Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
6. PREOBRAŽAJ Vodeći Jelicu i držeći je čvrsto za ruku, Stanko izide na put. Onda stade, zagleda se u oči Jeličine, pa reče: – Idi kući. — Dobro — reče ona poslušno i izvuče svoju ruku iz njegove, — Nego... stani!... Ona stade.
Obe ćutahu. Krunija se zagledala u usne Jeličine, koje su igrale od ljutine... Ona kao da dođe k sebi, jer ustade, uze Jelicu za ruku, pa, grcajući, reče: — Idi!...