Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
A na ovoj, na ušću Tise u Dunav, leto miriše ko biljna apoteka! Listam ovaj rečnik: jegulja, jesetra, listam: kečiga, manić, moruna, smuđ, listam, i čitam, i čudim se, i pitam se: Je li ovo rečnik ili reka?
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Vidim kroz to komad neba. — Šta je to što nosite? — Za hvatanje jegulja. — Imate jegulja u jezeru? — O, mi naročito živimo od njinog hvatanja.
Vidim kroz to komad neba. — Šta je to što nosite? — Za hvatanje jegulja. — Imate jegulja u jezeru? — O, mi naročito živimo od njinog hvatanja. — Ali nema nijedne reke, ni koja utiče, ni koja ističe iz jezera?
— Nema. — Jezero nije vezano podzemno sa morem? — Nikad to nismo čuli. — Kako je onda moguće da ima jegulja! Ja sam uvek slušao da jegulja ima samo tamo odakle mogu ići čak u naročita mora radi plođenja.
— Nikad to nismo čuli. — Kako je onda moguće da ima jegulja! Ja sam uvek slušao da jegulja ima samo tamo odakle mogu ići čak u naročita mora radi plođenja. — Ne verujem da ove mogu igde izići.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Car Dagober Drugi bi, iz rutine Smazao po dve-tri konjske butine Pune jegulja, tica i trava, Uz vino od kojeg ne boli glava... A mi, na šta mi spadosmo, jao!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Metamorfoza žute jegulje u srebrnastu 25 H. Svadbeno prekookeansko putovanje 26 TREĆI ODELjAK: JEGULjA NA NjENOM PLODIŠTU 31 XI. Život i životne prilike u okeanskim dubinama 32 XII.
Šta se radilo i saznalo u okolini Azorskih ostrva 80 XXI. Jedna zanimljivost u blizini plodišta jegulja 87 ROMAN JEGULjE PRVI ODELjAK: VEKOVNA PRIRODNA ZAGONETKA I.
od vajkada je privlačio pažnju ne samo prirodnjaka, već i mnogih koji sa proučavanjem prirode nemaju nikakva posla. Jegulja se od vajkada smatrala kao živi stvor kome niko ne zna ni početka ni kraj.
Jegulja se od vajkada smatrala kao živi stvor kome niko ne zna ni početka ni kraj. Pitanje o tome kako jegulja postaje, bilo je zagonetka koja je dražila radoznalost i maštu prirodnjaka i filosofa svih vremena.
zanimalo i Aristotela koji je, misleći o njemu, nalazio da je to nerešljiva zagonetka, kao i pitanje o tome na koji način jegulja završuje svoj život.
sa mlečcem, ili ženku sa ikrom, niti njen izbačen mlečac ili ikru. Pa kako onda jegulja postaje? pita se stari bradati kaluđer.
Oni koji nisu verovali u takva objašnjenja, stvarali su najraznovrsnije i najčudnovatije pretpostavke o tome kako jegulja dolazi na ovaj svet.
reke i jezera u cilju rasplođavanja, a organi za tu funkciju, dotle sasvim nerazvijeni, razvijaju se tek u moru gde jegulja postaje polno zrela; 2˚ da razvijanje organa za reprodukciju ne biva nikad pored morske obale, već daleko od ove i na
već daleko od ove i na dubokom morskom dnu; to je razvijanje izvanredno brzo sa obzirom na polnu nezrelost sa kojom se jegulja kreće na put iz slatkih voda: u toku 5—6 nedelja po ulasku u more ona postaje polno potpuno zrela; 3˚ da moraju u
A Petersen je pre toga 1894 g. bio utvrdio da su srebrnasta, žuta i zelena jegulja, dotle smatrane kao zasebni varieteti jegulje, u stvari jedno isto.
Sve su to bili prvi koraci za rasvetljenje misterije. Njima je bilo utvrđeno da se jegulja, kao i druga riba, plodi mrestenjem, i to samo u morskim dubinama.
Ali italijanski prirodnjaci, idući još dalje, doneli su tada i taj netačan zaključak da se sva jegulja u rekama, rečicama i jezerima što su u vezi sa Sredozemnim Morem, plodi tu, na tome mestu u Mesinskom Zalivu, pa se
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
treći dan treću jegulju, naijedi se i reče: „Vrag uzeo i ovako ribanje, kad se ništa drugo ne uhvati nego po jedna jegulja.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
onde gde je sad Osnovna škola „Pero Popović Aga“ bila njegova, Jovanova pijaca na kojoj se moglo naći sve, od dimljenih jegulja i šarplaninskog meda do gročanskih ribizla, venecijanskih ogledala i ženske posluge.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
treći dan treću jegulju, naijedi se i reče: — Vrag uzeo i ovako ribanje, kad se ništa drugo ne uhvati nego po jedna jegulja!