Upotreba reči jednoj u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

U taj se mah začuo vrisak u jednoj kućici koja je desno od mosta na samoj obali stajala; sa tavana, s detetom u naručju, vikaše za pomoć jedna žena: —

Ima li dva života?... Dođe veče. Tetka je legla da spava, a ja iziđem napolje pred kuću; tu sam dugo na jednoj klupici zamišljeno sedela. Mesečina kao dan.

Ja nikoga poznavala nisam, a mene niko ni pogledao nije. Rešila sam se da idem služiti. Odoh jednoj majstorici. Dobra žena, imala je dvoje-troje dečice. Ja joj se ponudih da im budem dadilja.

neka vam je srećno i ajir!“ Sa ovim bi se mogla svršiti pripovetka o jednoj običnoj ženidbi; čovek dođe, zaprosti devojku, prstenuje, venča se i živi s njome, dokle ne umre on ili ona...

zakopana samo senka vaša, a da ste vi obukli samo drukčije ruho, pa vrebate priliku da i opet iskrsnete pred nas — u jednoj ruci sa katancem, a u drugoj sa praznom a nenasitnom kasom. 1871.

Posle je prekorno pogleda i ode nastranu... Na drugoj mračnoj strani golemoga hodnika sedi na jednoj klupici stari Sremac i dobri učitelj. Nikola Belić ih pogleda, pa se sam pita: šta li će ova dvojica kod suda?...

Obradović, Dositej - BASNE

Čemu nas lisica uči, to ostavljam neka svak pogodi. 7 Lav i medved Lav i medved pođu po jednoj dubravi od gladi lekarstvo tražeći.

18 Kurjak i ovca Kurjak, sav izdrpat od pasa, ležaše pri jednoj reci. Upazi nedaleko ovcu, pak je počne moliti da se smiluje o njemu videći ga u takoj nevolji, i da mu donese malo vode.

” Naravoučenije Ovako se najposle svakomu dogodi ko se u nepravdu, laž i prevaru uzda.| 22 Lisice Jednoj lisici upadne rep u škripac. Ona za izbaviti ostalu kožu pregrize sebi rep i uteče.

” 24 Lisica i grožđe Lisica, videći na jednoj visokoj lozi grožđe, pokušavala se svakojako kako bi ga dohvatila, a kad vidi da ni na koji način ne može do njega

| 57 Petao, lisica i kokoške U odsustviju petla vidi lisica mnogo kokoši u jednoj avliji, i ne smejući tu na njih udariti, kaže im kroz plot da je mir učinjen među svom životinjom, i da se sad ne imaju

62 Dva miša Miš građanin pođe na selo posetiti drugoga miša, svoga prijatelja. Ovi ga pago dočeka u jednoj senjušnici, iznese mu i predloži što god najbolje ima, oraha, lešnika, suvih divjačica i| komadić okorela sira, što je

Naravoučenije Ovako biva malenoj deci kad oca i mater ne slušaju.| 64 Zmija i zemljedelac Zmija življaše u jednoj jami blizu kuće zemljedelca. Ovi, iz nekakva sujeverija, mnogokrat mogući, ne hoćaše je ubiti.

Što li neće podneti! „Krjepka jako smert ljubov.” Ovo mu je konac. 93 Medved i pčele Medved dođe k jednoj košnici, i počne polagano vaditi sate meda i jesti.

„Idi sve tom putanjom,” — kaže mu oni „pak ćeš brzo k jednoj doći.” A kad ovi to čuje: „Ha, ha! Nešto sam zaboravio”, reče, pak bež' natrag.

A najpače kad zapopadnu po dva, po tri i po četiri u jednoj nedelji praznika! Da su neki dni opredeljeni za poći u crkvu i bogu se moliti, ovaj je lep običaj, ali ne valja iz njega

Onda bi znala šta je slast i hrana!” To izrekavši, zaleti se k jednoj seoskoj kući među kokoši. Seljanin, koji ga davno s puškom vrebaše, pukne na njega, i prebije mu desno krilo, veže ga

A ko prosi za svoju kuću, ne prosi li za se? S.: Ti ne znaš, kapetane, koliko se ljudi u jednoj lavri 'rani. K.: Ta u dobri čas, ako će vas biti i na iljade: koliko vas je više, toliko više možete izraditi i

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Granica mi prelazi i preko trpeze: kašika u jednoj državi, čorba u drugoj! Gde je počinjala daljina, sad je rampa! Skraćeni su svi putevi i letovi!

je lađama koje, pune roba, stižu sa severa; treći je vrh luka lađama carskim; četvrti vrh je kula, sa Dunavom u jednoj puškarnici; peti vrh se vidi kad prođeš četvrti, u njemu leže carska sokrovišta; šesti vrh je petom na istoku i,

8. „Bilo koju vodu da dodiruješ kada držiš ruku u vodi, Držiš sve ponore vezane za tvoju ruku“, kako, u jednoj od svojih slavnih himni, kaže sveti Simeon Novi Teolog, tako i ja, spustivši ruku u Dunav, držim u ruci sve ponore,

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

(O tome sam vidio tako napisato u jednoj knjigi Hećim-Tome, koji je onda u Beogradu sedio, i tu stoji zabeleženo, da je Hadži-Musta-pašin sin 1801.

Knezovi i paša tukli su se s janičarima od 1795. godine. — U manastiru Bogovađi u jednoj knjizi stoji ovako napisato: „Ljeta 1801. januarija 26.

Turci Lešničani, vešti onuda, provedu svoju vojsku stranputicama s leđa, i sve naše opkole, i tako se vas dan tukli u jednoj vrtači opkole naše vojske i s njima one slavne i hrabre sve ajduke i obadva Nedića.

Postojimo malo, i odande odemo u peštere. U jednoj pešterici nađemo gde se služi liturgija, samo jedan odgovara, a jedan starac sedi, velika mu brada kao sneg, pred njime

zime koje arač, koje poreza Gušancu, koje za džebanu kupilo; i na proleće učinimo skupštinu u Pećane više Ostružnice, u jednoj poljanici okruženoj sve šumarom, i čuvamo straže, da ne bi Turci iz Beograda udarili.

A budući da zasad nemamo drugi̓ pisara, zato da odrede gde ima poviše u jednoj crkvi sveštenika po jednoga, da kod mađistarata moli se Bogu i da može štogod od mađistrata u Sovet otpisati i javiti;

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Ja vala, sad iz varoši — odgovori Radan. — Ovo je pop! — viknu jedan od pogađača i lupi po jednoj karti. — Sutra! — uzviknu onaj što razbacuje, izvrnu kartu, kad ono dama. — Ih, orospiju mu očinu! — viknu pogađač.

Da li je njemu bilo po volji? — reći će na to onaj drugi. — Kako nije! — poče dalje Đuko, hvaliti. — 3nam da nije ni u jednoj kapetaniji nijedan kapetan tako dočekan kao što ste vi dočekali vašeg kapetana.

zanat; gradi vedrice, kace, bremenice, vučije, čabrove, stolice, stolove, lotre — gotovo svaku drvenariju što treba jednoj kući seoskoj. Pa i otud mu pada lepa parica.

« Niko nije znao ni kud će ni kako će... Čak posle viđali su ga ljudi čas u jednoj, čas čak u devetoj palanci. Sve nešto putuje... Eto, taki vam je taj Mojsilo Pupavac!

— Pa ode u sobu učiteljevu. U sobi učiteljevoj stoji na jednoj grdnoj pečurci već napunjena jeina. Pop Vujica se upita lepo s učiteljem, reče mu?

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

To je staro selo. Priča veli da se negda zvalo „Jordan“. Tu se, u jednoj drinskoj otoci, Starači, koja iznad sela teče, udavila devojka, jedinica u majke, koja beše s majkom došla u Jordan, u

Vidiš kako im zdravlje dija iz svakog pokreta. On se onda zagleda u vatru. Gledao je kako se na jednoj cerovoj žišci hvata puhor.

— Pa ne branim. Baš sam oran za priču. Skoliše ga sa sviju strana. On sede na zemlju i poče pričati priču o jednoj pametnoj devojci, što je imala kriv nos... Dok je on pričao, Zeka je jednako posmatrao Stanka.

Ne, ne, ni to ne može!... Pa se izbezumio i raspametio!... Ne zna kuda bi pre!... Na jednoj strani detinjstvo, mladost, vek... a na drugoj prijateljstvo, prijateljstvo iskreno, srdačno...

Dan beše lep, topal; vetrić je ćarlijao. Hajduci se zabavili oko peciva... Najedred banu Deva. Stanko je sedeo na jednoj kladi i razgovarao s Nogićem. Čim smotri Devu, on skoči. — Baš mene tražiš? — Tebe! — reče Deva, a osmehnu se.

I borilo se, tuklo se na sve strane; oživeše česte i žbunovi; iza svakog trna puška je pucala... Na jednoj strani zapovednik vrhovni vožd, Kara-Đorđe, s vojvodama: Lukom Lazarevićem, Stojanom Čupićem, Milošem Pocercem,

— Rekosmo li? — Rekosmo... Bilo je gluvo doba kad se kući vratiše... 5. SVADBA Čudno vreme, zaista! Dok na jednoj strani puška gruva i krv se lije potokom, dotle, evo, ovi svadbuju!... I to se čini oprema kao da je najmirnije doba!.

Što valja — valja! Valjan on, pa mu i čeljade valjano!... Jelica porumene, pa ode gledati posla. Na jednoj strani deca pište, na drugoj nemoćni uzdišu... Jelica malo–malo pa otrkne da vidi Petru...

Braćo!... Veselimo se! — reče Stanko, razdragan. I okrete pesma i veselje... Zavrzan skinuo kapu, pa viče: — Dok na jednoj strani jauču, mi pevamo! Ali junak nije baba!... Neka baba jauče, a junak neka pije, peva, bije i pogine!... — Haj!

Dučić, Jovan - PESME

UMIRANjA 199 POSLEDNjA PESMA 201 PESMA 203 ZABORAV 206 PESME SRCA 207 ĆUTANjE 209 PESMA ŽENI 210 SUMNjA 212 STROFE JEDNOJ ŽENI 214 NAJTUŽNIJA PESMA 216 PESME BOGU 218 PESME SMRTI 221 PESME ŽENI 224 KNjIGA TREĆA: CARSKI SONETI 227 CARSKI

Zvezda pomisli: gle, noć s nova! A grob: o, da li sviti? SUSRET Jedne se noći beše srela, Na jednoj zračnoj stazi, Duša u nebo što se pela, i angel što na svet slazi.

No pogled umrlih ljubavi kud gleda? Moru idu reke, zemlji gore lisne, A ljubav ćutanju s usnama od leda. Mru u jednoj reči što se nije rekla, A u kojoj beše sto vrela života...

I gord sam u času iskušenja dugih Što bar ne zajecam kad mi pođe suza. STROFE JEDNOJ ŽENI Gledaću tvoj sjajni sen na talasima, I stope na pesku; s jutrom na vrhuncu, Kao prvo gnezdo budno među svima,

Tada bog zla uvide svu dubinu poniženja i oseti najsvirepiji od svih bolova. LjUBAV Jedne noći u dubini okeana, u jednoj dolini pokrivenoj algama, probudio se jedan mlad polip. Svud oko njega vladala je duboka vodena tišina.

PREHISTORIJSKA LjUBAV Na jednoj kamenoj ravnici nad ponorom, na nekom planinskom hrbatu, uhvaćeni su bili u strahoviti koštac prehistorijski čovek i

Kada se galija pojavila na suncu, video se on u zlatnom oklopu, mlad, držeći u jednoj ruci zastavu Spasitelja a u drugoj visoki mač.

Na nokte ruka i noga meću joj rumeni bakam iz Angore. A ona je nekad bila kraljica u jednoj zemlji s onu stranu peska. Kad su je proterali, nesreća je dovela u ovaj grad gde je došla idući stotinu dana za

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

U taj par pade mi na pamet što mi mati reče u jednoj prilici kad sam se zbunio: „Bogati, dijete, ta ti si svetski čovek!

Na jednoj stolici za stolom, leđima okrenut vratima, sedi moj otac. Obe ruke do lakata naslonio na sto, a na ruke legao čelom, pa

Trivko izvadio jagnje, pa viče: „Hodi, vruće!”, a pijani Joza igra u jednoj barici. — A što je, more vaš dućan zatvoren? — zapita me Ignjat ćurčija, koji u taj par prođe. — Tako! — kažem ja.

— Tata! — viknu vojnik milostivno, okrećući se na jednoj nozi i podupirući se štakom. — Tata! Ta evo me! Blagoje se kao munja brzo okrete. Stade pred sina.

Pa da ako se ona jedina povede za drugom decom! — Daj bože! Na nekoliko dana posle toga kazala je Anoka jednoj svojoj drugarici: „Znala sam ja da sve mora biti po mojoj volji! Nema, more, ovake devojke ni do devetog sela!

On vodi brigu o cijelom selu. Čas je u jednoj, čas u drugoj njivi, sada u školi, poslije u crkvi. Imao je svuda posla, svuda je i stizao, i svuda je trebala njegova

I samo još što san iz polomljene parčadi stvara nejasne slike. II Naša škola bila je u jednoj prostoj daščari. U njoj je bila jedna povelika soba za djecu, jedna mala za učitelja i jedna kuhina u kojoj je i

— Onda skoči na jednu vrbu do samog šljemena, pa, kao bjesomučan i ne znajući šta radi, stade lupati sjekirom po jednoj gredi od tavana.

Mogao si sebi zamisliti moj položaj: ja stojim na moru, sam na jednoj dasci, u strašnoj buri, i davim se. Šta da radim? Što da te lažem? — ja je volim!

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

A primeru supruga svojih sledovale su i domaćice. Kad bi se što umesilo u jednoj, slalo bi se od toga i u drugu kuću s primedbom da nije baš ispalo onako kao što se želelo, i molbom da iskreno i

Ali ove nedelje svi su išli u jednoj celji: babe da čuju, a devojke da vide novog učitelja. Samo stara grkinja Sosa, ona se nije krenula u crkvu ni da čuje ni

— Eto baš odonomad čita mi Melanija kako je jedna lađa propala na moru i svi se podavili, a samo jedan se spas’o na jednoj dasci, pa se i on posle jednog dana udavio.

) »marinerski« oficir! Tako na jednoj Melanija zamišljeno čita, a prema njoj na drugoj strani mlad medecinar; na drugoj sa rajtpajčem, a prema njoj brkati

— veli gđa Sida, pa i opet pogleda u Peru koji se samo okretaše čas jednoj čas drugoj popadiji. — »Ta, ta, ta, gospoja Sido,... Perso. Ta koji vam je đavo sad opet?!

Kad malo posle, a ono nije gavran nego Šaca pod jorgovanom plače. A pored njega, na jednoj grani stoji njihov Gaga, stari gavran, onoliki koliki i jeste, pa i on tužan jako opustio krila, pa samo ćuti, pa i on

zapitaće možda koja radoznala čitateljka, koja bi — kad se već žrtvuje da ćuti i nakani da čita — htela odmah da sve u jednoj knjizi nađe. — A ko će ih znati; i ko im je, što kažu, svetlio! — odgovara pisac.

ćute k’o miševi, Pred trećom kućom opet sedela baba Savka, kočoperna baba, pa pripovedala svojoj komšinici, drugoj jednoj babi, kako joj se juče na noć prisnio njen pokojni Lala.

He-he! — produžuje Nića, nameštajući se na jednoj klupi pred kućom, — nemoj samo posle drekati, to ja velim, kad te stanu levčom ili tako čimgođ polivati.

A oni i jedni i drugi udri fali svaki svoju,... a on se samo okreće čas jednoj, čas drugoj. Mladić, naravno, ima oči pa probira i šacuje.

pa ih ovlaži i razvuci, očisti ih od plêsni, i iskomadaj ih ovako k’o što sam ja počela — naredi gđa Soka Efiki, jednoj okrugloj dundi belih trepavica koja je dotutnjila, — dobila sam vizitu... nemam sad kad. ’Ajde, nosi to brže!...

Sem toga, videće šta je bilo i u jednoj i u drugoj kući posle onog događaja. »Svako čudo za tri dana«, veli naša poslovica; pa tako je bilo i sa ovim

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Kada stignu u selo J., traže bircauz. U bircauzu nema kvartira, nego ako hoće da budu u jednoj sobi sa paorima. Ljuba i Gavra u kujni su se obukli. Kad su već gotovi bili, opet.

Svi se dobro proveseliše, pa tek posle ponoći digoše se da idu spavati. Ljuba i čika-Gavra u jednoj su sobi spavali. Još su se neko doba šuškajući razgovarali i isplanirali kako će se sutra zbog ženidbe razgovarati.

Frajla je o čikaGavri snivala. Gospodar Peršunović dugo nije mogao zaspati. On je sam u jednoj sobi bio, pa je dugo gore dole hodao i razmišljao kako će stvari izgledati ako mu se kći uda.

Posle večere se raziđu. Ljuba i Gavra su u jednoj sobi. — Kako ti se dopada ovde? — zapita ga čikaGavra. — Ne znam još ni sam kako.

Pa, kakve su to bile alegacije, podugačke replike, duplike, kvadruplike — ali takve da se ni u jednoj stvari ne završi, i to klauzulom pri kraju: reservatis reservandіs.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

I ta ga magla stade gušiti, piti mu dušu, što je samo pre nekoliko časova, još to pre podne, trebala da bude gonjena jednoj radosti kakvu ranije nikad nije poznala.

I sve je otpočelo slatko i divno. A sad šta? Baš onda, kad je nov život, u jednoj miloj, idealnoj vernosti dva bića, započeo da teče široko i odmereno kao najlepša reka, kad se pupoljak sreće stao

I ono zločinačko zakopavanje karabina, to sramno uklanjanje traga krivice, pa još sramnije skakutanje na jednoj nozi kroz kukuruze sve dokle ga neki pešaci, što ih je sreo na putu, sa onim dobrodušnim, detinjskim sažaljenjem, ne

I Jurišić je, sav u jednoj setnoj blagosti i stežući joj meku, bolešljivu ruku, osećao kako munjevito nestaju sve one ružne, nedostojne sumnje što

izbi ona ponova iz one dubine, vukući za sobom onu nesvesnu mokru masu, pa stade seći ka obali mazno povijena na jednoj ruci. Obala zavriska kao u ludilu.

Afrika

Čas zaostaje, malaksao, da se opet upregne, i bude u jednoj liniji sa nama. Divno precizno prosecanje vode, kao da su torpedi a ne ribe.

Na jednoj je zapisano: „Tomas Kofi, Kralj Mousa, Car nad Carevima“, dva koraka dale nalazi se njegov grob. Na jednoj drugoj kući či

Na jednoj je zapisano: „Tomas Kofi, Kralj Mousa, Car nad Carevima“, dva koraka dale nalazi se njegov grob. Na jednoj drugoj kući čitam: „Svi vi pažnja. Kad naćiću jednog đaka pisao na ovaj zid, osetiće težinu mog štapa. To je ludak p...

Ili sam sve to pretpostavljao i sve to za detinju maštu baš i davalo vrednost jednoj veličanstvenoj avanturi kao što je ovo putovanje. Divan let obojenih ptica.

To su goveda ne veća od naših ovaca. Sve spava. Po nekoj larmi u daljini, tražeći tam–tam, nailazimo na dečake koji u jednoj zabačenoj uličici govore glasno i viču. Raspoređuju se za neku zamršenu igru, ali se raspršte kad nas vide.

S druge strane reke grupa žena i ljudi neobično divljeg izgleda izbegava da susretne naš pogled. Docnije na jednoj brzoj rečici, zaklonjenoj dubokim zelenilom, dve žene neverovatne lepote, potpuno nage, kraj svih kolajni, sjajne od

Polunage devojke tucaju proso i kukuruz. Umetnik nas predstavlja svojoj gospođi, jednoj divnoj dami, izvrsnog srca, koja je sva zabrinuta da nismo umorni, gladni, žedni. Aperitivi.

Poneke, s pokvarenim zenicama, čak i poznam. Vraćajući se, čujemo larmu u jednoj od koliba. Kroz prozor se vide crni parovi da igraju. Idemo iza kuće i sakriveni u noći gledamo kroz prozor.

u kolibici iza staričine, obešene nalazim luk i toboce pune otrovnih strela; u drugoj jednoj četiri drvena fetiša sasvim stara, prašnjava, i najzad jednu mlađu ženu koja pristaje da mi sve to ona, umesto pravih

Mi smo u kolibi, sastavljenoj iz dva kružna prostora, a sve sluge i nosači u jednoj malo dalje. N. je zaspao odmah, a ja ostajem još nekoliko trenutaka sâm u prednjoj prostoriji uređujući beleške.

U jednoj bari punoj beloga cveća kupanje devojaka. Malo dalje vidimo u dnu predela jednu kraljevsku povorku. Na malom arapskom konju

starijim ženama, one tapšu i pevaju, i svaki čas po jedna uleti u sredinu, raspevana, luda, baca se poleđuške, čas jednoj, čas drugoj u naručje.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Engelshofen je stanovao sam samcit – sa svojim husarom – na trećem spratu Komande, u jednoj uskoj odaji, okrečenoj belo, sa alkovom, u kom mu je stajala postelja.

A burad su odjekivala od udaraca nogom, kao buka bubnjeva. Na jednoj strani dvorišta, gde je Sunce bilo upeklo, nekoliko njih, u crvenim svojim gunjevima, počelo je da skače i da se vrti,

Najstariji Isakovič, Trifun, siromašan, naselio se sa svojim zbegom u Mahali. A njihov bratučed, Pavle, u jednoj kući, sa baštom, izvan gradskih zidina, u jednom predgrađu, koje se zvalo Jozefštat.

Nisu imale ni prozore, ali je svetlost u njih dopirala kroz vrata, koja su bila u staklu. U jednoj od tih soba stanovao je Đurđe, koji je – iako je bio godinu dana mlađi od Petra – u vojsci, odmakao daleko.

provodadžije su bili udesili da je Pavle sretne u Petrovaradinu, kod jedne stare rođake senatora Stritceskog, u jednoj oficirskoj kući, sa čijih se prozora moglo dogledati daleko, uz Dunav, i do proplanaka u Fruškoj gori.

Na čardaku, braća su se sklonila, u hladovinu, na jednoj, a njihove žene na drugoj strani. Đurđe se bio prućio na pod, kao da je u nekoj divanani, i virio je kroz pukotine

Iste godine, skoro u iste dane – kako u jednoj predstavci Mariji Tereziji piše: nekoliko puta i u onomašnih horvatskih predeljah nemir dogodio se!

Ja se tome nadala, pa sam obukla kožuh i zakopčala! A njegova sirota mati reći će: Celu noć sam na jednoj strani spavala, pa sam rebra natištala. Nisam smela da mu se okrenem.

Isto su tako i ti oficiri, svi, slično, dočekivani, i saslušavani. Po jednoj formuli, koju je primenjivao, grubo, Černjev.

Izdati su mu pašporti od samog austrijskog dvorskog Ratnog saveta. U jednoj, rosijskoj, diplomatskoj instrukciji, u to doba, pisalo je: „Bečki dvor se svojevoljno lišava hrabre, serbske, vojske!

I one su imale samrtnički ispijena lica, ali trag lepote bio je, i sad još, vidan, na tim licima. Prišao je bliže jednoj, koja je stajala uza zid, a kojoj se mala devojčica u suknju skrivala.

Kroz sumračje, koje se napolju počelo da hvata, posle zalaska Sunca, na jednoj strani hodnika. A da tup udar nogu odjekuje, i napolju, u zemlju, u nebo, u Vijenu!

Teodosije - ŽITIJA

I nimalo ne odloživši, dozva najveštije živopisce i zamoli ih da brzo naslikaju dve ikone velike visine, stojeći; na jednoj zapovedi da naslikaju previsokog i božastvom neopisanoga cara Hrista Boga, koji božastvom nije odstupio sa nebeskih

U jednoj nižoj pešteri ispod stene svetoga velika zmija prebivaše. Međutim, zveri divlje po do lasku svetoga u miru s njime bejahu

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

)* Sa razlogom su odbačene teorije prema kojima bi jedan ceo narod pripadao jednoj antropološkoj rasi i po kojima bi psihičke osobine poticale iz antropoloških, tako da bi čak bilo viših

Najpoznatija je razlika između zapadnih i istočnih Južnih Slovena, između Srbo-Hrvata sa Slovencima na jednoj i Bugara na drugoj strani.

u ovom se tipu oseća jaka veza s prirodom i s precima. Ni u jednoj drugoj zoni nisu ljudi tako bliski prirodi i srasli s prirodom kao ovde.

Ni u jednoj južnoslovenskoj grupi nema toliko specijalnih reči za obeležavanje stupnjeva srodstva kao kod dinarskog stanovništva.

Slušaoci su dirnuti u najosetljivije žice, gotovo užasnuti. Prisustvujući jednoj sceni ove vrste u okolini Nevesinja u Hercegovini dobio sam utisak da ove dinarske Srbe ne može savladati nikakva

Često pripada jednoj porodici samo jedan ovako mali, upravo majušni, komad zemljišta. Jugozapadno od Veternika nema planina sa ispašama

Bio sam prinuđen da se obratim vojnom komandantu koji je logorovao u sred turske vojske na jednoj visoravni u blizini varoši.

on odgovara: Visoko drvo sem nema, ubava moma rod nema, jaze ću tebe da zemam.* U jednoj drugoj pesmi, iz bitoljske okoline, momak kaže devojci: Tatko ti tatko dva brata, majka ti majka jetrva, mije dva prve

Njihova patrijarhalna kultura je siromašnija od dinarske. Kuće su im zdepaste, pokućstvo oskudnije nego i u jednoj južnoslovenskoj kući.

To je posebice mijačka boja. Ni u jednoj nošnji na Balkanskom poluostrvu ona ne pada toliko u oči kao u mijačkoj. Na lepom letnjem danu, kad svi izađu iz kuća,

Jovan Bigorski, čije je ime više puta pomenuto. Oni su ga obnovili i izdržavali. Po jednoj istoriji koja se čuva u manastiru kao da je osnovan 1020. godine, a napušten i porušen za vreme Turaka. Tek 1743.

Jer i nesigurnost ima stepene: od veće sigurnosti do ove minimalne, i ljudi se na nju naviknu, onako isto kao što se u jednoj slobodnoj zemlji naviknu stanovnici da žive i u manje plodnim i u neplodnim oblastima.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Uznemiri se čak i sova na jednoj šupljoj bukvi i uplašeno huknu: — Uhu-hu, ko je tu? Toga dana Kruškotresa su negdje u planini gadno izbole pčele, pa

Nušić, Branislav - POKOJNIK

jer svakoga trenutka može čovek sresti poznanika, prvim vozom krenem u Nemačku, u Hamburg i, u okolini Hamburga, u jednoj fabrici, srećno nađem zaposlenje, gde provedem pune tri godine neopažen, jer se nigde van toga predgrađa nisam kretao”.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Želeo sam da nije čula, mada je jasno da je to nemoguće, U jednoj prokletoj rupi kao što je Karanovo i muve prenose vesti.

Jedna svetla metalna lopta nasuprot drugoj i ti na jednoj od njih, ili između njih, mali kao mrav, a ipak jači od bilo čega. Obuhvatim šakom Rašidin dlan.

Ataman je sedeo na jednoj od klupa zagledan u prozore naše gimnazije i grickao semenke suncokreta. - Zdravo, stari! - rekao sam. - Zdravo!

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Tako dugo su putovali, i dođu već blizu poljske granice. Prenoćiće u jednoj velikoj čardi. Uđu u čardu, poruče što za sebe i za kočijaše.

Kad sam još bio kalfa, jedared u jednoj birtiji napali su dvanaest šnajdera moja dva druga. Ja doskočim, pa sve šnajdere pobacamo.

Malo selo, no u njemu veliki spahijski dvorac, tu sedi bogati grof. B. Otsednu u jednoj čivutskoj mehani. Nema ni štale za toliko konja.

Čamča pred kujnom hoda i pazi, kad će Rifka u mehanu ući. Rifka ode u mehanu. U kujni nikoga. Na ognjištu, u jednoj šerpenji, cvrče čvarci guske oderane, u drugoj se guska kuva, u trećoj guščja džigerica se prži.

— A vi namestite sto da jedemo sve to; isplatiću vam. Rifka, žalosna, namešta u jednoj sobi sto za putnike, pa odmah naloži ćerkama da drugu gusku kolju. Večera je gotova.

— Ovde, otac, teško će što biti. — Zašto? — Znaš, svud sam dobro primljen; ako uzmem jednu, zameriću se jednoj, ako drugu, drugoj, samo bi’ neprijatelja stekao. Badava, neću nigde da se zameram. — Pa šta ti je stalo do zamerke?

Tu posle porazgovaraju kako će se u novinama sprovesti ta „monumentalna” stvar, i rastanu se. Šamika u jednoj srebrnoj kutici besprimetno ostavi pedeset dukata. Urednik će već to naći. Pa zašto ne bi to štampali?

) — stav, držanje tela, položaj; u baletu: stav na jednoj nozi auspruh — suvarak, vino slatkog i prijatnog mirisa koje se pravi od suvog grožđa autenticiran, autentičan (gr.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Motao se i pre na Rajni; malne izgubi glavu u jednoj seči, pri utoci Dunava; poslaše ga zatim u Italiju, mada ga brat oženi, mada je imao decu, mada nije ni želeo, ni

Kad ih je prvi put ostavljao, bili su na visokoj obali Dunava, među jablanovima, u jednoj ogromnoj žutoj, turskoj kući, oko koje su, dole, na vodi ležale lađe krijumčara.

Kad ih je po drugi put ostavljao, ostadoše u jednoj niskoj, nemačkoj gostionici, ispod Beča. Kad ih je po treći put ostavljao, pre dve godine – i manje već beše rođeno –

Kraj svečane dvorane, u kojoj beše razastrta trpeza, u jednoj sobi sa balkonom, svoj postavljenoj crvenom svilom, čekahu Isakoviča, koji se dugo nije javljao.

Došao im je u Beč, gde se behu smestili u jednoj niskoj maloj gostioni, iza jednog voćnjaka. Brat mu je bio ogroman i još lep, mada beše otežao i sasvim prosedeo.

Skoro nepomičan, sa ukočenim i prikrivenim pogledom, čekao je da dogori žižak, pa da bude mrak. Gospoža Dafina, na jednoj visokoj stolici, pod kojom su se videle njene snažne noge, u nerandžastim čarapama i zlatnim papučama, sedela je

primali su ih vrlo hladno, a jedan od njegovih oficira, kapetan Antonovič, samo je sabljom uspeo da sačuva svoje mesto u jednoj gostionici, u koju su kirasiri doveli dve italijanske glumice, da načine teater.

Čekala ga je u jednoj maloj varošici, kud se znalo da će vojska proći. Iđaše joj u posetu, u toj neshvatljivo bliskoj tuđini, pomisliv više

Stigavši, najposle, Isakovič zanoći sa pukom, prvu noć, u jednoj šumi, iz koje se videla varošica Štukštat i Rajna, sa jednim rukavcem, koji je Berenklau odabrao za mesto gde će prvo

naslaga ruda i točkova, džakova i plastova sena, kraj ukopanih topova, kroz razvaljene plotove i posečene voćnjake, na jednoj blagoj uzvišici. Zagledan, netremice, u one bagremove, u kuće, u daljinu, njemu se učini da se nikako ne približuju.

Isakovič, batrgajući se po jednoj pokošenoj i kosoj uzbrdici, naslanjajući se desnom rukom o zemlju, ispade sa svojim slugama na drum, koji se provlačio

Pošto je bio vetrovit i hladan dan, sedeći na jednoj staroj, nasukanoj skeli, pod strmom obalom, među mračnim, velikim žbunjem, on je u tami jedva mogao da raspozna čamac i

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

našem narodu postoji veliki strah od urokljivih očiju, koje posebno vrebaju mladence koji su lepi, mladi, a nalaze se u jednoj prelaznoj fazi, pa su stoga veoma podložni njihovom uticaju.

Ko se razboli u utorak, teško će preživeti. U jednoj narodnoj pesmi se kaže: „Lijepu Katu zubak zabolio, u utorak u najgori danak, u ponoći, u najgore doba.

Da je utorak po drevnom verovanju nesrećan dan svedoči i izraz „crni utorak“ (prvi utorak posle Đurđevdana). U jednoj kletvi, što je takođe simptomatično, kaže se: „Drugi tornik da ne ta pračeka!

Poslovica sažeto, u samo jednoj rečenici, slikovito, lepo i upečatljivo izražava ono opšte, tipično uverenje naroda u pogledu osnovnih ljudskih problema

(Jer samo jedu i troše a ništa ne pomažu. U Risnu) (Vuk, br. 938) — Kod djece plač i smej u jednoj torbi stoje. (LMS, 1858, knj. 98, br. 198) — Đeca, budale i pijani pravdu govore. (Vuk, br.

U narodnom shvatanju, ovaj „četvrti“ faktor razvoja, koji, naravno, ne postoji ni u jednoj naučnoj teoriji razvoja ličnosti, a to je faktor sudbine, ima odlučujuću ulogu („Kome Bog sreće nije dao onome kovač

U jednoj Vrčevićevoj varijanti zagonetke „Tinjičica, viničica...“ dete se poredi i sa „zlatnim tićom“, što je takođe tipična i klj

Na primer: „Tako mi dece!“; „Porod ne odgajila!“ itd. U jednoj od pripovedaka Vuka Vrčevića kaže se da je „naša starinska kletva vazda najteža bila: ’Tako mi se ne utrlo tri

Oni su vezani osobitom toplinom osećanja; u njihovim, međusobnim odnosima ima puno široke srdačnosti (...) Ni u jednoj jugoslovenskoj grupi nema toliko specijalnih reči za obeležavanje stupnjeva srodstva kao kod dinarskog stastanovništva.

⁵ Svi muški članovi koji žive u jednoj, ma koliko velikoj zadruzi smatraju da su „jedna krv“. Sinovi ostaju u kući i uglavnom se nikad ne odvajaju od nje, a

“ ili mu podsmešljivo kažu da je „Stek’o zeta!“ U jednoj priči iz zbirke Vuka Vrčevića („Zet i tazbina“), knez ovako kaže: „Sin je kutnji temelj, krsna svijeća, vječna domaća

tuča dece“, istovremeno je i najjača dinarska, ratnička tradicija, a empirijski podaci pokazuju da ukoliko je u jednoj kulturi snažniji borbeni duh, utoliko je i češće i surovije telesno kažnjavanje.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Možda se to dešava tek kad, posle mnogo godina čitanja, tu knjigu, još nenapisanu, ne pronađe ni u jednoj knjižari, ni u jednoj biblioteci, a žarko želi da je pročita.

Možda se to dešava tek kad, posle mnogo godina čitanja, tu knjigu, još nenapisanu, ne pronađe ni u jednoj knjižari, ni u jednoj biblioteci, a žarko želi da je pročita. Ponekad nam je žao što smo već pročitali sve lepe knjige koje volimo.

Dogodilo se tako, nekako, da su se odrasli razjurili na sve strane da pucaju iz svačega, a mene ostavili jednoj staroj gospođi. Druga je bila njena prijateljica. Obe su gajile asparaguse i umirale od straha kada padaju bombe.

Na igrankama su izbijale tuče – najpre vrisak, zatim šištav zvuk pocepanih revera, i kratki udarci u gužvi. Krv na jednoj beloj, uštirkanoj košulji. Fokstrot je zamenio tango, a sving – engliš valcer.

Ko zna zbog čega, svi su govorili šapatom. Automobil smo ostavili stotinak metara niže, u jednoj mračnoj uličici, jer kolima se ovamo nije moglo stići. Bilo je suviše strmo i opasno za vožnju.

Dve otmene ptice ne izdržaše da do kraja ostanu otmene. Upitaše me šta, za ime boga, nalazim u jednoj običnoj koski kad toliko buljim u nju cele večeri.

Seo je na ivicu kreveta, držeći knjigu u krilu. Bilo je petnaest do četiri. – »Nekad davno, u jednoj dalekoj zemlji, lepa kraljica je sedela kraj prozora u svom dvorcu i vezla.

Živi u jednim jedinim farmerkama »levis« i u jednoj jeftinoj indijskoj bluzi. Usta su mu gorka, od čežnje i cigareta. – Hej, imaš li nešto slatko? – Hoćeš li žvaku?

Šef sale je osmatrao red stolova, a zatim je procenjivao nju, pre nego što krenu prema jednoj porodici. Dok je čekala, a on se naginjao nad njihov sto, debeljuškasta žena je nepoverljivo virila u nju ispod šefovog

Matavulj, Simo - USKOK

On ukrsti desnu nogu pred lijevom i na jednoj odskoči dva puta, a drugom, presumićenom, ukočenom, dodirnu samo zemlju, sve po mjeri.

— doda mati. — Je li udata? — Jest, ima dvije godine, za moga najboljeg prijatelja, koji je sad sudija u jednoj varoši, blizu našega sela.

kaznama: jedni se moradoše ogariti, druge pobjednici brijahu iverovima, njeki su morali lajati, njeki skakati na jednoj nozi, na njekima su „križali duvan“ itd. I starac Mrgud i babe smijahu se kao i omladina.

Vidik s prozorâ bješe na cijelo donje polje i na okolna brda. Među prozorima bješe divan, nad njim ogledalo, na jednoj strani krevet i umivaonik, na drugoj stô, sa velikom policom punom knjiga.

— učini vojnik Ceklinjanin. — Što? Zar si zebao u nas? — Jesam. Namjerih se jednom onamo, baš zimi, pred veče u jednoj od prvijeh kuća. Primiše me. Sjedoh kraj ognja s još desetinom domašnjih. Kami bješe oganj!

IX Tri dana pred Đurđevdan, pod planinom Zlostupom, u jednoj dolji, okruženoj drvima, zora zateče na spavanju šestoricu četnika.

Imamo vremena!... Neće izmaći! Pun’te!... — Ha, ko je Njeguš za mnom! — viknu Krcun i iskoči s nategnutom ledenicom u jednoj, i sa handžarem u drugoj ruci. Za njim iskočiše Pero, pa Janko.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Otkad se kanimo malo kud izići, pa nikako; ja, to jest, u poslu na jednoj strani, ovaj gospodar na drugoj, to jest. Najposle vidimo nije vajde; pet, šest stotina forinti više ili manje, što mu

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

smislu, okrenuta deci čas po sili neke svoje unutrašnje nužnosti, čas u smislu spoljašnjeg, površnog opredeljenja; na jednoj strani pronalazaštvo, mašta i čudesnosti, na drugoj — primenjena delatnost koja s književnom umetnošću nema nikakve

Za Sorijana su „Pero, Andersen, Žil Vern... Tajanstvene ličnosti koje nisu uspele ni u jednoj knjizi za odrasle, i koje su dosegle majstorstvo tek onda kad su se obratile deci”.

Zašto bismo davali prednost jednoj formi umetničkog iskazivanja, zašto bismo je smatrali jedino vrednom, jedino dostojnom da se nazove 'književnošću',

Tu negde, naime, daju se nazreti uslovi i uzroci nastanka dečje pesme. Previše otvorena prema apsolutnom na jednoj strani, poezija je morala da potraži neki kutak izvesnosti na drugoj: uporište jasnoće i predah ona je našla u dečjoj

elementarna jednostavnost dečje pesme od tražene i postignute jednostavnosti sintetičnog lirskog izraza; na jednoj strani stav je opušten, slobodan, na drugoj očito napregnut, opterećen.

Nadahnjujući, dobri duh zeca prepoznao sam i na jednoj graviri iz XVI veka; nju sam, krajem sedamdesetih, zamotrio u starom izlogu pariske Rue de Seine.

Njegova dečja pesma prva je imenovala svet na jednoj ravni na kojoj se dotle kod nas nije pevalo niti govorilo. Tako je, unekoliko, određen i svet naše dečje poezije,

Čista igra na jednoj, višestruka poučnost na drugoj: Zmaj je i slobodan i usmeren, i razigran i svesno sputan, ali uvek svoj, i svuda prvi.

Granice između stvarnog i nestvarnog ni u jednoj igri nisu jasne, a u dečjoj pesmi, koja je višestruka igra, igra igre, o granicama je neumesno govoriti.

Na jednoj strani je izgubljeni raj, izmaštana sloboda kojom se preobražava stvarnost; na drugoj beznadežno zlo postojanja.

Posečena je jedna plemenita sadnica, a korov je, dakako, nadživeo, i sve do danas buja. Veoma se obradovao jednoj književnoj nagradi koju sam dobio pre četiri-pet godina. Ne zbog nagrade; ne ni zbog književnosti.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

naroda, rodoljubiva u najboljem smislu reči, ta, iz početka lokalna i konfesionalna, književnost srpskih begunaca u jednoj tuđoj zemlji proširila se na ceo srpski narod pravoslavne vere i dobila potpuno opštenarodni karakter.

1758. jedan Grk iz Janjine, Dimitrije Teodosi, poslovođ u jednoj grčkoj štampariji u Mlecima, nabavio je slova i tipografa iz Moskve i osnovao u Mlecima »Novu tipografiju

strah od unije bio je uvek veliki i sa krajnjim nepoverenjem primane su crkvene knjige štampane u »inovernom« Beču, u jednoj katoličkoj i tuđinskoj štampariji, dok je strogo bilo zabranjeno da se takve knjige donose iz Rusije.

Prešavši 1771. iz Trsta u Beč, Obradović se našao u jednoj sasvim novoj sredini, ne znajući ništa nemački. Pomognut bečkim Grcima, on nađe učenike kojima poče davati časove iz

Kao i nauka tako i književnost za njega nije sama sebi cilj, i u jednoj i u drugoj on vidi sredstvo duhovnog i moralnog opšteg napretka narodnog.

On je za oba jezika: Slavenski, serbski jezik — dva su puta! K jednoj celi vode nas. On razlikuje »vnešnje« i »vnutrenje« bogatstvo jezika.

Vujić je u dva maha opisivao svoj život, u jednoj knjizi na nemačkom (Budim, 1826) i na srpskom (Ioakіma Vuiča, slaveno-serbskago spisatelя, Životoopisanie i črezvičaйna

« U jednoj polemici on izričito veli: »Ja sam više pozorstvovao na moral neželi na roman.« Ali, sa druge strane, on neće da bude

romani su puni nedoslednosti i protivrečnosti, psihologija je naivna, gotovo detinjasta, tako da se Vuk Karadžić u jednoj polemici pitao za koga piše on svoje romane, »da ne pripovijeda djeci, u porti kod peštanske crkve pod lipom«.

Bio je i vrlo viđen mađarski pisac. Cenjen i kod Mađara i kod Srba, umro je 9. septembra 1829. godine. Rođen u jednoj izgubljenoj srpskoj oazi u Mađarskoj, vaspitan u mađarskim školama, i pošto je ceo vek proveo u mađarskom društvu, on

produžio je u Pešti. Od 1828. do 1829. učio je prava u Kežmarku. Zatim se vratio u Vršac, i tu, u jednoj privatnoj srednjoj školi, postao profesor latinskog jezika. 1835. postao je advokat.

Kao Laža i paralaža i Tvrdica, tako je komedija karaktera i Zla žena (1838), više lakrdija no komedija, izrađena po jednoj nemačkoj opereti, sa vulgarnostima i neprirodnostima, ali uvek sa dobro uočenim tipovima.

Milićević, Vuk - Bespuće

Iza dugog traženja, nađoše Manojla u jednoj uvalici, svega u krvi i bez svijesti. I seljaci polako pijuckahu rakiju iz ovelikih čaša, ne govoreći ništa, sliježući

drži, kad ga je ukočila i skamenila memla i čama jedne plitke sredine, on se osjećao tako sam, odvojen od svega, kao u jednoj strašnoj beskrajnoj pustinji bez horizonta.

Gavre Đaković otškrinu malo šešir i vidje Paneka kako se odmah uputio jednoj gomili radnika, počimajući da ih psuje. Kad je stigao kući zatekao je na stolu ručak koji se ohladio.

ih zbunjuje, smućuje, uzburkuje i baca po duši jedan strašan vjetar gdje se miješaЇu, sudaraЇu, satiru jedna drugu, u jednoj nerazumljivoj zabuni?

Radičević, Branko - PESME

A na reci lednoj Divne lipe stoje, A na lipi jednoj Divno tica poje. Jošte putnik tuda Nogom lakom odi, Stazica krivuda, Pored lipe vodi: „Oj tiče umilno, Što

svaki živi, E on ščepa Ture ustim', A dva druga rukam' pustim, Pa zaigra po mrtvaci Kao munja po oblaci; Ja u ruci jednoj čašu, A u drugoj — opet čašu, U ustima pesmicu, Vama, braćo, zdravicu, Po vinskima kapljicama Igram vesô među

Ovo reko, pa onda poteko, Ka gorici jednoj nedaleko, Skoči s Pege, pa ga onda pusti Ispod puta na taj kalac gusti. Veruj, brate, svaki ljuto laže Ko god ovde

Nema čuda do od višnjeg Boga!... No glednimo sad junaka svoga. U pećini jednoj je Mileta, Tamo bura sagnala ga kleta, Tamo uma vatru naložio, Pokusnuo, lulu popušio, Pružio se niz tu pustu

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

se po svijetu crni konji i crni konjanici, noćni i dnevni vampiri, a ja sjedim nad svojim rukopisima i pričam o jednoj bašti sljezove boje, o dobrim starcima i zanesenim dječacima.

— Zašto baš od njih zazireš? — Ma u jednoj mi je sin, a u drugoj sinovac, brate moj mili, pa da ne osramotim dječake. — Eno ga sad.

— Bombaše, rode moj. Oni će to najbrže i najbolje svršiti. Komandant zove pridošlicu za sto i objašnjava mu na jednoj gruboj skici: — Vidiš, jedna jača bombaška grupa mora ti se probiti u medresu da likvidira teške mitraljeze.

Da je tu pred njih neko ko zna ikakav red, propis i zakon, pa da se počne razuman razgovor, a ovako — šta ćeš jednoj neukoj ludi? Svak je grdi, goni, ruga joj se, i daj sad nek ni u miliciji ne čuje ljudsku riječ,kuda će onda?

Čini se da je osjetila dalek put bez skorog povratka. Ostala je na jednoj okuci, neodlučna, tužna, i kanda malo postiđena zbog te nehotične izdaje ...

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

— upitaše te. — Da nacrnem kuću i vidim dete da ne plače — odgovori ti zatvarajući vrata. U tom jednoj babi, koja beše zadremala uz „mangal“ žara, ispade lula iz zuba. Svi se nasmejaše.

Kostić, Laza - PESME

otvori vrata jednoj siroti!” dugo je tako kucala bula, dugo je nisu bratija čula, dok nije jedan iz dvora se vinô, bravu odvrnô, vrata

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

pripovetke ne daju se meriti istim metrom, niti se njihove osobine mogu porediti; ono što je očigledno dobra osobina u jednoj vrsti, ne mora biti to u drugoj.

Čitave planine i carstva, pa i čitave decenije, narodni pripovedač zna da pređe u jednoj rečenici, često umetnutoj; i taj prelaz da bude prirodan i neosetan.

« pa onda dugo po gradu tumarajući, nađe jednu kulu zdravo visoku, i vidi đe u jednoj sobi svijeća gori, on otvori vrata pa uz kulu te u sobu.

Tumarajući po planini nađem u jednoj pećini devet divova, — i tako im sve po redu kaže što je učinio, i svi se tome čudu začudiše.

Putujući po svijetu od grada do grada tako sve dalje i dalje najposlije nađe svoju ženu u jednoj pećini. Žena kako ga vidi, začudi se pa mu reče: — Za boga, čoeče, otkud ti ovdje?

I tako putujući po svetu zadugo, dođe na jednu vodu, pa idući pokraj vode opazi u jednoj lokvi malu ribicu gde se praćaka.

SEDAM VLAŠIĆA U jednom vilajetu bijahu dve velike carevine, u jednoj je carovao car Petar, u drugoj car Tatarin. Car Petar imađaše vrlo lepu kćer da joj ne bijaše para u svem svetu.

To je bio đavo. On odvede dete u svoje dvore i preda ga jednoj staroj babi da ga uči, pa se opet vrati na ovaj svet. Pošto se on vrati i baba ostane sama s detetom, onda mu stane

— Bome neće! U toj svađi zgrabi starac rukom za lonac. On za lonac, a Marko njega za bradu, pa nosi, nosi k jednoj bukvi; rascijepi jednom rukom onu bukvu, pa upreši starčevu bradu u onu rascijepinu, i ostavi ga tako da visi o bradi,

On uze magarca i pojaha, a onome dade vezenu maramu. I kad bi na jednoj raskrsnici, jedan ode na jednu, drugi na drugu stranu.

Carev sluga začuđen i uplašen pristade odmah, te trampiše, i kad bi na jednoj raskrsnici — jedan ode na jednu, drugi na drugu stranu.

Najposle otide anđeo i najmlađemu da vidi kako i on živi, kad tamo, a on sa svojom ženom u šumi živi siromaški u jednoj kolebi.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Ali su ovo novci tuđi. — Tuđe prisvojiti, znači s njim simpatizirati. — Šta je simpatija? Naklonost koju dva lica k jednoj istoj stvari osećaju.

kao žena, pak se sad bijem po pameti, oću li ono drugo zakopati, što mi je u sanduku, ili da ostavim tako, bar ako na jednoj strani propadne, nek ostane drugo. DAMJAN: A gdi ti je, komšo, više: što je zakopano ili što je u sanduku?

KUZMAN: Što mu god drago. DAMJAN: Ta, na jednu ruku i bolje je, imaš nešto u zemlji; ako se na jednoj strani šteta učini, nije na drugoj. KUZMAN: Da viš, ja sam namislio i one druge iskopati. DAMJAN: Zašto to?

VELIMIR: Tje! Ima od šest, sedam, a i od dvanaest. STANIJA: Ko lud gradi takove pustoljače? VELIMIR: U jednoj takvoj kući ima više ljudi nego u našem gdikojem selu. STANIJA: Taka je velika rodbina?

LjUBA: Predstavi, ah, miloj mojoj, Kako za njom tugujem, Sve što o njoj jednoj bjedan, Danju, noću čuvstvujem. stanija: Uha! Kako je to lepo. ljuba: Ah učini, da s’ na mene U snu mila sažali.

Lalić, Ivan V. - PISMO

Isti pokret. Govor duše s dušom, kako reče Sokrat. 9 Mi smo dve žiže u jednoj elipsi Što nepoznatom telu je putanja; Je li to zvezda? Il svetlost što misli Svoju težinu tokom putovanja?

Il svetlost što misli Svoju težinu tokom putovanja? Mi smo dve žiže u jednoj elipsi Zbližene tačnom merom odstojanja Koje u svemu odgovara crti Što spaja žiže ljubavi i smrti.

i glasovima stanjenim vazduh boje U ljubičasto; a sva su bila nedovršena — Zato i besmislena osim kad su u nizu, Na jednoj niti.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Hej, otkriću vam nešto: u jednoj mojoj fioci, sasvim dole, ispod svih svih onih hartija i ostalih fazona, zalepljena je slika starog Foknera.

Zašto ne bih mogla, na primer, da iz čista mira malo pričam o jednoj devojci s naočarima ogromne dioptrije . . (najmanje minus dvesta ili blizu te cifre), koju sam videla u nekoj

Grickamo semenke i izlazimo iz dvorane ridajući. Jao, što ste mi svi dosadni! Živim u jednoj krajnje dosadnoj familiji! — Posmatram te poslednjih dana,... kaže moj matori — i znaš... —Hajde, reci!

odmah da vam kažem da sam svojevremeno bila nešto kao rekorder u toj intelektualnoj igri koja se izvodi isključivo na jednoj nozi. Danas mi se s vremena na vreme čini da mi je, od silnog skakanja, desna noga razvijenija od leve.

I tako, potpuno sam bila zaboravila na Snežanu (tako sam joj dala ime po jednoj svojoj dobroj prijateljici), sve dok ne zavukoh ruku u torbu.

Smejaće mi se ceo razred. Njih neprestano foliram da putujem kao luda, a u stvari šta, otfuram jednoj tetki u Obrenovac na pet dana, a vratim se kao iz Pariza. Provališka!

Najviše sam ga zaboravila u jednoj diskoteci koja se zove „Tifani“. Bila je to jako fina diskoteka i svi su se ponašali jako fino, jer je to bilo zaista

— reče.— Da mi je samo da znam o čemu razmišljaš! Da mi je jasno načas zaviriti u tu tvoju glavu! — Razmišljam o jednoj sirotoj Olji koja nije smela da doktorira ... — Zašto? — uleti maman.

U jednoj ruci drži kofe za vodu, u drugoj kožu od sintetičkog jelena. — Naša su kola apsolutno najprljavija u dvorištu!

da ne ufuram u njegovu disertaciju, jer posle doktora Roberta Mandžuke prosto ne bih mogla pridoneti da se nalazim u jednoj tako dosadnoj knjizi s tabelama. I tada to poče! Društvo bez reči poseda na ćilim u krug.

Grlić flaše se iz prvog cuga zaustavi na jednoj platinskoj maloletnici, koja sasvim mirno izmigolji iz svoje haljine. Bebika ponovo zavrte flašu, dok je Adlerijana

Oterate drage roditelje na neku dužu pozorišnu predstavu, a bakutu jednoj od jetrva, svekrva ili zaova (nikad nisam mogla povatati tu njenu komplikovanu genealogiju), pogasite što više onih

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

ALEKSA: Ništa zato; ja sam i kurtalisao bolesti, a to su oni želili. Najpre postanem homeopat; to je lako: u jednoj oki vode razmutim pô drama nišadora.

ALEKSA: Kažem vam, mašinom. Takovi mašina ima nebrojeno čislo. I ja sam na jednoj radio, s kojom smo putovali u Mesec. JELICA: U Mesec, gospodin baron? ALEKSA: U Mesec.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

„A zbog čega, da li znate?“ vi pitate. Taj prebrzo drumom vozi, saobraćaj sav ugrozi klizeći na jednoj nozi. Čak ni noga to mu nije, nešto dugo poput skije. Klizati se nije red. Zar je cesta što i led?

Ispred okuke, ja videh vas, do same daske dajete gas. Gospodin kuću rođenu vozi pod punim gasom, na jednoj nozi! Vi ste, nestaško, prilični kozi.“ „S kućom u društvu ide se slađe i još se lakše brani od kraće.

) uhvaćen je čudan baja zbog opasna prekršaja, uhvaćen je jedan puž. Na jednoj se skija nozi i sa sobom kuću vozi, na čelu strše rozi. Luda srećo, daj pomozi!

“ Dubim na jednoj nozi: u glavi plan se gradi. Ljubim svakoga znanca: kako se bašta radi? Gubim vremena tovar: kako se kupus sadi?

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Prve reči koje su mi dolazile zapisao sam istoga časa u jednoj kafanici, na hartiji kupljenoj u duvandžinici prekoputa. Zatim, ne moguće odoleti potrebi da sačuvam sve što se javljalo

Kudikamo kompleksnija, kudikamo prostija od svega toga, ona ne nosi u sebi nijednu tezu, ne govori ni o jednoj zemlji, ne brani nijednu estetiku. Beograd 28-I-1931.

Pred svakom kućom sede starice, starci, mlađe žene i ribari. Deca pretrčavaju između njih Na jednoj kući piše: haza de huespedes. Ova je dvospratna i pred njom jedna klupa i više stolica.

Ljudi proteruju stazama mazge natovarene vinom. Žene pronose na glavama velike ćupove sa vodom. Na jednoj zaravni desetak derana digli grdnu larmu igrajući se vojske.

II Dosta meseci docnije ponova na jezru. Od stanice do obale nisam sreo nikoga poznatog. Popio sam kafu u jednoj od dve krčmice na pristaništu, zatim izišao na onaj molo što je na koljima.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Sa njime dražesne glave Lisnatih vreža splet čarobno spušta se dole, Do same mirisne trave. Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci, I slatko smeši se na nj.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

ga mrtvog na točku litica se čudi sela zapomažu užasnut je svetli plamen sveće potom je viđen za morem u jednoj luci sedi i pije oči mu sive pitali ga da l 'je ubijen on reče bio je ubijen sad više nije Sinait u Gornjaku Kažem

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

ja mislim, nismo došli ovde da se vređamo, već da se iskupimo oko uspomene pokojnikove, da ga ožalimo kao što priliči jednoj familiji...(Zaplače se.) SARKA: Pobogu, prija-Gino, ti opet plačeš?

PORODICA (nailazi niz stepenice). MIĆA: Rekao sam vam, dopadate mi se. To je valjda slobodno reći jednoj mladoj i lepoj devojci. Uostalom, kad budem imao prilike ja ću vam stvar objasniti.

do kraja: nego da odmah pređemo na stvar; da mi izvršimo deobu nasledstva prijateljski i bratski, kao što i dolikuje jednoj ovako otmenoj familiji. PROKA: Pa 'ajde reci kako, de da te čujemo! AGATON: Evo, da počnemo od Sarke.

Ja to smatram prosto kao uvredu. SIMKA: I kome ostavi? Kome?... Jednoj... ne znam kako da kažem? GINA: Kaži, sestro, kaži! SIMKA: Da ostavi jednoj vanbračnoj devojki.

SIMKA: I kome ostavi? Kome?... Jednoj... ne znam kako da kažem? GINA: Kaži, sestro, kaži! SIMKA: Da ostavi jednoj vanbračnoj devojki. TRIFUN: Pa ostavio je i crkvi i prosveti.

Crkva i prosveta nisu pod stečajem. GINA: Pa jest, prijatelj-Tanasije, al' opet, što kažu: bolje crkvi i prosveti nego jednoj nezakonitoj devojci.

(Ode u sobu.) AGATON: A šta ti, mladiću, to računaš? MIĆA (koji je izdvojeno sedeo i nešto beležio na jednoj hartijici): Baš nešto da vas upitam, prijatelj-Agatone? Meni sve izgleda da ja baš nisam tako blizak rod sa pokojnikom?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Rat smo zamišljali sasvim drugojačije. U neko doba puk se zaustavi da napojimo konje na jednoj rečici. Naiđe kapetan Jovan, te ga zapitasmo za situaciju. — Naša je divizija rezerva armije.

Naši im vojnici prilaze kao da ih pretresaju. Na jednoj strani počeše da ih svrstavaju. Nekima skidaju obuću... Pozadi rovova sakupljaju se naši vojnici i guraju nešto u svoje

Oni se oslobodili i pričaju kako su jabuke „rekvirirali“ u jednoj kući u selu, a hlebove su ukrali od nekih komordžija.

Ne zanima nas više ni pravac marša. Išli smo u pravcu Drine, odakle dopiru učestali pucnji topova. Na jednoj raskrsnici puteva vidimo i jednu haubičku bateriju na zastanku.

Išli smo prvo glavnim putem, onda skrenusmo, zatim preko nekih njiva, lagano, i zastadosmo u jednoj oranici. Okolo nas su praštale puške, pa nam se čini kao da pucnji dopiru iza one vrzine koju je dva naziremo.

Najednom se digoše i vojnici iz austrijskih rovova, otprilike jedan vod. Bili su bez oružja i povrstani u jednoj liniji. Odaju smireno počast svojim žrtvama. Stajali su tako otvoreno jedna prema drugoj dve neprijateljske vojske.

Već smo premoreni što stojimo stalno na jednoj nozi, i narednik se ljutito obrecnu: — E, nije nego!... Neka on dođe ako mu nije pravo!

Preda mnom se isprečili ogromni bedemi od sveže zemlje, između kojih su zjapile duboke jame. Po jednoj blagoj nizbrdici sleteo sam u taj lavirint, gde ugledah ljude na čijim se licima ogledala patnja, i ocrtavali užasi

Tutorio je nešto vojnik po slami, dok ne blesnu slaba svetlost. Upalio je slepi fenjer koji je imao otvor samo na jednoj strani. Bila je to rupčaga nad kojom je bio krov od prošća, sa leve i desne strane zaklonjena šatorskim krilima.

— I vi ste mitraljezac? — Ne, već mučenik božji, zvani pešak. Inače jedna životinja, koja se ni u jednoj zoologiji ne pominje, a zove se potporučnik, vodnik četvrte čete. A vabe ga kao: Radojko Savić — pa se grohotom nasmeja.

I rešio se sada Aleksandar da „skine mrak s očiju“. Projahali smo pored zaprega, i uputili se pravo jednoj seljačkoj kući. U dvorištu se vide gomile šaše, a na doksatu su obešeni klipovi kukuruza.

Baterija je u napetom očekivanju... — Elementi za prvi vod! — viče Tanasije relej, koji se nalazi u jednoj rupi između osmatračnice i baterije. Zatim je komandir I drugom vodu dao elemente, ali izvršna komanda još nije pala.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Putnik ga ne sasluša dalje, no okrete pravo vratnicama i otvorivši ih uđe u školsko dvorište. Pred školom seđahu, na jednoj klupi, nekoliko seljaka i malo podalje, na visokoj stolici, jedno lepo odeveno žensko čeljade.

Opet joj u očima blesnu onaj apatični izraz i brzo ga nestade... Ode joj otac, kupivši uzgred tu u jednoj kući dve ovčje kože. Vajdica je i to: zaradiće na njima tri — četiri groša.

Ha-ha-ha... — Koješta!... Nije to... promuca Gojko, pa se još više zaplete. — Znaš, brate, u jednoj smo zgradi, pa mi je baš teška ova svađa... — Verujem, golubane moj, verujem.. Ha-ha-ha. Zbilja romantično!...

se kod Ljubice pojavi neka odlučnost na licu ; mati joj odlazi i dolazi zabrinuta, ali se Ljubica zaustavila na jednoj misli, pa samo njom živi, samo joj je ona u glavi...

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Videćete ubistva! DARA: Vidimo ih i ovde, svaki dan! VASILIJE: Poštovani građani! Ne propustite priliku da u jednoj od najvećih predstava vidite cvet srpskog teatra! PRVA GRAĐANKA: Nije cvet, nego poslednji šljam!

Milun: Ovaj kaže da se zove Vasilije. A ovaj mu se obraća sa Stefane! VASILIJE: Ja sam Stefan u jednoj predstavi, ali sam u privatnom životu Vasilije! Molim vas! Pa to dvoje svako pametan razlikuje!

VASILIJE: Ne znaš ti šta bi sve moglo da stane na jednu hoklicu! Ceo Soročinski sajam se može predstavljati na jednoj bačvi! SOFIJA: I ceo Stogodišnji rat se može odigrati na jednom jedinom sanduku! Znam te priče!

On je tu šajkaču nosio na glavi; na jednoj sahrani je šajkaču skinuo s glave, da oda poštu umrlom; šajkačom je obrisao lice posle umivanja; u šajkači je mućkao

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Na mom se licu sve ugasi, i đavo se javi u jednoj grimasi, što se smeje i gadi. VATROMET Došlo je doba da nam duša sve lekove zna, i nikog, nikog ne treba, ponosna

GARDISTA I TRI PITANjA Volo bih stajati u jednoj crnoj gardi, a perjanica bela da mi leprša visoko. Da imam brčiće smeđe i vrlo male, pa kad bi zorom sve zavese

Ceo nam je dan dug i dosadan, i prolazi u ćutanju neveselom. Tek uveče, slobodan ko u travi cvet, ja te čekam. Na jednoj klupi. Razapet. Beogradski univerzitet, 1919.

Na svoju ruku, ili razdeljen po zadrugama, koje posle dele ribu. Na jednoj staroj barci vozim se dakle do brodogradilišta ribarskih čamaca u Žurkovu.

Jedan crveni, radnički jastuk. Sirotinja svud ista. Jedno ogledalce i brijač na jednoj dasci, ničeg ribarskog. Na palubi okreću čekrk i daju znake rukom drugoj barci.

Čašu u slavu banaćanskog rata, čašu generalštabnom kaplaru, koga su streljali u štabu banaćanske divizije, u jednoj veneričnoj bolnici slavne habzburške dinastije.

Čašu banaćanskoj diviziji. Gospodo, u slavu druga mog, koga su streljali u jednoj veneričnoj bolnici. Gospodo, ovu čašu, u slavu onog dana kad mu svezaše ruke. Beše jesenji dan, veseo dan.

u slavu ritavih pešaka, najboljih pešaka dične habzburške dinastije, što nisu koračali po bojištu, nego igrali kolo u jednoj veneričnoj bolnici.

On mi je bio pesmovođa, banaćanski, bećarski. Ja pijem u slavu smeha Banaćana, što je ponosniji od čelika. Pijem jednoj veneričnoj bolnici, iz koje se cele jeseni orila bećarska pesma.

pogurenog druga mog, generalštabnog kaplara, šustera Proku Naturalova, koga su streljali, 916, novembra prvog, u jednoj veneričnoj bolnici, dične habzburške dinastije. U slavu kola Banaćana koje je tako rado igrao. U slavu poruke njegove!

Nek moje vino zarumeni u slavu kola Banaćana, punog bećaraca, što se igralo besno, bez jauka, u jednoj veneričnoj bolnici dične habzburške dinastije.

Imaju vrlo lepe haljine i Talijanke im zavide na haljinama. Vrhovna komanda u San Vitu smeštena je u jednoj zgradi od mramora, u koju se ne može bez specijalne dozvole, a iz koje se ne izlazi više, bez specijalne dozvole.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Tu, u jednoj mračnoj pećini gde se Magdalena sklonila sa svojim ružama, ostade ona do smrti. Tu se ona molila Bogu, kajala i ispašta

Hranio se zeljem i šumskim korenjem. Nedaleko od njegove peštere, u jednoj guduri, beše izvor bistre vode. Na taj bi izvor svako jutro silazio s krčagom po uskoj putanji koju je sebi prokrčio,

MUŠICE Na proplanku, u jednoj planini, pasao je stari pastir stado ovaca. Sunce je zalazilo i kroz šumska stabla proturilo rukovet kosih zraka u

Po zelenim rudinama rasturili se beli čopori gusaka. U ritu, odmah s kraja, prema selu, zaklonjen vrbovim džbunom, na jednoj džombi, sedeo je đavo. Džomba mu beše presto, a rit carstvo. Tu beše sve živo i veselo.

2. Kresnica Bubici jednoj klonuše krila U letu (žega je bila) — Te pade na putanju Kud će On proći... On je sretne I sažali se na nju...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Domanović Mrtvo more Sadržaj STRADIJA 2 VOĐA 62 MRTVO MORE 72 DANGA 96 MRTVO MORE STRADIJA U jednoj staroj knjizi čitao sam čudnu priču; a vrag bi ga znao otkud meni ta knjiga iz nekog smešnog vremena u kome je bilo

Ministar me privede jednoj fotelji i namesti da sednem, a on sede prema meni, prebaci nogu preko noge, pogladi se zadovoljno po oblom trbuhu, i

Ministar to kao da primeti, te će reći: — Vas kao da to čudi. Takvi i slični slučajevi nisu retki. Jednoj gospođi Skupština je uvažila molbu takve iste prirode.

Vi, možda, znate onu staru, prastaru priču kako je u jednoj zemlji vlast objavila nezadovoljnom narodu da će se u zemlji pojaviti veliki Genij, uprav Mesija, koji će otadžbinu spasti

Šta se u jednoj civilizovanoj i pametnoj zemlji i moglo drugo učiniti, već da se stranac, posle tako glupog ugovora protera iz Stradije,

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Ona do nje čula mucanje, pa pruža ruku, a bardaka nema. Onda ona njoj: hm! a ova ti njoj: hm! te u naokolo, dok se jednoj nije dosadilo, te podvikne: »šta mucate, brate moj, bardak ovamo!« Jedna vikne: nije u mene, druga, treća, sve tako.

Video je duge, zelene livade i po njima tihe, lepe vijuge Turijine, kako su se, po onoj ravnici, rasprostrle... U jednoj vijuzi, u luci Turijinoj, beli se čopor goveda, a među njima on, đak — osnovac, sedi i čita, a majka mu šapuće o

On gleda stoga što ide, inače bi, čini mi se, radije žmurio. Pušku je položio nemarno u jednoj ruci, te izgleda da mu je ona na smetnji. Kapetana nigde »ni od korova«. Ko zna gde on sad očekuje rezultat potere.

U tom uđoše devojke. Pera skoči i pođe na susret jednoj, koja se uputila k njemu. To je ona. — Šta si uradio? — zapita ga ona smešeći se. — Ništa. A ti?

Srp obesi o rame, u jednoj ruci nosaše lonac s pasuljem a u drugoj svoju tojagu, — dugačku i debelu palicu, sa kojom je obišao sve do sad viđene

On stajaše nasred sobe obučen, onako kako se vratio iz varoši; kapu držaše u jednoj ruci, a drugu, desnu, beše podigao u vis i šaku stegnuo u pesnicu, pa njom trese nad svojom razbarušenom kosom.

Možda to tako samo izgleda kroz granje, a nije u istini ?... Sede oboje, tu blizu nje, na jednoj zelenoj, uvučenoj duboko u šiblje klupi i... baš se ne vidi dobro šta čine...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

(Zbuni se.) Eto, sad ne znam ni gde mi je govor? DANICA: Eto ti ga u ruci! JEVREM: Jes', boga mi! (On u jednoj ruci drži govor, a u drugoj račun. Zbunio se, čas počne da čita račun čas govor, pa ih menja iz ruke u ruku.

Danica kraj njega. Spira i Spirinica nešto se prepiru, što se ne čuje od muzike i larme, a Jevrem, držeći u jednoj ruci ključ a u drugoj govor, stao uzbuđen i plače).

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Jedna baš vrlo žalostiva. To je slika: sahranjivanje i vaskrs lovca, u nekoliko momenata naslikana. Na jednoj: kako ga sva divljač sahranjuje, i oni što činodejstvuju i pratnja, sve sama divljač a na drugoj naslikano kako je lovac

je mnogima prijatnosti ali njoj je grdne neprijatnosti pričinjavala — jer joj nije dala da se na duže vreme skrasi ni u jednoj varoši. Bila je gonjena iz jedne varoši u drugu, menjajući jednako sa novom kafanom i staro ime svoje.

Pamte lepo seljaci, kao juče da je to bilo, kad je u jednoj dugačkoj i masnoj anteriji od ćitajke prodavao zviždaljke i petliće od šećera, crvenu i žutu limunadu po marjaš čašu,

Pogledaš na jednu stranu da vidiš, otkuda dolazi glas, a ono vidiš gde je jedna na jednoj a druga na drugoj strani, pa se svađaju. Sedi svaka na pragu svoje kuće, pa se i brani i napada u isto vreme.

— Kovači, pa su svoje nakovanje izbušili tako veštački, da kad se barut pripali i pukne u jednoj pregradi, odmah se pripali i pukne u drugoj, trećoj i t d. Pa kad pogledaš nakovnju (ѕіc!

Sreta ih dočeka srdačno, zahvali im se na odzivu i pozva ih u školsku zgradu. Odmah im reče da imaju o jednoj važnoj stvari da se posavetuju, i kako u svakoj dobro uređenoj zadruzi treba da se zna stariji, tako i ovde, i pita ih

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

On stanuje u poslednjoj ulici u velikoj kamenoj kući. Njegov tata je džambas kome su u jednoj tuči Odsekli pola uveta i dva prsta. Ovaj tužni dečak zove se Krsta Pepo Od majke Lize i oca Hohohonda. Pa lepo.

Prvi put se džambas setio da, eto, ima sina, Pa iz kuhinje, gde su jela raznih vrsta, Doneo, u jednoj ruci, mleka i mandarina, A drugom rukom (onom na kojoj nema dva prsta), Pažljivo, kao kad vetar dune u obrve travi,

Uopšte, dok mesec po nebu rovari, Dešavaju se čudne stvari... Kad sam bio mali, O jednoj sam stvari mislio sto puta: Šta bi bilo kad bi, u ponoć, svi svatovi stali I zabušili od vremena popet minuta?

Toliko ozbiljnosti! Kad se pogleda pobolje, Majstorska odgovornost tu je dovedena do mrzovolje. Jednoj cipeli pojača đon, drugoj udari blokej, Treću samo pogleda, čvrkne je, i rekne: „Ti si okej!

Na jednoj strani Srbija koja muca i bunca, Na drugoj on, čistunac, čistiji od jarkog sunca; Ovamo, hiljade profesora, pisaca i

” „U jednom samo loncu ima nektara Koliko na livadi od pet hektara, A u jednoj tegli više šećera Nego što roj može da povečera!

PLAMIČAK KROZ PROZOR UČIONICE Predveče, u učionici, plamičak šibice koji Planu, u jednoj klupi, da se istom udvoji Onamo, nad ulicom: soba cela Odslikana, ko da je iz sebe izletela, I stala, u praznini,

Iz knjige to ne nauči! Slušaj kišu, njen romor, Ili vetar kad huči, I čućeš odgovor. Početak je u jednoj bubici Koja živi u Donjoj Stubici, Može je videti ko god hoće U leto, popodne, na ulici: U toploj sunčevoj struji

A za kraj Ovo znaj: Kraj je u jednoj njivi, Pa u potoku podno te njive — Veliki, crni, vlažan kamen Oko koga rastu bele gljive.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Uzeo je učešća i u jednoj danskoj naučnoj ekspediciji u tropskoj oblasti. Kao asistent velike biološke stanice u Kopenhagenu i šef mikroskopskih

voda na Madagaskaru, na Sejšelskim Ostrvima, na Reinionu, Mauriciusu i na istočnoj strani Afrike rasplođavaju u jednoj okeanskoj dubini koja se kao ogroman podmorski rov pruža između Madagaskara i Sejšelskih Ostrva.

Nju su oni testamentom, u obliku legata, ostavili jednoj naučnoj ustanovi, koju su oni sami još za života osnovali i koja je nosila naziv »Fondacija Karlzberg».

Flašu je dobro zapušio, zapušač prevukao voskom i ostavio je u jednoj metalnoj kutiji, gde ju je bio i zaboravio. Kad je jednoga dana, u drugoj polovini juna, otvorio flašu, jegulja je iz

Ona je u takvome zatvoru živela nekih mesec i po dana, bez ikakve hrane i u takvoj jednoj tečnosti koja bi mogla otrovati konja. Na putovanje ka moru jako utiču vreme i mesečeve mene.

U isto vreme kad su radile te engleske dubinske ekspedicije, i Amerika je slala u okeane svoje istraživače. U takvoj jednoj ekspediciji, koja je proučavala okean godine 1868—1869, sa brodovima »Corwin« i »Bibb«, učestvovali su od stranih

Kao što je napred rečeno, nije nikad, ni u jednoj prilici, i ni od koga uhvaćena bilo živa, bilo uginula jegulja posle mrestenja.

Nekoliko poznatih francuskih biologa, kao što su Žuben, Le-Danoa i Žermen pripisuju pojavu orijentacije jednoj vrsti atavizma.

Rakić, Milan - PESME

45 DRAGIM POKOJNICIMA 47 SONETI 49 MUTNA IMPRESIJA 52 ŽELjA 54 POVRŠNI UTISCI 58 JEDNOJ POKOJNICI 61 STAROST 63 OBIČNO PESMA 66 JEDNA ŽELjA 68 PRELAZNO POKOLENjE 70 U

meseca pune, Usamljen i tužan, oborene glave, Koračam lagano pun slutnje i strave, Jer znam da u mome srcu nešto trune. JEDNOJ POKOJNICI Oskudna priroda rodnoga ti kraja, Kržljava i bona, bez sunca i maja, Gde mrtvilo hladno kao avet dira, Nek

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Prsti su mu bili debeli, kratki i sa nabranom ali čistom belom kožom. Samo na jednoj ruci imao je, i to samo jedan jedini, veliki zlatan prsten.

I eto, sad će se njoj desiti ono što se ni jednoj pri venčanju nije dogodilo: da se sve pokvari, jer tim razdvajanjem ruku, padanjem svatovskih darova između njih na pod,

Ne, tato. Ali on je ne pogleda. Preko sofre, ukorak je preskočivši, pođe po kujni, sviračima. U tom svirač, držeći u jednoj ruci tromo grnetu, a drugom pritiskujući raspasan mintan, presavi se pred Markom i sanjivo, malaksalo, ali odlučno

I tako zgrčen, kao priklješten, drži u jednoj ruci bisage a u drugoj veliku i tešku postavljenu gunju. Netremice, sa strahom, pogleduje čas u onu veliku sobu, pazeći

Pandurović, Sima - PESME

Hraniće, kažu, k’o i naša krv, Nov život nečeg drugog, znam ja to! Da mi je samo sagledati dna Još jednoj tajni, i videti put Velikog, tužnog i šarenog sna Mladosti naše, i videti kut Gde će nam duše večni naći stan!

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Osam jutara pred njegov dan, zora zateče petinu Crnogoraca u planini. Zateče ih pod Zlostupom, na ledinici jednoj. Mjesec ih dotle dopratio, pa kad ćaše da ih zorici preda, savlada ih san i umor, te oni pomenuvši Boga istinoga,

Djeca se zbunila. Jan jednako držaše kapicu u jednoj a nožić u drugoj ruci. Čovjek mirno i smijući se uze mu nož a kapu stavi mu na glavu, pa uzev ih za ruke povede ih

Stana tada bješe, Bože mi oprosti, ped kraća, a eto do malo će da se udava... Tako skoro u jednoj kući na Ceklinu, pitam: „Kamo ona mala?“ — „Malu zovu majkom već“, odgovori mi njezina ista mati, smijući se.

Sunce bješe na zahodu. Serdar otišao u dubravu da usječe nešto građe. Pod avlijskim zidom, na jednoj drvenoj klupici, sjedio je Janko i nešto pisao na listiću artije.

Dan bješe vedar. Ljudi umorni posjedali i polijegali u jednoj lijepoj dolinici. Ranjeni ležahu u kraj ognja, a ona dva mrtva, pokrivena strukama, ležahu podalje na gomili šušnja, što

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

MANjE POZNATIH I REĐIH REČI I IZRAZA 380 ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA O NARODNIM GOVORNIM TVOREVINAMA Ni u jednoj oblasti čovekova stvaralaštva ne postoji takva neomeđenost i takva izmešanost, sa tolikim pojavama modifikacija i

Moja baba i njegova baba dvije rođene babe. Moja mati i njegova mati na jednoj vodi pređu prale. Moja mati i njegova mati na jednom se suncu grejale.

— U svakom žitu ima kukolja. — I slatka i gorka dinja na jednoj vreži raste. — Koliko je nizbrdica, toliko je uzbrdica. — Što je više brdo, to je dublja dolja.

— Svemu je lijek do smrti. — Mrtvoj glavi leka nema. — Po smrti nema kajanja. — Jednoj smrti ejvala, a druge se ne bojim! — Smrt se parom ne kupuje. — Umri ja — umre ceo svet. — Mrtvi se zla ne boje.

Sad išteš šerbeta, sad meda“. Varka pred Marka. — Sjela četiri kaluđera da ručaju; kad se donese pred njih u jednoj činiji s čorbom riba rasječena na troje, onda iguman uzme glavu, govoreći: „Glava pred glavu“; drugi uzme srijedu

Ona drži u jednoj ruci dugački drenov štap s kojim bije veliku čeljad po kući, ako bi se čimgođ omrsio, a u lijevu (ruku) veliku vreću, u

čimgođ omrsio, a u lijevu (ruku) veliku vreću, u kojoj baca nemirnu i neposlušnu đecu, pa ih neđe u planinu nosi i u jednoj pećini sprema, a otac ih i majka o Uskrsu šarenim jajima otkupljuju...

Šarac u nekakoj bari kod Dunava i da su ondje obojica propali; u Krajini Negotinskoj pripovijeda se da je to bilo u jednoj bari ondje blizu Negotina, ispod izvora Jaričine; ondje ima i sad bara I zidine od stare crkve, za koju govore da je

(Crepulja) 353 — Šta stoji u crkvi na glavi? (Ekser na obući) 354 — Šta treba jednoj dobroj čizmi? (Druga čizma) 355 — Što vazdan gori, a nikad ne izgori?

(Mrav zrno) 389 — Šta radi petao kad skoči na plot? (Drži se da ne padne) 390 — Šta radi roda kad stoji na jednoj nozi? (Drugu digne u vis) 391 — Šta se po smrti veseli?

KOŠNICE Svi..., osim jednoga metnuvši dlanove na obraze, kao kad se ko umiva, i u jednoj gomili kleknuvši na kolena, posagibaju se do zemlje tako da im ruke s obrazima stoje na zemlji.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad tamo, a to dvije srne skaču na jednoj nozi. Onda ja potegnem sjekiricom, te im prebijem onu nogu, pa i uvatim, te zgulim s nji tri mješine, i poku- | pim u

54. Kući ide,. a .u goru gleda. 55. Kući ideš, a Bogu se moliš, da nikoga u kući ne nađeš. 56. Kućica u gorici na jednoj nožici. 57. Lijeska trolijeska, u lijesci oganj gori, i u ognju čovek stoji. 58. Mastan kaiš kroz zemlju prođe. 59.

Kad sjutradan svane, a to imaš šta viđeti: mi svi u jednoj ljudskoj glavi koja stajaše između nekakijeh vinograda. Dok se mi tome još čuđasmo i konje tovarasmo, ne lezi vraže!

I tako putujući po svetu za dugo, dođe na jednu vodu, pa idući pokraj one vode opazi u jednoj lokvi malu ribicu gde se praćaka. Ribica kad vidi carevoga sina, stane mu se moliti: „Po Bogu da si mi brat!

To je bio đavo. On odvede dete u svoje dvore i preda ga jednoj staroj babi da ga uči, pa se opet vrati na ovaj svet. Pošto se on vrati i baba ostane sama s detetom, onda mu stane

Carica mu na to rekne: „Sad treba još u jednoj sobi da prenoćiš, pa ćemo onda i za to gledati.” Pošto ga opet nahrani i napoji, odvede ga u crvenu sobu da prenoći.

Idući tako posle dugoga vremena jedno veče dođe u drugo selo, pa se zamoli u jednoj kući da ga prime na konak. Oni ga prime i upitaju ga kuda ide, a on im kaže sve po redu što je i kako je.

” Po tom on opet za- | pita Usuda: „U tome i u tome selu kad sam noćio u jednoj kući, tužio mi se domaćin kako mu se goveda ne dadu nego sve natraške idu; pa me molio da te pitam šta bi to bilo.

” Najposle otide anđeo i najmlađemu da vidi kako i on živi, kad tamo, a on s a svojom ženom u šumi živi siromaški u jednoj kolebi.

25. DJEVOJKA CARA NADMUDRILA. Jedan siromah življaše u jednoj pećini i nemaše ništa do jednu šćer, koja bijaše mnogo mudra i iđaše svuda u prošnju, pa i oca svoga učaše kako će

Eno ti tri sirote đevojke bez oca i majke u jednoj kući pozemljuši koja je na troje razdijeljena i pred svakom opleten ša- | rapod, i svaka po sebe različitu rabotu

Kad dođe u goru, ulazi jednu babu đe sjedi na jednom kamenu stancu, i drži u jednoj ruci štap, a u drugoj nekakvu travu.

Sveti Sava - SABRANA DELA

Zbog čega riznicu ovih svih dobara ostavljate, glavi i ka nižem i ka jednoj tekovini trčite? Treba, dakle, oni koji su glavi tako prispeli da budu veseli i čvrsti i sve da čine da od nje ne

Ali o ovom i primedbu treba reći, jer se događa, pošto se umnožila umrla bratija više puta, da se u jednoj nedelji tri ili četiri uspomene steknu, pa i više.

po grehu ili nemoći, da ne bude lenosti, nemojte ovo, nego pregledajte, da koliko god saznate uspomena da se steklo u jednoj istoj nedelji, da obuhvatite jednom panihidom, ako se ne dogodi pomen nekom igumanu vašem, jer njemu pripada zaseban

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

STAVRA: Da si je malo utešila, šta bi te koštalo? CMILjA: Je l ti njoj držiš stranu protiv mene? Jednoj ubici? IKONIJA: Samo još i vi okrenite na svađu! I koji je tebi andrak danas?

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Tako je meni bilo gledajući grčka slova i izgovarajući „alfa, vita, gama, delta, epsilon“ i pročaja. Kako je jednoj mladoj i milostivoj materi, koja ima prvorodno čado svoje pri sisi, kad otide gdi u komšiluk na čast, us|pavano u

način duh bi sveti samom sebi protivrečio, danas na jedan način učeći, a sutra — na drugi, i ne bi mu se moglo ni u jednoj ni u drugoj stvari verovati; no to nije moguće ni pomisliti.

Čujemo u jednoj avliji pesne i razgovor množestva ljudi. „Znaš li što je”, reče mi Atanasije, „i tako sam žedan; uđimo u avliju za

Tu nam je dobro bilo: od kuge smo utekli; jesti i piti do izobilija, što nam god srce zaište; na jednoj i na drugoj strani bregova prekra|sne bašče i domovi carigradske gospode; slavuja sila neiščislima, koji nam neusipno

Kad bi god lepi dni bivali, i domaćin moj, master Lârd | zovomi, kad ne bi lekcije davao, vsegda bi me vodio kad po jednoj strani grada, kad po drugoj.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Maleni prozori niti su jednaki niti u jednoj vrsti, te da nijesu još četvrtasti, moglo bi se misliti da su topovska zrna zid isprorešetala.

— Al’ te zovu Bakonja! — dodade treći smijući se. — ocu ti je nadimak: Kušmelj! majci: Osinjača, jednome bratu: Čmanjak; jednoj sestri: Galica, drugoj: Krivica; najmlađem bratu: Škembo. A stričeve ti zovu Čagljina i Šunda. Reci da nije tako.

zgrada, podijeljena na troje; sredina bješe ograđena niskim zidom, pri dnu koga bijaše kameni kolomat za sjedenje; pri jednoj stijeni prigrađena bijaše jedna peć za hljeb; nasred poda bijahu dva gvozdena prijeklada, gdje je gorjela vatra.

Čmanjak, najstariji Kušmeljić, gurio se tijeh dana u jednoj pudari, čuvajući stoku. Kroza suhe grane, kojima bješe pokrivena koliba, proticala je kiša, te Čmanjak prozebe, tako da

Bakonja se preveze s vrancem, pa kasom zaokoli selo u kome nije bio poslije pohare. Kad stiže ka jednoj stazi koja iz prijeka vođaše ka kraju sela, vranac htjede da svrne i Bakonja vidje iza jedne međe puštenicu Jelicu,

U pospana doba Bakonja se odmori i ruča u jednoj šumici, pa se krenu dalje maštajući o budućnosti. Kad bi naišao na kakvo selo, onda bi se ukočio i pritegao vođice,

Ta ulica bijaše tijesna, prljava, krivudasta. Kuće nejednake. Pred njekima bijahu dvorišta, druge puste. U jednoj mračnoj kafanici pjevahu promuklo njeki adrapovci.

Najzad, na veliko čudo Bakonjino jednoga večera „izuše se“ pred njim. To je Čagljina, razumije se, iskazao u jednoj zdravici, u kojoj privuče pažnju dujovu ova izreka: „A da velika bogoljubnos tvoja sveže malo i daleko Zvrljevo sa ovim

Ivan kupi kuću. Fra-Bakonja imađaše punu kuću gostiju, tako da su po dvojica, po trojica smješteni bili u jednoj sobi. Među gostima, razumije se, bijahu Srdar i pop Ilija. Toga tek dana seljaci poznadoše koliko vrijedi fra-Bakonja.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

SKROVITO MESTO Tražio sam skrovito mesto što mi se u snu javi Po udaljenim gradovima, u jednoj senci, u glavi. Skrenuh u mračnu šumu s vidika što se plavi. Vikao sam: lupao je glas o stabla i padao po travi.

Ćosić, Dobrica - KORENI

— pod ledom je toplo. Život ionako nikada nije bio moja jabuka. I ništa moje neće ostati ni na jednoj obali. Nelagodno mi je samo što se toliki strah čuje. Na sredini sam. Pod tabanima su leđa matice, tu je najdublje.

„Možemo biti prijatelji, iako nismo u jednoj stranci. Na izborima će narod da. odluči koga će u Skupštinu da prati.“ Nije smeo da zaćuti, plašio se sebe kad

Čuo je, prođe Aćimu, u jednoj suzi razmrska mu se sin, nesrećnik, jadnik. A kuda ću ja? I šta ću ja? Kako da ga ostavi ovakvog? — Đorđe, dođi ovamo!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Tada kikom nije moglo izgledati zanimljivo pitanje da li je taj konak bio, kako se danas misli, u jednoj od najstarijih ulica na padini, Gospodar-Jevremovoj, blizu Dositejeve Velike škole, ili ipak bliže turskom groblju,

Već je imao sedamdeset i dve godine i ležao je, baš bespomoćan, u jednoj od sobica Praviteljstvujušćeg sovjeta. Ta duguljasta prizemna zgrada takođe se nalazila u blizini, u samom dnu

Bilo je očigledno da se u ovoj kući, jednoj od najboljih u ondašnjem Beogradu, kako je zapazio ruski putopisac Bantiš-Kamenski, kuvaju razne kaše, a Dositej, iako

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Zovi se Ljubav! i nas samo pjevaj, I našu mladost bezbrižno i ti'o: U jednom srcu cio svemir ima, U jednoj suzi ima život cio!

Svetit' me starca svet vi je dug!“ Onamo, 'namo! - sablji za stara Negova rebra da tupim rez Po turskim rebrim': da b'jednoj raji Njom istom s ruku ras jecam vez. Onamo, 'namo, za brda ona, Milošev, kažu, prebiva grob!... Onamo!...

se iz daljnih eona, u povorci onoj dugoj, Dosvetljujuć' jedna drugoj, Strujom koja napred leti, Težeć samo jednoj meti. Pa se tako svetle mlazi Pa se vide svetli trazi Jednog duha raznih doba, Duha kome nema groba.

Sa njene dražesne glave Lisnatih vreža splet čarobno spušta se dole Do same mirisne trave. Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci, I slatko smeši se na nj.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Satanu, neba otpadnika, i porazi nevjerne polkove - u trenuć se munje upregnute u sveštenu tvorca kolesnicu dugom k jednoj sve naviše strani, povratiše polet kolesnici. Gospod slave na tron se povrati!

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Radilo se, dakle, o jednoj dramskoj sceni čija radnja je bila plod moje uobrazilje. Da bi ta radnja bila živa i zanimljiva, upleo sam nju i neke

Pošto je svoje mlade učenike upoznao sa ovim zvezdanim jatom, odvojio ih je u dve podjednake polovine, jednoj od njih je naredio da gleda netremice prema istočnom delu horizonta, a drugoj da gleda prema zapadnom delu, a obema da

Počeh ih proučavati jedan za drugim. „Nađoh se u novoj jednoj oblasti nauke i uvideh kako smo mi, Grci, neupućeni u veštinu računa.

debelo jagnje, on ponosito uzdiže glavu kao da je rešio Delijski problem udvostručenja kocke, poznat i u Abderi po jednoj Evripidovoj drami.

Za mene su tvoja učenja pravo otkrovenje. Ja sam ih dobro razumeo i prihvatio, samo u jednoj stvari ne mogu da se saglasim sa tvojim mišljenjem. Smem li ti to reći?“ „Kako da ne, dragi moj!

Dogod smo na njih upućeni, ličimo na ljude, zbijene u jednoj tamnoj pećini da onde ne mogu da mrdnu, ni svoju glavu okrenu.

On preduze da sva ta saznanja izloži u jednoj svojoj raspravi i pošalje je u Aleksandriju svom prijatelju Kononu. Kako mu Euristenes beše saopštio, lađa „Izis“

računa, pronađenog tek devetnaest vekova docnije, kojim je stvorena opšta metoda da se takvi problemi reše po jednoj zajedničkoj shemi.

On podiže onde, pored svoje palate, botaničku baštu, zasadi u njoj prvu urminu palmu i opeva je u jednoj pesmi, punoj bolne čežnje za dalekom svojom praotadžbinom“.

U jednoj od tih kula nalazila se soba u kojoj je Kopernik stanovao od 1512 pa do godine 1543. Drvena galerija, podešena za odbra

Zaustavljam se pred svakom od njih dok, naposletku, ne stigoh do jednog malog trga. Na jednoj strani tog trga uzdiže se nova novcata crkva; ima dva tornja, a liči inače, na četvorospratnu palatu.

Ne mogu vam tačno reći kada će se odande vratiti, no ako vam je to zgodno, mogli bismo ga pričekati ovde, u jednoj gostionici, gde sam ugovorio sastanak sa njim“. „Kako mi nije zgodno?

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

I ne samo rukopis nego sam pogađao unapred i samu sadržinu pisma. U Vujanovcu, jednoj maloj okružnoj varoši negde dole, imam najboljeg druga iz detinjstva, mladosti i ratova koji me, ne znam već po koji

“ Do zore smo ostali u razgovoru. A sutradan krenusmo se u susret verenici, koji smo imali da sačekamo na jednoj maloj stanici niške pruge.

Niste vi njega poznavali. Dobar je to bio i junak. Mi smo ispisnici, služili smo sve ratove u jednoj četi. Posle nas kombovaše u ovaj puk. — Šta? Ko to? Šta kaže taj? — raspituje komandant s konja.

Interesantno je da taj zvekan nikad ne pominje ženu. Ama nijedanput, ni u jednoj prilici ta vera ne reče: moja Leposava, moja Aspazija, ili Paraskeva ili Ranđija, ili kako hoće, ćorava mu strana,

sa kolenima uz vilice, u grozničavom cvokotanju Petronije Svilar, kome se sa svešću povratilo i sećanje, prožive u jednoj sekundi sav užasan doživljaj koji nikako nije razumevao.

On je zgureno prelistavao debelu gomilu plavih tabaka ispisanih samo na jednoj polovini strane i drhtavim prstima istraživao nešto po njima.

Kažem ti da se moraš razdrmati. I u jednoj mahnitoj razdraganosti gospodin Leđenski zgrabi pune mišice gospođe Leđenski i stade ih drmusati.

prvog susreta, jedno poslepodne, primetio sam na nekom zidu reklamu velikog ruskog bala koji se isto veče davao u jednoj od velikih beogradskih sala.

jedan nedavni slučaj samoubistva nekoga mladoga oficira, potporučnika, koga sa krvavom rupicom na srcu nađoše u jednoj od skrivenih aleja parka u Košutnjaku. Ovaj mladi čovek ne beše za sobom ostavio nikakva pisma.

On je nađen usred cveća, na jednoj krasnoj uzvišici borovog parka, gde se ubio pri zalasku sunca. On je bio devojački lep, ali je njegovo lice odavalo

Zamisli samo, koliko besmrtne osetljivosti u jednoj duši tako uzvišenoj, detinjskoj i čednoj, tako dostojnoj da se rajski odmara usred onoga cveća!

I tako prođoše nekoliko dana. Ali jednom prilikom ja slučajno saznah da se moj prijatelj od nekog vremena nalazi u jednoj od ovdašnjih bolnica. Sad je već stvar stajala drukče i ja odjurih tamo da ga potražim i da mu koliko god mogu pomognem.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Po jednoj od onih čudnih djetinjih kontaminacija, još mi je i sada nerazdvojivo s njim vezan Miserere iz Trubadura, te ne mogu ni

ruku bile kao kamate na moralnim, nematerijalnim dobrima, koje se takođe isplaćuju u istovrsnoj valuti, to jest opet u jednoj daljoj moralnoj nematerijalnoj vrednoti. Djed je, dakle, sve to bio lijepo smislio i sračunao.

I još u jednoj prilici: kod smrtnog slučaja u porodici. Pamtim, tu je bio postavljen odar pokojne majke, a kasnije djedov.

Zastati i ušančiti se na jednoj tački prije toga možda znači ne ići do kraja svojih mogućnosti, ne ostvariti u potpunosti sebe. I zato, uvijek dalje!

Egidio je došao, prije mnogo godina, još sasvim mlad, kao trombonista u jednoj prekomorskoj opernoj stagioni, u obližnji primorski gradić.

Odatle biva jasno i to da jednoj takvoj ljepoti višeg reda nije potrebna nikakva nadopuna i nikakva podudarnost s bilo čim drugim: ona je sama sebi

Bilo kako uzeli i sudili stvar, čini mi se nedvojbeno, da, ma koliko ovim mojim poimanjem života i svijeta na jednoj strani potkopavao realnost realnoga, toliko na drugoj strani utvrđujem realnost irealnoga: koliko god jednom rukom

ako smo uspjeli da ga se bar u našim zaboravima ispriprostimo, kakve li se učarane spilje bezvremena ne kriju u takvoj jednoj uskoj pukotini u stijeni Vremena! Zamišljena djetinjska popodneva širom raskolačenih očiju — gnijezda sabrane tišine.

A da to bjelodano znači žrtvovati veću vrijednost manjoj, ili čak jednu stvarnu vrijednost jednoj više-manje iluzornoj, o tome nisam nikad ni časka sumnjao.

kakvu beznačajnu tricu — šare tepiha u gluhoj najamnoj sobi po kome smo, neke daleke jeseni, zamišljeno gazili, u jednoj od onih „bezizlaznih situacija” što gotovo periodički nastupaju, ili bjelkasti čuperak dlačica u trepavici noćnog

A oni koji drže da stalno i postojano i uvijek jednako čvrsto u nešto vjeruju, samo podliježu, moj oče, jednoj lakoj obmani: oni dosljedno i postojano tek misle svoje vjerovanje, daleko od toga da bi ga dosljedno i postojano

To je kod tebe prosto nekakva potreba, nekakva... — Nekakva miserabilis insania, kako dalje veli Augustin; po jednoj lekciji, dok drugi čitaju amabilis insania. Ali mogla bi se postaviti i treća, najstroža lekcija: miserabilis infamia..

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Potok, stoje gusti kupinjaci i pavitine, u koje bi se mogli zakloniti čitavi bataljoni. Tu, na jednoj većoj zavojici, leže u pavitini S jedne strane Radovan i Kosta, a s druge sam Đurica.

Odatle mu padoše u oči nekoliko radenika u jednoj strani, i on poznade da je to njiva Marka Radonjića, a jedna od onih ženskih morala je biti Stanka.

Što god naplatimo u jednoj varoši, to odmah šaljemo poštom u Beograd, a mi ti posle putujemo kao ptica kroz goru. Đurica mu oduzede časovnik i

Klenovička šuma pružila se po jednoj dugoj strani, koja je ispresecana jarugama i kosama. Begunci su svakoga časa morali da slaze u jaružice i opet da se

dođoše ispod gologa presedlastoga prevoja, kojim se prelazi otud iz Šumadije u rudnički kraj, begunci se zaustaviše na jednoj strmoj kosi, koja beše obrasla gustom gorom i šibljem. Trebalo im je odmoriti se i dušom dahnuti, jer ih umor savlada.

da posluša ono veselo devojačko kikotanje... da ih, onako starinski, smelo u oči pogleda.. I ona zna da više nikad, ni jednoj od njih, ne sme u oči pogledati... i sve to zbog njega.. i ako on voli da se šali s varoškima... Neka ga.

Čudan je i taj razlog njegovu nadanju. Sastojao se u jednoj misli: »Nije to šala, bolan, život čovečji! Živa zdrava čoveka ubiti... onako bez ičega, bez bolovanja...

Savlada ga piće sasvim... Žandarmi se ispreturaše po sobi, neki se dokoturaše do postelje... I Đurica pođe jednoj postelji, ali ga izdadoše noge...

kapetan... A-a-a-a!... to je ono!... Đurica se osvesti i sledi... Kao da nije ni kapi srknuo... Podiže glavu. Na jednoj postelji spava Mitar, na drugoj pandur. Za stolom sedi i drema Dobrosav... Noć!... »Već se smrklo !... Kad pre...

Sa plava čista neba padaju svetli vatreni zraci po šumi i kosoj padini, što se protegla između Bukulje i Venčaca. Tu u jednoj dolji, pored puta koji vodi u Klenovik, okupio se veliki broj seljana, čitav sabor...

Sastavile se poveće grupe na nekoliko mesta, pa vode živ razgovor. Najveća je gomila naroda kraj puta, na jednoj položitoj rudini, sa koje se lepo vidi cela varošica sa okolinom.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Zatim se okrene i pođe svojim putem dalje. Idući tako, nađe na jednoj poljani troje dece gde se među sobom svađaju, pa im pristupi i zapita ih: — Što se vi, deco, svađate?

„Dobro“, reče mali, pa po običaju poljubi mater u ruku i ode u drva. Kada je u šumu došao, pripe na jednoj poljani konja da pase, a on ode sabirati po šumi suhovinu.

Sada on rahat uze prsten pa dođe blizu Stambola i zanoći u jednoj kahvici. Uveče pošto svi pospu, primače prsten k vatri, a kad Arapi iskočiše, naredi im te ga odmah prenesu k

I tako putujući po svetu zadugo, dođe na jednu vodu, pa idući pokraj one vode, opazi u jednoj lokvi malu ribicu gde se praćaka.

“ pa onda dugo po gradu tumarajući, nađe jednu kulu zdravo visoku, i vidi đe u jednoj sobi svijeća gori. On otvori vrata pa uz kulu te u sobu.

Tumarayći po planini, nađem u jednoj pećini devet divova, — i tako im sve po redu kaže što je učinio, i svi se tome čudu začudiše.

Putujući po svijetu od grada do grada tako sve dalje i dalje, najposlije nađe svoju ženu u jednoj pećini. Žena, kako ga vidi, začudi se pa mu reče: — Zaboga, čoeče, otkud ti ovdje?

Kad dođe u goru, upazi jednu babu đe sjedi na jednom kamenu stancu i drži u jednoj ruci štap a u drugoj nekakvu travu.

onda, čudeći se njegovijem riječima, prikuče se jami još bliže i stanu se u nju nadvirivati i razgledati je, dok se jednoj, koja je bila najljepša između njih, izmakne vreteno iz ruke i padne u jamu.

carstvu ogledajući svakoj đevojci papuču na nogu, ali kojoj duga, kojoj kratka, kojoj uska, kojoj široka, ne može ni jednoj da pristane. I tako idući od kuće do kuće, dođe i kući njezina oca.

— Bogme, neće! U toj svađi zgrabi starac rukom za lonac. On za lonac, a Marko njega za bradu, pa nosi, nosi k jednoj bukvi; rascijepi jednom rukom onu bukvu, pa upreši starčevu bradu u onu rascjepinu i ostavi ga tako da visi o bradi, a

To je bio đavo. On odvede dete u svoje dvore i preda ga jednoj staroj babi da ga uči, pa se opet vrati na ovaj svet. Pošto se on vrati i baba ostane sama s detetom, onda mu stane

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

bili pozvali da obavi poslednju pričest bolesnika na umoru, a za vreme njegovog odsustva ona je sama otišla da pomogne jednoj porodici u susedstvu, koju je takođe napala ta strahovita bolest.

moje usluge u Pitsburgu više nisu bile neophodne, vratio sam se u Njujork i ponovo pristupio eksperimentalnom radu u jednoj laboratoriji u ulici Grand gde sam odmah počeo da konstruišem visokofrekventne mašine.

“ Sada”, reče on, “Vi sedite u Faradejovoj (Faraday) stolici i uživate u viskiju koji je on obično pio.“ I na jednoj i na drugoj stvari moglo mi se zavideti.

pogrešne informacije da je čak i tako izvrstan časopis kao što je ”Scientific American” odao glavno priznanje za to jednoj stranoj zemlji.

U jednoj od mojih biografskih crtica, koje je objavio ”Electrical Experimenter” bavio sam se događajima iz svoje mladosti i pome

reakcije, a zamišljena je da se njome upravlja bilo mehanički, bilo putem bežično prenete energije, prikazana je na jednoj od ovih stranica.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Moje rodno mesto je Idvor, a ova činjenica kazuje vrlo malo jer se Idvor ne može naći ni na jednoj zemljopisnoj karti. To je malo selo koje se nalazi u blizini glavnog puta u Banatu, koji je tada pripadao

godine, ali ne na istom mestu gde se sada nalazi. Prvo naselje bilo je na jednoj uzvišici koja je malo severnije od sadašnjeg mesta.

Banat je prava ravnica, ali je reka Tamiš u blizini Idvora, prokopala minijaturni kanjon, a na jednoj od uzvišica kraj tog kanjona nalazilo se staro naselje Idvora. Ono je vezano jednom uskom prevlakom sa novim naseljem.

Stvari sam nosio u dve šarene torbe izrađene od lepo obojenog tkanja od vune. U jednoj je bilo moje rublje, a u drugoj hrana, jedna pečena guska i veliki beo hleb.

Prvi utisak o jednoj američkoj farmi bio je tmuran. Međutim, u zajedničkoj trpezariji, gde je poslužena večera, sve je bilo uredno i

Izgledalo je kao da su sve radnje grada smeštene u jednoj ulici. Ostali deo grada naličio je na niz lepih manastira. Hodanje od nekoliko milja kroz šume i polja, bez doručka,

U tome su svi oni bili bolji od mene. Međutim, u jednoj stvari, mislio sam tad, ja sam im izmicao. Oni nisu znali mnogo o poslednjim događajima objavljenim u časonisu

U njima su neki radnici, koji su bili u njoj zaposleni, i spavali. U jednoj od njih stanovao sam i ja pa sam tu ostao i onda kada sam postao pomoćnik glavnog službenika u odeljenju za otpremanje

Sutradan su neke novine pisale da je u jednoj državi došlo do nepravilnog prebrojavanja glasova, pa su to nazvale prevarom.

Oni su potpuno odobravali Džimovo mišljenje, da je ova zemlja spomenik onim velikim ljudima koji su je stvorili, a ne jednoj jedinoj porodici kao što je na primer Habzburška norodica u Austro-ugarskoj.

Pre četiri godine prvi put sam prisustvovao službi u jednoj američkoj crkvi u Delaveru i poneo utisak da je, u pogledu javnog bogosluženja, Amerika bila ispod nivoa srpske crkve.

značajna mesta Evrope, a moj put je pravolinijski, od Grinoka do Idvora i koji je tako mali da se ne može naći ni na jednoj mapi. Postojala je jedna stvar zbog koje nisam mogao poći pravo u Idvor.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

— Ala večeras slijepe mladosti! — javi se obijestan glas. — A mi se patimo... Danu, žedan sam, —veli jednoj djevojci — napoj me! Prilazi k njoj, šapće joj i ne mari za ostalu čeljad.

Odgojila se u jednoj siromašnoj, težačkoj kući i dugo kao dijete mišljaše da su joj roditelji, braća i sestre ona kućna čeljad među kojima

Tako se curica nastani na školju, usred mora, u jednoj potleušici do razvalina staroga fratarskoga manastira, otkle se moglo do morskih hridi kamenom hititi.

Vrlina i porok. Devičanstvo i razvrat. Najviša moć i najniže ropstvo, slava i propast, — sve to u jednoj noći. Sve te slike su dolazile pred oči Ivu Poliću. Išao je dalje k moru. Pučina je drhtala u mesečini.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

U jednoj posebnoj analizi moglo bi se stih po stih da pokaže ovo Matićevo bombardovanje okameneloga govornog niza i oslobađanje ri

Ali postoje i stare slovenske pčele, vesnice proleća i bogatoga roda. U jednoj mitološkoj ruskoj pesmi čovek se pčeli obraća molbeno da zaključa zimu i otključa leto, leto plodonosno.

Samo što pri tome valja imati u vidu da one izvorno pripadaju jednoj sasvim drugojačijoj – paganskoj kulturi. Očevidno je da za nju više nemamo dovoljno razumevanja.

Sve su pripovetke u zborniku Hronika moje varoši tamne. A u jednoj od najtajnijih, koja u početku izgleda sasvim nerazumljiva, najzad primećujemo da joj se u središtu nalazi paničan

U ogledalu ruske kulture videlo se jasnije ono što je bilo sakriveno u jednoj od najboljih pesama srpske književnosti. Razume se, primeri koje smo naveli i uzgred opisali nisu ni približno dovoljni.

Govori nam to, posredno, i o jednoj od karakteristika naše kulture, pogotovo kada imamo na umu promene u jeziku. Jer ono što romantičarima nije pošlo za

I ovde lako prepoznajemo Čarnojevića. Zatim, u jednoj Miličićevoj pesmi iz istog vremena, koju je Crnjanski svakako znao, kao refren se ponavlja: „Rodno mi ostrvo Far.

Polazeći od iste analize „Tamnice“, pokušali smo u jednoj drugoj prilici da pokažemo kako se s ove strane lakše sagledava prikriveni dinamički obrazac koji je Miloš Crnjanski

poznat po tome što je zbunjivao savremenike56, jednostavno nastavlja, razvija u šestoj strofi „Vuka II“: Po večeri jednoj ipak izađoh iz tišine, Iđah još jednom gorući istome prijatelju, S kim slušah toliko mladački lik istine, I koji me

“ Razvoj Drainčeve poezije počev od Erotikona dosegao je svoj apogej u Banditu ili pesniku, jednoj od dvetri najznačajnije pesničke knjige koje su se kod nas pojavile dvadesetih godina.

Ni u jednoj drugoj upotrebi ne može prirodni jezik u tolikoj meri da služi za ovakvo opštenje, i nijedan drugi oblik komunikacije

je ne bi jele Grdno smo se prevarili Mračno nam je sad u duši („Riba u duši“) Posle toga – da se zadržimo samo na jednoj pojedinosti – onu svetu i mitsku slamu koja se iz otvorene ribe rasula i iz rasporene vučje utrobe viri nehotice

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ČEDA: Gospode bože, ko vam je to opet? ŽIVKA: Čovek iz diplomacije i onako od reda, kao što i priliči jednoj ministarskoj ćerki. ČEDA: E, to mi je milo! A šta je inače taj Nikaragua? ŽIVKA: Koj' Nikaragua?

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

i istoričari književnosti Nečistu krv opisuju kao realistički roman, usredsređen na društveno preraslojavanje u jednoj balkanskoj varoši posle oslobođenja od Turaka.

ne samo da mora preći iz jedne u drugu porodicu, nego u isti mah sa visokoga (hadžijskog) mesta koje joj je pripadalo u jednoj varoškoj kulturi silazi na periferiju.

Štaviše, u jednoj grupi pripovedaka Stankovićev pripovedač ne samo što se pojavljuje kao zaseban lik, i ne samo što opšti sa nama

I više od toga: znanje do autora dolazi prelamajući se dobrim delom kroz njeno sećanje. Elem, da je Stanković u svega jednoj, uvodnoj rečenici umeo sintetičnim, i spontanim, potezom da ocrta ono što će zatim naširoko ispripovedati, to više i

da je već u prvoj rečenici Nečiste krvi sadržan jedan tanani anakolut, kao što on, čak oštriji, postoji takođe u još jednoj ranije navođenoj rečenici, onoj sa početka Gazda-Mladena: „[…] da kod kuće od svih najviše se boji, poštuje babu,očevu

U jednoj drugoj pripoveci, Našem Božiću, opet nalazimo dečaka u istovetnoj ulozi: u praznično praskozorje dovodi nas on do svog

U jednoj drugoj pripoveci, Oni, nalazi se valjda najzanimljiviji primer. Junakova bolest na smrt, njegovo tiho umiranje, paralelno

za nas stvar individualnog izbora, da li ćemo ići više uza zid ili sredinom ulice, to za Stankovićeve likove podleže jednoj lako prepoznatljivoj sociokulturnoj normi. Norma je, uostalom, u pripoveci i objašnjena.

Zapravo je simptomatično što Stanković i u jednoj i u drugoj prilici - i u pripoveci Tetka Zlata i u Pevcima - nije propustio da u Zlatin lik unese dosta jak strah od

Samo u jednoj znatno opširnijoj analizi moglo bi se pokazati da je zatvoren prostor koji kod Stankovića nalazimo u suštini književno

Razume se da je, u celini uzevši, ovako uređen prostor saobražen sa životom u jednoj balkanskoj varoši; životom koji je pretežnim delom proticao u zatvorenim porodičnim sredinama.

glave, za vreme večere kod pečujskog biskupa, sto za Vuka Isakoviča, pečujskog komesara i samog biskupa postavljen je u jednoj zasebnoj sobi iznad kapele, u južnome delu dvorca, gde je obično spavala biskupova sestra.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Ni sa koca o Turčinu teže i vlaškije nisu nikad i ni u jednoj zemlji usta progovorila. -Jer ne da ona, Bogdana, svojega Miloja đavolu, ne da drugoj veri, tuđoj i strašnoj, daleko je

Prezirao ih, kako se čnvčijama činilo, baš zato što su čivčije, što su raja, što su u jednoj slaboj veri. Inače on bi kadgod došao k njima kao što rade drugi Arnauti i okusio njihovu hleb i so.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

4 TUGA MATERINA ZA PRVENCEM* 5 KO ĆE KAO LjUBAV! 6 ORKAN 7 IZ KOSMIČKIH PESAMA 9 JEDNOJ DEVOJCI 13 ODZIV 14 (HAJNE) 16 RUZMARIN 17 NA IZVORU 19 HEJ, DA MI JE CAREVATI...

»Srpske Ilustrovane Novine« 1881. JEDNOJ DEVOJCI Voli te otac, voli te mati, Vole te sestre, vole te braća; Ja nisam čuo da ko sa tebe Svoj pogled brzo,

Tapajuć’ po toj tmini, kolebi jednoj priđe, Otvori trošna vrata, uniđe uzdrhtan: Ovde je malen žižak tinjao jedva, jedva, — Anđelku se činjaše kâ da je

Što god ima Fruška Gora namastirska vina U jednoj bih danas čaši digô od milina; Digô bih je da je vidi ceo srpski svet, Sve bih tebi nazdravio: kol’ko kapljic’ tol’ko

Eno se Srbi mire! — Ja mislim Srbe prave, Jer ima nazovnika Što se u smradu dave. Eno se Srbi slažu U jednoj glavnoj celi, I ako nije došlo Do poljubaca vreli’.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Zato je bog stvorio pedintere da oni rade, a mi da držimo u jednoj ruci zvonce, a u drugoj lepezu. EVICA: Ja sam i kod uje radila. FEMA: Tvoj uja...

Ne mogu se ja rezonirati kao kakva paorka; ja sam vilozovica, ma šere. U jednoj sobi treba da se ruča, u drugoj da se unterhontuje, u trećoj se viziti primaju.

Krakov, Stanislav - KRILA

Naročito kad se gledalo izdaleka. Tako se artiljerac, koji je trčao ka kari okrenuo kao čigra na jednoj nozi, što mu je ostala. Razume se da je posle pao. To je bilo veoma zanimljivo.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Čas zaostaje, malaksao, da se opet upregne, i bude u jednoj liniji sa nama. Divno precizno prosecanje vode, kao da su torpedi a ne ribe.

Na jednoj je zapisano: „Tomas Kofi, Kralj Mousa, Car nad Carevima“, dva koraka dale nalazi se njegov grob. Na jednoj drugoj kući či

Na jednoj je zapisano: „Tomas Kofi, Kralj Mousa, Car nad Carevima“, dva koraka dale nalazi se njegov grob. Na jednoj drugoj kući čitam: „Svi vi pažnja. Kad naćiću jednog đaka pisao na ovaj zid, osetiće težinu mog štapa. To je ludak p...

Ili sam sve to pretpostavljao i sve to za detinju maštu baš i davalo vrednost jednoj veličanstvenoj avanturi kao što je ovo putovanje. Divan let obojenih ptica.

To su goveda ne veća od naših ovaca. Sve spava. Po nekoj larmi u daljini, tražeći tam–tam, nailazimo na dečake koji u jednoj zabačenoj uličici govore glasno i viču. Raspoređuju se za neku zamršenu igru, ali se raspršte kad nas vide.

S druge strane reke grupa žena i ljudi neobično divljeg izgleda izbegava da susretne naš pogled. Docnije na jednoj brzoj rečici, zaklonjenoj dubokim zelenilom, dve žene neverovatne lepote, potpuno nage, kraj svih kolajni, sjajne od

Polunage devojke tucaju proso i kukuruz. Umetnik nas predstavlja svojoj gospođi, jednoj divnoj dami, izvrsnog srca, koja je sva zabrinuta da nismo umorni, gladni, žedni. Aperitivi.

Poneke, s pokvarenim zenicama, čak i poznam. Vraćajući se, čujemo larmu u jednoj od koliba. Kroz prozor se vide crni parovi da igraju. Idemo iza kuće i sakriveni u noći gledamo kroz prozor.

u kolibici iza staričine, obešene nalazim luk i toboce pune otrovnih strela; u drugoj jednoj četiri drvena fetiša sasvim stara, prašnjava, i najzad jednu mlađu ženu koja pristaje da mi sve to ona, umesto pravih

Mi smo u kolibi, sastavljenoj iz dva kružna prostora, a sve sluge i nosači u jednoj malo dalje. N. je zaspao odmah, a ja ostajem još nekoliko trenutaka sâm u prednjoj prostoriji uređujući beleške.

U jednoj bari punoj beloga cveća kupanje devojaka. Malo dalje vidimo u dnu predela jednu kraljevsku povorku. Na malom arapskom konju

starijim ženama, one tapšu i pevaju, i svaki čas po jedna uleti u sredinu, raspevana, luda, baca se poleđuške, čas jednoj, čas drugoj u naručje.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Stvar se svrši na tome, što me poslaše da kažem jednoj bateriji da ne puca više, jer se borba beše skoro sasvim prekratila. Spaseni smo!

štaba, da su ta puna burad za gospodu štablije tako isto nužna na pozicijama, kao god i puni topovi, i da je jednoj čitavoj grupi štabnih oficira glavna zadaća da se brinu da burad budu uvek puna i da idu za njima svud kud god se oni

da preživi ovu porugu, gde su ga nazivali kukavicom, strašljivicom, beguncem, izdajnikom, i pešio je da se ubije u jednoj gostionici u Aleksincu, i tako je i napisao pismo svome bratu kapetanu J. Velimiroviću.

— našto je stradalnik odgovarao kuražeći se: ništa, ništa, ja sam samo malo, znate, tražeći uz to po prašini ordene na jednoj a kapu na drugoj strani. U tom pristignem i ja: — Što je g. doktore? — upitam ga, a smeh da me uguši.

Ih, kako je ovaj nagrđen; ne mogu više da brojim. Beži dalje, beži dalje. Gle, ovde desetorica na jednoj gomili, ubile ih dve granate što su jedna za drugom udarile.

« Lepa filosofija od prostih ljudi. Pođemo, i hvatajući sve ulevo, nađosmo se na jednoj čistini, a iza nas ugledasmo streljački lanac naših stajaćih vojnika gde žurno nastupa. Nas kao da sunce ogreja.

Ministri su govorili da treba pomagati braći. Tada smo u jednoj tajnoj sednici odobrili 10.000 dukata i 12.000 pušaka za ustanike i pomaganje njine nejači; nešto je od ovoga još za

— Ali to je divno čudo! Ja prosto ne pojmim kako se tu u jednoj glavi, — Komarov se kucnu prstima po čelu, — mogu kod tih mladih zanesenjaka da smeste i postoje tako suprotne ideje:

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Išli smo sad življe, da nas ne bi zahvatio dan. Bilo se malo razdanilo kad smo se zaustavili na jednoj padini. Po pucnjavi pušaka uvideli smo da su gore na vrhu brega naši pešaci, a mi smo se nalazili ispod njih, u mrtvome

Istina, pucanj pušaka ih ne budi. Ali na najmanji dodir ruke ili noge, skaču odmah. Komandanta sam našao u jednoj proširenoj rupi gde sedi sa ordonansima. Pošto sam seo, on mi objasni kako je sada dobio zapovest za sutrašnji rad.

U očekivanju zapovesti vojnici su bili polegali, da smo jedva prolazili između njih. Komandanta bataljona našao sam u jednoj kolibi. Ađutantu je diktirao zapovest.

!... Brže da vidite! Priđe Vojin. — Pazi, bogati. Oni se rukuju!... A-uh! Došao je red i na mene. Na jednoj čistini između rovova vidim kako izlaze iz svojih zaklona i naši i bugarski pešaci. Nemaju oružja...

Grofe, vi ste mitraljezac. — Tako „rekuć“, barone. — Molim... Grofe, koliko vam mitraljez puca u jednoj minuti? — Ja kažem trista. A ako vaše gospodstvo, barone, ne veruje, onda neka broji.

— Usvajam razloge uvaženoga grofa. U tom smislu, neka mi gospodin grof odgovori: kad mitraljez pali u jednoj minuti tri stotine metaka, onda, koliko vremena treba dotičnome mitraljezu da ispali milijardu metaka?

Pojaviše se i ostali. — Ovaj kao da zna kad treba da opali. Dragan iziđe, a za njim i ostali. U jednoj od najužih saobraćajnica, na trideset santimetara od podloge, bile su uglavljene iz među bočnih zidova tanke daščice.

Oko desne noge imao je beo zavoj. On uđe ćuteći i osloni se na zid. Stajao je na jednoj nozi. Njegovo lice grčilo se od bolova. — Ima li još koga gore? — Nema. Ja sam poslednji.

Povremeno se čuju pucnji pušaka. Nekuda desno gađala je jedna baterija i jaruge su hučale. Na jednoj strani ugledao sam velikoga guštera i sagoh se da dohvatim kamen. — Ne dirajte ga! — veli komandir.

Potrebno je da nestane granice, da se među ljudima razvije opšte osećanje bratstva i drugarstva, da nestanu na jednoj strani povlašćeni, a na drugoj poniženi i uvređeni. — Gr-r-ru! Dragiša se trže. — Ništa, ništa, ne boj se!

Koliko li je njih ležalo tu? — Mislio sam. Pridigao sam se i prišao jednoj slici što je visila iznad kreveta... Neki mladić. Izbočio ramena, glavu nakrivio i nasmešio se.

Udahnuo sam duboko. Tu je odmah bio i zaravnjeni plato, gotovo sakriven granama, koje su se nadvile. Arleta priđe jednoj klupi. — Hladno je — rekoh joj. — Ja često dolazim ovamo sa svojom sestrom. Ona sede.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

izukrštanoj i ponekad simultanoj raznovrsnosti uticaja, koji se sustižu i mrse u najneočekivanijim prelivima baš i u jednoj te istoj ličnosti, — i to uticaji od ruskog do nemačkog, preko italijanskog do mađarskog, od pseudoklasičarskog

Važno je ipak da gornje praznine u osnovi ipak nisu onemogućavale rad na jednoj antologiji toga vremena, i onda kada su ga očigledno otežavale.

Što je goder zmija u morskoj glubini, I što je god zveri u šumskoj pustinji, Da su sve u jednoj ženi ove ćudi, Ne b' falilo moje proročestvo, ljudi: Da bi to moralo ovog leta biti Da bi se i ove dale namoliti. 1775.

Durma pišu, durma neke mape gledu, Celi dan na jednoj stolici provedu, Pre zore ustaju, u po noći ležu, Svlačili se nisu, u postelju bežu.

Vlas se talasa jednoj k’o zlatne povesmo svile, U druge gori oko, sunca elektarska zrak! Rek’o b’ da glediš dva tek razvita pupoljka,

14. avgusta 1854. Milica Stojadinović Srpkinja NA SMRT jednoj lepoj seoskoj devojci umrloj 2. marta 1855. Tvoje se druge kupe, Oj, lepa devo ti, Ruzmarin cveće svaku Kiti zeleni.

Neščastije moje Do ada mja svede, Zlo, ah, na mja svoje Spustiv na vjek sjede: Uvi mnje prebjednoj, Zlopolučnjej jednoj! Gdje sut krjepki moji? Duh moj vozmuti eja.

Pre svega, iz njegovih reči se ne vidi pouzdano da li su se pesme Serbije preslavna i Integer vіtae pevale po jednoj istoj melodiji (Vezilićeva stilizacija može to da znači, ali ne mora), ili su se pak Vezilićeva „pesme oficirov” mogle

decembra 1846, 385ab, jednoj od svojih čestih satiričnih pesama povodom savremenih prilika kojima je bio duboko nezadovoljan, kao osnov postavio

i njena slava prohujala dosta brzo, najpre će biti zbog jezika kojim je pisana: već je Sedmica (1858, 4a), želeći da u jednoj priči prikaže najuočljiviji tip savremenog srpskog stihotvorca, ovako ironično govorila o nekada, i još do nedavna,

1827, i glasi: Sestra moja Vengrija Mene pomoć ne mogla, Nit’ velika Evropa Čujet vozdihanija moja. U jednoj rukopisnoj pesmarici iz 1847. god.

Objavlenije je štampano na jednom listu veličine 40H24 sm, a nije zabeleženo ni u jednoj dosadašljoj bibliografiji ili štampanom popisu knjiga; po stilu sudeći, pre će biti da ga je pisao sam Pačić (on je u

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

JABLAN Odavno se uhvatio sumrak. Na strnjištu ispod sela u jednoj zabrdici skupio se Lujo sav pod haljinicu. Samo mu viri pjegavo lice s krupnim, grahorastim očima i nekoliko pramičaka

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

praktikant Đoka Aleksa Žunjić, sreski špijun Gazda Spasa Gazda Miladin Josa, pandur Zbiva se u doba naših oceva, u jednoj pograničnoj palanci. ČIN PRVI Soba palanački nameštena. Vrata sa strane i u dnu.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Srednjevekovne prilike Srpskohrvatski jezik pripada slovenskoj grupi, jednoj od tri najveće grane indoevropske jezičke porodice, uz romansku i germansku.

Jakšić, Đura - PESME

26 KROZ PONOĆ 28 LjUBAV 29 CRNOGORAC CRNOGORKI 31 NA LIPARU 33 PONOĆ 35 JEVROPI 38 OTAC I SIN 40 OTADžBINA 42 JEDNOJ NESTAŠNOJ DEVOJCI 44 KARAULA NA VUČJOJ POLjANI 46 KAO KROZ MAGLU...

Al’ jedan izraz, jednu misao, Čućeš u borbe strašnoj lomljavi: „Otadžbina je ovo Srbina!...“ 1875. JEDNOJ NESTAŠNOJ DEVOJCI Zar poljubac meni, starcu, Daješ, mlada, sa usana? Zar na moje staro rame Pada ruka usijana?

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

na »tevter«, otvorili ga da vide ko koliko duguje, u tom dugačkom, starom, njegovom rukom uredno vođenom tevteru, na jednoj strani, sasvim iznenada, nađeno je zabeleženo — ko zna kada, valjda u kakvo proletno sablazno veče, valjda u kakvu tihu

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

O postanku b. pričaju se razne skaske. Po jednoj, b. je bio najpre bele boje, ali je na Kosovu od krvi srpskih junaka dobio crvenu boju, i posle se kao crven cvet

na grob posadi« (Josif Pančić, Botanika, Beograd, 1868, 251). U jednoj Vukovoj pesmi (5. 708) kaže se: »U ruku joj mača od b., od b., od srpskoga cveća«.

Vodom u kojoj su prokuvane b. žile ispira se mesto obolelo od crvenog vetra (SEZ, 40, 233). U jednoj skasci pop prokleo svoga ubicu »da ga mravi mrtva iznašaju na b.«, i to se i desilo (ZNŽOJS, 10, 242).

Mythoiogіe, 85 id; upor. i R.M. Meyer, Altgermanіѕche Relіgіonѕgeѕchіchte, 112 idd: Traumgeіѕter>). U jednoj narodnoj pesmi spominje se da ispod v. vile vode kolo (Sofrić, 69). Vodom u kojoj je skuvano lišće od v.

Pored ostaloga, takva v., isitnjena, meće se na Badnji dan u hranu kojom će se nahraniti živina (SEZ, 7, 297). Prema jednoj etiološkoj skaski, v.

Šap kod stoke leči se tejom od v. kore, kojim se živinčetu isplaknu usta (SEZ, 13, 429). Prema jednoj lekaruši iz XV veka, v. je sastavni deo teja koji treba da pije žena da bi imala mleka (ZNŽOJS, 15, 128).

, pod koji se »u prvašnja vremena« cela okolina skupljala i činila važne dogovore (SEZ, 5, 1903, 1255). U jednoj narodnoj pripovetki o nevernoj ženi (SEZ, 41, № 54) momak i devojka venčaju se in aller Form ‹= po propisi› obilazeći

Sofrić, 80). DAFINA Oelbaum, wіlder (elaeagnuѕ anguѕtіfolіa). Dafina. U jednoj mitološkoj pesmi »plemenita« d. raste sred raja: grane su joj od zlata, a lišće od srebra; pod njom je postelja posuta

DRAGUMIĆ Brunnenkreѕѕe (naѕturtіum offіcіnale). Dragumić, vodena gorušica, potočarka. U jednoj lekaruši XV veka preporučuje se d. u vinu kao lek od vodene bolesti (ZNŽOJS, 14, 95). DREN Hartrіegel (cornuѕ maѕ).

Trojanović, Vatra, 165). Drvetom od d. šara se česnica (ŽSS, 173, Pocerina). U jednoj pesmi, koja je verovatno obredna (jer je pevaju »kraljice«, i jer se u njoj javlja refren Ljeljo), kune se devojka »drenu

Žalosna vrba; jadika; jadikovina (Šulek). O ž. v. postoje suprotna verovanja. Prema jednoj skaski, ona je spustila svoje grane da bi zaštitila Bogorodicu kada je bežala sa Isusom, jer se »sažalila«: otuda su

U narodnoj poeziji ispod j. nalazi se n ostelja za mladence (SE3, 16, 280; 316). u jednoj pripovetki Sigfridovog tipa u donjem svetu nalazi se j. i na njemu gnezdo mitske tice (SE3, 41, № 10, 337).

Ćipiko, Ivo - Pauci

„Šveta Marija” ostade u ušima Radi, i putem ono „šveta” zuji mu u ušima. Lutajući po gradu, napokon nađe crkvu u jednoj tijesnoj, zagušenoj ulici, i — uđe. Razgleda se po crkvi i zastajkuje.

Hodajući nađe se najednom u jednoj tijesnoj, prljavoj ulici; sjeti se da tu nastavaju „grješnice”, kako ih varošani zovu.

Časom premišljaše, pa skrene i, tragom jednostupa u snijegu, pođe ka kućama. Došavši do njih, osluškuje i, čuvši u jednoj pred njim na oškrinuta vrata razgovor i pucketanje naloženih drva, uđe i nazove dobro jutro!

Zlata zatrudnje i, dok se o tome počelo šaporiti, gazda jednoga dana odvede je u kočiji u grad, k jednoj gradskoj babici; i, pošto ona, obašavši je, uvjeri gazdu da je djevojka u drugome stanju, ostavi je kod nje.

Sve živo osjetilo da se je izmaklo ispod teškoga jarma koji ga je ljuto tištio... Ivo mine i zadnju kuću i zastade na jednoj uzbrdici da posmatra pred neverom rani suton. Selo i more bijahu zastrti surim, nepomičnim zastorom.

Uz okrečene, već zaprljane zidove stajahu tu uporedo jedna do druge tri postelje. Na jednoj povećoj ležao je nemoćni starac. Kapci bijahu otvoreni, da svjetlost dopre unutra; stakala ionako ne bijaše.

i što ti ja znam, da se spriječi iseljivanje. — Biće i to, ma ti znaš kako je u jednoj ustavnoj državi: treba da svaka stvar dozrije i prođe kroz ruke nadležnih faktora. —Dakle, opet ništa !...

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

A on tamo neumorno radi oko posekotina i rana. I sam sam ga video, mada su mi oči oslabile, kako na jednoj pljosnatoj steni previja ruku nekakvom glavatom bazvrkanu. Čitave protekle nedelje razbojnici su napadali južni bedem.

Vidim kako Dorotej diže glavu i gleda prema jednoj badži na levoj kuli. Vidim i šta gleda. Napeti luk Dadarin. Žestoko nategnuti luk s oštrom strelom što će fisnuti kroz

u glavi misao da bih ipak bolje, lukavije, mudrije, veštije postupio ako se ne bih istrčavao, nego recimo ostao u jednoj dostojanstvenoj nepokretnosti.

vri grotlo podzemne reke, oči se teško privikavaju na tamu, nema gde da se sedi ili leži, čovek tu mora prestajati na jednoj nozi, kao čaplja. Tu se ne možeš razbaškariti i dremati.

I to samo zbog svog ludog svraba. Ima ih koji bi zarad podviga čitav život prestojali na jednoj nozi, kao čaplje. Svet bi postao nesnošljiv kad bi svi ti sumanuti podvižnici mogli da ostvare svoje lude zamisli.

Reče da se pećina osvetlila iznenada kristalnom svetlošću. „Otvoriše se vrata u steni i izađe beli anđeo. U jednoj ruci držaše plameni mač, u drugoj jagnje.

Sve je to, kaže Matija, potrebno i korisno. Korisno i potrebno. Sazidao je glinene peći u jednoj pa u drugoj odaji, izveo napolje lule za dim, zatim peć za sušenje voća napolju, peć za pečenje grnčarije.

Dorotej pijan jaše pijanog Dimitrija i pijani Matija leži na zemlji, smeje se kao lud, u jednoj mu ruci čokanjčić sa rakijom (valjda s rakijom, od vode sigurno ne bi bio pijan) a u drugoj pečena praseća plećka.

Gleda me odozgo pogledom punim brižnosti i saosećanja. Hladno mi je. Cvokoćem, skakućem na jednoj nozi ne bih li se zgrejao ali neću da uđem unutra, ne zato što se plašim Crnog Stevana (znam da je on već otišao i da

Da li su ona i Dorotej svih sedam dana morali sedeti na jednoj istoj steni? Da li sam ja, najzad, morao da se skrivam u džbunju da bih video šta će se među njima dogoditi?

Ilić, Vojislav J. - PESME

Sa njene dražesne glave Lisnatih vreža splet čarobno spušta se dole, Do same mirisne trave. Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci, I slatko smeši se na nj.

1889. LELEK Na obali pustoj, o pravedni bozi! Hadži—baba, lelek, sitne vale broji: Zaklepeće kašto i na jednoj nozi Zamišljeno stoji.

Na obali pustoj, o pravedni bozi! Hadži—baba, lelek, sitne vale broji: Klepeće veselo i na jednoj nozi Nepomičan stoji. 1889.

U čistom zraku nijaju se ždrali; Laste doleću sa zimnica svoji' I beo lelek na pustoj obali Na jednoj nozi zamišljeno stoji. Pod nebom bruji čudnovata vreva, Sve živo kliče, cvrkuće i peva! 12.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Prošla su davno ona vremena kada se sistematski pregled najvažnijih delova astronomske nauke mogao izvršiti u jednoj knjizi.

Tim pomeranjem, ono se opšeta za godinu dana na kugli zvezda nekretnica po jednoj putanji koja se zove ekliptika. Ova ne stoji pravo na osi obrtanja, pa zato dani dužaju i kraćaju, i time stvaraju

Na jednoj klupi muzejskog parka sedeo je Eratosten. Nameravao je da te noći posmatra Mesec, pa je strpljivo očekivao da se taj pra

Straža i kavazi trče pred nas i pomažu nam iz kola. Popesmo se uz stepenice i nađosmo se na jednoj platformi, obgrljenoj sa tri strane teškim kapijama.

Ako i vremena stvarnog obilaženja planeta oko Sunca smanjimo u našem modelu, i to toliko da jednoj stvarnoj godini odgovara jedan minut u modelu, onda ćemo dobiti ovu sliku: Merkur će obići svoju putanju za 14

Potomak švedske plemićke porodice, studirao je u Nemačkoj, gde je stekao svoja astronomska znanja, a izgubio, u jednoj tuči, svoj nos.

Time je dobio deset tačaka Marsove putanje. One su ležale na jednoj zatvorenoj krivoj koja je veoma ličila na krug, ali nije to bila.

Rezultat njegov beše veličanstven u svojoj nepobitnosti i jednostavnosti: Putanja planete Marsa je elipsa; u jednoj od njenih dveju žiža stoji Sunce. Kepler je svoje račune primenio i na putanju Zemlje.

putanja je najviše izdužena, a Sunce ne zauzima u njoj, kao ni u putanjama ostalih planeta, sredinu elipse, nego leži u jednoj od njenih žiža.

Njom ću se otšetati do starog zamka Klam, čije zidine živo pričaju o starim vitezovima i o jednoj njihovoj plavokosoj ćerci, koja je, sa prozora svoje izbe, skočila u dubinu, da ne padne Turcima u ruke.

stajalo je i pozorište u kojem je prvi put na svetu prikazana „Čarobna frula“ Mocartova, koji ju je komponovao u jednoj baštenskoj kućici te iste zgrade.

Vraćajući se sa tim pribeleškama u svoj stan, primetih na jednoj zgradi preko puta od Frajhausa jednu novu tablu za firme, koja je sigurno baš toga dana bila tu okačena, inače bih je

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

A na reci lednoj Divne lipe stoje, A na lipi jednoj Divno tica poje. Jošte putnik tuda Nogom lakom odi, Stazica krivuda Pored lipe vodi: „Oj tiče umilno, Što na grani

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

” To je govorio tako kao da nešto zna što oni ne znaju. Ali ga niko dalje ništa ne pita. Kad u jednoj porodici počne da ne valja, ćutanjem se bar odlaže ono što će i tako doći.

Uspeo je da dobije dozvolu za polaganje dva razreda u jednoj godini. U kući je važilo da Luka, mlađi, hoće da stigne Srbu, starijeg, i bude s njim u istom razredu.

Pogrešila sam mnogo, ali u dobroj nameri. Šta ćete, nisu sve pameti ni u jednoj glavi, pa ni u mojoj. Sad mi ostaje da popravljam što sam pokvarila. — Palanka je utihla.

Da razvod braka uspe brzo i prosto, dala je veće priloge obema crkvama u mestu, i još jednoj van mesta. Naravno da je i ugledni i ispravni doktor Mirko pomagao da se sve svrši brzo, bez naročitih svedočanstava

salašarskim šarenim peškirom; na bradi mu veliki flaster; košulja pukla na leđima; pantalone se izvukle iz čizama, i na jednoj se nogavici otkinula sva dugmeta. Prsnu u smej i gospa Nola. Prsnu u smej i Švaba. — Tvabuta, Neno! i digao dva prsta.

— Bibliska vremena na reci Tisi, — reče gospodin Joksim, i složi se, na jednoj maloj konferenciji, da se pokuša s vrstom zvaničnog uviđaja; — jer, naposletku, ne možemo dozvoliti da Milušić, pošto

Nekada ranije, i tamo negde daleko, za vreme manevara, upoznao se bio Jova s jednom neobično ozbiljnom radnicom u jednoj platnarskoj trgovini. Ta mu je devojka posle često pisala. Kao ona, i pisma su bila ozbiljna i čudna.

— Ne znam, nešto sam melanholičan sada i ja. Položićemo maturu, razbićemo razred, i kud koji, nikada više u jednoj sobi, u jednoj klupi, jedna porodica. Matura je bila na pragu.

Položićemo maturu, razbićemo razred, i kud koji, nikada više u jednoj sobi, u jednoj klupi, jedna porodica. Matura je bila na pragu.

Branko, spazivši množinu zlatnih zuba, odjedared se seti da je čitao u jednoj uporednoj antropologiji, kako Jevreji, krakteristično, imaju vrlo jake vilice a slabe zube, što je, između ostalog,

Isparenje je odmah obavilo žižak velom. Neki dečko skače po dasci na jednoj nozi i vesla u vazduhu rukama. Tamo dalje, neko, kao žive terazije, stoji na dasci i na dve strane zahita i prosipa

A otac moj svaki čas napravi neku scenu... Kako je ovde tiho. Toliki svet tu živi, i mrtva tišina. A u jednoj porodici od nekoliko članova, nikad mira... U našoj kući, svemu je kriva sirotinja.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

udivlenija dostojnjejši slučajeva viditi kako gdikoji od gimnosofista na usšiljenom kakvom stolpu s kapom u ruci na jednoj nozi po osam dana neprestano stoje, kako drugi na glavi stojeći zatvorene oči čuvaju.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Kompozitor je imao da spremi jednu sopranistkinju za izvesno solo u jednoj svojoj kompoziciji. To je spremanje nešto poduže trajalo i, na kraju, sopranistkinja izgleda da je dobro shvatila solo,

Rodio sam se u jednoj staroj kućici, u blizini beogradske Saborne crkve. Ta kućica docnije zbrisana sa zemlje i namesto nje se sad diže velika

Ta se radoznalost nije ispoljavala samo u beskonačnim pitanjima, već u još jednoj osobini, koja je takođe odlika suknje koju sam tada nosio.

velika rečenica može biti sastavljena iz više manjih rečenica, od kojih je svaka odvojena tačkom i zapetom, kao što u jednoj rečenici može biti više ili manje zapeta, kod kojih se predahne. Je li vam sad jasno?

Nemci su, verovatno iz ekonomskih razloga, jednoj reči dali po dva i tri značenja i uz to još, valjda radi toga da bi se lakše naučile, udesili da ta značenja imaju

veština imao naročitih sklonosti i trudio sam se, više no inače, da tu lekciju dobro naučim, pa ipak nisam upamtio ime jednoj od njih i moj je odgovor glasio: — Erata, Kaliopa, Klija, Melpomena, Polimnija, Talija, Terpsihora, Uranija i

napisao svega dve pesme u životu, mnogo je bolje prošao, ali je on prvom pesmom čestitao sedamdesetogodišnji rođendan jednoj svojoj vrlo bogatoj tetki i poželeo joj još „mnogo, mnogo leta“, a drugom pesmom čestitao je jednome ministru

Zaustavljao sam se naročito na stranama koje su ovlažile tetkine suze i, na takvoj jednoj strani, nađoh odista puno ljubavnih reči i, što je još mnogo zgodnije, govorili su ih jedno drugom dvoje zaljubljenih

On me je odveo i svojoj kući i predstavio me svojoj ženi, jednoj vragolastoj, maloj dami, koja je bila govorljivija očima no jezikom.

Kao što vidite, dakle, blagodareći jednoj tako srećnoj slučajnosti, ja sam se ne samo izmirio sa sadržinom ove poslednje glave moje biografije, već sam unekoliko

Što se mog ličnog mišljenja tiče, mogu vam reći da ja o smrti imam neobično dobro mišljenje, kao o jednoj od najpouzdanijih situacija koju čovek može postići, i prema tome: uveravam vas da bih ja voleo da sam još živ.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

„Da se bar njoj osvetimo“ — govorili su naši pešaci. Ali, suzbijeni na jednoj, Nemci bi prodirali na drugoj strani i moralo se hitno odstupati. Bilo je to negde iza Palanke.

Pade mi tada na pamet slika koju sam nekada video u jednoj galeriji slika u Rusiji. Bateriji je isto ovako presečen put.

Ali zadržaše nas neočekivano na pola puta u Ćupriji. Tu se istovarismo i na jednoj poljani podigosmo bivak. I zamisli, dok se u Bugarskoj vršila uveliko mobilizacija i koncentracija trupa na našoj

vršila uveliko mobilizacija i koncentracija trupa na našoj granici, mi smo sedeli, dvesta kilometara daleko, na jednoj poljani, i obavljali službu po svima mirnodopskim pravilima: topovska obuka, trube, raporti, i već sve ostalo što ti je

Reći će vam komandant diviziona — i uđe sa ađutantom u svoju sobu. Štab diviziona bio je smešten u jednoj šupi, oblepljenoj blatom. Unutra je gorela plehana peć. U jednom uglu nalazili su se crni sanduci sa arhivom diviziona.

Neki odlaze napred, da bi se kretanjem zagrejali, zatim se vraćaju i pričaju kako se na jednoj strmoj litici preturaju „u tumbe“ i ljudi i konji. Malo docnije stigosmo i mi.

Pronalazimo poslednje ostatke šećera i kave. Sve što imamo delimo sa vojnicima. Spavali smo u jednoj kolibi, pribijeni jedan uz drugoga. Sutradan određen sam za konačara.

Ali su još oči sijale... Svi unutrašnji nagoni i svesni podsticaji usredsređeni su u jednoj samo misli: hleba!... i kao refleks unutrašnjeg nagona za poslednjim dahom, oči su plamtele, i bludeći tražile ma jedan

Moj konj jedva je micao. Sjahao sam i poveo ga. Ali on se tako sporo kretao da smo ga morali vući. Na jednoj uzbrdici sasvim stade. Noge su mu drhtale. Samo što ne padne. — Ne vredi!... — prošaputa seiz.

Dođe mi da mu obavijem ruke oko vrata. Išao sam peške. U jednoj šumici pored puta ležao je vojnik. Oči su njegove bile mutne, a grudi su se sa naporom nadimale.

Za nepuna dva časa prevučeni su tako svi konji, i onda kretosmo dalje. Pokraj puta viđamo sveže humke. Na jednoj je samo pisalo: „Srpski vojnik, umro za otadžbinu“. — Iz dana u dan topimo se — progovori potporučnik Dragiša.

Odmah zatim stiže i lađa. Prođosmo opet pored onih mrtvih i ukrcasmo se na brod. Na jednoj strani je smrt prikupljala duše, dok se na drugoj rađao novi život i deca su veselo ćeretala... U FRONT!

Petrović, Rastko - PESME

Ili kao heruvim da samo po planinama spim U očajanju, I da širim ruke danju Jednoj berbi i jednom obećanju: Gde sve biva i sve može da ja hoću, Ko puno grožđe noću.

U jednoj maslinovoj šumi zanosa, gorčina nad Velalukom, na Korčuli. SVI SU ČANCI PRAZNI Tako zaspi, meseče, Nad toplom supom d

U ruci jednoj seks, u drugoj mozak, Grozdove, tu berbu večnosti: Pijanstvom crnim zateturaću ga nauznak, Uprkos rujnog čela sumornost

Ja ću sad da govorim dalje o jednoj potrebi kao što je jesti, npr., i to mnogo jesti: više no što je potrebno da čovek održi sebe u životu, više no što

Uzroke njegovih oboljenja treba tražiti, ne u njegovoj prošlosti, već na jednoj pravoj liniji između njega i bezgraničnog: tamo ih otklanjati.

O, strašna, ti! Po večeri jednoj ipak iziđoh iz tišine, Iđah još jednom gorući istome prijatelju, S kim slušah toliko mladački lik istine, I koji me

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

MESEČEV CVET Visoko iznad zemlje, kao kotaričice o nebo okačene, njišu se gradske kule U jednoj od njih dečak Vedran na ptice, decu i oblake pažnju ne obraća. A i što bi?

Nije morao da se muči da je otvori: vrata su visila o jednoj šarki. Ali, kasa je, svejedno, držala do svog dostojanstva i ljutito viknu dečaku, maminoj mazi i junaku: — Ne dodiruj

Stanković, Borisav - KOŠTANA

) TOMA (prekida): Dosta, dosta. MAGDA (donosi u jednoj ruci tepsiju, poslužavnik, sa raznim jelom a u drugoj ruci bokal.

Šantić, Aleksa - PESME

Hode. Poljski vjetar hladi, Povija gustu travu ispred ljudi I jašmak diže sa nevjesta mladi'. Tu su i majke. Gle, jednoj sa grudi Golotrb mali pregao se ceo, Pružio ruke za makom što rudi.

33 Bor usamljen na severu Stoji navrh gola brega. Drema mu se; belim plaštom Led sa snegom ogrće ga. On o jednoj palmi sanja Sred istočne daljne strane, Što samotna nemo tuži Navrh stene usijane.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Po jednoj drugoj podeli, koja potiče od Vuka Karadžića, našu epiku čine pesme starijih vremena (tj. o događajima pre hajdučkog i

Mrnjavčević Jovan Uglješa „bio se učvrstio u istočnom delu Makedonije sa glavnim gradom Serom. U jednoj svojoj povelji iz 1368. godine on upotrebljava titulu despot, ali se u nekim poveljama naziva i samodršcem.

Da li je to slučajno što dve najomrznutije ličnosti pripadaju jednoj istoj porodici? Ne, to ne može da bude slučajno, one se međusobno uslovljavaju kao prokleti tipovi, kao izdajnici.

Ali taj prizor nije ga pokolebao; naprotiv, dao mu je snage da namah i potpuno pregori život. U jednoj pesmi sa Novog Zelanda rečeno je ratnicima: „Ako želite da uvećate svoju hrabrost, ako želite da ukrepite svoju

Šarac u nekakoj bari kod dunava i da su ondje obojica propali; u krajini Negotinskoj pripovijeda se da je to bilo u jednoj bari ondje blizu Negotina ispod izvora Caričine: ondje ima i sad bara i zidine od stare crkve, za koju govore da je

U jednoj pesmi on to sam izrikom kaže: Nisam sluga, niti dvorim koga, no u Stambol cara čestitoga, a kod njega ne mislim drugoga

Retki su trenuci kad se u pesmi priznaje turska nadmoćnost. To je samo u dva-tri slučaja. U jednoj prilici majka Jevrosima savetuje Marka da postupi po turskoj želji: I bog će nam, sinko, oprostiti, a Turci nam neće

Ista ova osobina Markova snažno je naglašena i u pesmama drugih balkanskih naroda. Tako, u jednoj makedonskoj pesmi priča se kako je neka čudnovata devojka zabranila ženidbe i udadbe dok se sama ne uda.

Na kraju oslobođeni momci i devojke donose svome zaštitniku razne darove. U jednoj drugoj makedonskoj pesmi — o Sekuli i latinskom kralju — osobito je istaknuta izvanredna Markova strpljivost.

O tome svedoči veliki broj pesama. U jednoj između ostalih — gde priča majci kako se prepao od strašnog Turčina otmičara — Marko sam kaže da mu je žalost za

A surov je u veoma malom broju pesama. Ili je narodni pevač hteo da u jednoj ličnosti prikaže sve ljudske osobine i raspoloženja, od najnižih do najviših? To će, izgleda, biti pre svega.

za vreme turske vladavine, ugledu crkve doprinosila je i činjenica da su se klasne razlike podudarale sa verskim: na jednoj strani bili su eksploatatori turski feudalci, a na drugoj strani eksploatisana hrišćanska raja.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

prase Koje stalno gudi Svršilo je zanat Kod muzičkih ljudi Imam jednu ovcu Koja mnogo bleji Svršila je travu U jednoj aleji Čobanin sam u selu A nemam ni platu Voleo bih da sam negde Na nekom zanatu Kad je zanat obdaren Lako je

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

—podviknu Stric. — Ehej, kazali bismo, mi smo već pravi domaćini, brinemo se o jednoj kući u selu. — O pravoj pravcatoj kući. — Ih, da nam je samo još po jedna lula! — priželjkivao je Stric.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

I vrlo se svakad paštimo za tim. ČETIRI RAJSKE REKE Jednoj toj rajskoj otoci je ime po Pismu Fison. Ona prolazi tamo na Istoku preko evilatske zemlje.

uši metnuti: zašto vi niste požaoni i milokrvni na nemoćnu, bolestnu, nevoljnu, sužnu i siromašnu vašu braću što ste u jednoj veri i zakonu, te ih ne gledate ni potpomažete bolestne lečeći, sužnje iz tamnice puštajući, putnike u svoj dom

A pokuće mu, štogod nađoše, sve to pograbiše i odneše k caru. I bi celu godinu u tamnici go, opucan, ciglo u jednoj staroj izdrtoj košuljini, i u gaća. Tako ti propadaju harmicari i vamoši koji tuđe jedu.

je duga vrlo i široka; sve ljude smeštaše i primaše ih, nikom od toliko tuštenih ljudi nije se zabranjivalo, krome meni jednoj paklenici jadnoj.

ta i rekoh njojzi: »O, devo vladičice roždšija pltiju Boga slova, znam, ja znam, da nije to lepo, nit je prilično meni jednoj zločestoj prohojgori na tvoju ikonu pristno devi Mariji gledati imajući tebe, telo i dušu čistu i neskrnavu.

Pomozi mi, jednoj niotkuda mi pomoći ne imajući, i poveli da mi se oblakša crkovno ulazenje, te ne zabrani mi videti častno gospodnje

Nego ako uzmirujete i više sa mnom se ne uzbijete, toliko od svoje mi dobrovolje hoću vam dati tu milost; — ciglo u jednoj haljinici da izađete svi zdravo iz grada napolje koji neće ostati pod mojom rukom, pak id’te kud vam je drago.

Pak, po prošavšoj jednoj godini, stadoše se već čudesa ukazivati nad grobom svetomu mučeniku Dimitriju. Z. Hram u Iliriku Jedan čovek onde

Al’ ne tako nego svi jednako naričemo se Slaveni po prvom zamanu kad je sve to u jednoj slozi bilo i jednoga su cara nad sobom imali, te im niko nije mogao odoleti.

Tko je strašan hjeruvimom i nedoznan serafimom, što je angelskim silama nebesnim nemožno podneti, to on obećava jednoj nesnažnoj devojki snositi! Te sam sobom veli k njoj doći i u nju se smestiti!

bogorodici: uđi natrag u vesele k svome gospodinu, gospođo, zašto ne dostoji se tebi plakati, negoli tebi ponajviše jednoj valja se radovati! Ama nju pečao i tuga obujmi...

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Kuća mu je bila u jednoj tesnoj i krivoj ulici u blizini crkve. Kapija velika, sva išarana čestim redovima eksera, s ogromnim zvekirom,

Ali ga tada izdade kompozitorska i stvaralačka moć; to se odmah opazilo na jednoj komponovanoj „Heruvici“, koja je samo jedared otpevana u crkvi, a posle je sledovala oštra opomena njegovog

celomudrenosti, — dakle, tako reći, skup vrlina i prava protivnost onom Mitki čorbadži-Petrakijevom, opisanom u jednoj od ranijih glava ove pripovetke.