Radičević, Branko - PESME
Uz Milenka još je jedan pristâ, Sam on samcat, kažu, vredi trista, Ime mu je Jeroglavac Bajko. A kaki je, moja mila majko, Kakva pleća, a kakova brka, Kakva oka i pogleda mrka, — Ta našto mu puška i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A da vidiš Janković-Stojana! On ostragu ide za svatov’ma; kad nagazi na prvu busiju s svojim slugom Jeroglavac-Markom, koji junak za boga ne znade, Stojan nađe dvije age Stare, nađe Stojan Šarac-Mahmut-agu i kod njega
nađe dvije age Stare, nađe Stojan Šarac-Mahmut-agu i kod njega starac-Merdan-agu, obojici savezao ruke, pa ih daje Jeroglavac-Marku, Marko veže za jele zelene. Ondar Stojan iza glasa viče po imenu od Zadra Todora: „Đe si, pobro, od Zadra Todore?
vode Bojičić-Aliju od Cetinje, grada kamenoga, s njim poredo Tanković-Osmana; dadoše ih Janković-Stojanu, Stojan dade Jeroglavac-Marku, Marko veže za jele zelene. Onda Stojan iza glasa viče po imenu Daničića Bura: „Đe si, brate, Daničiću Đuro?
on vodi od Avale Porču svezanijeh ruku naopako, s njim poredo Topal-Kamatara; dadoše ih Janković-Stojanu, Stojan dade Jeroglavac-Marku, Marko veže za jele zelene. Ondar Stojan iza glasa viče po imenu Petra Mrkonjića: „Đe si, brate, Petre Mrkonjiću?
s njima su sva tri Kulišića; oni vode Kovačević-Rama svezanijeh ruku naopako, dadoše ga Janković-Stojanu, Stojan dade Jeroglavac-Marku, Marko veže za jele zelene. Sastaše se i Srbi i Turci, ispuniše odsječene glave, iznesoše ranjene junake.
O Cetinji. Merdan-aga, Šarac Mahmut-aga, Tomkovići, Kulišići, Mrkonjići i Jeroglavac Marko nisu poznati istoriji. Pećina Stijena je nepoznato mesto (ako pevač tako ne zove Crvene stijene).