Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Mušicki u pojedinim svojim odama izostavlja oba jera. U toj »buni u slavenskim pismenima« najdalje je išao Sava Mrkalj, koji je u svojoj knjižici Salo debeloga єra, libo
Radičević, Branko - PESME
Cveća krasna vidim ovde sila, Al' najlepši de si ostavila? Vrelo ječi, a cvetići tuže, Jera nema među njima ruže. Tako t' vrela, tako t' cveća toga, Ne muči mi jadna srca moga, Vrni zlato meneka nazada, O
— Laka pesmo, odi u pomoć, Jera ono već je blizu noć, De prigrli pesmo, moja snago, Pa ižljubi sve milo i drago!
Kada glednem tvoje stene divne, Srce mlado u meneka živne, Jera ovde poslije Kosova Sunce srpsko granulo iznova, Očistila s' ona velja bruka Što okalja Srbina sa Vuka.
Smislim tamo, pa okitit njima Glavu, grudi i junačko pleće, Pa tek onda amo gromovima, Jera oni u koprive neće. Pa dovatim Pegu za vođice, I poletim dole ka zemljice, Tu se spustim kraj Dunava ledna, Pored
E je taka plena zadobio, Skače, uče, vrti se i kreće, Ali učas evo loše sreće: Preko jera nekakvog posrnu, Pade nice o zemljicu crnu, Pruži ruke da se ne ubije, A da glavu divnu ne razbije, Pa upusti one
“ Pa dovati jera tananoga I još onog, brate, debeloga, Tog u desnu, onog u šuvaku, Udri njima po vetru i mraku. Bože veli, čudna
ali baš najposle Da ne beše sve to sanak dosle? Ovo reko, pa se leći sprema, Jera mi se nešto pozadrema, No dok mesto ja traži po mraku, Glednu malko nebu i oblaku, Al' kad vide same oblačine, A
Kaži bratu ako si devojka I ljudska te odojila dojka, Kaži bratu, ol' devojka bila, Oli čarne ove gore vila, Jera čuda, veruj mi, takoga Još ne videh za života svoga, Pa oli si iz gorice vila, Ol' te barem vila odojila.
“ Ovo reče, ka izvoru ode, Lice umi, I natoči vode: „Sada idem, majka mene čeka, No, junače, ti si iz daleka, Jera misliš, kâ što reče amo, Da ovdena žive zverke samo, A ne znadeš sred ove gorice Bele dvora Rajka Žeravice.
I tako ti propade Kajganica jadna, I deca je ostaše I željna i gladna, Jera nije kokica Jaja više snela — Ao, bako zlosretna, Voda te odnela!
Oj košuljo, ti oblače, Moje sunce kud zamače, Beži, beži, tako t' Boga, Da s' dotaknem zlata svoga, Jera meso oće mesa, To je volja sa nebesa. Srce moje, što se stidiš? Da l' prvi put sad me vidiš?
80. Nek mađistor čati knjigu, Može on to i bez njega, On sad ima drugu brigu, Jera mladost plao bega, A vremena još će biti De će sve to naknaditi. 81.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Bolje je imati rđavu godinu nego rđava susjeda. — Teži je rđav drug nego dug put. — Sa zlijem se nemoj sadružiti, jera ti se hoće satužiti. — Ko se u mekinje meša, izest’ će ga svinje. — Podoban podobna traži. — Sve traži slika priliku.
Svakom vjetru jedra ne otvaraj. Sve izgubi, a poštenje čuvaj, Jera blaga nad poštenje nema. Sve se znade što je i kako je: Svako djelo dođe na vidjelo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Nego, care, daj mi dva pouzdana i jaka druga, koji će me nositi, jera ja kao sakat ne bih mogao otići. Car mu odmah dade, i oni ga uprtiše, te badži u sobu.
Đak nije stio uzeti dukata, a kada car upita zašto ne uzme, odgovori mu: — Ja ne smijem od matere, jera će mi reći da sam ga đe ukrao. Na to će mu car: — Uzmi, pa kaži da ti je car dao.
Na to će mu car: — Uzmi, pa kaži da ti je car dao. A dijete će opet njemu: — Ne smijem jera će mi reći mati: da ti je car dao, dao bi ti više.
se tojage donesoše, reći će mališa: — Čestiti care, naredi neka se meni udari jedan, a ostalo onome što vrata čuva, jera me nije stio puštiti tebi dok mu ne obećah da ćemo dar dijeliti, a ja sam mu obećao sve osim jednoga, stoga po našoj
Ćipiko, Ivo - Pauci
I u kući ne bi se izjelo boljega zalogaja da ne bi njime ponudio svoga fra—Jera... Ah, da, druga su ono vremena bila! ... A kako je sada, to vi mladi znate, de, recite!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ovako našem knezu kaži: ima dosta vojske u Turaka, al' s' možemo s njima udariti, i lasno ih pridobit možemo. jera nije vojska od majdana.
navodi ove reči Miloša Obilića: Ima dosta vojske u Turaka, al' s' možemo s njima udariti, i lasno ih pridobit možemo; jera nije vojska od majdana, već sve stare hodže i hadžije, zanatlije i mlade ćardžije, koji boja ni viđeli nisu, istom pošli
Nemoj sjutra na Bojanu doći, ni donijet majstorima ručak, jera hoćeš mlada poginuti, zidaće te kuli u temelja“. Mladi Gojko vjeru ne pogazi, i on svojoj ljubi ne dokaza.
Pa mi i ti štogođ progovori, jera hoću zadužbinu gradit“. Skoči Miloš od zemlje na noge, skide s glave samur i čelenke, pa je časno kneza
ovako našem knezu kaži: ima dosta vojske u Turaka, al' s' možemo s njima udariti, i lasno ih pridobit možemo; jera nije vojska od majdana, već sve stare hodže i hadžije, zanatlije i mlade ćardžije, koji boja ni viđeli nisu, istom pošli
“ Progovara ljuba Damjanova: „Svekrvice, majko Damjanova, ovo j' ruka našega Damjana, jera burmu ja poznajem, majko, — burma sa mnom na vjenčanju bila“.
Gradu vrata ravo zatvorajte, a ujutru dockan otvorajte, jera sam ti, majko, u zavadi s prokletijem Minom od Kostura, pa se bojim, moja stara majko, da mi b'jele ne pohara dvore“.
mi po ravnu Kovaču pet stotina silnih Kovačana, hajde s njima ka kršnoj Kladuši, a pod moju pod vrenđiju kulu, jera zove od Kotara Janko ta Alila na megdan mojega, da Alilu budeš u nevolju“.
mi po Lici krvavoj pet stotina konja i junaka, hajde s njima ka kršnoj Kladuši, a pred moju pred bijelu kulu, jera zove od Kotara Janko ta Alila na megdan mojega, da mu budeš zdesna u policu“.
mi po Naku krvavu pet stotina konja i junaka, hajde s njima ka kršnoj Kladuši, a pred moju pred bijelu kulu, jera zove od Kotara Janko ta Alila na megdan mojega, da sinovcu budeš u nevolju“.
na glasu junaka na prijepis pet stotina druga, hajde s njima ka kršnoj Kladuši, a pod moju pod vrengiju kulu, jera zove od Kotara Janko ta Alila na megdan mojega, da Alilu budeš u nevolju“.
učinili kad nejmade lijepe đevojke; mukom idu kićeni svatovi: ni pjevaju, niti puškaraju, barjaktari savili barjake; jera misli Smiljanić Ilija da je veće Mara odvedena, zato s mirom svatove provodi, nije lasno doći bez đevojke!