Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Savka je bila sada u gostima kod sestre, no baš kod kuće nije bila; sestra je svaki čas čeka. Ljuba je gospođu Jelku još devojkom poznavao, a i ona je sada znala za njegovu naklonost prema Savki, premda Savka još ni pojma o tome nema.
Ljuba ih vidi, ali već ne haje mnogo, već mu se druga po glavi vrze, ali ipak šeta se po pijaci, pa naiđe na gospođu Jelku. Čini se kao da je ne vidi. Ona ga viče. — Gospodar Čekmedžijić! — Izvolite — A, drago mi je!
— A vi izvolite k meni sa celom familijom. — Milo će mi biti. Sad Ljuba doprati gospođu Jelku u jedan dućan gde je imala nešto kupovati, pa onda s njom u bircauz, pa ih sve u svoju kuću doprati. Ljuba ih ugošćava.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
godinu, sam, dragi moj čitaoče i draga moja čitalice, poklanjam ti jednu istinitu novogodišnju priču i stavljam ti je pod jelku, dok ti u kuhinji sečeš praseće pečenje.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
igralo; četvrtoga, kad je već bio ozbiljniji, te se nije ačio junaštvom i hitrinom, no je strijeljao očima crnpurastu Jelku, s kojom se bio već poznao... Bakonja duboko uzdahnu.
proteže se i s ponosom omjera svoje jake udove, pa dohvativši ogledalce i gladeći se po bradi, pomišlja na crnomanjastu Jelku.
Dakle, taj dodir ruke sa prvijem znacima muževnosti napominjaše mu Jelku. Zadugo, čim bi Bakonja otvorio oči jutrom, milina bi mu ispunila grudi i on bi pohitao ka prozoru da otpravi prvi
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zasuzićeš, brate, suzom od miline. Pokušaj jedared to u svome veku, U svetinji badnjoj zapaliti jelku; Taj običaj lepi, kô san neke vile, U tvome će domu opružiti žile, Primiće se taki, bez ikake sile, Na najveću
Ćipiko, Ivo - Pauci
— odvrati on zbunjeno i povrati se zamišljen k moru. * Istoga toga dana spremaše se Jure da prije odlaska prstenuje Jelku, kćer staroga Ante Rajića. Noć se je spustila nad selo kada se on uputio k njima.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Nekako on se zagleda u gradu U lepu Jelku, u nevino dete; Zaište, dakle, da je njemu dadu; A već delije počele da prete Pucaju noću, pod zaklonom mraka, Kroz
čak poznije, kad je Omer-paša Robio Bosnu i plemiće njene, S njime se združi krvopija naša, I s njime ode i odvede žene I Jelku, valjda... Gde je? Da l' je živa?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Tri su stvorenja obletala gospa-Jelku sa istinskim simpatijama i sa istinskim poštovanjem: njen muž; njena starija pastorka Agnica, mlada devojka za udaju,
se s puta vrati, puni su lekova i lekarskih uputstava, za gospodin-Vasu, ali palanka zna da su puni mirisa za gospa-Jelku i za Agnicu. Jezična mala Soka je ovo poslednje, džepove čika-Mišine, možda i nehotice branila.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I drugu igru, opet „Jelku tamničarku“, igrali su, jedno do drugog, Kalina i Mane. I Zoni dođe nešto teško. Naslonila se na Genu, drugaricu
Lenče Kubedžijsko i Genče Krivokapsko, Zone Stavrino i Jone Mamino, pa igraju i pevaju onu omiljenu Zoninu igru „Jelku tamničarku“... Igraju i pevaju: Nane, kaži tajku da me mladu dava za naše komšijče, za mlado bankerče!