Jakšić, Đura - PROZA
senatori i glavni ljudi da se u svakome kvartu našega sela nameste po nekoliko kazana koji će gladnima kuvati jela da ne skapaju od gladi. Ali je i to bilo kao s brašnom.
Glas mu drhtaše od razdraženosti: „Grlice, evo jela!...“ Dalje nije mogao ni reči progovoriti. Ja pripalim žižak što je svakad na peći stajao — njegovo slabo svetlucanje
A to su sve učinile dve-tri godine... Beše prav kao jela! A sad?... Snaga mu se slomila, od veselog mladića postade trošan starac, po licu puno bora, oči mutne, bez svetlosti;
) Osim oca nigde nikoga, ni kuma, ni prijatelja!... A to bi lep par bio: on visok kao bor, a ona vita kao jela... Baš kao da su rođeni jedno za drugoga! Lepši par ne bi u svetu našao!...
Obradović, Dositej - BASNE
33 Dva psa Jedan čovek imao dva psa. Jednoga od njih nauči loviti, a drugoga prenebreže doma. A kad bi bilo do jela, jednako bi davao obojima. Onda lovac počne ukoravati i žaliti se na drugoga psa, govoreći: „To je baš naopako!
Ja se mučim i lovim, a ti smrdiš doma, a kad dođe do jela, opda: tȁ meni, tȁ tebi!” — „Muči, braše”, odgovori mu drugi pas — „ne govori samo u vetar!
No to znam da ne bi dosta bilo. Dakle neka se učini porez na govordžije. Prvo, ko hoće u vreme jela da govori, kad svi drugi jedu, načast mu, — nula.
Prvo, ko hoće u vreme jela da govori, kad svi drugi jedu, načast mu, — nula. Ko osim jela hoće više da govori nego drugi, neka plati u višerečenu kutiju po forint na mesec.
Ko sebi ikada ne da ogladniti, ne samo što ne čuvstvuje kakova je sladost hleba, no jošte k tomu sva jela što silom trpa u se njemu su otrov.
Za koliko osećamo sladost jela i pića? Samo dok nam kroz grlo prođu, pak tu ti im konac. Svaka radost u kojej srce, razum i duša učastija nejma,
Kako god ko pretovara stomah s tolikim jelom koje on nije kadar skuvati, namesto polze od jela vred i bolest na se navlači, tako i onaj koji preko mere mnogo čita i preobremenjava um svoj s tolikim veštma koje on
Ko će mu pomoći kad je take pameti? O takovom ovde nije reč. Ovo naše telo, žile i kosti, od jela se je i pića, najpre u utrobi matere naše, a zatim i napolju složilo i naraslo; dakle, što je tu novo i neobično da
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
U ovom svetu neslanih mora i jela, Dok nam se broje poslednji trenuci, nek zasvetli, nek nas osoli, Trojeručice, so suza, skupljena u Tvojoj trećoj
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
a on nama po sto puta srećan put od Boga zaprosi. Upravo siđemo na Dnjepr gde je ćuprija sve od pola jela nekako uvezana i na vodi pliva.
katkad, u nemačkim haljinama, i u trakter odu, a ja i Protić Jovo u turskim haljinama sve u našem kvartiru donešena jela jedemo. Sutra predanimo. Dođe opet jedan činovnik oko jedan sat noći, i kaže: „Uzmite vaše bumaški i pođite za mnoju”.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Svuda će vam se dati jela i pića, a svaki od njih izvestiće vas o meni i družini. Ako li vam pomoći zatreba, javite se Devi...
— Jeste, popo! — reče Kruna. — Jeste, istina je!... I Jela mi je to rekla. Videla sam po njenim očima da je govorila istinu!... „Majko, kaže ona, on nije lopov!” — I nije!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Njen je otac profesor na univerzitetu i nije žalio ni truda ni novaca da vaspita svoje dete. Ana je vrlo malo jela za večerom. Ćutala je, tužila se da joj nije dobro. Ja sam se usiljavao da zabavljam gđicu Vedel.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Kakva sreća, kakva sreća! — veli pop Ćira, pa se diže od stola, briše bradu od jela i ide u sretanje. — Baš dobro te se setiste i nakaniste, a mi, boga mi, skoro zadremali.
— Nepopravim je! — veli pop Ćira. — Ne da se popraviti, on tera svoje: »Tera Jela što je započela«, — veli gospođa Persa. — Dođe mi ponekad da ga ščepam pa da ga tresnem na sokak!
— Ne, ne, milostiva, verujte. To je moj ideal. Jedna mala kućica i baštica. Prosta kujna, skromna, prosta ali ukusna jela; kakva pileća čorba, paprikaš sa noklicama i jedna srpska gužvara — pa više ne tražim da jedna domaćica ume svome mužu
Što baš u našu nedelju da tamo ruča, da jede leb s kimom i druga čifucka jela?! — A pa dabome da sam, i gospodin je bio tako dobar pa mi nije odbio — veli ponosito pop Spira.
Juca je umela dobro da kuva, a Melanija da kritikuje jela; Jula je volela haljine otvorene boje sa cvetovima, a Melanija je uvek nosila haljine zatvorene boje.
ide i onda po sokacima i kojekuda kad nikako i nema mesečine; razgovarali o gladnim godinama kad se šapurika mlela i jela i od šapurikina brašna česnica i vesilica pravila; o skakavcima i pacovima i o Talijanima majstorima što imaju nekakvu
— O, pa što ne kažete! Izvol’te, molim, izvol’te. — Fala lepo! Moj pokojni nije mario za dinje. Uvek sam ih kradom jela u kujni s mlađima... Bio je nervozan na dinje zdravo. — Verujem, ima ljudi razne fele...
Njemu se obraća posle nasamo, i razgovara s njim, a domaći češljaju perje, kikoću i pevaju. — Nisam ti doš’o baš čerez jela i pića, gazda-Petre, a za koje ti opet fala — veli mu Nića; — nego sam ti doš’o čerez tvoje asne, gazda-Pero.
— ’Ajde daj mu i rakije — veli domaćin. Doneli mu i rakije. Pije Nića rakije, pa se prihvata jela i nudi domaćina. — Ovo mi je po treći put što večeram večeras! A kako i ne bi’, kad te samo gledam kako umeš da jedeš!
— Bože, Ćiro — reče gđa Persa, i raširi i diže ruke kao stari proroci — i tebi je još do jela!? Uh, uh, uh! Idem, idem! — reče i pođe, pa zastade. — A šta je bilo dalje?
Zadržana tako, ona bi ostala na ručku. A najradije je jela »cvečkenknedle«; leti njih, a zimi »grundbirnnudle«. Kad toga ima, ona onda, kako sama veli, ne zna šta je dosta.
pa je gledala da svega i više i bolje bude kod nje, i kola i konja, i peškira i gajdaša, i postavljenih stolova i jela i pića. »Srbskiй kuvarь, trudomъ Ieroteя Draganovića obštežiteljnoga m.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Dosta je njima posle samo pomen i molitva. I zaista, na taj dan, njihovi, živi, dolaze im. Iznose im jela, pića i razdaju. Na taj dan, ma da muški ne idu na groblje, i čaršija je zatvorena. Od žena ne može da se prođe.
se, u praznična odela, sa svećama, zajedno sa obudovljenim snahama i kćerima idu napred, a iza njih nose sluge spremljena jela, piće. I to toliko, kao da će na groblju da godinuju. Cela kuća se iznosi.
na svod, uvek širom otvorena, ipak, kad se uđe, ne može od sveta: žena, dece, slugu, sluškinja koje s korpama jela na glavi i sudovima pića u rukama, zbijene, tiskajući se, jedva ulaze i razilaze se po grobovima. A groblje? Puno.
Jer čim se svrši služba, pop počne da prepojava grobove, prestaje plač, nastaje onda delenje, razdavanje jela i pića u pokoj duša. I to najviše prosjacima i drugim ubogim ljudima.
Nikoga u oči ne gledao, već ispred sebe, natmureno. I stenjući koje od mnogog odela, koje od suvišnog jela, vukao bi se dišući mrtvo, teško, prosjački...
I ne samo što ga više nije dvorila, donosila mu, davala od svoga što naprosi, već je i njegovo uzimala, jela, te je on ostajao gladan. A počela opet i da se opija.
Ostali radnici, onako u gaćama, prljavi, posuti trunjem i vlaknama od konoplja, ručavaju zajedno. Kako ko ima: jela, pića; a on ne. I čist. Kao da nije radio, zajedno s njima sukao užeta.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Na takav način do večere svi troje prilično se odobrovolje. Evo i večere. Jela — ne mogu bolja biti! I Marta i Gledićka trudile su se da sve što bolje zgotove. A i vino je osobito. Dođe i do pevanja.
Afrika
Odjednom svet, opravljen, izlazi da se baci na jela sa larmom i veseljem dece. Jednodnevno proleće pretvorilo se u leto.
Trčimo natrag u hotel; ja idem u sobu da pokupim stvari koje će mi trebati; Vuije u kujnu da mi spakuje nešto jela i pića. I moj i Vuijeov boj, kao u kakvoj opereti, trče napred sa stvarima na glavi.
iznenada izbija na svetlost verande pred nas, crnac je belaca: isti crnac kad se sa verande vrati u noć, dok ide po jela, samo je crnac noći, divljine i beskraja.
da sam u Africi i razgovarao sam sa svojim domaćinom, najprijatnije, što se da zamisliti, sve do prelaska za ručak. Jela i služenje oko stola kao u Evropi.
Tamni konjušar mi služi čitav niz urođeničkih jela: i kus–kus od manjoke, i futu od pirinča i kokoši, i sitne kolačiće od hlebne palme sa pivom od prosa; sve toliko
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je to lep, vitak oficir, koji još nije bio prevalio ni tridesetu, a stajao je pred Garsulijem prav kao jela. (Garsulijevo ime izgovarali su neki i „Garčula“, a on se na to ljutio i ispravljao „Garsuli, Garsuli“.
Dugo su stajale i gledale za njim, posle. Žene, u polju, u takvoj prilici, bile su navikle da, posle jela, i grejanja kraj vatre, dođe do brzog, i divljačkog, silovanja. Ovaj konjanik ode i ne dodirnu ih.
da mu daje, na tri dana, i kuću, u Neoplatensi, i vinograd u Varadinu, i majur u Futogu, i pare, i muzikante, i piće i jela, da može pozvati celu Bačku. Jedino ga moli da mu šizmatičkog popa ne dovodi u kuću.
Đurđu nije bilo smešno to, što se papežnici krste, pre jela, nego kako se krste. Praveći, palcem, krstiće, na čelu, na nosu, na bradi.
Život je, međutim, tekao dalje, a taj mladi oficir bio je i sad visok, lep kao efeb, prav kao jela, sa lepim licem boje majskih ruža.
Tako su tu francesku reč pisali. Žena njihova tražili su da bude, dok je mlada, tanka u pasu, a vitka kao jela, u stasu.
Teodosije - ŽITIJA
Neka mi bude dosta veselja i radosti s vama, zemaljske vladavine a ujedno i vojevanja, jela i naslade bogatstva i trpeza i svakih svetskih krasota malolepnih uživanja.
I tako svima zapovedi da uzmu jela i da se Dobivši pogodno vreme, Bogom upravljani dođoše u grad Akr, gde je lađa imala da istovari teret.
ne reče, nego još više na učenje prionu, i češće u crkvi posteći nego kod kuće prebivaše, i ne tražaše od roditelja ni jela ni odela nego mu oni sami na silu od ovog davahu.
Beshleban — malo rečeno — kao da je bestelesan bez ikakvog jela i paljenja dima prebi vaše, jer se zadovoljavaše kao hranom sabirući izdanke divljega bilja i gorki bukovi žir, ako se i to
Ali je i gorki žir i sirovo bilje ublažio Bog, i u manu pretvorio, i usladio bolje nego jela na trpezama bogatih. Ovim jačajući srce svoje i dušu svoju veseleći, ničim od propadljivih stvari u svetu ne beše
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Glavna se jela gotove od jagnjetine, živine i suvog mesa. I pored neke ukočenosti oblika ženska nošnja, ćilimi i drvorezi ostavljaju
Možda se ove bujne terevenke mogu objasniti donekle uticajem masnih, jakih i začinjenih jela starobalkanske kujne, jer o većim praznicima sve kuće mirišu na masno.
Kuće su im zdepaste, pokućstvo oskudnije nego i u jednoj južnoslovenskoj kući. Uvek ista jela spravljaju na vrlo prost način; njihova kujna daleko izostaje iza ukusne i tako raznovrsne erske kujne.
Uz to mu sa lica padaju graške znoja. „Toliko nam je jela bilo spremljeno, da sam se žurio da jedem dok ne puknem“, veli Baja-Ganje (ovo je podrugljiv nadimak kojim se Bugari
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
ne veruje u te priče: da je Baronica uistinu baronica i da ima zlata, ne bi hodala unaokolo u haljini iz prošlog veka; jela bi i nešto drugo sem povrća, i ne bi spavala u onoj kući od naboja niže groblja. - Pravih barona više nema! - rekoh.
- reče otac. Bio je u pravu. Kad žurim, jedem kao svinja. Ovoga puta još i kao svinja koja čitavu večnost nije jela, ako to nešto opravdava. Počeh da mislim o gladi, pa o Greti.
Onda je neko predložio da mu izvade creva, jer su nepotrebna: jela su pilule koje se već u ustima pretvaraju u aminokiseline.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Večera nije velika, samo tri jela, a pre trećeg Milan će ustati i zahvaliti se, jer šegrt za večeru trećeg jela nema.
Večera nije velika, samo tri jela, a pre trećeg Milan će ustati i zahvaliti se, jer šegrt za večeru trećeg jela nema. Još malo pa će se dići Katica i Šamika, i, poljubivši svima ruku, udalje se na spavanje.
Sad su svi zadovoljni. Ceo dan im je prošao u zadovoljstvu. Sad nije „šabes”, pa su dobili jela u mehani, i za se i za momke. Sutradan, kako osvanu, a putnici se počnu oblačiti.
Mnoge sluge služe. Jela mešovita, francuska i poljska. Tu je sve jedno za drugim išlo, čorba-bouіllon — pa ovčje meso, ribe biberisane, i fine
Tu je sad „Ješče Poljska ne zginula” i „Jaci tadi Krakovjanci hlapci”. Dok se peva i svira, sluge menjaju jela i tanjire.
Doneo je i dosta bonbona, šećerleme. Svi se Šamiki klanjaju. Pa kako živi Šamika? Na balu pojede jedno dva jela, koju čašu vina. Kad je sam kod kuće, na podne dva tri jela, na veče jedno jelo, parče sira ili ma šta, čašu dve vina.
Pa kako živi Šamika? Na balu pojede jedno dva jela, koju čašu vina. Kad je sam kod kuće, na podne dva tri jela, na veče jedno jelo, parče sira ili ma šta, čašu dve vina. Nikad niko Šamiku pijana nije video.
garnіr, ital. guarnіre) — ukrašen, začinjen, snabdeven nekim dodatkom (kod jela: krompirom, salatom, peršunom, pirinčem i dr.) garnirati (fr. garnіr, ital.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Opkoljeni sa tri žuta zida, nagnuti nad stolom, punim jela i vina, umorni i otežali, padali su sve dublje sa svojim rečima, šapatom, uzvicima, u noć, kroz bela vrata, kroz koja
Velika jedna jela, sa jednom malom kraj sebe, mračno mu se približavala kroz visoku travu, po kojoj se, ostajući na površini, širio neki
Pomodrelih usana, počeo je teško da diše, a bolove u stomaku snosio je već kao nešto neizbežno posle jela, našto se beše navikao.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Trudnica, na primer, ne sme da jede: suviše začinjena i ljuta jela, da joj ne bi dete bilo po karakteru ljuto (naprasito): glavu od ribe, da dete ne bi imalo vrtoglavicu; dolivano jelo
„Kad se jedno od jednomjesečića ženi ili udaje, onda drugi ne smije biti kod kuće... niti smije jesti od onijeh jela što se gotove za svadbu“, piše Vuk.⁷ A kad jedno od njih umre, onda se vrši ritualno „otklapanje“ onog živog (tj.
veka ovako opisao ovaj drevni običaj: „Prigodom porođaja, osobito prvoga, svi rođaci i prijatelji šalju rodilji na dar jela od kojih se poslije zgotovi večera zvana babine.
³¹ Darovi koji se nose porodilji na babine obično su: pogača, pita, uštipci, pečena kokoš (od jela) i vino, rakija (od pića). Detetu se nose: srebrni novac, košulja, kapica, čarapice i maramica.
medom sa grumenom soli, pečena kokoš, jaja, sir (da dete bude belo), kajmak, luk (za mleko), šećer, kolači — od jela; vino (da dete bude rumeno i zdravo) i rakija — od pića.
Ružica ga na list dočekala. Lastavica pupak odrezala, B’jela vila u svilu povila, a čelica medom zadojila. Vila mu je do tri bilja dala: jedno bilje da se ne ureče, drugo bilje,
A u Metohiji, ako detetu teško niču prvi zubi, metnu mu kuvan kolomboč (kukuruz) na glavu, pa kažu: „Kako brzo deca jela kolomboč, tako brzo zubi izlazili!
Još na krštenju (pre samog obreda) roditelji i kum se uzdržavaju od jela i pića, da bi detetu bili tvrdi zubi. U Crnoj Gori „kad djetetu počnu nicati zubovi, ne valja da onaj koji pita: jesu
3440) — Smrdljivo bure najbolje vino pokvari. (Vuk, br. 5023) — U brdima se soko leže. (Vuk, br. 222) — Ako se jela iz malena ne goji, grbava naraste. (M. M., 1973) V) LIČNA AKTIVNOST — Bog govori: Pomozi se sam pomoć’ću ti i ja.
, isto, s. 49. ⁴⁴ Milićević, M. Đ., „Zadružna kuća na svetu“, GNČ 18, 1898, s. 49; Trojanović, S., Starinska srpska jela i pića, Prosveta, Beograd 1983, s. 266. ⁴⁵ Ljuboja, Gordana, isto, s. 24—26. ⁴⁶ Ljubiša, S. M.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Mirisi tuđih jela. Spazih zatim čistača cipela pred bivšom Hipotekarnom bankom, koji je nekada tako neponovljivo umeo da izmami sjaj iz
na peskovitom dnu, male sive mrlje doleću noseći sa sobom talas mirisa stare pijace; miris osušenog sena, miris užeglih jela koja se zovu bamije, koja se zovu šiš-ćevap, koja se zovu sogan-dolma, koja se zovu pače...
A oni već mesecima izbezumljeno jure zadovoljstva, gore-dole, po obali, traže što prijatnije stvari, ukusna jela, što mekše krevete, kremove od kojih se brže tamni, što ukusnije ribe, vino, led, cene, ljubav, mirise, muziku, sve
mislila na svoju udobnu kuću koja liči na razgaženu papuču, na drage uglove i prašnjavi abažur sa resama, na podgrejana jela svoje majke i osušeni ivanjski venac iznad vrata. Na svog psa Džonija.
Znao je, a da i ne zaviri u kuhinju, red kojim će jela biti iznesena na sto; najpre goveđa supa sa rezancima koji se zapliću oko kašike, neizbežna govedina u paradajz sosu,
— Bog te mazo! — reče Pop žmirkajući. — Pogle kolko snega! Zujali su u kabini uspinjače iznad vrhova jela. — Šta misliš da se ovo otkine? — Pa, ne bi mnogo ostalo od tebe, čoveče... — reče Čile.
a dete preko puta nje kao da je već naslutilo tajnu da je uhoda u ovom ukletom Zamku i da ovamo nije došla radi jela, kao ostali pošten narod, već radi nekog nedozvoljenog posla.
garderober, čuvar parkinga, koji bi je uvek pogledao kada je ulazio da nešto popije; gosti lica zajapurenih od jela i pića, i njihove žene koje su zaslužile svoje subotnje uzimanje hrane — čitav svet kao da se odjedanput pretvorio u
samo patnjom; naterana njegovim lukavstvom i nežno hitrim prstima koji su je služili sa prefinjenošću poznavaoca — ona je jela!
— pomisli pogledavši ponovo proćelavog muškarca s naočarima. koji je mirno čitao novine iznad ostatka jela na stolu. Čak i ne primećuje šta mi se dešava! A jedini je nosio naočare u ovoj jazbini! — Hoćemo li?
— dreknu momak i kelner se istog časa stvori iza njegovih leđa. Ravnodušno je zapisivao u blok cene jela i pića. Momak joj za trenutak ispusti zglob, da bi mogla da izvadi novac, koji joj je ispadao iz drhtavih prstiju.
Na stolu su ležale rastvorene novine, izmrvljen hleb, grožđe i mleko. Pronađe u frižideru slaninu i jaja. Jela je čitajući preko zalogaja, sve dok ne primeti da je neko posmatra.
Matavulj, Simo - USKOK
— Ja sam ih zapisao. — Hljeba imaš dosta? — Imamo preko trideset pogača. — Dakle, hoće li biti jela za dvadeset ljudi, osim nas domaćih? — Biće! Vladika se obrnu arhimandritu: — Kako je tvoja noga, Janaćije?
Gotovio je i za duhovnike i za mlađe. Bio je vrijedan i vješt, a uostalom, vladika je ljubio prosta jela, jedino je malko gaman bio na morsku ribu, a tu je Lazo izvrsno spremao.
Poslije jela on razredi sudije i parce na gomilice, pa ih ponamješta odvojeno, u trpezariju, u dvornici i mađupnici; za pisare
— Obrade! — viknu đaka. Đak skoči iz mađupnice. — Idi kod Laza i donesi ovijem putnicima po zalogaj jela i malo vina. Spremi im vina i za put!... A ti, Janko, svrati k meni prije polaska!
Cijelo pleme bješe na ukopu, a poslije, po običaju, brastvo sjede na dađu, za „trpezu od karitadi“, gdje se poslije jela i napitnica za pokoj, odvajaju najbolje narikače, dvije po dvije, te obilazeći dvorište opijevaju viteške rabote njegove
Poslije jela Janko je nadgledao rad, šetao se i najposlije otišao u dvorište kneževo i zaspao pod orahom. Kad se probudio, pred
Sremac, Stevan - PROZA
Bio je to neki užasno drzak, bezobrazan i ješan mačor, koji se i nezvan uvlačio u tuđe kujne i krao jela. I Jovu je često posećivao i plenio ga, zato ga je Jova i prozvao Jevđovićem i »Kartušem« (Jova je malo čitao, ali je
Radičević, Branko - PESME
Oj ti seko Kâno mleko Belolika, Kâno vince rumenika, Kâno paun ponosita, Kâno jela, sele vita, Amo brže pa natoči, Da ti braca bolje skoči, Amo, sele, a za Boga, Vidiš e sam iznemogâ, Tako, zlato,
“ — Reče starac, pa seda junaka; A dolete ćerčica mu laka. Nuto, pobre, njene puste muke! Nosi jela, te od svake ruke, Nosi piva, ljute šljivovice, Pa je toči u zlatne čašice, Nosi bela leba šeničnoga, Nosi mlada
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Na prostranoj poljani razgorijeva se i buči narodno veselje. Navaljao svijet jela i pića, pritisle sofre sunčanu ledinu. Tu i tamo već prasne pištolj ili zarešeta automat. „Karabine, moj mileni druže .
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Bubanj bije, zurla ječi te se čuje čak iza varoši. Nasred kujne gori velika vatra, a oko nje krkću lonci i kotlovi jela; iz bašte, sve utapkane radi igre, čuje se prasak lozinke i cvrčanje pečenih jaganjaca; iz podruma dopire zveket čaša,
Kad dođe vreme da se ide na groblje, mati spremi veliku kotaricu i naslaže sve: pite, jela, začine. Naročiti momak to odnese na groblje.
Ti dolaziš s punim čankom svačega. Zatičeš me gde dižem zaklopce sa jela i od svakog po nešto uzimam. — Što ne čekaš? — veliš ti nabureno.
I da bi sve to izgledalo kao ozbiljan ručak, ti mi u čašicu daješ vode mesto rakije. I tek onda donosiš jela, ali najviše pšenice s orasima i šećerom.
Opereš sahane, da se ne bi poznalo. Sve središ, zagasiš vatru na ognjištu, lepo i jako poklopiš sudove jela da ne bi mogla koja mačka ili pas što da uzmu.
Popravljao sam se. Ti si opet dolazila. I zajedno s materom trudile ste se da mi što bolja i ukusnija jela zgotovite i da što više teja i lekova pripravite. Vi dve išle ste kao senke ne dišući, ne dajući čak ni muvi da zuji.
Ništa mi se tada ne dopada. Jela mi postaju teška, ti i majka dosadne sa vašim večitim ugađanjem i dvorenjem. Kao da me je gušilo to vaše negovanje, Ti
— Neka ti je srećno, ćerko, i dugovečno. U mojoj kući jela si drvenom kašikom, a u tvojoj srebrnom, da Bog dâ. I izvedoše je. Ona pade. Celu noć nije znala za sebe.
Na sredi dvorišta bunar, a oko njega se sjaji razlivena voda. Iz kuće svakog časa izlaze poslušnici, donose jela, kotlove s vinom. A do kuće, ispod streje, između muških u dvorištu i ženskih u sobama, seli Cigani. Svi u senci.
A soba miriše. Topla je, čista, suva. Kandilo puckara. Tamjan se vije i širi polako, talasasto. Iz kujne mirišu jela. Gosti dolaze. Dočekujem ih. Još s kujinskog praga viču: — Hristos se rodi! — I hoće majci da priđu ruci.
sada, ovako, sva srećna, postavila sofru, metnula hleb, so, zapaljenu sveću na sredi i onda ostalo; donela u sahančiću jela iz kujne, da se ne bi posle morala dizati za vreme ručka.
Soba se ispuni masnim, jakim mirisom jela. Više nas polako i tamno gori kandilo, osvetljavajući naročito nju, njenu prosedu gologlavu glavu i razdeljeni joj beli
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ujutru kad svane, poruči carska kćer ocu da još toliko jela i pića pošalje dokazujući mu, kako su joj sluškinje gladne.
Kad tamo dođu, onda odsjednu konje, pa se malo odmore, a vezirski sinovi spremili večeru i svega dosta — jela i pića, da i četiri hiljade ljudi pojelo i popilo ne bi.
Odvrni moj desni rog, tu ćeš naći jedan stolnjak, razastri taj stolnjak i u njemu ćeš naći jela koliko god hoćeš, pa se najedi dokle možeš trpati u se, a onda zavrni opet rog.
opazi ona njega jedanput kako odvrnu Divonjin desni rog, izvadi iz njega stolnjak, rastre ga, a ono u njemu puno svakojaka jela i pića, te ti se on sit sitan naije, pa opet zavrne rog.
Kad je to maćija vidjela, namisli i ona da kuša onoga jela i pića iz roga, jer je sudila da to mora biti jako dobro, pošto se na Milošu poznalo otkad se počeo hraniti iz roga.
Tebi je do jela, a vidiš gde gazda hoće da umre!“ A petao mu odgovori: „Pa nek umre, kad je lud. U mene ima sto žena, pa ih svabim sve
o krov štale, pa reci: „Prilp“ i goveda će se sva sama povezati, a ti onda požuri se u kuću, pa ćeš još zateći nešto jela, i tako ćeš se nekako prehraniti. — I na to bake nestane.
On onda brže u kuću pa za sto; zateče još dosta jela i sit se naruča. Išlo je to tako nekoliko dana. No njegova maćija, čudeći se tome, mislila je kako je to da dečko tako
Nego se ti ne brini, već ako si gladan, onda da mi činiš društvo reče i raširi maramu, pa poče redati sve bolja i bolja jela.
Kad ti se stadoše pušiti jela, zamirisaše začini, a sudovi zazveketaše, — onaj se putnik zaprepastio od čuda, ali ne htjede ništa pitati, već — kako
— Sjedi ti, pa se ništa ne brini! — reče, pa raširi maramu i poče redati sve bolja i bolja jela i pića. Kad ti se stadoše pušiti jela, zamirisaše začini, a sudovi zazveketaše, — putnik se veoma začudi, ali ne
— reče, pa raširi maramu i poče redati sve bolja i bolja jela i pića. Kad ti se stadoše pušiti jela, zamirisaše začini, a sudovi zazveketaše, — putnik se veoma začudi, ali ne htjede ništa pitati, već prisjede te se
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA (Maksimu): A da l bi ti zaljuljao dete? MAKSIM: Nije nego da te metnem u kavez, pa da ti samo lepa jela donosim! MAGA: E bože, braco, pa zašto ne bi kojiput i dete poljuljali?
Čekam, čekam, nema jela; najposle promolim glavu kroz pendžerić, da vidim šta je. Ali kad me odunud zviznu, kume, pođoše mi suze na oči, a ja
Zar onaj bolje ruča, koji osam vrsta jela kroz grlo propusti, od onog, koji se od jednog nasitio? (Pokupi novce i metne u džep. Zatrpavajuči rupu.) Moj komšo!
— Nego, kjerko, osuše mi se usta od muke. Daj mi neko slatko. LjUBA: Čekaj, majka, da ti dam nešto, što nisi nikada jela. — Vučko! 7. VUČKO, PREĐAŠNjE VUČKO: Evo Vučko. LjUBA: Da doneseš gefrorenes. VUČKO: Hm!. LjUBA: Šta je „hm“?
Što da vidim, da se ne jedim. Ene, kako sam ručala. LjUBA: Sama si kriva, majka, što nisi jela. STANIJA: Kako ću da jem, dala si mi neku čorbu, nit je slatka ni kisela; prepeste me gore, dadoste mi neke vile da
STANIJA: Što, što? PIJADA: Ja nisam postila nikad. STANIJA: Je l’ istina? PIJADA: Posna su jela teska. STANIJA: Ej, nesrećni svet, i zakon mu postade težak.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
) Bogme slatko; zato se međer toliko otimaju za kafu. Blago onom koji je veliki gospodin! Tu svakojaka jela, tu po dve-tri sluškinje, a ja sirota? Pasulja, pa i to ako skuvam sama, ako operem sama.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Gluvo ti doba kad svane jutro u kam zgodio vražiji skote! o trnju gnjio - rđa te jela! Sjeme ti bilo puhor pepela!“ Iznad crkvišta plamte oblaci: tako kao da žale ikone. Umiru pčele - tuže prosjaci.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Na, sad pij, pritom čuvaj se svakog jela; posti, posti, dokle bolesnik od gladi ne otegne papke. Zatim udarim u vodolečilište: uvijem ga u ćebe, dokle znoj
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Čitave noći, do same zore, moći ću mirno dremati gore.“ Vidran se mlinu odšunja tiho s tovarom jela, neka ga traže, večeru svoju, ribu do ribe, na samom pragu pažljivo slaže.
Mamila gospa noćnika smela na meki ležaj, na slatka jela, i najzad mačak izgubi glavu, dade slobodu za mašnu plavu, za čanak mleka i topli kut, savi se leno pod svilen
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Ko će tu saborima da odoli juče danas il u veke vidim jedan sabor uz dveri iza kojih se spremaju mnogomirisna jela četiri stotine njih gladnih drugi se bočno kraj izvora hlade posle sahrane žedni treći je zbor na steni misle da
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Nisu već dva dana ništa jeli — dodade potporučnik Aleksandar. — More, zar im je stalo do jela sada! Levo krilo se izgubi u jednome kukuruzištu... Naskoro se pojavi na onoj drugoj strani.
Pošto nas komora nije stigla, vojnici nisu imali ni hleba, ni jela. Zato su pored malih vatrica pekli kukuruze. Komandir je naredio da vodnici i podnarednici dežuraju na smenu u toku
— Ja sam — promuca devojka. Aleksandar priđe krevetu. — A, ti? Kako se zoveš? — Jela... — A-ha. Pa, jelo, šta ti je? — Boli me — i pokaza rukom na glavu. Aleksandar je uhvati za ruku kao da broji puls.
Od mene nemoj da se stidiš, ja sam doktor — onda kao da se priseti. — Hajde, mali, iziđi napolje! — Nemoj! — veli Jela i uhvati dete za ruku. — E, kad nećeš da se svučeš, idem... — Pa dobro — reče stidljivo Jela i raskopča bluzu.
— Nemoj! — veli Jela i uhvati dete za ruku. — E, kad nećeš da se svučeš, idem... — Pa dobro — reče stidljivo Jela i raskopča bluzu. Kroz lanenu košulju videle su se konture oblih grudi. — Skini, skini!
— Zar i to! — Pa ne mogu ja ništa da čujem... Znaš... Ti posle možeš i da mi platiš, ali ja neću doći. Jela oborenih očiju izvlači polako košulju iz suknje. Aleksandar je, usplamtelih očiju kao krvnik, gledao to mlado telo.
— Diši jače... Kaži, Jelo, trideset i tri... Sva zajapurena, mrmljala je nešto Jela dišući snažno i grizući sveže usne.
Nego, boli li te trbuh? — Ne boli — promuca Jela i žurno navuče bluzu na golo telo. — Znaš... nemam sada lekova, ali večeras ću ti pratiti.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Gospođica, držim, neće otkazati ? — Zahvaljujem... ali sam tako umorna, da bi mi sad odmor bio prijatniji od jela. — Nećete nam, valjda, pokvariti Društvo. Ima vremena i za odmor.
sto zakrpa, a na opancima deset podloga. — Evo ti dinar da kupiš Stanki opanke odmah, a ja makar i ne jela za dan-dva. Majka nek dođe sad u nedelju; daću joj para izvesno, možda celu tromesečnu kvartirinu...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Trepetljika ne rodila! Uzaman mi trepećala, Od danaske pa do veka!“ 11. Porasla jela do neba, Savila grane do zemlje, Na granju lišće zeleno, Na lišću cveće crveno, Na cveće čele popale.
Što mi je jela visoka, To mi je crkva Gračanka; Što mi je lišće zeleno, To su mi knjige crkvene; Što mi je cveće crveno, To mi je
12. Grad gradila b’jela vila kao Carigrad: Ljepše ga je sagradila nego Carigrad, Po njem pirge ispirgala kao Pirin grad, Načičkala kamičcima
magla u primorje, Al’ se vidi krajem mora Mlado momče jezdi konja, Koje nema ljube doma; To gledala mlada moma S b’jela dvora nje prozora, Sama sobom govorila: “Daleko je dvor od polja Rad’ prostrana slana mora! Višnji! Višnji! razberi me!
Raki-sapun poskupio, Bistra voda presanula, Jarko sunce pomrčalo.“ DODOLSKE PESME 44. Nasred sela vita jela, — oj dodo, oj dodole! — Vita jela čak do neba. Na vr’ jele b’jela vila.
“ DODOLSKE PESME 44. Nasred sela vita jela, — oj dodo, oj dodole! — Vita jela čak do neba. Na vr’ jele b’jela vila. U krilu joj ogledalo; Okreće ga, prevrće ga.
“ DODOLSKE PESME 44. Nasred sela vita jela, — oj dodo, oj dodole! — Vita jela čak do neba. Na vr’ jele b’jela vila. U krilu joj ogledalo; Okreće ga, prevrće ga. Prevrnu se vedro nebo I udari rosna kiša — oj dodo, oj dodole!
Biserna brada, Srebrna čaša; Biser se roni, u čašu pada; Svako ga zrno Po dukat valja, A s’jeda brada Tri b’jela grada. 88. Ovo je vino crveno, Popijmo ga veselo, Nek ne čuje sve selo, Da smo zdravo i veselo. 89.
“ 152. Rasla jela da je veće nema, Pod njom Mara da je lepše nema, Car je prosi, Mara se ponosi: “Neću, care, života mi moga, Neću,
“ 155. Izvor voda izvirala bistra studena, Izmetala struk bosiljka zimi zelena, Čuvala ga dilber Mara b’jela rumena, Tu nalazi mlad na konju, mlada delija: “Božja pomoć, dilber Maro, b’jela rumena!
zelena, Čuvala ga dilber Mara b’jela rumena, Tu nalazi mlad na konju, mlada delija: “Božja pomoć, dilber Maro, b’jela rumena! Pije li se ladna voda bistra studena? Bere li se struk bosiljka zimi zelena?
Pije li se ladna voda bistra studena? Bere li se struk bosiljka zimi zelena? Ljubi li se dilber Mara b’jela rumena?“ Al’ govori dilber Mara b’jela rumena: “Ah Boga mi, mlad na konju, mlada delijo!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
JELISAVETA: Ona me tikva danas tako prostrugala, da sam sad gladnija nego da nisam jela! (Sa desne strane dolazi Simka) SIMKA: Odmarate se na mesečini? VASILIJE: Pakujemo se, pa malo da predahnemo.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pukovska trpezarija je raskošna, kao da smo ušli u Veneciju. Imamo pet jela, i sladoled, na kraju. Kod stola nikako mi ne uspeva da zapodenem razgovor sa susedima, ni prekoputa, ni desno.
Bio sam i ja rodoljubiv pesnik! Sad sam umoran. Put me je umorio, i ova jela, iz kojih curi ulje. A ova zvona, koja zazvone čim padne veče, lupaju me u grudi.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
kao ministar prosvete vršila njegova žena; a ona je, kao što svi znaju, vrlo rado čitala kriminalne romane i vrlo rado jela sladoled s čokoladom. Kada sam obišao sve ministre, naumim da obiđem i Narodnu skupštinu.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
U tome stiže i večera. Gizela donese jela: kapamu, kajganu, hladno jagnjeće i sir. Posedaše svi. Ćir Đorđe, Gizela, učitelj i Mića »Oficir«.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Prvi put se džambas setio da, eto, ima sina, Pa iz kuhinje, gde su jela raznih vrsta, Doneo, u jednoj ruci, mleka i mandarina, A drugom rukom (onom na kojoj nema dva prsta), Pažljivo, kao
To obično biva na kraju jela, Kad se sa stola pribor posklanja: Nađu se zreo čovek i jabuka zrela, Puni međusobnog poštovanja.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ivan čašom nazdravi osvete, svetim pićem, Bogom zakršćenim. B'jele vlase niz pleći prosuo, b'jela brada vije do pojasa; ruke stare, u njih mač i koplje, krvave mu ruke i oružje; koracima broji tursko trupje, skače
KNEZ ROGAN A kako te ranjahu, vojvoda? Bjehu li im lijepa jestiva? VOJVODA DRAŠKO Tu ne bješe jela izvan leba, no donesi nekakve preslačke, po tri ure liži dokle ručaj.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ženske su imale samo da se što lepše nose, kite, i da znaju što više stranih jela da gotove, i što teže, zapletenije vezove da vezu.
Kao da je bila iz prve i najbogatije kuće, tako je nameštala sobe, tako gotovila jela, dočekivala goste i rodbinu. I dalje se cela rodbina tu skupljala, dolazila.
Isprva bi dolazile u prostim kolima, sa ocem i materom, sa puno korpi jela i buklija vina, da tamo celog dana presede.
radi, nego li, kao ostali, prost svet, samoga sabora ili odmora radi, pošto samo tada praznikom može da se odmara, i jela i pića radi.
rodbini, po slavama, večerama, kao i po saborima i svuda gledati kako će se što bolje | provesti, što više jesti dobra jela i nositi što lepše haljine.
— odbi je ona, žurno otvarajući kapiju, na kojoj je čekala majka, stojeći tromo, predišući od umora, a i od jela i plača na groblju. — Dođoste li?
Palila je oganj na ognjištu i raspremala onu veliku korpu što je na glavi donela, sa puno ostataka od pite i jela, što se nije moglo da razda, a još više | od drugih pita i jela, što su nadobivale u zamenu razdavajući po okolnim
što je na glavi donela, sa puno ostataka od pite i jela, što se nije moglo da razda, a još više | od drugih pita i jela, što su nadobivale u zamenu razdavajući po okolnim susednim grobovima.
Sofka, mrzeći je da se odupire materi, pristade. A nikada nije volela ta jela što se donosila otuda sa groblja. Uvek pored mirisa samih jela osećao bi se i drugi miris u njima, miris tamjana,
A nikada nije volela ta jela što se donosila otuda sa groblja. Uvek pored mirisa samih jela osećao bi se i drugi miris u njima, miris tamjana, pokapanog voska od sveća i suvih, istrulelih, oko krstača izvešanih
Majka znajući sve to, samo odmahnu rukom, da bi ova prekinula. Sofka gledajući tu množinu jela, pita, po tepsiji, uzimala je od svačeg ovlaš, međ prstima, i gotovo samo dodirivala ustima.
Magda i mati celu noć ne zaspaše, jednako uređujući i nadgledajući oko lonaca jela. Sofka sa svojim sobama gore bila je odavna gotova. Gore su je čak čekale već nove haljine, sašivene od one nove basme.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
do dva prosta drvena kreveta, nekoliko stočeva na tri noge, drvenijeh sudova za vodu, zemljanog posuđa za gotovljenje jela. Vrh ognjišta visaše mnogo ovčijeh i svinjećih butina i rebara. Potkrovlja nije bilo, no slameni krov, pocrnjeli od dima.
Istočnjak vjetar dunu te stade šušanj vitijeh jela i borova — ali se Crnogorci ne probudiše. Sunce granu te razbudi zvjerine po rasjelinama i tice po granama, ali
prostranim hladovinama, što se u daljini čine kao male crne pjege, pod sjenovitijem kitama bukava, borova i vitijeh jela, razlijegala se svirka i pjevanija.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Tako me zemlja suncu ne otela! Tako me konjska kopita ne satrla! Tako me konjski repovi ne vukli! Tako me ne jela guba do pasa, a živina od pasa! Tako me ne klelo malo i veliko! Tako me ne proždrla pučina morska!
Umro od studeni na Ilin-dan! B) POREĐENjA A) PRAVA 1 BILjEM Visok kao bor. Vitak kao jela. Drkće kao prut. Žuti se kao smilje. Zarumenio se kô jabuka. Zdrav kao dren. Ispucale mu ruke kao borova kora.
Nemoj mene s vatrom prevariti, Za oko te ni moliti neću. Što je pravo i bogu je drago. Što su telu dobra jela, To su duši dobra dela. V) DIJALOŠKE — Bako, vjeruješ li boga? — I vjerujem i ne vjerujem. — A bojiš li ga se?
“ A jedna između njih, koja je upravo bila zla, odmah odgovori: „A kako sam ti zlo učinila? Jela te bolest!“ Šatra patra, — vilajetska zatra. — Uzjahao Turčin jarca, pa pošo u narod da globi.
Neki tako izjedeni ljudi odmah umru, a neki žive više vremena: koliko je ona odsudila kad je srce jela i onakovom smrti umru na kakovu ona bude namijenila. (Čupav kao vještica).
CAR TROJAN U gradu Trojanu, na Ceru, živeo je nekakav car Trojan, koji je imao tri glave: od njih je jedna jela ljude, druga stoku a treća ribu. On je danjavao u svom gradu na Ceru, a noćivao u gradu Širinu, na Savi.
8 Spavaj, čedo, rodila te majka, U gorici đe se legu vuci, Čelica te medom zadojila, B’jela vila zlatu baba bila, U svilene pelene povila, Muškijem te opasala pasom, Dala tebe kapu vučetinu, Vučju kapu i od
Da bih drugu poživ’jela, Ja bih patku podranila: O ti, pate, šever-pever! A ti, koke, jaja nosi, A ti, jaju, pilu lezi, Pilići vojvodići!
A ti, koke, jaja nosi, A ti, jaju, pilu lezi, Pilići vojvodići! Da bih treću poživ’jela, Ja bih gusku podranila: O ti, guso, šigo-migo!
A da bih još poživ’jela, Ja bih vuka podranila: O ti, vuče, bau, bau! O ti, maco, mau, mau, O ti, gusko, šigo-migo, A ti, patko,
A da bih još poživ’jela, Ja bih ovcu podranila: O ti, ovco, strigo moja, A ti, vuče, bau, bau, A ti, maco, mau, mau, A ti, gusko,
A da bih još poživ’jela, Ja bih kozu podranila: O ti, kozo, brigo moja, A ti, ovco, strigo moja, A ti, vuče, bau, bau, A ti, maco, mau,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
5. Bijelo je, sir nije; repato je, miš nije; so liže, vo nije. b. Bjela bjelu ćera preko b'jela polja: daj mi, bjelo! b'jela ljeba ispod b'jela skuta. 7. Božje sazdanje, ljucko stvorenje, zmija osedlana. 8.
Bijelo je, sir nije; repato je, miš nije; so liže, vo nije. b. Bjela bjelu ćera preko b'jela polja: daj mi, bjelo! b'jela ljeba ispod b'jela skuta. 7. Božje sazdanje, ljucko stvorenje, zmija osedlana. 8.
b. Bjela bjelu ćera preko b'jela polja: daj mi, bjelo! b'jela ljeba ispod b'jela skuta. 7. Božje sazdanje, ljucko stvorenje, zmija osedlana. 8.
tebi je do jela, a vidiš gde gazda hoće da umre!” A petao mu odgovori: „Pa nek umre kad je lud. U mene ima sto žena, pa ih svabim sve
i svega ima dosta, samo je nesretan u tome što mu se čeljad nikad ne mogu da nasite: izedu na jedan obrok pun kazan jela, pa im je i to još malo.
da jedu; a da ih metneš u začelje, pa prvu čašu rakije i prvu čašu vina njima da daš, ne bi ti čeljad ni pola toliko jela, a otac i mati bi ti se upokojili.
Od toga časa ne mogoše čeljad ni polak jesti koliko su donde jela, a sutradan i otac i mati prestave se. Onda mu domaćin da dva junca, a on mu zahvali pa pođe kući.
andio, dobru kao kruh, da joj u onome mjestu nije druge bilo, a pri tom bijaše i lijepa kao vila od gore, visoka kao jela, a tanka kao šibika, a rumena kao jabuka i u licu bijela kao gorski lijer.
Sutradan kad bude sve spravno, i sluge pođu da jave gospodaru, opet nešto sve rasprša u kužini, prospe jela zgotovljena i polomi sudove.
Potom preda carskoj kćeri jabuke pa ode. Malo vreme zatim prođe, a ala počne svaki dan gore izlaziti, te je svaki dan jela po jednu devojku koju su joj morali iz grada slati redom, tako dođe red i na carevu kćer, koja je bila isprošena.
U jutru kad svane, poruči carska kćer ocu, da još toliko jela i pića pošalje dokazujući mu, kako su joj eluškinje gladne.
Kad tamo dođu, onda odsjednu konje, pa se malo odmore, | a vezirski sinovi spremili večeru i svega dosta — jela i pića, da i četiri hiljade ljudi pojelo i popilo ne bi.
Sveti Sava - SABRANA DELA
51, Z) kao što reče neki mudrac. I onima koji obeduju: Da ne dajete jedan drugome jela nikakvog ili pića, sve do male kaplje smešane sa vinom, nego ako se desi da nekome često nešto od ovoga treba, on da se
Ako li neko zbog uzdržavanja od jela ne ode na večeru, nevin je. Vama koji hoćete večerati, da se postavi samo jedan hleb, i to mali.
Neka ulazi podekonom na drugo služenje jela i neka ispituje da li je trebalo neki da jedu među prvima, a ostali su među drugima, i zašto su izostali.
Ni ovo nije pohvalno, da se zbog neopravdanog uzroka izostaje od jela. A to, ako bi i bilo teško, treba po mogućstvu odstraniti.
Prvu ovu svetu nedelju svetih velikih postova tako da provodite. A u subotu i nedelju ovih velikih postova dva jela: varivo sa uljem i hobotnice. Davati i piće uobičajenim velikim krasovoljem. To da vam biva.
Davati i piće uobičajenim velikim krasovoljem. To da vam biva. A u utorak i u četvrtak i druga jela da vam se iznose, ali ne oba sa uljem, nego samo jedno. A vina mali krasovolj, mereno upola od velikog.
nego i sutra, što je ostalo od jučerašnje trpeze treba da jedete i vino da pijete, takođe i ribe ako je ostalo, i dva jela sa uljem, radi okončanja praznika, kao i u ostale otpusne dane, a ribe jesti, kao što je rečeno, na sveti praznik.
Tada da jedete dva jela, osim srede i petka, jer u te dane nikako ne okušamo ulje, niti vina pijemo. A u utorak i u četvrtak i hobotnice
I od zla ako ne odstupaju, da se kazne. GLAVA 24 Da niko nema u ćeliji jela, niti pića, niti voća niti do jednog novčića Ako neko stiče imetak preko zapovesti manastirske, makar i jedan novčić
Jedino zbog toga neka kod igumana budu različita jela. Ovako kako je rečeno treba davati i onima koji su pali u bolest i toga radi potrebno im je bolje jelo i piće, zbog
Prva ova sveta nedelja svetih velikih postova ovakva da vam bude. A u subotu i nedelju ovih velikih postova dva jela sa uljem, i ako se nađu hobotnice ili ikre.
Praznujte ga svetlo, pojanjem, i svećama, i jelom i pićem do obilja. Osim toga, i na vrata treba dati i jela i pića ko se zadesi na taj dan.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA (ulazi): A vi još tu? SKITNICA: Baš pričam o toj istoj Vukosavi. Kažem, bila je odlična kuvarica! Jela čorbasta, testavna, pile u ajmokcu, kolači izdašni, a pite joj se jufkijaju!
Stanković, Borisav - JOVČA
Ako u amam na kupanje pođu, ja da ih pratim, iz amama dočekujem; kod kuće, u sobi, da ih raslađujem, donosim piće, jela... Leti, ako se ode u selo, na čivluk, i tamo jednako sa njima sam.
(Zažmuri.) Pauza. MLADEN (unosi sofru sa sahanima jela, tanjirem voća, grožđa, bresaka i dr., bocom vina i čašom, namešta je do Vaske, da joj je što bliže ustima, da se ne
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Nji[h]ova mlada telesa u zdravlju da sadržavaju, na zdravoj mladosti osnovata je zdrava starost; da im ne daju kojekakva jela slatka i majstorski zgotovljena, konfete i voća nedozrela.
Kad bi gdi po lepi mesti pešice [h]odili, išla bi ova žena kao da je vetar nosi. No namesto pića, jela čorbovita, zelje i voće jeđaše.
ne znam kolika i kakova delikatna, vkušenija i pića danas čovek uživati, sutra je opet gladan i žedan i onomadnašnja jela nimalo nam danas ne pomažu.
— k, ka kol — koliko kolesa — kola koliko krat — koliko puta kolmi — koliko kolonel — pukovnik kombost — vrsta jela od kupusa i belog luka komodan — komotan, ugodan komodati se — ugodno se osećati komplimentiranje - udvaranje konat
napomena primešavati — dodavati prinužden — prinuđen, primoran principski — kneževski, poglavarski pripas — vrsta jela s brašnom pripetstvije — prepreka pripoznanstvo — priznanje prismotriti — opaziti pristaranje — staranje, briga oko
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Pristav je malo govorio, ali je svakome potvrđivao glavom. Ljekar, odmah poslije jela, zakurnjavi debelu cigaru, gledajući slike po stjenama.
— Zbogom! — viknu Bakonja za njom i poteče u sav trk, pa se u trku obazrije, te vidje da se i ona okrenula. Ta Jela, kći jednoga imućnoga seljaka, bijaše poviša od Bakonje, tanka u pasu, a širokih grudi, crne kože, malena čela i blagih,
Bakonja se s njom poznade u berbi, ali su malo govorili, nego se često kradom pogledali. Pa kad su jednom prstenjkali, Jela ga je nemilice tukla uvijenim rupcem po dlanu, tako nemilo da su se njemu suze zavrtjele, a svi se ostali smijahu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Posle majka. Ako dođu, umreće, a nije smeo da ustane, nije, jer je verovao da ga noge neće držati. Krava je sa njega jela seno. Tek kad je seno počelo da miriše, uspeo je da ustane. Pao je, pa se opet brzo podigao.
livadu pored Morave gde je nekada bila vodenica njegovog oda, čuo Vukašinove prigovore Simki što nadničarima kuva posna jela, tada je on bio radikal, a sada kad se ženi ministarskom ćerkom, sad bi ćutao, i pred Tošićem ružno govorio o ocu.
— Lažeš. Zar bi babica što je lično kraljicu Nataliju porađala jela mačke? — kaže Mijat i miluje ibrik u senci. — Hoćeš u Aleksu da ti se zakunem da mi je Đorđe davao prase za onoga
“ Ni za kesu dukata ne bih ti ja dala da zakolješ mačka, rekla sam mu. — Otkud bi, ženo, takva gospođa kao što je Roza jela mačke kad nosi čizme bole od sreskog kapetana? Da znaš, Roza Švabica jedna je u celoj Srbiji.
A on kroz raskrvavljene zube protnuo jezik i ruga joj se. Nije ni jela ni vodu pila. Niko je nije video ni da spava. Sažališe se žene, pa su joj svako veče doturale po parče hleba i
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Uzalud je majka spremala najukusnija jela i kolače: nije rastao! Uzalud ga je slala među decu: nije voleo da bude s ni ma, sve dok u sebi ne otkri dar pričanja i
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ ...Sja sunce, zlatno k'o klasje što dozdre; Bik riče ispod jela stogodišnjih, I jutro kadi dimom jake nozdre... A.
V. Petrović CLXI MI, PO MILOSTI BOŽJOJ, DECA OVOG STOLEĆA... I posle ručka tako mnogo jela I pića stoji na stolu. Kroz stakla Prozorska, jesen, uvela i bela, Srca se naših, izgleda, dotakla...
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Sudba naša otrova je čaša; vječne sudbe sveti su zakoni, c'jela bića njima su pokorna. Vidi čovjek svoje zatočenje, pomalo se prve slave sjeća i poleti nebu kako munja; al' ga
- al' prostora ne znaš značenije: prostor mrakah i prostor svjetlosti koje umom tvojim voobražaš - da se c'jela ova dva prostora u šar jedan zrakah svijetlijeh preobrate i pravilno sliju, i šar ovaj da se pruži pravo u najtanju
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Pa ako ti i nije stalo do toga da se prezasitiš, ti ćeš po kvalitetu jela znati da oceniš kulturni stepen naše sredine koja te raširenim rukama dočekuje kao svoga milog gosta.
„Onda ga, bome, moramo čestito počastiti!“, odgovori odlučno kaluđer. „I ja mislim, dragi moj Marko. A šta imaš od jela na stovarištu?“ „Jedan seljak iz Falkonjana doneo je, u ime zavetnoga dara, tri kljukana petla“.
Posmatram je sa zadovoljstvom, ali se živo interesujem i za jela i pića. Mladi student je iznenađen kako dobro poznajem sva bečka jela i pića kao stare svoje poznanike.
Mladi student je iznenađen kako dobro poznajem sva bečka jela i pića kao stare svoje poznanike. „Znate“, rekoh mu, „nije prvina da sam u Beču“. „Zaista?“ „Dabome!
Ali i dobra hrana doprinela je njegovom dobrom izgledu. Ja ga pri jelu stalno motrim, nudim ga, pamtim jela koja mu najbolje prijaju i priređujem ih što češće i što bolje mogu.
zračila je prijatnu toplotu, a zeleni džbun imele, okačen na gredu tavanice, svoj sveži miris, ne manje i spremljena jela poslagana na peći, da se ne ohlade. Svi se posadiše za trpezu i prihvatiše se dobra jela.
Svi se posadiše za trpezu i prihvatiše se dobra jela. Kad dođe red na jagnjeće pečenje, naredi ujak da se sa peći skine krčag, napunjen vinom, i da se čaše napune.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pošto je povečerao, izbrisao usta rukavom, pažljivo uvezao zavežljaj sa ostatkom jela i popušio cigaretu, posle koje smo svi kašljali, čovek nasloni glavu na ženino rame, namesti ugodno noge između one
Sve dotle, kao što vam je poznato, dragi kolega, kelneri su bili prinuđeni da jela nose unaokolo. Šta Vi mislite o tom pronalasku, i jeste li poznavali čuvenog Šapčanina Žagora? — Nisam ni njega.
poilu u šlemu, unutra u onu „Srpsku kujnu“, punu dima i zadaha od anasonlije, u kojoj se mogu dobiti sva prava srpska jela, đuveči i sarme, pa mu pune oči onih divljih ponora fronta i zagušljivih gasova, i tim očima obuhvata sve one zabušante
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A napolju izgleda da ste se naglo razbudili. — Ništa čudnovato. Poslije obilatog jela, u zatvorenu, čovjeka savlada neka tromost, neki drijemež, a kad iziđe iz zagušljiva prostora na otvoreno, razuzuri se,
U Zelenik! Za prvi mah, to će biti najbolje. Naručimo najamnu kočiju, pošaljemo Katu da kupi nešto jela za put, pa se potrpamo u kola i krenemo, pred vjerovnički razočaranim očima gledalaca.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
« I tu se tek, kad pomenu to »danas«, opomenu svih nevolja što ga snađoše, i bi Mu čudno što se, pored svega toga, seća jela. »Što ti je čovek — produži misliti — sve... sve, ali bez hleba nikud!... « — Hajdes...
— More nije to, nego ja tako uz reč velim... A bojim se da u toj brizi ništa i ne jedeš. Istina, šta si jela danas? — Šta ću jesti?... Hleba... Znaš da je post. — Kakav post? — Božićnji, zar ne znaš...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onda pas reče petlu: — Nesrećo nesita, tebi je do jela, a vidiš gde gazda hoće da umre! A petao mu odgovori: — Pa nek umre kad je lud.
Ujutru kad svane, poruči carska kćer ocu da još toliko jela i pića pošalje, dokazujući mu kako su joj sluškinje gladne.
Kad tamo dođu, onda odsjednu konje, pa se malo odmore, a vezirski sinovi spremili večeru i svega dosta — jela i pića, da i četiri hiljade ljudi pojelo i popilo ne bi.
o krov štale, pa reci „prilp“ i goveda će se sva sama povezati, a ti onda požuri se u kuću, pa ćeš još zateći nešto jela, i tako ćeš se nekako prehraniti. — I nato bake nestane.
On onda brže u kuću pa za sto; zateče još dosta jela i sit se naruča. Išlo je to tako nekoliko dana. No njegova maćija, čudeći se tome, mislila je kako je to da dečko tako
i svega ima dosta, samo je nesretan u tome što mu se čeljad nikad ne mogu da nasite: izedu na jedan obrok pun kazan jela, pa im je i to još malo.
da jedu; a da ih metneš u začelje, pa prvu čašu rakije i prvu čašu vina njima da daš, ne bi ti čeljad ni pola toliko jela, a otac i mati bi ti se upokojili.
Od toga časa ne mogoše čeljad ni polak jesti koliko su donde jela, a sutradan i otac i mati prestane se. Onda mu domaćin da dva junca, a on mu zahvali pa pođe kući.
Tada joj ja rekoh: „Ti si sita, jer si noćas jela džigerice onog mladića što je neki dan poginuo.“ Kad, moj brate, šta ćeš viđeti, ona skoči i poleće put mene.
A jedna između njih, koja je upravo bila zla, odmah odgovori: — A kako sam ti zlo učinila, jela te bolest! MOJ JE PREDNjAK Bio jedan čovek, pa imao ženu koja je htela svakad da je njena reč starija, a siromah muž
— žlica, kašika oka — oko 1¼ kg oklepan — veoma star okuisati — pozivati verne na molitvu omak — jedna vrsta jela ondrljavine — huka i buka opećak — ispupčenje u zidu oplatiti — načiniti na nečemu oplatu (okvir) opretljati —
Petković, Vladislav Dis - PESME
U baštama mirnog zaborava, U podneblju umrlih opela Ženska kosa i lepota spava Sa tišinom i šapatom jela. I dok lišće izumire s grana, Pesma tica i vedrina stvari, Prilazi mi sen minulih dana, Prazan izgled i poredak
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Noge su skoro uvek mokre. Studena vlaga uvukla se u kosti i u mozak. Od nestašice smočnih jela čisto se pred očima blešti a kolena klecaju.
Starij i đaci pokazivali su mu tu ženu kad bi je u putu sreli. Gledao je na svoje oči batinanje nekoga đaka zbog krađe jela iz kuhinje. Tu odvratnu sliku, kojoj su fratri prisustvovali, dugo je imao pred očima.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
strane manastira, listovi na grani listovi su crkvenih knjiga, a crveno cveće, to je crveno vino na pričešću: Visoka jela do neba Puštila grane do zemlje, Na grani listi zeleni, Na liste cveće crveno.
Pčela koja „kazuje leto bogato“ paganska je, prilično je paganska i jela kao crkva, ali je sasvim jasno da se i pčela kao i jela može harmonizovati s novim, hrišćanskim sadržajima, a oni su
koja „kazuje leto bogato“ paganska je, prilično je paganska i jela kao crkva, ali je sasvim jasno da se i pčela kao i jela može harmonizovati s novim, hrišćanskim sadržajima, a oni su duboko proželi narodni život na Kosovu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Evo te rečenice: „Opkoljeni sa tri žuta zida, nagnuti nad stolom, punim jela i pića, umorni i otežali, padali su sve dublje sa svojim rečima, šapatom, uzvicima, u noć, kroz bela vrata, kroz koja
Velika jedna jela, sa jednom malom kraj sebe, mračno mu se približavala kroz visoku travu, po kojoj se, ostajući na površini, širio neki
To se i desilo u jednoj istovrsnoj sceni, kad je Vuk, sa bolesnim stomakom takođe i takođe ležeći na obronku ispod jela, sebe sama video potpuno udvojenog: „Činjaše mu se da sedi sam sebi do nogu, pod visokim jelama, i vidi svoje ogromne
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Odrežimo granu zimzelene jele (Jela grane spušta, ludi nam se sama), Nakitimo granu tankim svećicama, Zapalimo sveće našim dečicama.
Video sam slona — elefanta, Kako nema žuči: Podmetneš mu neko bure, On na njemu čýči. Kérica mu nosi jela, Jela kô bajagi — Slon joj plati, a publika Smeje mu se snagi. Ao slone, ao slone, Kol’ka ti je njuša!
Video sam slona — elefanta, Kako nema žuči: Podmetneš mu neko bure, On na njemu čýči. Kérica mu nosi jela, Jela kô bajagi — Slon joj plati, a publika Smeje mu se snagi. Ao slone, ao slone, Kol’ka ti je njuša!
Pije s’ posle masnih jela, — al’ i onda kad se posti. Jedan pije što je snažan, drugi pije zbog slabosti. Starci piju jer su stari, a mladići
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
) Juče sam bila kod gospoje Mirkovičke na ručku, to je štogod prekrasno, od svega dosta, ali sarmu što je imala, nisam jela skoro, pak srneći čerek i štrudla, to je štogod komi fo!
SARA: (Ružičiću): Gospoja od Mirič, za koju sam vam kazivala da je vrlo nobl, osobito što se jela tiče; a ovo je madamojzel Evica. FEMA: Evicken, Evicken, to je njeno pravo ime.
Dobila si krasnog muža, pak ga nisi znala čuvati, nego si ga donde čangrizala i jela dok se nije zdoksao. FEMA (Sari): Sin sunzer, ser tuzer. SARA: Uj! FEMA: Seper se lepr. SARA: E bien!
Krakov, Stanislav - KRILA
Jaružicom koja je vodila ka rovovima promicali su vojnici i vukli manjerke pune toplog jela. Pušile se. Gore za rovom je strašno grmnula merzerska bomba, i njena se ogromna parčad uz jauk kovitlala po zraku.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Odjednom svet, opravljen, izlazi da se baci na jela sa larmom i veseljem dece. Jednodnevno proleće pretvorilo se u leto.
Trčimo natrag u hotel; ja idem u sobu da pokupim stvari koje će mi trebati; Vuije u kujnu da mi spakuje nešto jela i pića. I moj i Vuijeov boj, kao u kakvoj opereti, trče napred sa stvarima na glavi.
iznenada izbija na svetlost verande pred nas, crnac je belaca: isti crnac kad se sa verande vrati u noć, dok ide po jela, samo je crnac noći, divljine i beskraja.
da sam u Africi i razgovarao sam sa svojim domaćinom, najprijatnije, što se da zamisliti, sve do prelaska za ručak. Jela i služenje oko stola kao u Evropi.
Tamni konjušar mi služi čitav niz urođeničkih jela: i kus–kus od manjoke, i futu od pirinča i kokoši, i sitne kolačiće od hlebne palme sa pivom od prosa; sve toliko
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Sedi sama — ne znam, vila, roda ma višega —, Mlada, vzračna, k'o Danica, nakraj zlačnog brega; Odežd' b'jela raspuštena nemarno po t'jelu, Gore kaže vrat i grudi, dole — golen b'jelu; Pojas joj se crven vidi, razdrežen niz
dosta jedno drugom, dosta za potomstvo, U nami sva sokrovišta, tu naše lakomstvo; Svako naše vnušenije, svaki podvig t'jela, Dvolična su duše naše jednosuštne djela.
Jastučić je gore lež'o od golubja perja, I na njemu Did sedio posredi iverja; Iverija sirječ svojih već satrenih str'jela, Koliko je u kovčešcu ispjevanih djela. Ne znam otkud, pronre Molva (za nju nema čavla!
To mi kaže da s' pjesana istočnici razni, I zbitija i snovidno uhištrene blazni; No da ljubov, k'o pod gorom šumarice jela, Sve daleko prevoshodi, pjelo izobrjela.
Zatime se sela Na svoj kanape, A desetak jela Već je došlo pre; Tu nozdrve škaklje Raznih jela nuk, Tu su ruke čaklje, Gortan gladni vuk.
Zatime se sela Na svoj kanape, A desetak jela Već je došlo pre; Tu nozdrve škaklje Raznih jela nuk, Tu su ruke čaklje, Gortan gladni vuk.
zapevalo I čitale molitvice Dok ne bilo danu pola, A kad senka od krstova Bila dana tog najmanja, Izlože se razna jela, Savijača i gužvača I prebele pogačice, Šeširići za pekmezom, Lukumići i maj viši I pečenja svake struke, I
Počne mi dakle pripovedati kako je nevesta od glave do pete odevena bila, kaka je koji svat bio nakićen i kakva su jela pri obedu imali, sve redom od supe do oraha, s kojima je ručak okončan bio.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Prijatan miris skorušenog planinskog sijena, s teškim smolastim zadahom mrtvih, sparenih jela i omorika, nekako teško pada čovjeku na dušu u ovoj zagušljivoj planinskoj žezi. Sjedimo ja i Dule pred kolibom.
Sve ću vam, gospodini moji, kazati po redu i zakonu. Imô sam sina. Snažno mlado i vitko momče kô jela. Nije bio nimalo na me nalik. Bacio se bio na đeda, moga oca, što je u pošljednjoj buni u Crnim Potocima poginô.
Bojić, Milutin - PESME
I gordost koja božanstvom se meri Zasu me dahom starih, drevnih spisa, I, uz šum jela, kestena i tisa, Čuh jecaj srca što sablaz ispašta.
Jakšić, Đura - PESME
“ Pet drugara, pet stražara, Takim glasom odgovara. U to doba neme noći Zatrese se u samoći Mračna gora, jela vita; A lomljava strahovita Razdiraše ponoć mraka, Kô da j’ rada tamu njenu Paljevinom iz pušaka Projuriti u plamenu.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Za ručkom, večerom čekalo se da ona prvo sedne za sofru, ona prvo počne da jede, okusi od jela, pa tek onda oni: otac, mati... I Mladen je tako i radio.
U poslu, tamo po bašti je ostajala. I tek kada bi otac ne mogući više, razdražen od mirisa već usuta jela, izlomljena topla hleba, počeo čisto da grdi: — Ama hajde! Gde je nana? I tek tad bi se nana odzivala: — Sad, sad!...
Otac mu, kao uvek jedva dočekav da baba već sedne, prvo se ona prekrsti, prvo ona okusi od jela, jeo bi brzo, halapljivo, žureći se kao da jedva čeka da to svrši, najede se i da što pre legne, prespava, odmori se od
Baba bi već odmah posle jela opet otišla, upravo vratila se tamo otkuda je i došla, u baštu, dvorište, da nastavi prekinuti posao.
Na Božić, Uskrs, o slavi i dalje se apsencima po zatvorima nosila jela i pića; prosjacima i dalje se razdavalo. Na slavi, imendanu i dalje bila večera, gozba. Ali ne kao pre.
III Docnije, baš kad, bar sudeći po babi, po njenom bezbrižnijem licu, malo slobodnijem, veselijem, po obilnosti jela i odela, otac sa trgovinom i pazarom počeo dobro da zarađuje, iznenada, naprečac, umre otac, i Mladen ga odmah, kao
Ne toliko da mater i njih teše, koliko da pomažu pri gotovljenju jela, spremanju za na groblje. Njihne postelje oko Mladena nazirale su se, belile prazne, sa usturenim jorganima.
Utom bi njegovi prolazili čaršijom na groblje. Napred sluškinja, na glavi sa korpom koja se povijala pod teretom pita, jela. Odmah iza nje baba sa materom, a iza ovih čitav red žena, tetaka, strina.
A najviše oko kujne, jela, masti, sira, brašna. Da se ne utroši više nego što treba, naročito ne više nego kao pre, dok je otac bio živ, dok se
I, eto, sad, kako je u dućanu lepo, sad će mu majka po bratu poslati doručak: parče hleba, a od jela ako je što od večere ostalo. Ili ako to ne, a ono hleba i sira. Ali to lepo uvijeno u beo peškir.
Majka mu brinula se o kući, gotovljenju jela. I, kao nekad, kad se iz dućana što zaboravi da pošlje, tako i sada, istraživajući, bez straha da ih to neće
Mati mu već se krila, postavljajući sofru za ručak, donoseći i sipajući jela jednako je krila glavu, ne smejući u njega da pogleda, kao da je za ono sve ona kriva. Čak nije ni ručala.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
CVEĆE 47 IMELA 48 JABLAN 48 JABUKA 48 JAVOR I KLEN 53 JAGLIKA 54 JAGODA 54 JASEN 55 JASENAK 55 JASIKA 56 JELA 56 JEČAM 57 JOVA 58 JORGOVAN 58 KADIFICA 58 KALEM 59 KALOPER 59 KARAMFIL 60 KARAMFILIĆ 60 KAĆUN 60 KAFA 61 KESTEN 61 KI
Takođe postoji i locuѕ communіѕ o upoređenu čoveka s borom (»Dva su bora naporedo rasla, Među njima tankovrha jela: To ne bila dva bora zelena; Već to bila dva brata rođena«... Vuk, Pjesme, II, 5, 1 idd; BV, 10, 1895, 362; upor.
l51); kite se vedrice s mlekom (Karadžić, 3, 1901, 122); meće se u seme za setvu (SEZ, 19, 361); meće se pored žrtvenog jela, koje se o Đurđevdanu nosi na zapis (SEZ, 16, 137). Na Đurđevdan stoka se tera samo zdravcem (SEZ, 8, 309).
, 318). U kuvanom lišću od j. kupa se bolesnik od vrućice (іb., 303). Tej od j. kore lek od zubobolje (SEZ, 48, 546). JELA Tanne (abіeѕ pectіnata). Jela. S obzirom na ogromnu veličinu, dugovečnost i lepotu (cf.
, 303). Tej od j. kore lek od zubobolje (SEZ, 48, 546). JELA Tanne (abіeѕ pectіnata). Jela. S obzirom na ogromnu veličinu, dugovečnost i lepotu (cf.
kosovski božuri; bosiljak koji je samonikao na Isusovom grobu) ili kakvom dobrom ili zlom demonu (brest, jasen, jela, bor pripadaju vilama; zova i orah nekim zlim demonima), ili divovima, koji su u stvari najstarije forme paganskih
prijatelj težakov — predskazuje sreću, i njoj orač i sejač ostavljaju od svoga jela, govoreći: »Ovo tici težačici, Koja tica boga moli Da težaku žito rodi« (GZM, n. s. 26, 52; SEZ, 70, 542).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nije ga razumio, pa ga nanovo priupita. Onaj — mjesto odgovora postavi preda nj cijenik jela i odbrza dalje. Našao se u neprilici što da naruči i prevrtaše sa svih strana to parče hartije.
— Bi sam nikad i zadnji, a prvi na radnji. Bilo, pa prošlo, — odgovori mirno starac. I težaci po ledini prihvatiše se jela što bijaše preostalo od podneva. — Gledaj! Niko kusa i ne pribire mrave, a puna ih jizbina...
Još istoga dana potuži se majstor da su stan i hrana rđavi, voda nečista i mlaka, i da je on naučio na bolja jela. Stoga je svako jutro valjalo slati čovjeka po meso i ribu.
— Samo strogo, a? — Mučimo sebe i druge, a da bi zašto? — s uvjerenjem odgovori Ivo i prihvati se naglo jela. — Ma i mora se strogo! — opazi porezni pristav. — Nemate pojma, doktore, kakovi su.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Podbuo je i bled, brada mu je zamršena, na njoj se jasno vide ostaci od jela i pića: mrvice hleba, gromuljice loja na vrškovima dlaka, kapljice vina. Pio je neposredno pred naš ulazak.
naponu njegove lepote, da ne odlazim ia svoj daleki put kao očajnik, poražen i proteran, nego da ustanem od stola punog jela i pića u trenutku kad mi je najslađe, a ne kad sam primoran na to.
odredivši mu najboljeg slugu, samo njega da pazi, da njemu ugađa, postelju mu prekrio raskošnim pokrivačem, lično nadgleda jela koja mu se nose.
Ovo je odmah prionulo. Između zalogaja jela i gutljala pića, žitelji Kule su vavoljili po neumornim ustima tu zlobnu gatalicu kao kakvo poslađenije.
se preda mnom prizori uzbudljivog skitanja: novi daleki predeli iza modrih gora, nepoznati gradovi i drumovi, izobilje jela, pića i podatnog ženskinja, ali i mrcvarenje dugih putovanja, otečene noge od pešačenja, snegovi, kiše, oluje u divljim
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Nju sam pretstavio zlatnim koncem, razapetim preko tuja i jela. To je staza naše Zemlje. Sama Zemlja pretstavljena je zelenim zrncem iste veličine kao i Venerin biser.
Stanković, Borisav - TAŠANA
STANA (mu ponizno ostrag ispravlja i čisti koliju). Ulaze sluškinje sa velikim, pokrivenim korpama, punim jela, ponuda, što će na groblje nositi i u pokoj duše razdavati.
TAŠANA (ustaje, a već tresući se od pomisli na dobra jela, pića): Da, da, još i to: dobro jelo, dobro piće. Meni i ovo je suviše, pa još i to mi treba.
TAŠANA Ostavi, ostavi to tvoje. (Malo nadureno i kao ozbiljno uvređena): I čuješ, mori, nemoj više onolika jela da mi donosiš. I što si mi sinoć onakvu vodu spremila za kupanje? Nije bila toliko vrela, koliko nekako čudna.
(Stani): Idi ti tamo. Ti to bolje znaš. Sluškinja odlazi. STANA (polazeći): Ima, ima. Ima od sinoć dosta jela i daću svakome da jede. TAŠANA (vraća Stanu stajući ispred nje): Čekaj i vidi da li sam kao što treba zakopčana.
A što vam vera i Bog naređuju da pokojnicima odlazite na grob, iznosite jela, pića i to delite sirotinji, to je opet za vas žive.
Jer, onako sam, u noći, kada bih se dobro najeo, dobro napio i to još od tvoga jela, tvoga pića, (sebi zanosno): oh, ne možda, nego sigurno, sigurno, osećaji, želje, uspomene, nadvladale bi me.
Jedina kuća, soba, gde sam mogao da se odmorim, očistim od begovske haremske memle, od njinih jela, pića, od teških jorgana i jastuka što zaudaraju na ustajani duvan i burmut, kao i ovi kafanski minderluci i jastuci...
(Trza se, ponizno, predano, tiho produžava posao, jer odozgo, na stepenicama, pojavljuje se Tašana s poslužavnikom jela i pića, spremljenih za Paraputu.) TAŠANA (stara, pogrbljena, ali još sa tragovima nekadašnje lepote.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nikada nikakvo piće nije okusila. I gostu se samo u maloj flašici donosilo... Ali ako nije pila, dobro je jela. Onim jakim, zdravim zubima oguli batak odjednom, i nekako sa zadovoljstvom pusti kost da zvekne u tanjiru.
— Jedne večeri je ipak uspeo da se probije do gospe Nole i gos-Toše, za vreme jela, nadzornik sa salaša. — A što ćemo kupovati nova kola, kad su stara još dobra — odgovara preko zalogaja gospa Nola.
Ako ko, ja Švabe ne volim, govor im ne volim; veru im ne volim; jela im ne volim. Ali, eto, živimo s njima... A kako čujem, bilo je da su i oni kupovali srpska imanja, i teškali se da je s
Ovo nije zemlja, ovo je švapski milihprot! Kamen moraš da jedeš, ako ćeš čovek da budeš. Da nisam ja kamen jela, bio bi Luka danas šlajfer; kao i otac mu, a ne abiturient, kako li se to zove.
Rakija se kod njega u kačari pekla, s rakijom se kuvala neka jela, čak se i neki kolačići prskali rakijom kroz fino sito.
nostalgije, posebne; rađanje i školovanje dece regulisano posebno; druženje, posebno; način života i maniri, posebni; jela posebna; sreće posebne. Teško poverovati, ali život svašta može!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Pojela je tri, pa joj udariše suze na oči. — Ja ne mogu više! Nikad u životu nisam jela drva, ne mogu više. — Onda ti mora da si već otrovana. — Može biti! — odgovori ona.
Tom prilikom joj je priznala da se otrovala, odnosno da je jela drva sa mnom. Majka njena, bez ikakva obzira na njen položaj i na njene osećaje, reče: — E, kad si mogla da jedeš drva u
ljubav bila je, kao ono u Vukovoj zbirci narodnih pesama, to isto samo malo drukčije, te je činila utisak podgrejanog jela. Ona je imala bogatu crnu kosu i tople plave oči i voleo sam je vrlo iskreno.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nozdrve se pri disanju lepe. Ljudima bi se povratila snaga kada bi popili samo gutljaj nečega toplog. Pri sebi od jela imaju po dva hleba koji se smrzli na mrazu, pa kao da jedu koru od drveta. A skuvali bi oni kada bi imali šta.
— Kupio bih kuću na onom ozarenom bregu — veli jedan. — I lepe ženske... — A na stolu puno toplih jela... — I jedan auto, da me ne muči više ova ćorava džukela.
Uputismo vojnike na put, da nam kupe smokava i pomorandži. Razdelili smo ih i njima. Posle jela ovladao je neki težak umor ljudima. Jedva su se kretali.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Konačno, s malim sinom stiže i Car s desne strane planine. Miris probranih jela ošamuti ga, ali ipak reče: — Da čujemo pozdravnu pesmu! Car Careva se samo nasmeši. — Šta kaže Svetli brat?
Ali, Strašilu su se smejala i deca i ptice: — Pa, to je osušena jela! — zalepeta krilima jedan vrabac. — Nekakav čudan krst! — reče jedan od dečaka i krađa opet poče.
Čudna priroda slikareva dara uznemiri i zbuni Caricu. Od brige više nije ni jela, ni spavala. — Sve dok postoji cveće, onaj koga bih naslikao umro bi ili se pretvorio u cvet! — rekao je.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Meće na sofru pored ostalog jela i pića i nudi ponizno Tomu): Ne ljutiš se, gazdo, više onako na mene? TOMA Pa Magdo, kako...
Šantić, Aleksa - PESME
Mi mu ruku celuj, a on, kao jela Visok, izgrli nas, pa konjica bela Zakroči. I dokle rano sviće doba, Mi ga ispraćamo, i mahalom starom Pred njim
1912. LjUBAVNE PESME GRIVNA 1 Kupiću ti zlatnu grivnu, Divnu Grivnu! Nek' se niže, ružo b'jela, Oko tvoga grla b'jela, Pa kad skočiš, sele laka, Neka čini, cika, caka, Cika, caka!
LjUBAVNE PESME GRIVNA 1 Kupiću ti zlatnu grivnu, Divnu Grivnu! Nek' se niže, ružo b'jela, Oko tvoga grla b'jela, Pa kad skočiš, sele laka, Neka čini, cika, caka, Cika, caka! Kupiću ti zlatnu grivnu, Divnu Grivnu!
Trudi su ga časni stvorili u čelik — O, kako je zoran! O, kako je velik, I sjajan kô veče na vrsima jela! I dokle po selu šušti grmlje drače, On garavom rukom zamahuje jače, I s nakovnja leti snoplje zlatnih strela. 1905.
1912. LEPTIR U vrhu sela Jela Kozliće pase i sve se vere, Savija grane I s grane bere Lešnjike rane Po bregu. Gle!
To boni leptir jedan u san se sveo A ceo Beo Ko bela svila, Samo po rubu lepa mu drhti duga. Prstima, lagano, Jela Za bela Uze ga Krila, I na dlan stavi i u dlan, dva-tri puta, Huknu i vaskrsnu ga...
Iz granja Jela se smeje I za njim gleda. Zora. Radosno miris veje Rose i meda. 1914. POGLED S VRHA Lepote! uz reku, kao labud
Osana vo višnjih!''... Sja sunce, zlatno kô klasje kad dozdre; Bik riče ispod jela stogodišnjih, i jutro kadi dimom jake nozdre... 1911. BAJKA Ležô sam na žalu.
Jedan leptir, što je bio Pun zlatnoga praška nad njom razvi krila, Dok je srebrn veo titrajući krio Purpur njenog t'jela. Iz kosa kô svila, Iz njedara njenih, sa lica i čela Padale su ruže, i svaka je bila Kao krv crvena.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
(Hasanaginnca) Dva su bora naporedo rasla, među njima tankovrha jela; to ne bila dva bora zelena, ni međ' njima tankovrha jela, već to bila dva brata rođena: jedno Pavle, a drugo
su bora naporedo rasla, među njima tankovrha jela; to ne bila dva bora zelena, ni međ' njima tankovrha jela, već to bila dva brata rođena: jedno Pavle, a drugo Radule, među njima sestrica Jelica...
U našem pesništvu epiteti su veoma retko, samo po izuzetku, složene reči: tankovrha (jela), starokovka (sablja), belogrla (vila), kostolovka (koplje); u ogromnoj većini, skoro po pravilu, to su više ili manje
Kad je bio blizu b'jela dvora, dva su brata pred njeg išetala a za njima ostarjela majka. Veli njima Miloš čobanine: „Zašto, braćo, ako boga
Bez nevolje jer gradit nevolju?“ Vele njemu do dva mila brata: „Hodi, brate, ima i nevolje“. U b'jela se lica izljubiše, Miloš majku u bijelu ruku.
Ako zgubiš mlada zatočnika, čestita ću tebe učiniti“. Uzja Miloš pomamna kulaša, pa okrenu od b'jela šatora, zametnuvši koplje naopako.
vjerna sluga, a odsade moje čedo drago; vataj, sine, konje u intove, i ponesi šest tovara blaga: idi, sine, preko b'jela sv'jeta, te ti traži dva slična imena, traži, sine, Stoju i Stojana, a oboje brata i sestricu; jali otmi, jal' za
Kad to začu sluga Desimire, on uvati konje u intove, i ponese šest tovara blaga; ode sluga preko b'jela sv'jeta, ode tražit dva slična imena.
Kad ujutru danak osvanuo, ali lete dva vrana gavrana: krvava im krila do ramena, na kljunove b'jela pjena trgla; oni nose ruku od junaka (i na ruci burma pozlaćena), bacaju je u krioce majci.
Idi, dušo, u riznice donje, te donesi tri kupe dukata, da darujem crna kaluđera“. Ode Jela u riznice donje, te donese tri kupe dukata, ne nosi ih od Minina blaga, već ih nosi od Markova blaga; i donese sablju
Nosiše se ljetni dan do podne; Musu b’jela pjena popanula, Kraljevića b’jela i krvava. Progovara Musa Kesedžija: „Mani, Marko, jali da omanem!
Nosiše se ljetni dan do podne; Musu b’jela pjena popanula, Kraljevića b’jela i krvava. Progovara Musa Kesedžija: „Mani, Marko, jali da omanem!
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Ko dva kosa Lete ispod nosa Ko dve laste Apetit im raste Ko dve vrane Hoće da se hrane Ko dva čvorka Traže jela gorka Ko par šljuka Samo da se kljuka Ko dve sove Čak i noću love Ko dva supa Samo da se njupa Ko dve rode
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Prvo što je smotrio u plitkoj udoljini bila je neka siva zvijer koja je, sagnute glave, vjerojatno nešto jela. Mačku odumriješe noge. — Vuk! Doručkuje ili magarca ili Strica.
Trpaj samo i nosi. Naravno, Vanjka je taj koji nosi. Jednom, dok je družina jela pečen krompir, Lunja zamišljeno reče: — Neko se šulja oko nas, uhodi nas. Traže logor.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
S obadvima svojim rukami donosi nam čanke slatka jela Oči krasne svoje imaš, pogledaj odzgor na nas, hude sluge tvoje!
Al' Hristos večnu hranu spominje im, da on zakteva čovečaskoga spasenja, a ne onoga jela. I kazuje im jer njima valjade proročasko sejanje žnjeti.
U sukobici ti krasnu ženu nacifrastu se ne motri; promini je, te ne samo od jela posti se ama i srdcem, očima, s jezikom, ušima, s rukama i s nogama i sa svim ti članci.
Da se od voćke dobre i plod lepo slatkovit poznaje. Ako li dela ne budu snela, s kakotanjem, ništa nam nejma jela. Svako zlo zlom se i vraća. Carsku tajnu dobro je tajati. Ko veli da zna što je, onomu i jest ono bog, što on zna.
Nit sam što jela ni pila, nit sam ikoga greha mogla učiniti; niti je za me bio, ni mi je valjao. I ja nisam, gospodi, tvoje zapovedi
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kujna je po pravilu uvek malo podalje od odaja jedne takve čorbadžijske kuće da se ne bi osećao zadah od gotovljenih jela. U toj kujni su se i čeljad i ukućani prekodan najradije bavili.