Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Bojim se s mojim mozgom jerno slovo božije živo i posleno je a pooštrije je više od svakoga mača s obe strane oštra, te prolazi čoveku kroz telo mu
Bojim se veđami jerno milo mi je bilo s očima mnogo spavati i sveđma dremati da se odmaraju i pokoje se moji zglavci.
Bojim se Boga i mojim ušima jerno nisam preklanjao ih na tvoje nam svetovanje na dobro; da ne dočujem od tebe toga strašnoga glasa: Id'te od mene
Bojim se s mojom mišicom, jerno mišice Bog zgruhati će grešnim i lukavim ljudma. Bojim se za ruke; ne dizah k nebu do Boga mojih ruku; nego šnjima
Bojim se sa svim moji zglavci jerno ove moje Hristove sastavke ja prokurvah; bojim se sa svim telom; moje telo na želju bludnu izdah, a ne na službu
Bojim se da mi se kosti ne razaspu ujedno s čovekougodnici kod pakla, jerno nejma mira među mojim kostima od slike greha moga.
NOĆ Da se paštimo, dokle nam sunce nije zašlo, Dokle nam nije smrklo I životna vrata nisu se zatvorila. Jerno noću ništa se ne može poslovati, Razilazi se trgovina, zatvaraju se šatre.
Eto, za malo, ode mi moj svet ispred očiju! I ti, meseče, skutaj svoje sjanje, jerno moja već zraka zahodi pod zemlju u grob! ...
Ne malu eto, i s poslednjom rečom utehu imadu rodilje, jerno ako i to ne dostanu, dvostruko tuže. A da ja li, samo jedna među majci tužna bez milosti ostajem!
svoje i birove, za svoj rod i prijatelje, mobe i prošnje na dobro im za njih Gospodu Bogu usrdo vala donositi naše. Jerno njino u miru boravljenje i sloboda, nas od zla zaklanja, i brigu nam s naše glave skida, mirost daje...
O tome staće se velika tišina, jerno njihov gospodin, koji je ispočela osnovao na vodi zemlju, stoji na njima, i drži ih da se ne koleblju...
I u rudi nelasno je što traženo pronaći, jerno svaka ruda ništa drugo svidno nije krome što zemlja — zemlja. Vešte i bistre oči tome valjadu da proznadu što u čemu