče sam dobio od jednog prijatelja nekoliko komada. Vanredno dobra stvar...

— Šta je ovo? — upitam radoznalo jednog gospodina na ulici. — Svečanost. Zar niste znali? — Nisam. — Pa o tome se piše po novinama već tri dana.

Štednja, kao što vam kažem, to je osnova za blagostanje svake zemlje. Juče sam u interesu štednje otpustio jednog služitelja. To je već ušteda od osam stotina dinara godišnje. — To ste dobro učinili! — primetih.

Zapitam drugog, trećeg, i svaki me s prezrenjem pogleda i ne odgovori. Najzad se namerih na jednog s kojim sam se poznao prilikom pokretanja jednog patriotskog lista, a već u toj zemlji, da se ne čudite, svaki dan se

Najzad se namerih na jednog s kojim sam se poznao prilikom pokretanja jednog patriotskog lista, a već u toj zemlji, da se ne čudite, svaki dan se pokreće po nekoliko listova, te upitah i njega: —

To su bili činovnici sudske i policijske struke. Zađosmo u prostranu salu jednog hotela, u kojoj već behu spremljena sedišta i sto sa zelenom čohom za sazivače zbora.

Gospodin ministar, vele, radi povazdan gimnastiku, vrlo je naprasit čovek i voli da se tuče. Pričaju da se čak jednog dana potukao sa poglavarom crkve.

I poglavar crkve, dobar gimnastičar i strastan jahač, međutim naprasit čovek i tako isto rado se tuče. Jednog je sveštenika udario štapom po glavi u božjem hramu iz nepoznatih razloga.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Čobanke ostavile rad, pa glede junake. Polovina strepi za jednog, a polovina za drugog, no junaci se nose, ka' orlovi, pa nijedan ne misli da oproba leđima zemlju.

No gle, jednog izmenu sreća i on se prostre na travu, a drugi velikodušno ostupa i gordo prilazi čobankama, koje ga veselim pljeskanjem

Pogleda, stoji jedna pol' okenjača, puna rakije — tako mu se učinilo — žuti se, k'o varbana šljivovica. Pripita on jednog dečka, nođe, da srkne malo, a ovi, bio neka dobričina, pa mu kaže da je to neki zejtin koji, s oproštenjem, nije za

morala pasti u oči pretpostavljenima, i onda nije ništa čudno, što ga, posle kraćeg vremena, vidimo kao upravnika jednog velikog zavoda. — Kao što se vidi, kratka, prosta i obična, za ono vreme, istorija...

I to sve zbog jedne devojke, zbog jednog pukog slučaja, koji hoće da mu preokrene ceo život. I on ne može da nađe izlaza.

Pola Srbije dršće od jednog zlikovca!... S Despićem se u početku udruži i neki Madžarević, koji se odmah proču kao veliki zlikovac.

— Što se brukate, ojađenici; zar vas nije sramota, da se u 'volikom narodu bojite jednog čoveka! — Ljubiša, je l' te stra'? — upita neko. — Mene, vala, sve'dno, — odgovori on polako. Svi ućutaše.

Ko zna gde on sad očekuje rezultat potere. Kmet obilazi često ceo lanac, prelazeći u hodu od jednog do drugog. Kad se vrati s levog krila, zaustavih ga da ide malo uza me. — Boga ti, dokle ćemo mi 'vako? — upitah ga.

Videći da su devojke zbunjene, prozva jednu, pa stade da traži jednog muškarca. Peri zakuca srce i steže mu se disanje.

Eto, na primer — kaldrma. Ne znamo ko je prvi popločao naše ulice, ali ni naši dedovi, pa ni mi ne izmenismo ni jednog kamena na njima. Istina, jesmo se ponekad i šalili tim.

Slabo smo što i doznavali šta se radi po drugim mestima, dok jednog dana ne prolete Savo Saruk kroz čaršiju, vičući: — Trčite, ljudi, pred Tapurovu mehanu! čudo s kapetanom...

Pop se diže i ode s njim, narod se raziđe, ali nas nekoliko ostasmo, jer nam pop dade znak da ga čekamo. Posle jednog sata pop se vrati. Bejasmo gotovi da »iskočimo iz kože« od nestrpljenja. — Šta bi? — saletesmo pitanjima.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

) SRETA (upadne u gomilu, grdi ih i izgura jednog). ČETVRTI GRAĐANIN: Dra... dragi gazda-Jevreme! Mi ovde, mi što nas vidiš i kako se uzme stvar. To smo mi.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

kubna metra vazduha; a on sada tačnim računom nađe i hladne cifre izneše groznu i užasnu istinu da u ovoj učionici na jednog đaka dolazi dvadeset i jedan i po kubni metar, dakle jedan metar manje no što suvremena nauka u Norveškoj i u svima

godišnja vremena u četiri slike i pet delova sveta u pet slika; a to je svega devet lepih devojaka, svaka je simvol jednog godišnjeg vremena ili jednog dela sveta. Slike su različne ali jednake u tome što su sve devojke lepe, zdrave i rumene.

slike i pet delova sveta u pet slika; a to je svega devet lepih devojaka, svaka je simvol jednog godišnjeg vremena ili jednog dela sveta. Slike su različne ali jednake u tome što su sve devojke lepe, zdrave i rumene.

Volela je da se mlati sa kučićima povazdan. Imala je jednog malog i kudravog i pakosnog pinčiku, a »dečko« se zvao, koga je jako pazila, mazila, svaki drugi dan ga kupala, a

— zapitaće ga Sreten zažmirivši malo. — Ko, učitelju? — Pa, eno onaj tamo? — pa pokaza očima na jednog postarijeg čoveka što seđaše pod hrastom, a seljaci oko njega stoje pa se razgovaraju nešto.

— Nađe li ga!? Eh, ispolaj na gospoda, kad se i toj svršilo! — Ama treba i on la pripomogne. Svi za jednog, jedan za sve.

Tek posle ponoći, oko jednog ili dva sahata, kad se tako zapiju u kafani, pa i u privatnoj kući, sete se da se nisu predstavili.

— Šta je, šta piše u novinama! — pitaju svi kao iz jednog grla, samo Provir ćuti i nabija na glavu slamnji šešir koji mu je bio pao na zemlju kad ga je Sreta zagrlio.

— Hoćemo! — odazva se gomila. — Primate li predlog građanina Žike Šljivića? — Primamo! — reče gomila kao iz jednog grla. — Dozvoljavate li i pristajete li da ja kandidujem jedan odbor za priređivanje proslave. — Pristajemo!

On ode, a oni ostaše. Ne potraja mnogo, a evo ti Vujice natrag. Za Sretu se baš ne može — kao za jednog učevnog i školovanog čoveka — reći da je praznoveran i da drži nešto na to, zato i ne smem reći da je slutio zlo, ali

I kako ga je bog dao i stvorio kao jednog neumornog pronalazača, pade mu naskoro jedna srećna i izvodljiva misao na pamet.

Nek dođe koji god može, i nek ponese čkart katranice drvene! A biće mesa k’i drva i vina k’i vode; a sve džabe i bez jednog parića zaista! Ide sve kao namazano.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Ja, ja... Bilo je svega. — Deca su kriva. Nikad se ni na jednog od njih on nije ispizmio; Ono, jeste... deca nisu kriva što su živa. — Bog ubio, lopto, ko te izmislio!

Da grdne propasti, da grdna zla!” A nisu znali, ni pomišljali Da je kondukter spasao život jednog velikog, žutog psa. A mogao je, s punim pravom...

Sic transit gloria mundi! Ćudljiva je slava, i njena su Merila kao u Las Vegasu; Izabranike bira nasumce: Jednog gurne u mrak, drugog na sunce; Nezaslužni glavnu počast dobiju, A zaslužni odu na robiju!

A u gadosti i rugobi zagađena reč je najgrđa. Velika je stvar, u vremenu rasapa i raskola, Odbraniti čast jednog prideva il smisao jednog glagola.

Velika je stvar, u vremenu rasapa i raskola, Odbraniti čast jednog prideva il smisao jednog glagola. Tebi, čiji sluh beše osetljiv i drhtav kao brezik, Ovu pohvalnicu sačini ne Pesnik, nego Jezik.

Predsela, Živela je pčela Vesić Vesela, Dušom dobra, ali lenja: nikada Ne videše je da proleće preko livada! Jednog jutra — vrt bejaše procvao — Veska reši: „Napustiću posao, I poći ću, kud i cure tolike, Tamo gde se hleb jede bez

Berite, jedite, — ko vam daje! Ta danas, danas — nedelja je... Dugo je ona, dugo zvala Al niko ne prozbori ni jednog slovca.

ŽIVETI KRAJ DOBRE PIJACE Živeti kraj dobre pijace, I izvorske vode pijaće, Imati bar jednog prijatelja — To mi je želja.

NA ŠTA MISLIM KAD POGLEDAM PALATU ALBANIJU Pre pedeset godina, posle jednog atentata U kome je čuveni prestolonaslednik izgubio glavu, U Srbiju je stigla pismena objava rata I tuđa vojska

Otidi u Tokio, u Boston, u Rim il u Ostende, Svud ćeš otkriti trag bar jednog Srbende. Jedni stigoše u Bihać, drugi u Užice A neki zalutaše u Lajpcig i u Lužice.

Mali autobus u sedam sati Ode, da se nikad ne vrati. Jednog dana ja ću, zbilja, Doći o tog konačnog cilja, I sprovoditi leta večita S knjigama koje niko ne čita.

Kraj! Sonet se sam samcat napisao! MIR PREDGRAĐA Jednog ću dana pobeći, da me više ne nađu, I potražiću mir u udaljenom predgrađu.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Ali jedno slučajno, na prvi pogled sasvim beznačajno otkriće koje je jednog dana učinio u tim vodama, bilo je sudbonosno za sav njegov rad od toga trenutka, kao i za celokupnu rekonstrukciju

piše profesor Luj Rul, veliki francuski ihtiolog, takav kordon ima dužinu od nekoliko kilometara, a širinu od jednog metra; on je neprekidan i sastavljen od mnogih miliona grupisanih sitnih jeguljica.

Otolit se sastoji iz jednog jezgra koje se počinje formirati još za vreme larvinog putovanja preko okeana; to jezgro u toku vremena, dobija

Ta je stišljivost vrlo mala: jedan litar vode, izložen pritisku vodenog stuba od jednog metra visine, smanjuje se za 4 milionita dela svoje zapremine.

Jedna vrsta tih morskih krastavaca, koja živi u dubinama polarnih mora, dostiže veličinu od jednog metra. Druga jedna krupna vrsta, koja obitava u velikim dubinama, nadražena izbacuje od sebe mnoštvo dugačkih,

dnu i po koju tonu mulja i blata, pa kad se uzme u obzir i težina uhvaćenih životinja i samoga kabla koji teži oko jednog kilograma po metru dužine (a ova je 12.

Za taj cilj nameran je konstruisati šuplju kuglu sličnu Bibovoj, ali ne od čelika, već od jednog još otpornijeg materijala, koji je vrlo lak, a može da izdrži velike pritiske, što dopušta da sobom nosi u dubine

Paljenje se vrši pomoću jednog malog instrumenta u obliku satnog mehanizma, ali se pronalazač nada da će uskoro uspeti da aparat tako usavrši, da će

su i postoje raznovrsne pretpostavke kojima je pokušavano objasniti ih, ali se uspevalo samo prebaciti teškoću sa jednog terena na drugi koji nije ni malo jasniji.

Prilikom jednog kataklizma kontinent, na kome je bilo to jezero, raspao se na dva dela koji su se rastavili postepeno, u toku nepregled

i rascepa kontinenata na dva dela, jegulja je produžila u svemu svoj dotadašnji način života, ali je, sa udaljavanjem jednog i drugog dela to putovanje moralo u toku vekova bivati sve duže; navika je, međutim, ostala i prenosila se na

nedaleko od eskimskog naselja Umanak, Vegener se 1 novembra 1930 godine, na svoj pedeseti rođendan, u pratnji samo jednog Eskima, sa dvojim saonicama i 17 pasa, uputio u pravcu Skoresbi—Sunda, koji se nalazi na istočnoj obali velikog

Rakić, Milan - PESME

ČEKANjE Čekam u senci jednog starog duda Da mesec zađe i, skrivena tamom, Po uskoj stazi što kroz noć krivuda, Da siđeš k meni čežnjivom i samom.

I sav zasenjen pred čudesnim sjajem Lepote tvoje, slab, bez jednog daha, Kao da svakog časa život dajem, Prilazim tebi pun pobožnog straha, Posrćem, klecam, dokle me privlače, Ko

Umrećemo, draga, kao i svi ljudi, U bolesti gnusnoj, u ropcu i bolu, Bedni; jednog jutra, kad vetar zastudi I zagrakću vrane u pustome dolu.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

A što u Turkinje, u neveru? Jer kod njih, bula, pošto po četiri njih samo jednog muža imaju, to im je vrela i meka krv. Piju one čoveka!

nije hteo da kaže, da se potuži, već jednako ležao gore, na doksatu od kuće, i samo opštio sa slugama, te ga tako jednog dana tamo zatekli i mrtvog.

Gotovo jedan čivluk otišao otkupljujući je i dovodeći natrag. I posle, da se sve to sakrije, udali je za jednog njihovog slugu, kome gore, gotovo nakraj varoši, kupili kućicu i dali mu nekoliko njiva i vinograda, da bi mogli živeti.

A sve je to bila Magda spremila. Odavna znajući za sve, poslala jednog slugu i naredila mu da odmah, čim čuje pucanj pušaka, svirače ovamo vodi. | Kuća zasija.

I sa užasom Sofka je gledala kako je sve to počelo da postaje, da se stapa u jedno. Svi muški pretvaraju se u jednog muškog, sve ženske takođe opet u jednu opštu žensku. Nistaro, ni mlado, žena, snaja, strina, ujna ili kakav rod.

Pandurović, Sima - PESME

I s bojama koje upija lepota Noći, ovaj svet se s drugim svetom sliva U meku sliku zadovoljstva živa, U život jednog sna i san života.

Naše nade nepovratno stare; Naša srca mogu još da ćute. Sve će tako, najzad, da se stiša U poslednju jesen jednog dana, Stalna, sitna dok zasipa kiša, Uz odjeke crne pesme vrana.

Ne znah da još žive ti mrtvaci bledi... I ne žive više od jednog trenutka! Jer kad prođoh groblje koracima skromnim, Primetih iz svakog njegovoga kutka Pobedu zemlje nad moštima

Šta mari što će na dnu istog groba Ležati trulež što pravedno padne S mladošću tužnom jednog pokolenja! Izdanci slabi ovog veka gnjilog, Mi ćemo biti tvorci kobnog vrenja, Savesti griža jednog doba bilog.

Izdanci slabi ovog veka gnjilog, Mi ćemo biti tvorci kobnog vrenja, Savesti griža jednog doba bilog. I ne stvorimo l’ ništa sami sobom, Završićemo bar jad ovih dana: Bićemo, ipak, temelj svojim grobom

I slutim sudbinu jednog čudnog dana, Kada će, u buri što se svuda širi, Moje srce s bolom svojih starih râna I nemirom večnim — večno da se

I kada senka dobre smrti néme pojavi se pred nas jednog čudnog dâna, Biće to blagi melem sviju râna. Sve umire onda kada mu je vreme.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ prekide ga srditi đeneral. „No, kažite mi, rašta se stekao jutros ovliki narod ovdje?“ upita jednog mlađeg vlastelina, ošišane glave i odjevena po novom, francuskom načinu. „Sjutra je, gospodine, Božić grčkome zakonu.

Pod sav bijaše zastrt šarenim ćilimom (po svoj prilici podgorička tkanina). Polovina jednog duvara bješe pokrivena zlatom i srebrom okovanim ikonama, pred kojima gorahu tri kanđela.

Đakon, pogledav na nebo, stade da govori, više kao za sebe: „Danas lijep dan... nema ni jednog oblaka na nebu... Istina đuvoli pomalo vjetra s Lovćena, ama ne smeta, samo nek ne bude oblačno, jer štono kažu

„Danu, pričaj još što o Crmničanima, čoče! Pričaj kad si počeo. Reče li ono da nijesmo soj s toga što ne možemo po jednog brava na obrok, kao vi, i još mu kosti zglođete. A da, Cuca gospodsko koljeno...

“ pomišljajući neko na sina, a neko na sinovca, jali unuka. Nakon jednog sata, Gospodar i glavari izađoše. Mladež kad ga vidje snebi se malo, ali kad ih on posokoli smijući se, noge poigraše

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Kroz pitalice je sproveden i neobično dobro dat lik jednog novog nezapaženog narodnog šaljivca, Raje. Lepo je data njegova borbena ličnost: obezoružan i obespravljen rob, oružjem

— Kad ideš vuku na čast, povedi psa uza se. — Zlo ni na vojsku ne gine. — Jedno se zlo iz drugog snuje. — Cić jednog čavla izgubi se ploča, a cić ploče konj, a cić konja konjik. — Klin klin tera, a malj oba. — Nijedno zlo samo ne dođe.

— Ko radi, ne boji se gladi. — Kako tko radi, onako i ima. — Lako po lako, ide se daleko. — Od jednog udara dub ne pada. — Kaplja kamen dubi. — Tiha voda breg roni. — Vredne su ruke najbolja alatka.

dokle ga nije na vješala doveo, a kad ga objese onda ga zapita vidi li što, a on mu odgovori da ne vidi ništa osim jednog magarca i na njemu čitav tovar poderanijeh opanaka; onda mu đavo reče „Sve sam ja ono poderao, dok sam tebe tu viđeo“.

A jež odgovori: — I danas i sutra ću. 9 Pitala žaba kornjaču, kad se prevalila preko jednog kamena: — Što ti bi, bona? — Evo moja luda glava, jer se nijesam naučila polako, pa sve u hitnji, a vrag uzeo i prešu!

ĐAVO Kad udariš đavola jedanput, on te moli da ga udariš još jedanput, jer se oni (đavoli) onda od jednog naprave dva. A ako ga ne udariš još jednom, onda i onaj jedan crkne.

Sveti Sava pogleda oko sebe, vidi jednog čobanina koji se bio sakrio, pa, pruživši na njega štaku, rekne: „Eto ti večere!“ I posle ode.

što su otpočeli rad, dogovore se da onaj koji prvi završi svoj manastir drugom da znak da prestane sa zidanjem pomoću jednog užeta, zategnutog preko jezera od jednog sveca do drugog sveca. Zidanje manastira je napredovalo.

koji prvi završi svoj manastir drugom da znak da prestane sa zidanjem pomoću jednog užeta, zategnutog preko jezera od jednog sveca do drugog sveca. Zidanje manastira je napredovalo.

“ — Neću! — Pričekaj se, jedna kozo, Ja ću na te vuka dovest’, Neka tebe vuk izede. I dovede jednog vuka: „Jedi, vuče, ovu kozu!“ — Neću! — Pričekaj se, jedan vuče, Ja ću na te selo dovest’, Neka tebe selo bije.

“ — Neću! — Pričekaj se, jedna vodo, Ja ću ka te konja dovest’, Neka tebe konj popije I dovede jednog konja: „Popij, konju, ovu vodu!“ — Neću! — Pričekaj se, jedan konju, Ja ću na te sedlo donet’, Neka tebe sedlo tare.

“ — Neću! — Pričekaj se, jedno sedlo, Ja ću na te miša dovest’, Neka tebe miš izjede. I dovede jednog miša: „Jedi, mišu, ovo sedlo!“ — Neću! — Pričekaj se, jedan mišu, Ja ću na te mačku dovest’, Neka tebe mačka jede.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

(Dva novca) slušao sam u Novom sadu od jednog prosjaka, pak sam je poslije pisao; 2. (Čardak ni na nebu ni na zemlji) napisao mi je u Berlinu 1844 godine knez

Primaknu se oni blizu i nazovu: „Dobar veče, ima li ko tamo?” Kad li šta vide? ni ljudi ni nikoga drugog, do jednog divljeg čoeka s jednijem okom navrh glave. Zapitaju ga: „Hoćeš li nas pustiti u kuću?” On im odgovori da hoće.

tamo amo da đaka uhvati, ali ga ne mogne naći nikako, jer je imao u pećini mnogo stoke, te se đak domisli i oguli jednog ovna, pa se obuče u onu kožu i izmiješa među ovce.

Tako dođe red na jednog berberina, ali se ovaj učini bolestan pa pošlje svoga momka. Kad ovaj iziđe pred cara, zapita ga car, što nije majstor

Najposlije dođu porano opet kod jednog velikog jezera, i dogovore se da dalje ne putuju, nego tu kod jezera da prenoće, „jer“ vele „može biti, ako dalje odemo,

dođe u jednu pećinu, u pećini gori velika vatra i tu ima devet divova, pa natakli dva čoeka te ih peku uz vatru, jednog sa jedne a drugog sa druge strane vatre, a na vatri stoji jedna oranija velika puna isječenijeh ljudi.

otpočne najstariji brat govoriti: „Kad sam pošao s mojom | braćom po ovom putu, prvu noć kad smo došli konačiti kod jednog jezera u nekoj velikoj pustinji, kad braća moja oba spavahu a ja čuvah stražu, najedanput aždaha pođe iz jezera da nas

poznati, i ni od kuda žive duše, koja bi ga izbavila, dok srećom njegovom poslije petnaest dana i petnaest noći eto ti jednog starca na štalu pokraj mora đe ribu lovi. On ga odmah stane vikati i moliti, da ga na suho prenese.

“ Tatarin otide, no čim caru dođe, odmah mu sve kaže, kako je jednog dečka na putu našao i što je s njim razgovarao. Onda car pošalje drugog svog čoveka, te ovog junošu nađe i pred cara

Sad carski zet uzme ovijeh devet stotina i devedeset i pet ljudi i svoju ženu, pa se krene na put. Idući tako nađe jednog čoeka, koji se bijaše sagnuo uvom k zemlji, i tako stajaše. Sad mu carski zet reče: „Pomozi Bog, brate!

Idući sa društvom dalje jedan sahat, opazi opet jednog čoeka na putu, koji bijaše zakuvao kazan od trista oka kačamaka, i za doručak mu ne bilo dosta, te uzeo kuplaču pa po

Na ovo carski zet pristane i tako se opklade, da oni užare peć što bolje mogu, a carski zet da nađe jednog čoeka od svoje pratnje i u onako zažarenu peć bace, pa ako ne izgori, da mu dadu svoje tri žene i sve imanje; ako li

Sveti Sava - SABRANA DELA

I od zla ako ne odstupaju, da se kazne. GLAVA 24 Da niko nema u ćeliji jela, niti pića, niti voća niti do jednog novčića Ako neko stiče imetak preko zapovesti manastirske, makar i jedan novčić ili voćku, bez znanja igumanovog, pod

vašim, jedan drugoga volite i starajte se da svako svakoga nadilazi smernošću, saosećajući nevolju jedan drugog kao jednog tela udovi i jedan drugog popunjavajući nedostatke.

Jedina, jednog od Trojice rodila jesi u dva suštastva, u lice jedino vidljivo, Devo, kome pojemo: Blagosloven Bog! Pesma osma Irmos Sed

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

može da ima na svakom prstu po deset, a ja, ovako mlada i očuvana, zdrava ko dren, rumena kao jabuka, ne mogu ni jednog na deset prstiju! IKONIJA: Ako te nije smandrljo na brzinu, gorela ja ko ova sijalica!

(Prilazi Stavri) Pominje neke vojnike, kaže tu, pred kafanom! Za jednog kaže da je možda oficir! CMILjA: Oficir? IKONIJA: A, života mi, nema nikoga, pogledaj!

IKONIJA: Pitaj ga što ne ulazi. CMILjA: Pita te Ikonija što ne uđeš! PROSJAK: Samo da privirim, tražim jednog... CMILjA: Kaže samo da priviri, nekoga traži... IKONIJA: Koga traži? CMILjA: Pita Ikonija koga tražiš!

IKONIJA: Koga traži? CMILjA: Pita Ikonija koga tražiš! PROSJAK: Ma jednog, nije važno... A! (Ulazi) IKONIJA: Šta je, danas ne nosiš mamce? PROSJAK: Ko zna! Postoje mamci i mamci!

Je l tako? Pa da se polako reaktiviram! Male dužnosti, pa onda malo veće! Basamak po basamak, pa jednog dana — opet na govornicu! s nje se vidi daleko, kao sa lađe! STAVRA: Tebe je nesreća džabe zadesila.

IKONIJA: U Nemačkoj? JAGODA: A mama kuvala na nekoj ekonomiji. Svrši se rat, i tamo dodele jednog, iz nove vojske, zaćore se na prvi pogled! I tako mama ostane pre venčanja.

Ikonija, majko moja, nemam ni nade! PROSJAK (za sebe): Sad zovi, da vidimo ko će da se odazove! GOSPAVA (od jednog do drugog): Kaži mi neku lepu reč, uteši me! Sažali se, kaži mi da ti je žao!

Stanković, Borisav - JOVČA

i celog veka ću te — služiti!... VASKA (otkriva u tom govoru Mladenovom osećanja ne obične vernosti i pokornosti jednog sluge nego osećanja probuđene muškosti, ko zna od kad si lom zatajavane, u nju zaljubljenog čoveka koga, kao takvog, nije

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Ja sam ga potom vsegda u umu mojem pre[d]|stavljao ne samo kako oca moga, no saviše kao jednog čoveka pravdoljubiva, poštena i preljubezna, koga spominju, ljube i žale svi koji su ga god poznavali.

U mom milostivom blagodetelju ja nisam tada ništa drugo mogao viditi nego jednog prostaka koji nije čitao nikakva kazanija, ni prologa i koji iz preizlišne mirske i plotske ljubavi protivi se mome

Svetost braka, braćo i čada moja, svetost čina roditeljnjega i maternjega prevoshodi sve druge svetinje! Nađite mi jednog sveca ili pravednika koji se je nerođen posvetio i pravdu tvorio.

Ovi dan predveče dođemo u jedno selo kod Tise. Nađemo jednog starog sveštenika gdi nešto u svojoj avliji teše. Pitamo ga kako bi[smo] mogli u Srem preći.

Ostario sam, i ne mogu zadugo voziti, a bi[h] vas sam prevezao.” Uveče nađe nam jednog momka koji nas preveze u Slankamen. | Evo me u Sremu, u zemlji nasledija poslednji[h] srpski[h] despota.

Ide se sve pokraj jednog potočića, pored koga stoje nasađeni veliki orasi i druga drevesa koja ga osenjavatu i čuvaju od sunca.

Poznavao sam i jednog učitelja, imenem Partenija, u Tripolici, koji bi gorko žalio protiv ovi[h] bedni[h] običaja, protiv koji[h] i knjigu je

Odvede me pop Marko u svoj dom i nađe mi jednog mladog soldata Dalmatinca koji dobro grečeski znađaše. Pogodim ga za cekin na mesec da mi svaki dan u urečeni čas

Nađem pri njemu jednog sveštenika iz varoši, u jelinskom vesma iskusna; s ovim pođem u sad, gdi hodajući i razgovarajući se, pokaže mi se

Korabalj je prazan; samo jednog pasažira imam koji je zakupio svu veliku sobu i dobro mi plaća. Ali evo nevolje, ne zna čovek ni turski ni grčki ni

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Sve to bješe krasno u jesenskom vedrom danu, te Bakonjine oči letijahu na sve strane dok se ne ustaviše na granju jednog stabla usred vrta. — Isuse moj, šta li je ono? — zapita sam sebe Bakonja izbuljivši oči.

Pored svega toga kukavac se ne požali, nego se otimao bolesti i posrćući hodio. Ali jednog večera, smrklo se uvelike, a Čmanjak ne javi stoku kući. Tada otac otide da ga traži i nađe ga nesvjesna.

Znaš, odma mu reci: „Rš! nisu tvoji posli!“ Tako učini. Ladaj se mudro, drago dite! Poslije jednog časa dovede knez Kenja. Bješe tome Kenju oko osamnaest godina, a bješe snopast, vrljav, kao i svi Krkotići.

— viknu knez. — O Isuse! O Divice! O Jozefe pravedni! — poče opet Barica. Bakonja odriješi iz jednog krajička od ubrusa pet krunaša, pa ih ponudi Kenju, kome oči sinuše, te ćaše da prihvati novac, ali se na vrijeme

— A odakle bješe i čegović? — Bija je iz Zelengrada i zvâ se Grgo Prokasa... Harambaša i drugovi mu pogledaše jednog okoštog pandura, koji zavrti glavom. — Ja sam, duovnici, iz Zelengrada, ali u nas nema toga prezimena...

Rdalo se zavadija sa vra-Zakarijom, zbog Ane... Kljako je bija u pržunu dva miseca, zbog jednog bravčeta. Sad najviše privaća Žmirko Rorin, Kenjo je otišâ nigdi u svit; kažu da služi u nikoj krčmi.

Brne poče: „Kad gospodin oće da pedipše I u gnivu da nas za gri’ kara, Nekom šalje ružne, nikom lipše, Jednog boles, drugog munja para...“ — Početak mi se ne sviđa! — reče Blitvar.

I gle slučaja! Nakon njekoliko koraka, duž jednog visokog zida, naiđe na crkvu, u čijoj panjezi bješe kip sv. Frane. Iz crkve dopiraše pjevanje uz brujanje orgulja.

Bakonja je pak imao dvije krupne stvari na vratu, dvije svadbe, bratovu i Cvitinu. Cvita je već bila isprošena za jednog udovca, propalog trgovčića u varošici, a Jozica već bješe tri puta oglašen.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Dukati ga izmišljaju, pomisli, i reče: — Moje oko neće promašiti. Ne boj se. — Moj otac ima još jednog sina — reče za sebe Đorđe, a po licu i rukama razli mu se trnovita vrućina.

— Ovako će da se zatre... — šapnu i, preteći, zatrese glavom. — Neka se sve zatre! A neće. Imam ja još jednog sina. — A Đorđe i Simka? — Zamukni!...

Jesu li vredna ta njegova nova evropska načela — da li su načela? — jednog velikog Aćimovog razočaranja? Da li će mu, kad zauvek napusti ovu očevu sobu u Prerovu, kuća koju će da kupi za novac

Ni on, niti iko drugi. Kad se jednog proleća truli direk srušio, on je verovao da se pas počešao i oborio ga, mati je rekla, žalosno i strogo: „Ne dirajte

pasa, sve dale i tiše, i setilo ga na kuću koja ostaje na Adamu, iždžikljalom, mršavom dečačiću što ne liči ni na jednog Katića.

Koje interes, koje produženje, nakotiće se najmanje dvadesetak. Dvadesetak, sine, dvadesetak žutih! A sutra ću od jednog Bačinca morati sudskim putem da naplatim dug. To, Adame, nikako ne volim. Mnogo je to žalosno.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Zatim, umesto nje vide zvezdu, pa Srebrnu ružu, ponovo Riblju Glavu, i shvati: to se ona iz jednog u drugi oblik preliva, i uzdahnu: — Zar baš ne može drugačije? — Ne može! — Neka ti bude!

tada je više niko nije video, niko čuo, ali i oblaci i vetrovi ne prestaju da pričaju kako gomila peska izbačena iz jednog dubokog bunara u pustari ne prestaje da raste... MALI SVIRAČI Na samoj obali mora rastao je visoki, moćni bor.

MALI VOZ Sve dečakove igračke smejale su se malom vozu. Kakvoga li šašavka, majko rođena! Tračnice mu idu od jednog kraja sobe do drugog, a on tvrdi da će, jednoga dana, izaći kroz prozor i prošetati se dolinama i gorama čak do mora.

— Ali takvi snovi nisu ni korisni ni zdravi. Šta bi bilo kad bih, recimo, jednog dana ja uvrtela sebi u glavu da letim? Joj! Misliš li da bi mi izrasla krila?

Zar nije duhovit? Zar nije oštrouman? Mali voz postiđeno saže glavu. Njegove tračnice idu od jednog kraja sobe Do drugog, ali na svom putu prelaze preko mosta i kroz tunel.

Ali šta je to što se može sakriti? Brzinom vetra glas o selu rezbara prođe od jednog mora do drugog. Na planinu se pope prvi trgovac, pa drugi, pa treći, pa sto treći?

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

I još je Beogradski magistrat bio odlučio „da policija, ubuduće, radi održavanja poretka i mira šalje po jednog svog činovnika i po dva pandura na sve skupove, na balove i zabave, koji se u varoši održavaju“.

neobičnom ponašanju Jovan je verovatno bio obavešten i pre Miloša, ali nije preduzimao ništa i nije pitao ništa, ki jednog ki drugog. Šta da preduzima i zašto da pita? Sve je naslućivao a ništa nije mogao da spreči.

Kako je rastao, sve se duže igrao tako što je rečenice sa jednog jezika prevodio na drugi, treći, četvrti. Počeo je da veruje da mnogo zlo dolazi i otuda što ljudi nisu navikli ni da

u jeziku i, obojica, sa smislom za paradokse u istoriji, možda bi mu pomogli da iskaže ono što ga muči već više od jednog stoleća: otkud to da njegova nepatvorena sklonost ka skladu izazove tolike smrti?

Polako je odlazio iz sebe a svuda je bila svetlost. Opet je lebdeo i kao da je, negde ispod, video kapiju jednog grada. Ocećao je da je tu kapiju, nekad, poznavao i osećao je da mu je, nekad, značila.

Ko god je mogao, bežao je: trgovci i zanatlije, Srbi, Cincari, Jevreji, čak i Turci. Jednog dana, bio je praznik i nije ce radilo, Uzun Mirko je sedeo uz prozor prema ulici i smišljao kako da pobegne.

On je znao da je i to jedna od malih igri velikog Kneza. Nije bio siguran neće li, jednog dana, ako to Turcima bude jako u volji, za njim, iz Kneževe kuće krenuti senka da ga sustigne, iznenada, u ponoć ili

Ide u Upraviteljstvo varoši Beograda, tamo, u dnu Velike pijace. (I posle jednog veka, 1943, u toj će zgradi biti stara Uprava grada Beograda, policija, Glavnjača.

Hodao je sve sporije, kao da je osluškivao neki od onih razgovora koji će se voditi, o njemu, posle više od jednog stoleća.

put rasklopio stari časlovac iz kojeg će se, kasnije, učiti slovima, Dobrača je slovo naslutio kao tajanstveni beleg jednog podneblja u kojem sve ima drugačiji vid.

Dobrača ga je hteo. U njemu je, polako, rasla primisao koja je bivala sve upornija: ako, jednog dana, Srbi stvarno osvoje Beograd, želeo je da tamo podigne nešto što će se primiti za tle: školu, možda i knjižaru.

Nikome, nikad, nije ispričao, a i zašto bi? U danu kad su toliki Turci pobijeni i on je ubio jednog, pa šta? Nije vredelo ni pominjati. Samo, od tada, nije više nosio, uz sebe, oružje; nosio je, u sebi, greh.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

pa se tu naviče; Ovde, ovde gde krioce malo Prvi put je sretno ogledalo; Iz početka od grane do grane, Od drveta jednog do drugoga, Dok je smelo setiti se strane, Setiti se neba visokoga, Dok je moglo krila svoja laka Nebu dići tamo pod

----- Al' ja vidim jednog starca, U dubini daljnih dana, Seda kosa, borno čelo, Prošlost mu je puna rana. Na štapiću ide, kleca, Jad ga tišti,

Pa se tako svetle mlazi Pa se vide svetli trazi Jednog duha raznih doba, Duha kome nema groba. - U grob samo sruši kosti, Strese pep'o koj' mu smeta Bržem buju viša leta K

zvuk u dolinama; I sto volja kao belih jata k jugu, Da sva na tvoj ostrv padnu očarana; I sto vera da ti slede jednog dana, K'o sto bele dece u litiju dugu.

Prošlo je leto! Mutna jesen vlada. U srcu našem ni jednog slavulja. Tu hladan vjetar svele ruže ljulja, I mrtvo lišće po humkama pada... A. Šantić LXXIX GOSPOĐICI...

Idući tako putem u veselu hodu, Stigli smo, ushićeni, do jednog bunara; I nadnesmo se nad mirnu i tihu vodu Izvora što gasi žeđ umorna ovčara.

Da tu izrečem praznu anatemu, A život, evo, obiljem me zove! -------------------- Ne kao drugi, da zabave tražim Rad jednog dana zaborava samo, Da uspomenu stradanja ublažim Odoh na neku svetkovinu tamo.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

užasna: sve njih misli najedno sabrane drugo ništa ne predstavljaju mi do kroz mrake žedno tumaranje, do nijemog jednog narječenija, do pogleda s mrakom ugašena.

Naša zemlja, mati milionah, sina jednog ne mož' vjenčat srećom: samovlacem kad postane njenim, tad nazdravi čašom Herkulovom.

Zar se smiješ vragom zlijem nazvat oca svoga i oca mirovah, koji te je iz jednog atoma u vječnoga pretvorio duha, okrunio krunom arhangelskom, da uživaš vječite sladosti u predjele neba blaženoga?

Jer angela jednog nebesnoga da uliješ sveto naslaždenje u gordi stas kedra nebesnoga, bi bezdušni velikaš sadovah poletio po nebesnoj

sam s užasom vidio prvu braću te su pomiljela, plod ljubavi prvi božestvene, roditeljsku premilu utjehu, care mira jednog cijeloga, đe sa krvlju bratoubistvenom mlado lice zemlje otrovaše. Zlobo kleta, da te bog ubije!

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Na toj uzvišici zauzeo sam svoje mesto i odatle gledam dole prema varoši. Duž jednog dela one staze nazirem, među tamnim džbunjem, beličastu neku pantljiku, dugu oko sto koraka, kako se svetluca na mesečini.

Učenici poslušaše bez pogovora i odadoše se posmatranju. Posle pola sata presliša ih Pitagora, jednog za drugim, šta su na nebu opazili.

u mislima sa polarnom zvezdom, pa propratite pogledom putanju te zvezde koju bismo dobili kad bismo jedan krak ogromnog jednog šestara zabili u polarnu zvezdu, a drugi u tu krajnju zvezdu nebeskih kola, pa tim šestarom opisali krug oko polarne

Ceo oltarski prostor istesan je iz jednog jedinog monolita: dve hiljade lađara mučili su se pune tri godine dok su ga iz kamenoloma dovezli u Sais.

- Šta mislite, koliko bi naš oprobani pešak Piteas morao da hoda da sa jednog kraja tog zida stigne do drugoga?“ Učenici odmeriše još jednom stas učiteljev i njegovo stopalo i sazidaše u mislima

“ „Parolos iz Sibarisa!“, povikaše učenici kao iz jednog grla. Mladi sibarićanin stupi pred učitelja i predade mu dugu, finu, purpurnu podvezicu kojom je vezivao svoju obuću za

„Sa ovakvim trouglom, obrazovanim od jednog dugog užeta, čije stranice mere 3, 4 i 5 jedinica - takva jedinica može biti proizvoljno odabrana, dakle veća od ove

Za takvog sam se i ja postepeno izobrazio i postao pomagačem jednog egipatskog geometra koji je obeležavao granice poljskih imanja.

„Bilo je to jednog lepog jutra kad stigoh onamo, vozeći se čamcem sa šest vesala. Sunce se baš bilo uzdiglo iznad arapskih planina i

bio vičan da računam samo sa celim brojevima, a sada ubrzo uvideh da zbir kvadrata dvaju celih brojeva ne daje kvadrat jednog trećeg celog broja.

„Kad sam sva tri takva broja koja su sačinjavali jednu takvu grupu pretstavio trima uzastopnim dužinama jednog užeta i zategao ih u jedan trougao, kao što smo maločas uradili, uvideo sam da je kod svih tih trouglova, iako su oni

U nemoj tišini koja je nastala, ču se neko ritmičko hrkanje. To beše Parolos koji je, ispružen iza jednog velikog kamena, slatko spavao.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

U LOVU 91 U PRAZNOM OLTARU 95 VITLO I DRUGE PRIČE 108 VITLO 109 OSVETA 115 PONOR 120 ŽENA 125 VASKRSENjE 131 ISPOVEST JEDNOG SMETENjAKA 140 SUMNjIVA PRIČA 154 NAPAST 157 PAD SA GRAĐEVINE 166 PAD SA GRAĐEVINE 167 PRIČA O LAZARU PARDONU, ČOVEKU

u jedan od vagona, sretnem konduktera, pogledam ga značajno, to jest prosto namignem, a on pošto shvati, odvede me do jednog mračnog kupea koji otključa, prinoseći levom rukom svetlost ručne lampe do ključanice, zamoli da ne palim sveću, pa se

A ti znaš, takav sam, da kažem, bio i pre pet godina kad sam sa drugoga sprata stare Velike škole, opet jednog jutra pred čas krivičnog prava, to isto hteo da učinim da je samo onda to poželela... ti znaš ko. „I takav ćeš umreti.

Vitka, elegantna, neizveštačena, svesna da je lepa, uverena da nas je očarala, kao najlepša tica, skakutala je od jednog do drugog. Ja sam bio oduševljen do manitosti.

I tako se opet setih pobratima na kome se zaustavih, pa jednog trenutka osetih čak dužnost da o njemu mislim kad već idem da ga vidim.

više ne bude u moći jednog čoveka ili jedne grupe ljudi da bace ceo svet u sve ove bede — onda ja ne smem pitati: „Zar su trebali milioni nevinih

onda ja ne smem pitati: „Zar su trebali milioni nevinih da padnu pa da se tek posle toga preduzme osiguranje od svemoći jednog čoveka ili jedne grupe ljudi? Zar se to osiguranje nije moglo postići blagovremeno i sa mnogo manje žrtava?

To prigušeno jecanje, nešto kao ropac, kratko, trenutno, ali neobuzdano i jezivo bolno, taj plač jednog do bezumlja hrabrog čoveka kao što beše on, To je nešto najdirljivije, što sam u životu video.

Onda pozvah jednog nosača koji prihvati moje stvari, pa se krenusmo u varoš. — Vama treba stan, gospodine? — Ne, idem pravo kod Nikole

Pa se onda naže i šaputaše mi promuklim glasom na uvo: Samo pazi ovo što ću ti reći: Kad jednog lepog dana čuješ da je nestalo tvoga pobratima Nikole Glišića, nemoj se čuditi.

“ Uplašio sam se da nije krv, jer znam da sam jednog trenutka pomišljao da ubijem studenta, pa u tom strahu podigoh glavu.

— Ali zapamti — produži on — ako jednog dana čuješ da je nestalo Nikole Glišića... — Ama gde ćeš, nesrećniče? — Gde? To ne znam. Ali odoh, znaj od-oh...

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Zatim promiču, žustro i dosta veselo, dva mlada doktora u bijelim kapama. Vratar je jednog zaustavio. On vadi pero i potpisuje mu neke papire. Zabavljam se gledajući tu moju malu fatamorganu.

na prozore sjenovite strane, prelaz je bio tako nagao a promjena slike i raspoloženja tako velika kao da prelaziš iz jednog svijeta u drugi. Dugački hodnik bio je razmeđe dvaju carstava: tu su se ukrštavali svjetlost i sjena.

) I eto, desi se da neki takav snažan, gromadan čovjek, sav iz jednog komada, uzme za ženu krhku i bolećivu djevojku iz kakve stare porodice istančale krvi.

A umrla je naglo, u nekoliko dana, od upale pluća, poslije jednog izleta na kome smo se lijepo zabavili i o kome su na povratku stariji neumorno ponavljali da ne pamte ljepšeg i da ćemo

I tad se na općinskoj vijećnici i na čitaonici klatila trobojnica oborena na pola stijega. Mutno se sjećam jednog dramatičnog popodneva kad je, poslije nekih izbora, po kazni premješten jedan učitelj, njihov vatreni pristaša, koji se

bi mi avetinjski spor i učaran ritam života oko mene: nepoznat nemir pokucao bi na pragu svijesti, kao nagovještaj jednog kataklizma.

Talenat kao i svaki drugi. I, zato, kao i svaki nesvjesni nosilac jednog talenta, jedne vrednote, i nosilac takve izuzetne fizičke nadarenosti zrači ljepotom neke instinktivne samosvjesti.

Prestati doživljavati čak i umiranja. Često mi pada na um Mikelanđelova riječ iz jednog pisma Vasariju: „Non nasce in me pensier che non vi sia dentro scolpita la Morte”.

Jer svako je čovječje traženje traženje jednog izlaza iz bezizlaznosti, svaki je njegov napor napor da provali iz obruča determiniranosti.

A što li sve ljudi, tokom tisućljeća, ne znadu satkati, nakupiti, nagomilati oko takvog jednog fantoma kojim se pobjeđuje smrt!

I kakvim li se, — kroz ta duga tisućljeća i kroz sve ono što su ljudi u njihovom toku oko takvog jednog fantoma napleli, namaštali, načuvstvovali, najadili, nastrahovali, — kakvim li se on zaogrne dostojanstvom, tradicijom

Pa kad se iz čitave te klin-čorbe koju je oko takvog jednog fantoma čovjek napleo i nabajao izbaci klin, i opet teška srca može da se batali ono što je preostalo.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— Kakvog kurjaka, 'natema te ne ubila! — odgovori bunovan i začuđen Marko. — Ja, vala, jednog ucoljah, pa ako ti treba koža, odi oderi ga... Drugom prilikom razgovarahu se devojke o drekavcu.

otišô u goru, pa tamo, kažu, ne verma ni zakone ni vlast; on ti je i vlast i zakon, pa to ti je — objasni joj kći jednog odbornika. Hm, opet to nije... Neka ga, nek ide u goru, što se to koga tiče ?

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Pomor se širio od zapada prema istoku i ostavljao za sobom čitavu pustoš. Jednog dana dozove otac svoga sina Petra i reče mu: — Petre, vidiš li ti kako svet ovde umire?

Ove, videći Petra gde im se približuje, povikaše kao iz jednog grla: — Petre, hodi da lomimo čiode, pa koliko čioda danas slomijemo, toliko ćemo dana živeti.

Išao je tako čitav dan kroz tu šumu, a nije mogao nigde nikoga da vidi; tek posle nekoliko dana naiđe na jednog starca gde pored vatre sedi: — Dobro jutro, starče! — kaže mu Petar. Starac mu odgovori: — Bog ti dobro dao, sinko!

— Nema ovdje moga prstena, nego odmah ja prsten ovamo ili ćy poslati sada ovoga jednog slugu po veliku vojsku. — Nema u babe više nijednog prstena, osim jednog što ga vazda drži pod jezikom, pa ga mi ne

— Nema u babe više nijednog prstena, osim jednog što ga vazda drži pod jezikom, pa ga mi ne možemo nikako ukrasti. — Brže prsten kako god znate, ili ću sad poslati po

Carev sin zahvali caru, pa se opravi i izjavi ovcev, i uzme sa sobom još dva hrta što mogu zeca u polju stići, i jednog sokola što može svaku ticu uhvatiti, i ponese gajde.

Najposlije dođu porano opet kod jednog velikog jezera, i dogovore se da dalje ne putuju, nego tu kod jezera da prenoće, „jer — vele — može biti, ako dalje

dođe u jednu pećinu, u pećini gori velika vatra i tu ima devet divova, pa natakli dva čoveka te ih peku uz vatru, jednog sa jedne a drugog sa druge strane vatre, a na vatri stoji jedna oranija velika puna isječenijeh ljudi.

otpočne najstariji brat govoriti: — Kad sam pošao s mojom braćom po ovom putu, prvu noć kad smo došli konačiti kod jednog jezera u nekoj velikoj pustinji, kad braća moja oba spavahu a ja čuvah stražu, najedanput aždaha pođe iz jezera da nas

Onda se svi slože da se dijele sa starcem i kažu mu to. On pristane, zatraži tovar blaga i jednog diva, koji će odnijeti i blago i njega u njegov mlin. Divovi mu dadu jednog najjačega.

On pristane, zatraži tovar blaga i jednog diva, koji će odnijeti i blago i njega u njegov mlin. Divovi mu dadu jednog najjačega. Starac natovari blago i uzjaše na diva, pa hajde kući.

Tatarin otide, no čim caru dođe, odmah mu sve kaže, kako je jednog dečka ka putu našao i što je s njim razgovarao. Onda car pošalje drugog svog čoeka, te ovog junošu nađe i pred cara

Petković, Vladislav Dis - PESME

i vrata bolnice, Znam da zemlja sačuva vlagu, njom da te mirno pije, Znam da ti svet i Bog sve uzeše, divna bludnice. Jednog dana, kada se uzburka moje mrtvo more, Kad duh i bol udare u svoja zvona jekom mnogom, Onda će pesnik dozvati tebe,

kao tuga znana Preko mrtve drage, preko groba lednog; I nasuprot tami iz ranijih dana, Javlja mi se slika srećnog jutra jednog. Ustao sam rano, preko običaja; Otvorio prozor. Izgledaše kao U prirodi da je bilo okršaja Nekog groznog, strašnog.

I niko nikad ni slutiti neće S kime se družim u tamnici jada, Kome se molim, za kog berem cveće. Jednog proleća, ili jedne zime Prestaće život, moji dani s njime. Ja ću zaspati.

uzdah tvoj se za mnom vine Na poslednjem zvuku violine, Na poslednjem zvuku violine Potraži me, o potraži ti me: Jednog dana nestalo me s njime.

Ja ne znam gde su moje noći sure. Ja ne znam više da l' se sećam sada Jednog momenta i izraza lica Jednog momenta da l' se sećam, mada Još gledam sebe vezanih vilica.

Ja ne znam gde su moje noći sure. Ja ne znam više da l' se sećam sada Jednog momenta i izraza lica Jednog momenta da l' se sećam, mada Još gledam sebe vezanih vilica. Ja ne znam više da l' se sećam sada.

NEDOVRŠENE REČI PRVA PESMA U ovome svetu, ispod neba ovog, Ja sam tebe sreo jednog toplog dana, Sa tamnom radosti zbog poznanstva novog.

telo — baštu belih krina, I sve: tvoje nebo plavih jorgovana, Tvoje suze što su plač mojih godina I naš prvi susret jednog topolog dana.

On pored ostalog ispriča i ovo: “Kad smo bili legli kod jednog reduta, U bici koja je dala Kumanovo, Protivnika da bi uklonili s puta Šrapnelska nas zrna uzeše za metu.

CVETOVI SLAVE Oni spavaju svi do jednog, redom, U plitkom grobu, neskrštenih ruku, Bez svog pokrova i pod teškom bedom, I trunu mirno kao u sanduku.

Ja mislim dugo na podzemne staze, Koje sve idu protiv jednog grba, I na podlosti što uporno taze Jedinstvo svetlo i dolazak Srba.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Planirao sam da zaronim ispod jednog splava i da nečujno isplivam sa druge strane. Plivanje i ronjenje su mi bili prirodni kao i patki i bio sam siguran da

samo prisećajući se svog prvog pokušaja za koji pamtim da je bio dosta ambiciozan, pošto se sastojao od izuma jednog aparata i jednog metoda. Što se tiče aparata, drugi su me predupredili a metod je bio originalan. To se ovako dogodilo.

se svog prvog pokušaja za koji pamtim da je bio dosta ambiciozan, pošto se sastojao od izuma jednog aparata i jednog metoda. Što se tiče aparata, drugi su me predupredili a metod je bio originalan. To se ovako dogodilo.

Ubrzo posle toga, počeo sam da pravim neku vrstu pucaljke koja se sastojala od šuplje cevi jednog klipa i dva kudeljna zapušača.

Na kolima je u stvari bila pumpa na kojoj je radilo šesnaestoro ljudi i bila je divno ofarbana crvenom i crnom bojom. Jednog popodneva organizovana je javna proba i mašina je transportovana do reke.

Kada bih odapeo svoju strelu ona bi nestajala iz vidokruga i sa male razdaljine bi probila debelu dasku od jednog inča.

Ipak su se, konačno, moja nastojanja iskazala u vidu jednog pronalaska koji je trebalo da mi omogući da izvedem ono što se nijedan drugi smrtnik nije usudio da pokuša.

Zatim sam konstruisao takav model od drveta, sastavio ga veoma pažljivo i kada sam pumpom izvukao vazduh iz jednog njegovog dela i sopstvenim očima opazio da postoji tendencija ka okretanju, pomahnitao sam od radosti.

Ona je bila otmena dama, Žena jednog pukovnika, veterana, učesnika mnogih bitaka. Nikad neću zaboraviti tri godine provedene u njihovom domu.

Od njegovih izuma sećam se jednog u obliku slobodno rotirajuće sijalice obmotane aluminijumskom folijom, koja se brzo okretala kada je bila povezana sa

Veliki teret mi je pao sa srca, ali olakšanje bi stiglo prekasno da ne beše jednog čudotvornog leka, koji se dobijao dugim kuvanjem jedne posebne vrste pasulja.

Nakon nekoliko prebacivanja od jednog do drugog u ovom circulus viciousus shvatio sam da je moja nagrada zidanje kule u oblacima.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Sećam se da mi je otac kazao jednog dana: ”Ti nećeš nikad biti carski vojnik. Car je pogazio svoju reč, car je izdajica u očima graničara.

Moja majka je verovala u čuda i govorila je učitelju da nada mnom bdi duh sv. Save. Jednog dana je učitelju rekla, u mom prisustvu, da je u snu videla kako je sv.

Svaka grupa je bila pod nadzorom jednog iskusnog mladog govedara. Nije to bio lak posao čuvati krdo od pedeset volova.

Slovenac Kos, inače moj tumač i učitelj fizičkih fenomena, govorio nam je da je po mišljenju jednog starog grčkog mudraca Aristotela, svetlost izvirala iz oka i slala naokolo zrake - pipke na okolne predmete i da preko

” Njegoševe stihove dobio sam od jednog srpskog pesnika koji je bio moj katiheta u Pančevu, prote Vase Živkovića. Njegovo ime nikad neću zaboraviti jer je ono

! - Izvinite - odgovorio sam uvređen u svom ponosu, ja nisam srpski svinjar, ja sam sin jednog hrabrog vojnog graničara i idem u čuvenu školu u Prag na školovanje.

Odlučio sam da nađem neki nut i oslobodim majku tereta koji se na nju svalio, bar onog što se tiče mene. Jednog dana sam na poslednjoj strani nekog ilustrovanog lista našao oglas parobrodarskog društva Hamburg-Amerika, koje je

Kad je brod prošao mimo Kasl Gardena, čuo sam nekog ko je rekao: “Ovo su vrata Amerike”. Posle nešto više od jednog sata svi smo stajali pred ovim vratima.

Moj nastup napravio je veliki utisak na jednog od činovnika koji je bio bez noge i oslanjao se na štaku. Pogledao me je ljubazno a oči su mu veselo blesnule i obratio

U Idvoru smo imali kovača, kolara i berberina; to su bile naše zanatlije; imali smo i jednog Grka trgovca kojije imao mnogo novaca i nosio skupa varoška odela, ali nije bilo nijednog uglednijeg srpskog seljaka u

me je podatak zapanjio, ali mi se i svideo, jer sam znao da je moja majka bila bolji učitelj od moga učitelja u školi, jednog starca sa smešnim izgovorom kroz nos.

Kada sam joj rekao da nameravam da se jednog dana vratim u svoje rodno mesto, obogaćen iskustvom u Americi, ona se iznenadila i upitala me je: - Onda Vi ne

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

I gleda ih pred sobom žive: njih dvoje, jednog do drugoga; i dok ih gleda, zaboravlja na nevolju i besvjesno u duši mu se useljuje veselje: dok je njih, što će da žali!

požuri nizbrdicom, jednako gledajući u svoj školj što je nepomično čeka, okružen raznolikim bojama mora i neba. Jednog jesenjeg dana, pred podne, sjedi na kršu nad morem i gleda u nemirnu uskolebanu pučinu.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Evo jednog Holovog primera: kad je američki poljoprivredni stručnjak upitao nekog egipatskog seljaka koliki prinos te godine očekuje

Navešću dvatri sitna detalja kod jednog od najznačajnijih srpskih pesnika XX veka Momčila Nastasijevića. Samo što je on u isti mah i najhermetičkiji srpski

Formulativnost kao opšta osobina može se posmatrati i procesualno: kao ponavljanje, pa ustaljivanje i najzad okoštavanje jednog skupa obrazaca po kojima se kombinuju reči u sintagmatske i rečenične spojeve.

Na osnovu samo ovog jednog jedinog primera može se zaključiti da je sintaksička nepravilnost, Stankovićeva tipična metabola, povezana s

Dobilo je ulogu gotovog obrasca ili formule koja se od pevača do pevača, od jednog do drugog izvođenja – kako to inače biva u poetici usmenog pesništva – delom čuvala i delom menjala, varirala.

Na tome dugom putu kroz vreme u njima nisu samo s kolena na koleno i od jednog do drugog pesnika (ili grupe pevača) starije slike preslojavane novijima nego su se u njih mogli unositi i sitniji

Zanimljivo je, i važno je napomenuti, da se osim jednog izuzetka upotrebljavaju samo dva metra, koji svoj uzor imaju u francuskom pesništvu: asimetrični a dinamičniji

Na primer, promene koje je Crnjanski unosio u tekst, računajući od jednog odlomka štampanog u časopisu 1920. godine, pokazuju da se on kolebao da li treba, i kako, jedan lik razdvojiti na dva:

Izgleda da je i Crnjanski u lik „jednog dobrog druga“, kad ga je uskoro razvio u romanu Dnevnik o Čarnojeviću, uveo stvarnu ličnost jednog pesnika.

i Crnjanski u lik „jednog dobrog druga“, kad ga je uskoro razvio u romanu Dnevnik o Čarnojeviću, uveo stvarnu ličnost jednog pesnika.

Ono što je i u jednom i u drugom slučaju zajedničko, jeste da uvođenje stvarne ličnosti jednog pesnika služi kao motivacija za iznošenje sopstvene poetike.

i tragični opis svitanja, nebeskih odblesa i boja, zalaska sunčevog, ceo onaj prozračni ili ognjeni život neba za vreme jednog dana, a ne isključivo život ljudi, i već će se sugestivnost sama nametnuti.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Deveti joj mesec pao baš u vreme kad je trebala da polaže maturu. I posle toga gotovo da dignem ruke, kad jednog dana – ti odskoči i uskoči u ministarke. Alal joj vera, Živki, rekô sam mojoj Kati.

) E, pa šta drugo mogu da mu kažem? Ja mislim, on je pametan čovek, neće valjda dozvoliti da se dve države zavade zbog jednog nosa; a što mu je psovao oca, recite da to u našem jeziku ne znači ništa ružno, to je kao kad bi se engleski kazalo

A, vi ste na telefonu? Ovde gospođa ministarka. Molim vas hitno, ali vrlo hitno, odmah pošaljite mojoj kući jednog pisara sa dva žandarma. Da, hitno... pa nije baš pravo razbojništvo, ali je ipak razbojništvo...

Preko granice, razumeš li, preko granice, kao što se skitnice i kockari proteruju. Eto, to ću ja njemu, i to odmah, ni jednog sata mu neću dati da se skrasi, proteraću ga majci... odmah, dabome, odmah... (Uzme slušalicu.) Molim 407... da, 407...

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

godine u dva toma Seobe i Druga knjiga Seoba. Kao što se iz jednog razgovora vidi, a takođe i iz prepiske koju je imao s izdavačem, Crnjanski nije želeo da se dva romana zajedno štampaju

i čelo i lice treptati, kao oči, ako opažanje protiče u opisanim okolnostima i prelama se u doživljaju nimalo slučajno - jednog dečaka.

I imaju različan stepen važenja od jednog do drugog područja u kulturi, i od jedne do druge vrste jezičkih tekstova. U tome i jeste njihova dijalektična, samo

Ona se čak diže do teme jednog zaista velikog romana. Otprilike kada je Nečista krv već bila štampana, Andrej Beli započeo je pisanje Petrograda.

„Odavna sam”, veli on, „shvatio šta je moja tema; ta tema je mucavost, koju ja neprestano savlađujem uz pomoć jednog veštački sazdanog jezika (moram izjedno da govorim naglas dok u ustima držim kamičke53); otuda i potiče usiljenost; kao

proševine, na dan ritualnog banjanja i na dan venčanja - stilizuje sa dosta jakim tonovima devojčinog opraštanja od jednog života (on za nju umire zajedno sa roditeljskom kućom, pa u toj meri i ona sama umire), i prelaska u drugi život, od

Ni do jednog se od tih opažaja ne može doći spolja, nego iznutra, iz lika, iz telesnoga samoosećanja. Premda se spolja daje, u autorov

Suštinski je to takođe isto kao kad se iz doživljaja (razmišljanja, opažanja) jednog lika drugi lik imenuje zamenicom. on, ona.

Svi muški pretvaraju se u jednog muškog, sve ženske takođe, opet, u jednu opštu žensku. Ni staro, ni mlado, žena, snaja, strina, ujna ili kakav rod.

je takođe tročlana (otac Marko, majka Stana i sin Tomča naspram oca Mite, majke Todore i ćerke Sofke) i takođe ima jednog slugu, Arsu, kao što efendi-Mitina ima sluškinju, Magdu.

Zato je njeno ponašanje, premda je samosvesna i gorda, svejedno kolebljivo; njeni se postupci obično ne motivišu pomoću jednog, nego pomoću dva reda različnih, pa i suprotstavljenih pobuda, što je na neke kritičare ostavljalo karakterističan

Naglo i nenadano, junak se jednog dana menja. I to pripoveci daje sižejni preokret. Kad mu se u poznijim godinama rodi ćerka, Naca, u njemu se budi ona

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

TRANDAFIL 210 O PRENAŠANjU KOSTIJU LjUDEVITA GAJA 211 TINA JAKŠIĆKA 213 ĐORĐE RAJKOVIĆ 215 LAZA NANČIĆ 218 NA GROBU JEDNOG SKROMNOG SRBINA 220 Dr.

Bori se, pobro, bori se, ti ćeš to umeti, — Srbija j’ samosvojna, možda ćeš uspeti; Upućuj strasne glase u jednog duha sklop, Probiraj slabe klâse u jedan jaki snop.

Bog ti dao u raju naselja I staru ti utešio majku! »Starmali« 1887. NA GROBU JEDNOG SKROMNOG SRBINA Srpska dušo, Bipariću Jovo, Malo ko te podublje poznavô.

vešto pitomiti znadu, Publika je rado u nekome cirku Provodila vreme uz doboš i svirku; Najviše je išla radi jednog lava, Što j’ ukrotitelju bio dika prava. Ukrotitelj beše po dužnosti tiran, A lav u kavezu beše zdravo miran.

Eno se Srbi štuju, Ili se barem trpe Svi koji snagu svoju Iz jednog vrela crpe. Eno ga, eno, eno, — Nije li to pošteno! Eno ga, eno, eno, Nije l’ blagosloveno!

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Stoji mi kao kost u grlu. SARA: A, mamzel, njojzi ćemo jednog lepog mladoženju naći od velike familije; un šapo, što kaže Francuz.

Imate li volju udati je? FEMA: To je moja jedna želja; ali, znate, da mi je kakav nobles! SARA: O, ma shère, imam vam jednog mladoženju, to vam je mladoženja, u Parizu nema takovog. Spuštajte samo: on je od karaktera filozof. FEMA: Vilozov?

FEMA: Vidiš kako je lepo. Sad se sve francuski govori. Propopo, Žan, pogodila sam jednog lamura za dvadeset forinti. JOVAN: A mene da oterate? Majstorice, ja mislim da vas pošteno služim. FEMA: Tumo! Tumo!

SARA: Ma šer, to je u Parizu samo u modi. Verujte mi, vi ćete veliku paradu s otim učiniti. FEMA: Moram i jednog konja iz Pariza beštelovati, zašto ovi naši nisu za taj posao.

FEMA: Moram i jednog konja iz Pariza beštelovati, zašto ovi naši nisu za taj posao. Juče sam ktela jednog probirati, ali to je pravi gurbijan bio. Tako me je bacio da sam svo koleno odrla.

MITAR: E, kad kon nit, a ono zbogom! Pravo kažu ljudi da je moda ludilo kao kijavica: od jednog prelazi na drugog, a kad počne, ne ume da prestane. FEMA: Uj! MITAR: Bogme, ujela je mloge, uješće i tebe.

Miljković, Branko - PESME

Noć slepih šiljkova me prikova za tlo. Pod zemljom mračni predeli se mešaju. Pomeraju se mora užasi se premeštaju sa jednog mesta na drugo mesto zlo.

od svega malo pepela u rukama za buđenje mi osta kad ugasi krv moja ime što ga rekoh mukama. Krv moja ima ime jednog cveta; da uzberem to ime u sleđenoj krvi hoću za nju što kroz moje užase mirno šeta, kad zveri beže zle u naše reči

Otvori put ptici, čoveku i zori. POHVALE (1955) POHVALA BILjU I Došle su iz jednog sažetog dana nepoznate i poznate Snebivljive u našoj upotrebi mnogobrojne biljke Čine vidljivom liniju kojom se graniči

i ulazi u prazno ne kucajući Prodre kroz materiju i takne beskraj njen nagovoreni cvet Njeno biljno iskustvo: presipanje jednog sveta u drugi Zelene vradžbine biljni đavo cvet a ne svest Njena bezbolnost dodirnuta čudesnim Vrati zrno u

proste vode hajdemo to je mala šetnja do uvežbanim navikama šta njena zlatna ludost misao koja se premešta iz jednog sveta u drugi kad velikim rečima prethodi pustinja nepoznatog i natrag koje nas izjednačiše POHVALA VATRI I Ona

Krakov, Stanislav - KRILA

”Smrtna opasnost”, visilo je između bodljikavih žica. Znali su da će jednog dana kroz zrak i žice strujati vesti o njima... te su vesti bile crvene, ranjave...

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - — Mijo, još jednog ”Metaksu”... — Vrućina mi je. – Za srećna povratka, more.

U teskobnim barakama bolničkim bilo je zaparno. Tela malaričnih bolesnika gorela su u ognju. Jednog slepog intendanta mučila je škripa kreveta njegovog suseda.

Major Milorad se tvrdoglavo otimao: — Šta vi meni?.. ja sam republikanac... Za revoluciju... vidim novo sunce, jednog novog boga... Mnogo belih i crnih bogova... ja ću sve sa svojim bataljonom crvenim... Ma ćutite...

Nemarno se briše nadlanicom oznojeno čelo pod teškim šlemom, i prebacuje teret ranca sa jednog ramena na drugo. Crna linija grebena je sve bliža. Već je skoro tu pred njima. Opet san vuče za otežale kapke.

Cela se grupa krete i zaroni u poleglu masu na neravnoj zemlji. Čulo se šištanje i hrkanje zaspalih. Noć je mirna. Ni jednog pucnja. Samo dole kraj jezera potmulo tutnji. — Ne volim ovu tišinu.

Petrović, Rastko - AFRIKA

On o svakome zrnu zna legende. Skupljanje je teško jer se crnkinje nerado odvajaju od nakita, kojim bi se odrekle i jednog dela svoje ličnosti. Nove tri piroge četvrtastih jedara na nepomičnome indigo moru. Pristajemo.

mališe, sjajno–crne atlete, mazna i nasmejana, puze između njih, i zaspe često sa jednom nožicom zaboravljenom na licu jednog sveštenika i šačicom na ustima i nosu svoje matere: Kardiate, žene Volov.

Ne žele da skinu svoje marame oko bedara dokle god ima više od jednog muškarca u sobi. Veliki progovori, diskusije. Izbacujemo dečake napolje. Pažljive su, nasmešene, ali ravnodušne i uporne.

Onaj cvet koji donose talasi sa ostrva u stvari je neka, vrsta čvrstog sunđera. Gospođa J. kaže da nikad jednog crnca, ma koliko on bio kulturan, ne bi primila za svoj sto, i da ona nikad ne propusti priliku a da takvome crncu ne

Ima samo deset godina da se cela bela vlast Tabua utopila na očigled sve publike jednog broda kome je došla na aperitiv.

Na jednoj drugoj kući čitam: „Svi vi pažnja. Kad naćiću jednog đaka pisao na ovaj zid, osetiće težinu mog štapa. To je ludak p... divljak.

Danas oni jasno razlikuju belca od albinosa, i dok jednog smatraju za savršenstvo lepote, drugoga preziru zbog njegove abnormalnosti.

usred ekvatorskog podneva kao usred sicilijanskog ili napuljskog; obično se svrši time što se on suviše oslobodi, i jednog dana, kada je slučajno sa manje otpornosti no obično, bude ubijen od sunca kao kakav mitoliški junak koji se usudio

Samo zbog jednog dana žeđi usne mi sasvim ispucale i grlo potpuno upaljeno. Srećom boj donosi kuvani sitronis, neku vrstu vreloga

Kraj svake strofe je vrlo zanimljiv; sastoji se iz jednog dopeva koji je, vidi se, bez reči, i koji ima samo da dâ poentu muzičkoj melodiji.

Moj vođ je g. od Sen Kalbra koji me ljubazno vodi sa sobom. On ide u Mankono, kao predstavnik jednog trgovačkog preduzeća, da bi kupovao sirovine.

Jer to bi donelo smrt već i onome koji se raspituje. Vika njamua u planini izgleda da obznanjuje da je sad jednog mladića manje međ onima koji se uče. Mladića je nestalo, on je umro, i njega više niko ne nalazi.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

(Gleda Isaka.) A ko je ovo? Šta traži tu? Kuda li misli? Otkud dolazi? RADAK: Od jednog sata biće poviše Kako ga s Vukom ispitujemo: Ko, šta je, otkud i šta će tu.

(Odlaze.) PETA SCENA Isto mesto. Stana iz jednog šipraga, u kome se za časak prikrila, izlazi. STANA (u sebi): Pogrešila sam Što odmah nisam pošla za njima; P’ ako i

Uto Vuk dovodi Turke koji su šumom gonili jednog sužnja. Glavaš im uzima oružje i tera ih natrag.] DRUGA SCENA [Gružanin donosi pismo od Hadži-Prodana.

PRVI TURČIN: Za kime, bako? STANA: I to da kažem! Za sinom svojim tužim, nesrećna; Za njega jednog tvrde pragove Pašina dvora čepam strašljivo, Uklanjajući prostu haljinu, Da mi krajičak kakve zakrpe Ne dirne, kako,

postavi, Ako ćeš roblje da se zaklinje Golemom snagom svoga tirana, A ne da viče strašnom porugom: „Goluždravče je jednog vrapčeta Od silnog paše mnogo moćnije!...

PRVI TURČIN: Kaži, Ćerime, Da se sa brukom ne povraćamo: Dvan’est Turaka s deli-Ćerimom Jednog hajduka nisu smaknuli!...

(Stanoje gađa sa jednog, a Isak sa drugog prozora.) KOLEBAN (viče spolja): Predaj se, Stanoje! A tvrda reč ti od muselima, On će za tvoju

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Pera Todorović DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLjCA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Pera Todorović DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLjCA Sadržaj I 2 II 3 III 4 IV 8 V 12 VI 14 VII 20 VIІІ 23 ІX 29 H 31 XI 42 HІІ 56 XIII 69 XІV 89

ODLOMCI IZ DNEVNIKA JEDNOG DOBROVOLjCA USPOMENE IZ SRPSKO-TURSKOG RATA 1876 GODINE I Deligrad, Z avgusta utornik, 1876 god.

Bilo je još mračno. Pređemo mostom Moravu; konji su se plašili od fenjera na mostovima i straža je morala prevoditi jednog po jednog konja pod nama.

Pređemo mostom Moravu; konji su se plašili od fenjera na mostovima i straža je morala prevoditi jednog po jednog konja pod nama.

Paljba prestane. Mi poteramo konje uz drum još za desetak minuta i tu se zaustavimo kod jednog šumarka. Ne potraja dugo, a začu se nekoliko pušaka.

Ja uđem u jedan nizak poljski šatorić u šancu da utolim žeđ, jer tu ugledah jednog poznanika s tikvom vode. Taman ja žudno nagoh grdnu tikvu, a ono bljunu voda na me, šator mi pade na glavu, ja upustih

dalje, moraš nadaleko obići: ovde leži čitava lesa ljudskih trupova, zahvatio ih plotun iz šanca, pa ih sve položio jednog do drugoga; gle kako su jedan na drugoga ponaslanjali glave, leže kao braća.

ćeretanje sa onim zabrinutim ćutanjem i napregnutim osećajem strašnoga iščekivanja s kakvim su ovi isti ljudi pre jednog sata ulazili u borbu. Ista opasnost, a kako razno raspoloženje! Otkuda to?

Černjajev kad ga ugleda samo razrogači oči i umalo ne podskoči od radosti. Osvrte se — nigde ni jednog ordonansa. — G. T........., — trčite opet vi.

Više nema ni jednog vojnika. Pazite!« Da li sam ovim ohrabrio ili uplašio g. oficira, to sam Alah zna, ali ja sam dobro mislio.

« — Dok se ovako radilo u skupštini, ne znam kako su se razvijali odnošaji između kneza i Ristića, tek jednog dana Ristić dođe u skupštinu (čini mi se 24 septembra) i objavi da je njegovom Ministarstvu uzeta ostavka i da će knez

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

“ L A moliš li se, svete? Ti s’ Bogu ne moliš! I kako ćeš se molit’ Kad neba ne vidiš! A zar se neba dveri Za jednog otvore, — Tek onda širom stoje, Kad dvoje govore. Dve duše zagrle.

XIV Ti si većem bleda bila, Al’ veselo sa mnom šeta; Ti si većem bila bolna — ...Ja se sećam jednog cveta. Ja se sećam jednog cveta, Koji sam ti onda dao, — Baš bejasmo kod Dunava — Ti zadrhta, — cvetak pao.

Ja se sećam jednog cveta. Ja se sećam jednog cveta, Koji sam ti onda dao, — Baš bejasmo kod Dunava — Ti zadrhta, — cvetak pao.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Mislio sam, proći će. Kad oni stadoše kod izvora. A ovaj narednik, ni pet ni šest, nego odgurnu jednog našeg pa se naže nad izvor. A meni, znaš, smrče se.

A tukla je i naša. Čini mi se još žešće i jače, te se Bugari malo primiriše. Po ručku sam legao iza jednog kamena i zaspao. Kada me vojnik probudio, bio je već suton.

Već sam se bio zabrinuo. Ali desetar mi reče: — Ne brinite. Sad mu je upalilo da ih malo pretrese. Posle jednog časa upade Miloš i kao vreću stovari jednog Bugarina među nas.

Sad mu je upalilo da ih malo pretrese. Posle jednog časa upade Miloš i kao vreću stovari jednog Bugarina među nas. Kad ovaj vide da je među Srbima, poče da stenje i moli da ga ne ubijemo. Kaže da je oficir.

Lica su im užasna. Opalih revolverom. Dvojica sunuše na mene bajonetima. Jednog sam oborio. Drugi pade. Ubi ga neko. Čujem nečiji ropac... „Drži vezu!“... „A-ha!“ — dopire krik.

Stoj!“ — Ko li to viče? Ali zamah nas je zahvatio. Iza jedne ograde od kamenja skočiše nekoliko Bugara. Sjuriše se na jednog četnika i svega ga izbodoše. Opalio sam u gomilu. Dotrčaše i naši.

Hteo bih da zabavim pažnju ma čime, samo da ne mislim više. Posmatrao sam jednog četnika kome se u cevi zaglavila čaura, pa nikako da je izbaci.

Puzim, odupirući se zdravom nogom. Znao sam da smo propali. Da mi je da se dočepam jednog ograđenog prostora... Još malo. Ali, boli strašno. Ipak je smrt groznija. Neko jauče.

Rekli su nam da je naša četa na čelu. Ali to je ratni bataljon, a vojnici idu jedan za drugim. Trebalo je više od jednog kilometra proći kroz vatru pa da stignemo do naše čete. Ljudi se pribili uza stene ili pretrčavaju od kamena do kamena.

I ja sam se bio okrenuo na tu stranu... Proteklo je izvesno vreme... Najednom ugledasmo jednog čoveka kako nam se žurno približava. Sećam se... imao je crnu pelerinu... — Pst...

Izišli su čak i meštani sa buketima cveća. Mi smo se ispeli na neku gomilu kamenja ispod jednog platana, da bolje vidimo, a i da se zaklonimo od sunca.

A dužnost je visoka etička pojava kojom je prožeta velika većina našega naroda. To je prisna uviđavnost jednog člana prema drugom, ili prema društvenoj zajednici.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

238 NA PRIRODU 240 DAVORJE NA POLjU KOSOVU 242 SPOMEN VIDOVA DANA 246 SPOMEN PUTOVANjA 250 NA SMRT JEDNOG S UMA SIŠAVŠEG 254 GROBLjE 257 MILOŠ SVETIĆ 260 PRVI PRELAZAK CRNOGA ĐORĐA 261 STRADANIJE SRPSKO GODINE 1813.

dobro kaže ne može se istovremeno i srkati i duvati; sudbina je svih pisaca da se mogu koristiti preimućstvima samo jednog jezika (a srećom, svaki od njih ima svoja, izuzetna i osobita).

je jučer klela danas dovolji; Ne dopušta nova moda ljubiti jedno Ni svršiti jedno leto s mužem zajedno, Javno vele: jednog ljubit jest bedno.

Vi gledajte samo profesora vrednog, Alumnistu svaka hranićemo jednog. Eto fundus večni! Jerbo devojaka Biti će dok bude pod nebom oblaka.

Tak' u ono sveto jutro, jutro nove žizin, Kad se sresmo, mila Vido, jednog duha blizni, Moj je žrebij divno rješen sreće ovog sv'jeta, Godine mi iz vesana nastale i ljeta.

Šešir se beli, Marama žuti, A dugmeta na prusluku Nema ni jednog. Brk mi se crni, Brada mi raste, Britva mi se zatupila, Neće da brije.

1843. Jovan St. Popović NA SMRT JEDNOG S UMA SIŠAVŠEG I ti već svrši, Aleksa bedni, Teški života put! O, kakve misli pri grobu tvome Bolno naprežu grud!

Volem jednog Srbina Neg’ tuđ ceo svet, Makar da ga odeva Zlato i skerlet, I kad budem umreti, Kćer ću moju zakleti Neka ljubi Srbina,

Kad se staše okretati, Progovara mlado momče: „Čuješ mene, Cvet-devojče! Ti pogledaj s jednog kraja Ovog polja do drugoga, Lepšeg od men’ naći nećeš; A pogledaj s jednog kraja Ovog polja do drugoga Udavače sve

Ti pogledaj s jednog kraja Ovog polja do drugoga, Lepšeg od men’ naći nećeš; A pogledaj s jednog kraja Ovog polja do drugoga Udavače sve do jedne, Od sviju si ti najlepša.

golobrado u odelu jučerašnjem, Pa je njojzi govorilo: „Ču li mene, Cvet-devojče, Ti pogledaj mlade momke Sve od jednog do drugoga, Od sviju sam ja najlepši; A pogledaj udavače Ti od prve do poslednje, Od sviju si ti najlepša: Ja

Obe hitre k’o srne, a kao lasica lake, Čikovi nisu tako izvit se ruci vešti. Sad k’o pčelice lete od jednog cvetića k drugom; Sad k’o na krili ptice s dola odleću na breg.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

ili otrova, ...Ili?... O!... Oprosti, dušo svetog pepela, Zanetog uma misô paklenu! Verna si bila ti!... (Vidi jednog gavrana.) A nećeš, gavrane! Nećeš mi bratu oči kljuvati. (Uzima sa zemlje jednu pušku.) Je l’ srpska puška to?

) JELISAVETA: Iščisti, Đurđe, onu grobnicu! Posle i društvo!... Sve avetinje!... Šta će mi to?... Sve ih rasteraj! Jednog pauka mo’š mi ostavit, Koliko samo da me posluša — On će mi vesti tanku košulju, A ja ću njega svako predveče Učit

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Torovi prekrili pola polja, a staje se okupile oko jednog zaravnjaka kao mala kasaba. Glas se Reljin širio. „Šta toliko teslaišeš!

i jednog kobnog dana — dobro se on sjeća — nenadno se digoše vrući planinski vjetrovi, pognaše i zavitlaše mlaku prašinu u kovit

Aj! Ij! Uj!... Ujujuj!... Ludi Krstan, obučen u stajaće ruvo Luke, sinovca Reljina, sjeo na kamen više jednog groba, podnimio se na obje ruke, pa sam za se krupno, duboko govori, kao da mu glas dolazi iz mračnih dubina: — Dok

Kad ga uzjaše, zavrišti i zakopa nogama. Razmitio ga je, i voli ga više nego išta drugo na svijetu. Još ima jednog psa. To mu je, kako kažu težaci, sva sermija i rodbina. Eno mu se već vidi kuća kroz voćnjak!

— Počuj-de, momčiću! Otišô ja jednog dana u nuriju da vjenčam jednu seljačku Đurđiju. To je bilo za sultanovog nadžaka. Ona moja Đurđijetina ostala sama kod

gerenalsku kabanicu. Kupio sam to, kaže, neđe u Zadru od jednog Prajza. Opazio sam ja već odavno da će nešto biti, pa velim: nek' se i ovo nađe, zlu ne trebalo!

Na moju dušu, ne znam, braćo! Lepešine su stizale, oni su učili, a ja sam iznosio iz podruma ardović po ardović. Jednog dana prebaci Simeun štuc pre'o ramena, pa će pokojnom Parteniji: — Sveti moj oče, ti čuvaj ovu našu svetu ćabu, a ja

Neću preko zakona, pa ubi me!... Neke godine, dok još nisam bio svještio vašeg zakona, ubio sam u toj istoj njivici jednog jazavca. Biće valjda brat ovog lopova. U'vati me carski šumar i oglobi s pet vorinti.

Preskoči ti preko plota i ograde kud zanese! Satra mi svake godine ljetinu. Doču to nekako slavni sud. Eto ti jednog dana onog šikucije što kupi miriju i porez: „Davide, veli, dočuo sud da te snašla bijeda, pa me je poslô da...

premilostiva Zemljana Vlada, a ovaj isti David, s ovom istom svojom blentavom glavom, i s ovim istim lopovom, mogô bi jednog jutra i u Beču osvanuti. Nemoj te vi misliti šta mislite! Ako ne čujem ono: U Ime Njegovo, odma' idem na Okružni Sud.

Naši carevi, štono vele, biše i preminuše. Nego sam načuknô da mi, Srbovi, imamo jednog kralja i jednog knjaza. Daj mi kaži, tako ti carskog kruva, a vidim pametan si i učevan si: bi li se ikako, ikako mogô

Naši carevi, štono vele, biše i preminuše. Nego sam načuknô da mi, Srbovi, imamo jednog kralja i jednog knjaza. Daj mi kaži, tako ti carskog kruva, a vidim pametan si i učevan si: bi li se ikako, ikako mogô od tog našeg

Bojić, Milutin - PESME

Sahranjeni tu su nekadašnji venci I prolazna radost celog jednog roda, Zato grob taj leži u talasa senci Izmeđ' nedra zemlje i nebeskog svoda. Stojte, galije carske!

I jednog dana Nimfa topla, meka, Dade mu pehar prepun čedne slasti, I on se opi od detinske strasti, I u trk pusti u polja dal

I jednog dana usred igre lake Ona mu razbi pehar, kad ga tače Najslađu kap da posrče zanesen, I sad, eno ga. Usred Maja jese

I kad jednog dana tvoju glavu malu Osetiš da jesen pepelom pokriva, Zaplakaćeš gorko bolom srca živa Što si čar lepote stočila u

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

” i natovari mu ovolika akta... sedam, osam, dvanaest svedoka... pet godina robije. A jednog dana tek, nestalo akata, ili: iskazi svedoka sasvim drukče glase nego kad si ih prvi put čitao, i onaj...

A to ne valja. Jedna obična žena pa krije svoje tajne, a jedna država pa da nije kadra sakriti svoje. I to zbog jednog polića rakije. Ja, vidiš, još nisam kazao ovu tajnu svojoj ženi, a ti je kažeš čaršiji.

VIĆA: Jes', bome. Šta velite, koga da uzmemo? ŽIKA: Jednog imam ovde, a drugoga... jes', boga mi, imam i drugoga: juče sam uhapsio Spasu mehandžiju. VIĆA: Pa zar iz 'apse?

MILADIN, SPASA (u jedan glas): Ne znamo, gospodin-Vićo! VIĆA: Imam da saslušam jednog vrlo velikog političkog krivca, pa po zakonu treba da su prisutna dva građanina. (Zvoni. Josi, koji se pojavi.

ŽIKA: „A docnije prešao u policiju”. KAPETAN: Odatle, jes'! ŽIKA (čita): „Pa on i majka navalili da pođem za jednog sreskog pisara, jednog preispodnjeg klipana, koji liči na petla, a inače je nitkov i lopov prvoklasni, te ceo svet

KAPETAN: Odatle, jes'! ŽIKA (čita): „Pa on i majka navalili da pođem za jednog sreskog pisara, jednog preispodnjeg klipana, koji liči na petla, a inače je nitkov i lopov prvoklasni, te ceo svet pišti od njega...

) Pa i vi, razbojnici! Napravili se junaci na jednog apotekarskog pomoćnika, a da je hajduk, vi bi leđa uz zid. Napolje! (Bije pandure nogom u zadnjicu i izbacuje ih tako.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Pojava ovih romana bila je veoma produktivna, jer je pružala model jednog literarnog sistema koji srpski pisci ubuduće ne mogu zaobići.

Tako u dvorskoj sredini, kao i pre, nastaju spisi koji kroz lik jednog junaka objašnjavaju položaj i idejne osnove Lazarevića. Nova dinastija stvara svoga svetog pretka.

predstavljaju pomenik srpskim ratnicima, ali daju i njihove ubedljive psihološke portrete, počev od Karađorđevog pa do jednog od najplemenitijih likova i srpske istorije i srpske epike - kneza Ive od Semberije, koji od Turaka otkupljuje roblje po

godine usvojena međunarodna podela. Vuk Karadžić je, međutim, više od jednog veka ranije ovakvu klasifikaciju anticipirao.

Sintetičan po svojim zahvatima u tradiciju, Gorski vijenac je takav i po svojim umetničkim osobinama. Oko jednog događaja nevelikih razmera Njegoš je prikazao čitavu crnogorsku istoriju, opevao slavne događaje iz prošlosti, naslikao

što je sve našlo mesta u njegovim delima, među kojima se izdvaja humoristički roman Bakonja fra-Brne, o životnom putu jednog katoličkog sveštenika, kao i više pripovedaka iz dalmatinskog i beogradskog života.

Drama ovog razdoblja dala je jednog od klasika srpskog teatra, Branislava Nušića (1862-1938). Bio je polihistor i ogledao se u raznim vrstama, u komediji,

književnost Početkom trećeg i najdužeg perioda, koji obuhvata savremena književnost, označio je isto toliko kraj jednog rata koliko i promena društvenog sistema. Drugi svetski rat podjednako je bio razoran za srpski narod kao i Prvi.

Manitoga (1976), Lele i kuku (1978) daje nove obrasce dijalekatske poezije, pune frazeologizma, koji čuvaju ostatke jednog vida tradicionalne kulture u Crnoj Gori.

Jakšić, Đura - PESME

“ Tako zbori buljubaša I za nož se rukom maša. Dalje tvrdi stražar stari: „Braćo moja, graničari! Imam jednog pobratima, A u njemu vere ima; Pa mi dođe kradimice S one strane Tisovice, Potkaza mi turske zveri: Da su noćas u

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Što je najgore, sa pravim begovima i Turcima po Skoplju i Prizrenu da se u rasipanju, raskoši i bančenju nadmeće. Jednog dana na ženske i karte gotovo sve dao, izgubio. Sve trebalo da se rasproda.

Eno, baš sproću njih gazda Stojanče što samo jednog sina ima. Pa ni njega, mada je već stigao za ženidbu, otac ipak ne sme ni u dućanu da ostavi, a kamoli da njemu preda

Baba, osećajući kako joj tesna postaju vrata, ulazi, sobe, od zadovoljstva, sreće, jednako... Jednog jutra, u ponedeonik, baš je bio u najvećem poslu, jer posle subote i posle pazara espap, koji bi se tada rasprodao, u

A jednako se smeši na nj. — Kako ništa? Majka joj, od besa, bola, poče brzo da sa jednog kraja na drugi ide, baca drva, namešta i viče da Mladen čuje: — I neka ostane! Nemam ih više. Jedno imam.

I Mladen je to znao. Zato ga nije ni iznenadilo kad jednog praznika dođe ona, posede i, kad baba beše izišla poslom, majka se navlaš zadržala u kujni kuvajući joj kafu, ona,

naročito koji njegov drug, stariji, u godinama, to samo da zapeva, i Mladen bi zaista bio nekako raspoloženiji... Jednog jutra baba Stana se diže. Tih dana bila se pročula neka gledarica iz obližnjeg sela Suderca.

— I što više počne da se skuplja, usamljuje, da im nije na smetnji. Mladen je ostavlja. I tako, jednog dana i umre. Sama, kao uvređena i krijući se. To je bilo jedne noći, pred zimu.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

, ali kad je saznala da je b. potreban da bi se metnuo pored jednog poginulog Srbina, dala ga je drage volje besplatno. B.

Magičnim načinom se s pomoću b. leči i groznica: nađu se tri struka b. iznikla iz jednog korena, pa se sastave vrhovi, saviju na zemlju, pritisnu kamenom, i ispod njih ‹se› bolesnik tri puta provlači; posle

Sofrić, 75), teško je reći. Da g. može biti senovit, daje se naslutiti i iz jednog običaja iz istočne Srbije. Žena koja nema dece a želi da ih dobije, treba da se pre sunca okupa u vodi sa koje se

jede. (SEZ, 32, 116). — Prema verovanjima u Dalmaciji, u k. se hoće da sakrije i vukodlak (ZNŽOJS, 23, 185). Grob jednog vukodlaka nalazi se u k. (ib. 187).

u Bosni, da početak setve zakazuje »težak-baša«, koga bi selo biralo među najdostojnijim domaćinima, i to sve vere jednog zajedničkog (SEZ, 32, 373 id). Seme se najpre okadi, pa se metne u torbu, i za nju zaveže parče olova (»da p.

, 203). Porodilja treba da se okupa u vodi u koju je, pored ostalih trava, metnut i s. (SEZ, 19, 93). Kod jednog kamena fetiša (»Svetinja«) u rudničkom okrugu, kad ide bolesnik da bi pio vode s njega, ponese se pored ostalog i s.

On se izdašno upotrebljuje i u crkvi, i ne izostaje ni iz jednog obreda crkvenog. T. se kadi mrtvačka žrtva (npr. SEZ, 19, 41; 254), haljine koje ostaju iza mrtvaca i koje se posle

Cer. Demonsko i senovito drvo: priča se da se noću viđaju vile kod jednog cera u Klisuri i kod Miljkove Jabuke u Ugljarevcu (tako se zove otkako se tu, po predanju, obesio neki Miljko), a za

Ćipiko, Ivo - Pauci

Djevojka pođe da ga isprazni, pa htjede da ga sama nastavi na glavu. On joj pomogne, prihvati ga s jednog kraja i podiže. Zgledaše se trenimice i lica im zasjate, kao da su oduvijek zajedno.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Uopšte, tako je neobičan. Ima snažan stas, što ja pre nikad nisam videla u jednog monaha. Ne bih rekla da ovaj mladi stasiti čovek preterano muči svoje telo dugim postovima.

nije rekao ni kad je Lauš pomenuo svoju najoštriju zamerku, da je manastiru preče zdravlje meropaške žgadije nego život jednog vlastelina, čuvara kraljevstva, zapovednika odreda kraljeve konjice, pobednika u Pologu, pronijera krune i ličnog

Dimitrije Pre dve godine u Vratimlje je doskitao neki Jevđenije, probisvet i varalica. Lutao je od jednog do drugog grada po zemlji raškoj, pelješio lakoverne i opsenjivao budale.

Čuo sam od nekih trgovaca tkaninom da su ga neko vreme viđali kako se smuca po Rasini, idući od jednog do drugog grada, ili, tačnije, bežeći iz jednog u drugi, od razjarenih mušterija, iz Srebrnice u Koznik, iz Koznika u

tkaninom da su ga neko vreme viđali kako se smuca po Rasini, idući od jednog do drugog grada, ili, tačnije, bežeći iz jednog u drugi, od razjarenih mušterija, iz Srebrnice u Koznik, iz Koznika u Obođe, iz Obođa u Čungul.

Kirča Ja ne mogu da shvatim jednog zrelog i razumnog čoveka koji se dragovoljno podvrgava takvom ispaštanju. Govore mi da on to čini za nas ostale koji se

Izgleda da je u njoj proradila kurvinska duša. Strepim od dana kad se bude otisnula od jednog do drugog, tražeći utol svojoj pohoti. Jadni, jadni moj gospodar Lauš! Teško Vratimlju kad se u njoj usnula ala razbudi.

U redu je to, znam ja da neću izaći na bedem ovako kljast i skvrčen, a i da sam sposobniji, neprilično bi bilo za jednog kaluđera da juri unaokolo u širokoj crnoj mantiji i da vitla iznad glave teškim mačem za dve ruke.

Jedne noći dopola, druge otpola. Treće noći postaviće njih dvojica lestve od konopaca sa drvenim prečagama od jednog do drugog klina.

Doroteju razbojnici neće ništa jer su i oni hrišćani: iako bogumili, ipak se ne usuđuju da posegnu za glavom jednog monaha, naročito ako je taj prost i u proste haljine odeven.

Tek ujutro obratio sam na to mesto naročitu pažnju. Ponovo se ukazao. Išao je od jednog do drugog ranjenika, to se jasno videlo odozgo iz moje osmatračnice, i stavljao im meleme na rane.

Ako se istina ne može zabašuriti, ako je već ne mogu sprečiti da dođe razjapljenih čeljusti po još jednog čoveka, neću biti barem ja taj koji će joj pomoći da se porodi. Neka sama pobaljega svoju nečist na ovo đubrište.

Ilić, Vojislav J. - PESME

1883. POD LjUPKIM NEBOM... Pod ljupkim nebom Arkadije sretne Pitom i ljubak nihao se cvet, Al' jednog dana iz doline cvetne U tuđ je prenet svet; Gde hladni Borej dŷše, i snegom zasipa ravni; Gde slavuj ne peva slatko u

Venulo je malo dete, što mu zemlja majku krije, Nestalo ga jednog dana i nikada došlo nije... Kud se delo? Šta je s njime? Niko nije znati mogô.

I tako čuva Mentor lud, Teolog s važnim vidom, Talije srpske vedru ćud Razvratnim svojim zidom. I jednog dana vila ta, Nevino ovo dete, Prezreće redom blaga sva Za kankan i balete.

Jedna lepa gosla, ali dosta stara, Nabavila ruvo od jednog žandara. Car je na to pažnju obratio mnogo, Svaki svoga „faha“ da se drži strogo: Tako smo pozvali i jednog seljaka, Da

Car je na to pažnju obratio mnogo, Svaki svoga „faha“ da se drži strogo: Tako smo pozvali i jednog seljaka, Da predstavlja sobom hromoga prosjaka. Nego tu se društvo zabrinulo celo: Da li seljak ima prosjačko odelo?

Bujni vetri, što se nose Sa dalekih surih strana, Lepršaju njene kose I skutove sarafana. Ali jednog majskog dana Zaprosi je vitez vredan, „Hoću“, reče nežna pana, „Ali imam uslov jedan: Pre negoli htednem

A s bedema porušenih, gde kržljava zova niče, Strašna sova jasno krešti i straža se u noć kliče. Jednog dana, dosta davno, teška njena brava škrinu I tavničar bledog stranca posla kuli u dubinu.

Oboje ostaše sami, I njega poduze jeza u ovoj ugodnoj tami, Jeza nekako slatka. Očaran, bez jednog glasa, On čisto gutaše okom obline njenoga stasa.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

NOVI KALENDAR PRAVOSLAVNIH CRKAVA 55 XIV JEDAN DRAMATIČAN DOGAĐAJ, OPROŠTAJ SA CARIGRADOM 59 XV DOŽIVLjAJI JEDNOG STAROG RUKOPISA, HILjADUGODIŠNjI OTSEK ISTORIJE NAUKE 62 XVI OČINSKI DOM, PRISTUPNO PREDAVANjE GALILEJA, NjEGOVA OTKRIĆA

Pisma jednog astronoma“. Kasnije sam to delo preveo i na nemački, preradio ga i znatno proširio. Ono je, odlično opremljeno, izašlo

Donja od desnih fijoka moga pisaćeg stola ispunila se, tokom vremena, započetim i nedovršenim radovima. Evo jednog od njih! On nosi naslov „Naš planetski sistem“. Skoro stotina ispisanih strana, i gomilica pribeležaka i skica.

On nosi naslov „Naš planetski sistem“. Skoro stotina ispisanih strana, i gomilica pribeležaka i skica. To je početak jednog dela, koje sam spremao na poziv naše Književne zadruge, za kolekciju njenih poučnih knjiga.

Prošavši pored desetine takvih ulica, dolazimo opet do jednog velikog zida. Njegova kapija je širom otvorena; kroz nju stižemo do jedne široke, trome reke.

Pod udarcima njihovog dleta i čekića. odletala su u vazduh parčeta tog klasičnog kamena. Iz jednog takvog parčeta dao sam istesati Vaš pridržač.

On je bio sa astronomijom Haldejaca - Vavilon je u ono doba stajao pod gospostvom Seleukovaca, potomaka jednog od vojskovođa Aleksandra Velikog - dobro upoznat, pa je na tim starim temeljima podigao zdanije svoje nauke.

Vratimo se ulaznim vratima te galerije i početku moga pisma. Imam dragog jednog poznanika, emigranta ruskog, koji se u svoje srećno doba, dok je bio veliki bogataš, bavio, kao amater, veštinom

Ova je odlučila da na taj kongres pošalje, kao svog izaslanika, jednog naučnika, a njen izbor pao je na mene. Posle ovoga prethodnog saopštenja uveden sam u kabinet gospodina Ministra.

Lepota te žene, koja još i danas sjaje kroz vekove i koja je u njima dobila značaj jednog simbola, ne bi sigurno imala onu neodoljivu snagu da nije bila udružena sa visokim duševnim osobinama.

Na njemu visi slika jednog grčkog arhipastira. To je, kako mi reče mitropolit, patrijarh Gligorije V, koga je, pre sto dve godine, baš na sami

U oknu jednog otškrinutog prozora spazio sam tada svoj rođeni lik, koji nije ni najmanje odgovarao svetinji prizora, naročito ne levi

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Na primer, humorističko-ironična pesma „Šetnja jednog stenografa po vašaru“ dočarava atmosferu vašara brojnim detaljima, portretima prodavaca, prosjaka, guslara, cirkusa i

Đačkim sanjarijama bavi se i socijalna pesma „Đački jadi“ Milana Kujundžića Aberdara (1842–1893), još jednog srpskog ministra prosvete (1886–87).

Stanković, Borisav - TAŠANA

I zašto zemlju, kad je i za ptice Bog dao hrane. (Spazi na ulici jednog prolaznika): Čorbadži Stojane, pričuvaj Paraputu od dece, dok ja stignem da ga uzmem i odvedem kod mene u crkvu.

MIRON (u šali): Dobro, bar i ti sada da se smeješ. — Idemo, ja i hadži Rista, a ono odjednom iza jednog ćoška ispade pred nas Saroš... Sav usplahiren.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

ga je cenio; malo malo pa zvizne neku poruku svom mlađem kalfi, Kostici; ili mu hitne paket iskrojenog komada u krilo. Jednog dana zapodenu se teoriski razgovor u šnajdernici. Kostica, drugi kalfica, dok ćuta, ćuta.

” Jednog jutra uđe Kostica u šnajdernicu sa duguljastom kutijom. Izvadi nove novcate fine šnajderske makaze. Dva nejednaka noža,

Koliko što blesnuše, bez jednog škripa ispadoše makaze iz platna. Još dva tri puta tako, i pojavi se fini model pantalona.

Posle se oslobodio, dobio diplomu, radio na parče kod raznih majstora. Jednog dana iznajmio dućan i počeo samostalan rad. Čitaonica ga je prva dočekala s novim imenom: majstor Kosta.

” Odvede Srećka jednog dana na nauk kod svirača, ugovori koliko će plaćati i kupi ćemane. Srećko nije daleko doterao sa sviranjem, ali je

Malo je bolelo roditelje njegove što im, otkad se oženio, nikako nije dolazio. Piše, zove, ali sam ne dolazi. Jednog dana Ristana opremi muža na put. Trebao je ostati u Budimu, dva, tri dana, a ostao je nedelju dana. Ristani milo.

Nekoliko meseca nisu znali šta je s Ristom. Naposletku dođe pismo iz Rumunije, iz fabrike kod jednog rudnika. Rista traži isprave za prelazak u rumunsko podanstvo.

donosile kiriju, a stari je nije tražio, jer se bojao svega i svakoga, i nije više znao kako da nastoji na svom pravu. Jednog dana je zamolio nekoga da mu napiše pismo za Seku, jer on ne vidi.

” Sva je varošica znala za to pismo i mnogima je bilo jezivo. Stariji ljudi su kao na dlanu videli istoriju jednog porodičnog života.

Kvasio je svetom vodom i oči i uši i srce i noge i ruke. To ga je umaralo, pa bi tek jedno ili drugo zaboravio. Jednog dana zaboravi sve, leže u postelju, i pozva advokata.

gospodske, od malih koštica, a kretao ih pri govoru nekako meko, na tursku, vala baš kao onaj naš Zarif-beg, što lepo jednog dana umre od gospodstva... Oca moga je trebalo videti, i verovati da smo od soja, da smo s planine sišli.

Julica raste i biće lepa i fina devojčica. Sporazumeli bi se vas troje jednog dana protiv mene, a to ne bi dobra donelo ni vama ni meni, jer ste vi ovde domaćini, a ja opet ne dam sebi suviše

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

mučio, dosta ste morali jecati i plakati, i ahova, i ohova i uhova preko očiju prometati, danas ću da vam predstavim jednog junaka koji je samo za junačkim stvarma težio, pucao, trčao, jašio i na zapovest sudbine sav svet obišao, nota bene,

spravljali, nego l’ nemarljivo na druge oslanjali se; no kad se mora sila prizivati, kud će veće sile od vina, kad od jednog predmeta načini tri, i obori najjačeg čoveka.

a ne kačni obruč, upoznaje ga sa sistemom Buridana, kako magarac između dva plasta crkava od gladi, a ne jede ni od jednog ni od drugog, budući da obadva ravnim nagonom k jelu vuku itd.

čuvaju, koje je prejestestveno, može li mi ko zameriti što moga Romana po zemlji, samo kraćim putem, kao trgovac iz jednog teftera u drugi, samo u drugojačem vidu, prevodim? »Hi! hi, hi!« »Ha! ha, ha!« »He! he, he!

Njegov je lozung bio: neprijateljstvo, i on taki s najjasnijim glasom dovikivati stane jednog po jednog na udvoj. Služitelji, koji su naravno kao služitelji raditi morali, videći ovo čudo koje im se jošt nigda

Njegov je lozung bio: neprijateljstvo, i on taki s najjasnijim glasom dovikivati stane jednog po jednog na udvoj. Služitelji, koji su naravno kao služitelji raditi morali, videći ovo čudo koje im se jošt nigda dogodilo nije,

Zato jedan od nji, koji je služeći ostario, prevaru izmisli. Zapovedi soslužiteljma da od jednog do drugog zađu i jave da je vreme jesti. Ovo dobro za rukom ispadne.

Ne boji se Burjam jošt!« So tim poleti na jednog sa svom silom, i bio bi ga sasvim ubio da mu nije sablja slagala; sve je bilo što mu je uvo rovašio.

Pored ostali svojstva ona osobito na miloserdije gledaše, tako da nije u svoj okolini ni jednog — momka bilo koga ne bi ona u krilo — zaščiščenija primila.

Tako i Roman, čim oči svede, primeti jednog duha koji ga za kose očepa i u jednu zvezdu odnese, gdi po večnocvetućej livadi senke pokojni magaraca obitavaju.

Tako i Roman, čim oči svede, primeti jednog duha koji ga za kose očepa i u jednu zvezdu odnese, gdi po večnocvetućej livadi senke pokojni magaraca obitavaju.

Istina, ja dobro znam kakvo breme na uska moja ramena polažem. Znam kakav je teret magarca jednog dostatočno opisati, i ako jednakost karaktera nešto malo i odlakšanja pravi, to opet ovo rodoslovije ili genealogija

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

kralja Iz groba u grob Hrastovina cvili I na uvo mu tumači Jezik zvezda vodila On sluša mršteći se Premešta ćivot S jednog ramena na drugo I levom rukom se krsti On budući kralj golaća CRNI BORBE Glava me već s koca gleda Ionako me nema i

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Ta je epizoda u biografiji („Uspomene na pokojnog N. N.“) glasila ovako: „Jednog jutra, sreo sam ga sumorna i brižna; čelo mu je bilo mutno, a oči — one oči kojima je on tako duboko ponirao u dušu

U biografiji jednog slikara čitao sam kako je u životu imao teških neprilika usled sukoba zastarelih pogleda našega društva sa njegovom

On je sedeo kod jednog krojača, koji mu je za četrdeset dinara mesečno, sem sobe, davao svako jutro po jednu kafu i uz to mu besplatno peglao

Čitao sam tako, na primer, pismo jednog velikog čoveka, akademika, koji je od svoga kirajdžije tražio neplaćenu kiriju.

Gospođa je imala jednog zelenog papagaja koji je, po njenom uverenju, govorio i kad god bi on zakrečao: „la-ra-ro-ra-ro-ra!

Pootkidao sam im glave, noge, ruke, počupao kose, pocepao odela i, uopšte, izveo krvoproliće dostojno jednog krvoločnog pivara Santera ili nemilosrdnog glumca Kolo Derboa, posle čega je, razume se, nastalo u istim srazmerama

češće razbijao sebi nos, čupao sestri kosu, uganuo jedanput palac na ruci a drugi put nogu u članku, dok najzad nisam jednog dana prosuo žar iz peći te upalio prostirač na podu, zatim čaršav na stolu i zavesu na prozoru, tako da je to, može se

To često zadizanje suknje kompromitovalo je u mojim očima njen ugled, što uostalom i inače u životu biva. I jednog dana učinio sam prvi muški korak u životu. Stao sam odlučno pred majku i izjavio da neću više da nosim suknju.

Za ministra policije uzeli smo Simu Stankovića, sina jednog sreskog pandura, pretpostavljajući da je policijska struka u njegovoj porodici jedna tradicija i da je vaspitanje koje mu

Sima je bio sin jednog kočijaša, rđav, neposlušan, glup i ne valjao, a Nenad sin jednoga trgovca... Mogli smo čak, po svršetku osnovne škole,

Ja i danas poznajem jednog činovnika koji je učio gramatiku kad i ja, i koji mi se žali da ga ona samo buni u životu. — Uzmi, molim te, samo one

Drugi put opet profesor bi nam zadao temu: „Poznaj samoga sebe!“ Na tu temu sećam se samo jednog odgovora, koji je glasio: — Kad čovek nema prilike da pozna koga drugoga, nije rđavo, od dugoga vremena, da pozna

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Preda mnom je bila baterija. — Gde je komandir? — zapitah jednu tamnu priliku. — Kod prvog topa! Prođoh pored jednog topa, koji me podseti na neku zgrčenu životinju, spremnu da svakoga časa zarije svoje zube.

Odstupali smo bez borbe sa jednog položaja na drugi. Pri mučnom i teškom povlačenju vojnici su prolazili kroz svoja sela, ostavljajući u njima na milost i

Ranije, oni su se još i zanosili nadom da će se posle jednog silnog naleta povratiti i možda osvetiti za nanesenu štetu i sramotu.

— Gospodine poručniče, ramlje mi konj — požali se jedan komordžija. — Daj ovamo jednog komandantovog konja... I ispred nas i pozadi čuju se psovke, vika, odjekuje tresak stvari bačenih u reku ili prasak

Ali koga ovaj čuva? — razgovaraju oficiri. — Eh, znak dostojanstva... Zaustavih jednog oficira, da zapitam za stan. — More uljezi, čoče, gde ti je drago... Ipak ga zamolih da mi da jednoga vojnika.

Jedno je plakalo, te komandant naredi da ga stave na konja jednog našeg ordonansa. Pri vrhu počeše se lediti šinjeli. Vetar dopire do kostiju, a snaga u ljudi sve više popušta.

— Kao da je Bog čistio nebesa od kamenja, pa ga izručio na ovu zemlju... Usred jednog takvog krša i loma, zaustaviše nas da prenoćimo. Pored puta pustio se unedogled karsni teren.

Namesto masti dobili su iz jednog mitraljeskog odeljenja vazelin. — Zato je sarma malo bljutava — pravda se Luka. Ali mi to nismo primetili.

Po vatri koja je još tinjala vidi se da je tu bila neka trupa na prenoćištu. Pokraj jednog pustog zgarišta, na kojem se još pušio poslednji ugarak, ležala su tri mrtva vojnika.

— Ovo je provokacija! — mrmlja potporučnik Živadin gledajući konja jednog višeg oficira. — Trideset konja u njegovoj komandi moralo je lipsati, da bi on ishranio ovu džukelu... Pa posle ovo-ono...

A pravo bi čudo zaista bilo, kada bismo videli uhranjenog i debelog čoveka. Jednog dana reče mi poručnik Protić: — Pazi ga, ovaj još nije umro! — i pokaza mi na jednog vojnika.

Jednog dana reče mi poručnik Protić: — Pazi ga, ovaj još nije umro! — i pokaza mi na jednog vojnika. — Tri dana ga posmatram i sve mislim, sutrašnji dan neće dočekati. Pogledao sam ga s leđa.

Petrović, Rastko - PESME

svoga sina, Pa u senci ga zakopao velikog moga mlina, A da lav mladunca svoga zakla; Sa parom šume dišem i paru jednog pakla Gustog. O šumo, goro, napijem li se žedan vina zalutalog oblaka Opet me stid je nekog dvanaestoga veka.

Pa ipak pun čežnje jutra da svane Za slavu i putovanja, za slavu i putovanja, sa druma Za korak jednog deteta, za pokret njegov u hodu, A aeroplani i ptice proleću kroz oblak I cepaju ga ritmom dugih pesama Kraj Ohridskog

Na adi prekoputa Ljubila je baš tog trenutka, opijeno, Jakog i milog jednog regruta. I to je sve. Ožalošćeni ... do groba.

U tajnosti da ti poverim ime jedne zvezde Ili jednog slova iz jedne knjige o prašumi. Ćut! Ali heroj sam na drumovima: Od svega najviše volim da se opijem, a posle toga

Pa zamišljen sam, a plah, I ne znam, kojim pravcem iz smrti: nisam li uvek Onako jak ...! Iz jednog sudara vozova izlazim, Okrvavljen malo evo, kao prvi zorin zrak, I smejem se: na devojku neku, što pogibe.

). I ta rebra savijena u luke; Tajanstveno učešće jednog bedra; Drhtaj! Puna sala i zvezda je noćas ova noć vedra, Noć rukovanja!

Hoću da kažem da ono što se zove životom unutarnjim i životom spoljašnjim, ili duhovnim I telesnim, jednog čoveka, samo su dve krajnosti jednog istog nerazlučnog i besprimernog mehanizma u ovom životu, čiji je jedan deo, ili

ono što se zove životom unutarnjim i životom spoljašnjim, ili duhovnim I telesnim, jednog čoveka, samo su dve krajnosti jednog istog nerazlučnog i besprimernog mehanizma u ovom životu, čiji je jedan deo, ili jedan rezultat, možda vezan u drugom.

noć, oko drugoga nekog sunca; Ja znam planeta-ljudi koji uginu u neizdržljivom bolu Što ne sagledaju Zakon svoj ni sa jednog vrhunca; Ja znam Mesečare i Sunčare koje privlači tajni neki zrak u noć Nikakva snaga neće ih zadržati za ovu zemlju

Zna da verujem u halucinacije, krvotok, rane i u jad, U jednog sebe istinitog i nerazlučnog, U dizanja, otupljenja, u neizlečivi pad: Zato ga valjda, baš na beskućstva dan, spusti Bog.

Artur Rembo RUKE Ljubite ruke svoje da zasjaje vam jednog dana, Preskupo nikada dosta nije ruka vam namirisana. Gajte ih.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Dosadno joj postade lelujanje meduza; smešno saplitanje rakova po pesku. Čega ima čudesnog u rađanju nove zvezde iz jednog njenog otkinutog kraka? Milionima godina rastu korali, puze rakovi, njiše se koralna grana srasla uz stenu.

Pod vrelim okom svoga cara rasli su i jačali, verno sledeći sunčev hod svi, sem jednog nedavno rođenog mališana. Bio je to mali, tako mali suncokret da u početku niko i ne obrati pažnju na njega.

Postoji jedan pustinjski Cvet i najlepši je na svetu! — Vikala je i naprezala se Kapljica, ali je niko sem trava i jednog puža nije čuo. — Šta ova bunca? — reče puž. — Otkuda cvet može biti lep?

Beli mrav — ko je još za takvog čuo? Iskosa i potajice pratili su starci rašćenje belog mravka, očekujući da jednog dana, ipak, promeni boju. Ali, što je više rastao, beli je mrav postajao sve belji.

Zar mu nisu zvezdočatci još pri rođenju prorekli da će pameću i veličinom nadmašiti sto i jednog bivšeg Cara? Zar mu nisu zbog toga nadenuli ime Miki-No, što na jeziku Carstva znači: »Veliki i najveći?

velike i male, bele i crne ovce, a hitro, kao da ih ludi vetar goni, letela su salom dva zelena papagaja, prateći jednog crveno-žutog, i ponavljala uglas: — Mikiki-Miki-No! Mikiki-Miki-No! Mikiki-Miki-No! A gde je nestao Car?

STRAŠILO Kao osmeh zaljubljenog širila se ravnica od jednog do drugog kraja neba. Zlatilo se u njoj žito i bostanište s mirisnim brežuljcima lubenica i dinja, a sred bostaništa

Skriven od svih, drvodelja se dade na posao. »Šta li to delje?« — pitala se žena. »Stolica se ne teše od jednog jedinog komada. Nije stolica kašika ili čanak! Da on to ne pravi kolevku, možda?

Sada ni u Carskome dvorcu, ni u Carevini nije bilo ni jednog jedinog slobodnog pedlja prostora, ali slikari nisu prestajali s radom.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

individua koja još nije dostigla stupanj duhovne i moralne nezavisnosti koji dopušta da se misli i osećanja crpu iz jednog ličnog fonda.

Čak nema ni jednog jedinog ciklusa koji bi predstavljao takvu celinu. Ali je ona jedna celina po tome što ima jednu osnovnu, glavnu,

treći, niz ustanaka; zapodenulo se dugotrajno hajdučko i uskočko vojevanje; nastale su zajedno sa borbom seobe iz jednog kraja zemlje u drugi; vršilo se sve tešnje povezivanje celokupne sirotinje raje.

Podvalom dovedena u položaj da bude žrtva jednog svirepog običaja, da bude živa uzidana da bi se grad održao, ona bi htela da utiče na život i posle svoje smrti, da

i zemaljskom carstvu: „Ako misliš na svoju dužnost, ne treba da se plašiš, tako je govorio Kršna junaku Ardžuni jer za jednog viteza ne postoji ništa više od pravedne bitke.

Više od jednog veka, počev od poraza na Kosovu (1389), ostaci stare srpske države pružali su snažan otpor zavojevaču, ali se propast

Našu zemlju, dakle, oni su osvajali duže od jednog veka. A kad su je najzad zauzeli, nisu mogli u njoj mirno da vladaju. Pojavili su se novi ratnici u zemlji i van nje.

kako su hteli Senjani, nego Veneciji, i tako produžiti već polumrtvoj mletačkoj državi gospodstvo na Jadranu više od jednog veka.

Ali, kao u naknadu za to što ga istorija nedovoljno poznaje, pesme ga predstavljaju kao jednog od najvećih naših junaka. On je neustrašiv i strašan Turcima, staložen, povučen, mudar.

U njima žene i ljubav ne igraju nikakvu ulogu... One su često ispevane u slavu jednog junaka. U njima nema mašte, kao što nema ni humora; u njima je samo izvestan trezven realizam u opisu.

Nesreća zbog smrti jednog junaka nije se mogla kazati reljefnije nego ovom naivnom i ipak veoma poetskom slikom koju je stvorila uznemirena mašta

I zbog svega toga pesma Smrt Senjanina Iva daleko prevazilazi granice jednog lokalnog događaja i oseća se kao monumentalna slika čitave naše zemlje u periodima kad su po njoj lutale čete raznih

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

SE POPUT PAŠE 56 GNjAVI ME TEČA 58 OTKUD MENI OVA SNAGA 60 U ŽIVOTU TO JE BITNO 62 MOJA GLAVA DOK RADI RADI 64 JEDNOG ZELENOG DANA 66 HAJDE DA RASTEMO 67 DUGME SLUŽI KAPUTU 69 DOMOVINA SE BRANI LEPOTOM 70 USLED PROLEĆA 71 NA POLjU GDE SE

DANU 77 BILO JEDNO TUŽNO MORE 79 KAPETAN JE PITAO MORNARA 81 LEPTIRI SA LEPIM GLAVAMA 82 U ZASEDI IZA PETNAESTE 83 JEDNOG ZELENOG DANA 84 MA ŠTA MI REČE OVE PESME NE VREDE NI PREBIJENE PARE DOK IH NE PROČITAŠ. MRTVA SLOVA NA PAPIRU.

hrana ČOBANIN SAM U SELU Imam jednu kokošku Koja zna da broji Svršila je fakultet Ali ne znam koji Imam jednog vola Koji vuče kola Svršio je gimnaziju Al je osto lola Imam jedno prase Koje stalno gudi Svršilo je zanat Kod

ni to me nije htelo Zagore mi prvo jelo Rekoše mi budi lovac Dadoh novac Biću lovac Lovio sam oko Šapca Ulovio jednog vrapca Rekoše mi budi šuster Pade luster Biću šuster Nešto mi se gorko zbilo Ubode me oštro šilo Rekoše mi

veđa Sutra ujutru kada svane Ja neću dati Snu da stane Hoću da sanjam danju i noću Odlučio sam I tako hoću JEDNOG ZELENOG DANA HAJDE DA RASTEMO Do stola Do stolice Do kašike Do police Rastimo Sa lastama lastimo Sokolice

je trebalo da olista Usled proleća u reci Savi Bilo je ovih dana loma Kečigi Mari se vrti u glavi 3aljubila se u jednog soma NA POLjU GDE SE ČAVKE ČAVČE Na polju gde se čavke čavče U onom gustom spletu trava Rodi se jedno plavo mravče

Osoba koja je draga U jednom danu Dvadeset četiri duga sata Dvadeset četiri gosta Možete skinuti s vrata Samo jednog Uvek natrag zovete Kada odlazi Vaše rođeno dete Svakog dana Ma koliko bio dugačak Čovek u srcu čuva Jedan

Mračan kao mračni talas Srce mu je htelo pući U malenoj praznoj kući Koju grle kao vreže Pocepane stare mreže Jednog dana preko žala Dunu dašak maestrala Alas uze svoju lađu A sudba htede da se nađu Tužni alas i bela školjka Koje

Nikad nije rano da se sazna Da je prva ljubav neprolazna Ljubav čeka požurite gde ste U zasedi iza petnaeste JEDNOG ZELENOG DANA Jednog zelenog dana Onog zelenog leta Kada je bela rada Odlučila da cveta Neko je nekom rekao

da se sazna Da je prva ljubav neprolazna Ljubav čeka požurite gde ste U zasedi iza petnaeste JEDNOG ZELENOG DANA Jednog zelenog dana Onog zelenog leta Kada je bela rada Odlučila da cveta Neko je nekom rekao NAJLEPŠI SAN SAM STEKAO

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Sigurno se negdje zajedno kriju — dosjećao se mališan. — Kako koji počne bježati od škole, evo ga već kod Strica. Jednog jutra, kad je bilo vrijeme za školu, Nikolica povede Žuju i uputi se nazorice za Stri- cem.

Sad se i Stric rastuži. — Ništa se ti ne boj, ne damo mi tebe. Ima nas ovdje... Ih! — Eh, ima vas, a tjerate jednog malog dječaka da ga vuci rastrgnu. Stric hitro spuznu s drveta, zagrli mališana i uze da ga tješi.

u logoru i ljuljašku, pozabijao u stablo prastare bukve gvozdene klince da se lakše može popeti gore, u široku krošnju, a jednog dana izgubio se nekud prema stenovitoj jaruzi kroz koju je romorio taman potočić. Satima se nije vraćao.

Dugonogi Stric marljivo je kupio bjegunce, vodio ih u logor Tepsiju i referisao: — Jovanče, evo još jednog, nov novcat. Batine prekjuče dobio, juče pronađen u šikari više kuća, jutros obećao da neće izdati četu ni logor.

Kod te rupe Jovanče bi često zastao i zamišljeno je razgledao, dok jednog dana ne reče Mačku: — Majstore, sad sam se nešto sjetio. Od ove bi se jame mogla načiniti Žujina tajna kuća.

— Ili oni bježe od škole il ih roditelji zadržavaju da im rade poljske poslove. Jednog dana on se uputi seoskom knezu, debelom Valjušku. Nađe ga u krčmi.

Naravno, nije uhvatio ni jedne ni druge, ali se tješio da će bar njihove unuke jednog dana stići i pohvatiti. Alaj će tada pljuštat batine, kao grad nebeski!

A toga istog dana, kad se zabrinuta družina već razišla kućama, iz jednog žbuna na ivici Gaja izvuče se neka pogurena prilika i brzo šmugnu u šumu. Žurila je baš u pravcu odmetničkog logora.

On je tražio i uhodio naše dječake. Jednog dana poljar je dojurio kneževoj kući bučno kao južni vjetar. Sve je za njim letjela prašina, perje i kovitlac opala

— Našao sam, našao! Kriju se u Prokinu gaju! Tako veselu i vrtoglavu trku-viku od strane jednog starca ova je zemlja vidjela vjerojatno jedino prije par hiljada godina kad je ono slavni starac-naučnik Arhimed bio

U to isto vrijeme napadači su se zaista prikradali kroza šumu. Raspoređeni u četiri grupe, oni su se šuljali od jednog do drugog drveta i primičući se jedni drugima, polako zatvarali krug oko logora.

Njoj u pomoć priskoči jedan njezin kum. Videći gužvu oko svog malog ljubimca, Žuja navali na gomilu kao bijesna. Jednog zgrabi za nogu, drugog za tur, nekoj strini podera suknju.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Nije li y zemlji? Promotrimo se: što se iz nas po malu staje, Te sami sebe da ne varamo Gladeći kako nas skoro jednog po drugom nestaje...

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Mane je sada uzeo i jednog šegrta, koji već pola godine dana — od poslednje slave Manine — kako ide bez kape, čupav i gologlav, jer još nikako ne

Beleška je bila poduža, pakosna i zajedljiva. A potekla je od jednog kujundžije došljaka, kome posao nije išao najbolje; ili, upravo, išao je posao, ali on nije bio zadovoljan zaradom.

I on oseća da ne može više ovako ostati! Ukratko, čudi se kako to može i jednog dana biti bez „domaćice“! Nalazi da je to najlepša ženska i da prosto ne može bez nje; ona je samo za njega stvorena, a

GLAVA SEDMA U njoj će čitatelj naći sve raskošno šarenilo i lepotu jednog skupa mladeži obojega pola, koji se skup zove oro; a tom će prilikom već pomalo moći i zaviriti u dušu i skrivene

A Mane, opet, kako su čuli, ne da se ni opepeliti da je on štogod u to umešan. — Eno, onomad je istuk’o jednog što ga je zapitao šta je on sad: momak, udovac, ili šta li?

Zona je bila — što lepo rekao tada poštar i telegrafista Pajica, Edison nazvani — bila je sudbine jednog rđavo adresovanog pisma koje luta iz mesta u mesto, pa se, crno od silnih žigova, vraća pošiljaocu s onim hladnim,

A nadao se uspehu jer je spremio teren. O Mani se lepo izražavao. U jednom društvu hvalio je Manu kao jednog dobrog zanatliju i pričao im kako je lepo živeo s ocem njegovim, pokojnim Đorđijem, kako su jedan drugom u pomoći bili

Hod mu je bio kao hod čoveka koji se krenuo da se onako malo prošeta jednog lepog septembarskog dana, da se nagleda lepote i šarenila na pijaci, gde seljanke prodaju grožđe i breskve.