Ćipiko, Ivo - Pauci
— A ko nije u selu? — odgovori oblovito Jure. — On u selu i još dva—tri u varošu, ča i jemaju, a drugi svi smo — ovlaš ča bi nike na prste pribrojio— svi težaci jednaci...
— Providit'! A okle? ... Uvik su ovaka moja dica, ozva se ona naglo i otresito. — Jemaju praviщu! — javi se odlučnim glasom pokojnikova sestra i nastavi: — Otkad se svit spominje, u ovoj kući nikome nigda
pa neka im je s blagoslovom!... Nu da me brat tuče ako s kim progovorim, i da mu ono dvoje stari' jemaju davat' polasticu... to ne mogu trpiti. — Pa opet reče življe: — Nisam ni ja najgora!