Obradović, Dositej - BASNE
Ništa ti nije gore nego s odlagalom imati delo. Vreme mladosti blaženo je vreme sadnje i sejanja, ko želi da mu jesen mužeskoga vozrasta plodovita dođe, i da mu zima starosti spokojna bude.
Dakle, kad su oni onde zadovoljni, mi, koji imamo i proleće i leto i jesen, po svakoj pravici valjalo bi da mislimo da smo u raju.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
ALI KOJA JE IZ OBLAKA ZINULA NA NjENE ŠTALE AMBARE VOĆNjAKE USEVE KUĆE I GROBLjA 79 KOPILUŠA 81 SOLDATUŠA 83 MRKLA JESEN 85 PESMA O ŠIVAĆIM IGLAMA 86 VEČE 87 ŠVALjA 88 III 89 ZAPIS 90 MRAK 91 UČENjE U MRAKU 93 ČELNIK 94 SINGER 96 PROROCI NA
NA JELOVOJ GORI 167 NA SVETOILINjSKOJ PIJACI 169 JESENjI KRSTOVDAN 171 SLOVO O SVETLOSTI 172 SVETA JESEN 173 NA SAVINIM LIVADAMA 174 VEST 175 VIDIK U SLUTNjI 176 ZELEMBAĆ 177 POGLED SA TOMETINOG POLjA PREMA VALjEVSKIM
- ta gomila je celo leto kisla na buđavom polju, bez groba i popa, u rasutom žitu i lokvama krvi I dok trune jesen i kiša ih kopa na zemlji svetkuju pobednici i crvi. 2.
Nit jesen leči, nit rana srasta, svi su me redom klali i jeli, vrana na suvom kosturu hrasta dobiće mozak moj u šlemu, kao u
I opet će za isti svet ubijati i mreti. I sve će ove otrove: jesen, zimu i zemlju, vrane i vrt, ko lek, pod kapkom da ponese U tuđinu, san ili smrt.
MRKLA JESEN Ne može da se diše od mraka. Niko se ne nada ni šibici na istoku, a kamoli zvezdi ili zori. Samo domaćica,
2. Kad se sve ugasi, kad se sve ohladi, kad te svi na svetu ostave i zaborave, ostane ti šporet u kasnu jesen. Na šporetu tiganj, u tiganju šaran: pečenim očima, potavnelog od sećanja i znanja, bog dunava te gleda iz tiganja!
SVETA JESEN Ima li ičeg da ujesen ne sija? Na suncu, u prozoru, dozreva paradajz. Iz šaše svetli gomila tikava: jesen dovodi
SVETA JESEN Ima li ičeg da ujesen ne sija? Na suncu, u prozoru, dozreva paradajz. Iz šaše svetli gomila tikava: jesen dovodi tikve do usijanja! Svako drvo sija kao crkva! I krekljavo je drvo ujesen zlatno!
Kroz sve zlatniju jesen dolazi ribar, nosi šarana kao kilo srebra! NA SAVINIM LIVADAMA Duboko u jesen produžili se letnji dani.
Kroz sve zlatniju jesen dolazi ribar, nosi šarana kao kilo srebra! NA SAVINIM LIVADAMA Duboko u jesen produžili se letnji dani.
VEST Preko ljubičastog polja, u kasnu jesen, brzo i šumno, prelete jato vrabaca iz bukve u hrast. VIDIK U SLUTNjI Da li je vidljivo maska nevidljivog, poznato
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
On dade im veru, da se ne boje, no samo mirno u gradu da sede, i tako i̓ u tom primiriju ostavi.) Sad, 1805. pred jesen, dođe Đuša Vulićević u Smederevo, i sa Srbima vrlo se veselio, ali kažu da se vrlo napio, pak noćom sam digne se na
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ta Ognjan će mi sad o Petrovudne izučiti i ostati kod kuće... Ako bog da zdravlja, daću odmah na jesen i Senadina. Neću ja da mi deca budu slepa kod očiju!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Zemlja ogolela, a ovde-onde vidi se po koji pramen suve i sparušene trave... Jesen, prava jesen, puna i tuge i lepote; pa kad čovek pogleda oko sebe, a njemu se neka seta svije oko srca, počne ga
Zemlja ogolela, a ovde-onde vidi se po koji pramen suve i sparušene trave... Jesen, prava jesen, puna i tuge i lepote; pa kad čovek pogleda oko sebe, a njemu se neka seta svije oko srca, počne ga obuzimati stud kao
Dučić, Jovan - PESME
PESMA 272 SRCA 273 PRIČA O JAKOM 274 NA STENI 275 MALA PRINCEZA 276 VEČERNjE 277 JEDNE VEDRE NOĆI 278 DUBROVAČKA JESEN 279 RAVNODUŠNOST 280 LjUBAV 281 DELO 282 PREHISTORIJSKA LjUBAV 283 PROLETNjA PESMA 284 VEČERNjE
Dan umire mirno: a moja je soba Ispunjena čudnim slutnjama i strahom. I nemo i sporo osluškuje tada Neku tamnu jesen u duši, gde tako Dan gasne bez tuge, bez svesti, polako... I čujem, u meni list za listom pada.
Grob Spasiteljev ležao je pored njega, neopažen i miran, u tišini. DUBROVAČKA JESEN In questa tomba oscura... Veethoven. Sam, na kaminu, u mletačkoj vazi, umire jedan buket žutih ruža.
kada su njegove strasne i velike oči, nekada zelene kao limunovo lišće, postale mutne; i kada je u svojim venama osetio jesen koja više nema svog proleća, on se vratio na svoje sunčane obale Jonskog mora. Sve je tamo bilo kao i pre.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A sutra ću vam kod vas na jauzni sve potanko ispripovedati! Bože, poznaje se da je već jesen... dan kraća! Dok opereš sudove i pospremaš, a ono se već smrklo! A imam još sedam kuća da obiđem. Adije!
Sastajali su se i dalje u bašti, naravno malo ređe, jer je bilo skopčano s opasnostima otkako je nastala jesen. Bašta se proredila.
Ne zna čovek kad mu prođe dan, a ono se tek smrkne!« Prošlo i »sirotinjsko leto« i nastade pozna, vlažna i močarna jesen. I Mitrovdan je tu, tek što nije svan’o.
I pozna jesen ima svoje poezije i svoje topline, — bar oko ognjišta i oko bánka i zápećka; jer svo ćeretanje i kikotanje koncentrisalo
— Mnogo... A zimi? — Pa duplo; šesnajst srebra. — Hoj, hoj! To je bo’me papreno, Petre sinko! A u jesen? — Pa k’o i u zimu, šesnajst. — To je, bo’me, mnogo. Mnogo, mnogo...
A u jesen? — Pa k’o i u zimu, šesnajst. — To je, bo’me, mnogo. Mnogo, mnogo... — E, pa jesen je, blato je, gore neg’ i suva zima il’ sneg. — Ta znam, Petre sinko!
Ode glas visoko do neba i daleko se razli, misliš preko cele ravne Bačke! Kao ona svila u polju što se izvija u jesen, tako se izvi i oteže sa vesela srca Radina setna pesma: »Dušo Julo, srce uvenulo!« — Šibaj, Rado!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
XXI Sećam se. Bila je jesen, i to jesen na izmaku. Onda, kad se ne zna ni dan, ni noć, a uvek, sa sviju strana samo šušti i razleva se
XXI Sećam se. Bila je jesen, i to jesen na izmaku. Onda, kad se ne zna ni dan, ni noć, a uvek, sa sviju strana samo šušti i razleva se jednostavna, silna kiša.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Prošla je bogata jesen, zdravih oraha dosta, sad je vreme piti — baklavi! Kome može biti, ko će biti na taj dan bez baklave!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Dorćolu u kojoj je stanovao i pre rata opružen na starinskom plehanom krevetu, ležao je Jurišić jedno posle podne, u jesen, u tišini, umoran, bled i nervozan i mislio: „Evo ležim ja ovde sam, sam samcat, i sav onaj kalambur od života stoji
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Trifun se trže, kad mu žena dreknu, pogleda za njom, kad ona otrča, kao što se u jesen za lastavicom pogleda. A zatim, ljutito, zavrte glavom i opsova, mrmljajući.
Nije to bilo ni nekoliko smrti, u jesen kišovitu, kad udari pomor u gradu. O čemu, posle, starci, nadugačko, pripovedaju.
Ne treba misliti na sutra. Život ljudski liči na godišnja doba: kratko proleće, varljivo leto, jesen koja prolazi brzo, a zatim dolazi zima. Žene, naročito, retko nalaze sreću u životu.
“ Rosijski đeneral, Leontijev, guverner Kijeva, predviđao je, u jesen godine 1751, formiranje, dva husarska puka i dva pešadijska puka, u koji će ući serbski emigranti.
Pavle je, obilazeći te hodnike, u kojima je bilo hladno kao da je jesen, ili zima, jedva raspoznavao živa bića, u polumraku, u memli, a video je jasno samo decu, koja su trčkala, oko njega, u
Čestnjejši Trandafilovič očekivao je jesen i zimu bez žene, sam sa svojim devojčicama. Sav se čovek beše izmenio i izbezumio!
Ukaza se potpun ćelonja. XVI NIKO NE ZNA JOANA TEKELIJU U jesen godine 1752, u ruskom poslanstvu, u Beču poslove oko preselenija Srba, iz Austrije u Rosiju, svršavao je Kajzerlingu –
Nije ovo trenutak da Božiča napusti. Leto će uskoro proći, ali je i jesen lepa u Vijeni. Ako kapetan hoće, samo malo, da njenom savetu udovolji, mogu jesen, lepo, u njenoj kući provesti. U ljubavi.
Leto će uskoro proći, ali je i jesen lepa u Vijeni. Ako kapetan hoće, samo malo, da njenom savetu udovolji, mogu jesen, lepo, u njenoj kući provesti. U ljubavi. Božič, ovih dana, odlazi, sa đeneralom Montenuovo.
Ponavlja da, malo, pričekaju, da je leto prošlo, ali da je i jesen, tako lepa, u Beču. Božič će otići. Tekla nije u kući. Njima bi, ove jeseni, moglo biti, tako lepo!
Za Trifuna, koji je bio napunio tada trideset i sedmu, to je bio doživljaj, kao one vatre, u jesen, na obranom polju, kad već pada inje, koje predskazuje dugu zimu.
njim na jedno, zeleno, poluostrvo, obraslo drvećem, a da duž reke, svud, stoje visoki jablanovi, kao neki stražari. Jesen je i te godine, u Tokaju, bila lepa i topla.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Sve te kuće imaju pred glavnim vratima suvotu ili doksat, na kome se u jesen suše pocrveneli nizovi paprika, a gdešto su i zidovi pokriveni njima, ređe i duvanom. Oko kuće su kupe od konoplje.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Vodeni cvetovi zaletali su nam se u lice i zaplitali u kosu, umirući bešumno i na hiljade kao što u jesen umiru muve. Osećao sam kako me čitavo telo boli, a onda i onaj šum u ušima i slepoočnicama.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Dalje opet slike, figure, obligatne u svakoj čestitoj kući: „proleće“, „leto“, „jesen“, „zima“. Na stolu opet leži „zbornik“, taj isti naslikani, i lepeza, pa onda „Večiti kalendar“.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ovi živi za koje se brinuo, ova žena, a još više deca koju je voleo, premeštahu se svaki čas, iz proleća, u jesen, iz leta, u zimu, iz veselja, u plač, iz dana, u noć. Niti je mogao da ih sačuva, niti da im pomogne, niti da ih zadrži.
Uostalom tako se i, glavom sam, pokojni Lazar Isakovič javljao, kao da je trgovao oružjem po vazduhu, celu jesen, pre osam godina, a sve zato što mu sin nije, po smrti, probušio srce iglom.
U potpunom osećanju sna, prošao je kroz te razne tuđinske države, i ceo svet taj od Rajne, vrativši se, u poznu jesen, na Dunav, sa istim osećanjem neprekidne prolaznosti i uzaludnosti.
Glad i žeđ i hod, neprekidni hod, kroz Bavarsku, neprijateljsku, opljačkanu, praznu, sve do Češke. Jesen beše ranije došla nego inače i vreme je bilo kišovito. Isakovič spavaše pod kolima, dotučen bolešću, brigama i mukama.
u Beču i Budimu, gde je imao velikih naslaga izrađenih koža i oprema za konje, uzalud očekivahu to leto, do u poznu jesen. Kroz nedelju‑dve dana nije više stizao ni do Oseka, ni do Petrovaradina, pa nije više prelazio ni Turcima.
Posle sahrane gospože Dafine i odlaska Aranđelovog, naselje ispod šume i kuće Vuka Isakoviča opet utonu u jesen. Vlaga je probijala zidove, sa krovova se mlazevima slivala kiša, bilje se bilo sasušilo, istrulilo u blatu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
34. ¹⁰ Mićović, lj., isto, s. 160. ¹¹ Opačić, S., „Stara narodna vjerovanja na Kordunu“, Raskovnik, 37, jesen 1983, s. 56. ¹² Grđić Bjelokosić, L., isto, s. 206. ¹³ Petrović, A., isto, s. 387. ¹⁴ Trifković S., isto, s. 329.
49—51. ⁶⁰ Opačić, S., „Narodni običaji Srba na Kordunu“, Raskovnik, 37, jesen 1983, s. 55. ⁶¹ Vuksanović, T., Srbi na Kosovu, II, Nova Jugoslavija, Vranje, 1986, s. 227. ⁶² Kordunaš, M., isto, s.
311; Lilek, E., isto, s. 369; Čukić, Z. D., „Narodna vjerovanja o tisovom drvetu u Crnoj Gori“, Raskovnik, 29, jesen 1981, s. 38. ¹⁴⁸ Knežević, Srebrica, Milka Jovanović, Jarmenovci, SEZ, LXXIII, Beograd 1958, s. 88. ¹⁴⁹ Kordunaš, M.
33. ⁷⁶ Radunović, M., „Verovanja i praznoverice u Metohiji“, Raskovnik, 49, jesen 1987, s. 67; Vrčević, V., „Razna čvarovanja oli ti sutke“, SEZ, L, s. 36; Balarin, N., isto, s. 386. ⁷⁷ Radunović, M.
¹⁶ Nikolić-Stojančević, Vidosava, isto, s. 426. ¹⁷ Opačić, S., „Narodni običaji Srba na Kordunu“, Raskovnik, 37, jesen 1983, s. 56. ¹⁸ Kordunaš, M., „Narodno vaspitanje iz Gornje Krajine“, Novi vaspitač, 5, 1894, s. 148. ¹⁹ Milićević, M.
378. ¹⁷ Zeković, B. B., „Narodna vjerovanja iz Vasojevića“, Raskovnik, jesen 1987, s. 69; Đorović, D. Đ., „Narodne gatalice (Gruža)“, Kića, 2, Niš 1908, s. 2; Lilek, E.
20. ⁹ Radunović, M., „Verovanja i praznoverice u Metohiji“, Raskovnik, 49, jesen 1987. ¹⁰ Popov, M., Svadba u severnom Banatu, Narodna knjiga, Beograd 1983, s. 39—40. ¹¹ Tanović, S., isto, s.
IX. ²³ Opširnije o kletvama: Trebješanin, Ž., „Retorika mržnje“, Raskovnik, 49, jesen 1987; Krnjević, Hatidža, „Kletva“, u: Rečnik književnih termina, Nolit, Beograd 1986; Peković, Slobodanka, „O kletvi“,
40. ⁴ Trakas, Deana i Ana Lambidi, „Kulturne promene u Grčkoj — stvarne ili zamišljene“, Raskovnik, 53—54, jesen—zima 1988, str. 76—89. ⁵ Zečević, S., isto, str. 183. ⁶ Up. Trebješanin, Ž.
promena u običajima i verovanjima vezanim za rođenje i razvoj deteta: teorijsko—metodološki problemi“, Raskovnik, 53—54, jesen—zima 1988, str. 113—118. ⁷ Ovde bih želeo da zahvalim mojim marljivim saradnicima, Marijani.
Brevinac, I. M., „Nešto reči iz raškoga govora“, Raskovnik, Beograd jesen 1970. Bronfenbrenner, U., Two Worlds of Childhood: USA and USSR, (ruski prevod), Progress, Moskva 1976.
Zeković, B. B., „Narodna vjerovanja iz Vasojevića“, Raskovnik, 49, Beograd jesen 1987. Zečević, S., Srpske narodne igre, Vuk Karadžić, Beograd 1983. 3ečević, S.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
sebar ima da ženi sina, neka se od ruke dovija svake, koliba neka se okrpi stara, neka mu mobe sebri i meropasi, neka jesen pozove za rizničara da mu napuni podrume i čardake da ima čime dočekati svate, neka uzme ćukove za crkvenjake.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
ZA VAVILON 20 USPELI MOMCI 24 ŠUGA 27 KINOTEKA U TRI 31 ŽUŽI 34 PISMO 37 TERASA 39 BOING, BOING 44 JESEN 48 SEZONA LOVA NA ZEČEVE 49 ČUDNOVATI PROLAZAK KROZ GRAD SARAJEVO, BEZ ZAUSTAVLjANjA 50 DERVIŠI SINANOVE
– Napreduješ... — reče mladi čovek zevnuvši. JESEN Vreme je da se pakujem. Krajnje je vreme. Postoji vreme za raspakivanje i vreme za pakovanje, ali šta mi ostaje da
Njegovo crno odelo prekriveno je česticama tucane cigle. — Odakle ovolike ptice odjednom? – pita se Pufko. A još nije jesen! Starac se pretvara u spomenik sa smeškom izlivenim od bronze.
na Trusini iznad Dabrovog polja. Pogodio ga tačno između trbuha i pluća i tu ostao. Preležao je proleće, leto i jesen, a u zimu mu bi bolje, te se pridiže i savi prvi cigar duvana. Prvog septembra 1945.
Matavulj, Simo - USKOK
gdje ono reče? To nije znao ni Krcun, koji se uzalud mrštaše od silnog domišljanja. — To je bilo, velite, u jesen godine... Koje? — zapita Janko. — Evo je minulo ove jeseni ravno devet godina — reče knez. — Je li, pope?
— Je li, pope? — Biće tako! — Dakle, šeste — prihvati Janko. — U jesen 1806-te bile su bitke kod Jene... — A, ha, to kod Jene! — viknu Stevo. — Kod Jene i kod Aueršteta — nastavi Janko.
— Tako je trajalo više od pet godina, pa se ču da se Francuz sprema na Rusiju i u jesen ču se njegova grdna pogibija. Uoči Malog gospođina dne skupi nas vladika i kaza nam: da je silnom Napoleonu došao kraj,
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
jedna godina, radna, marljivo urađena i sklonjena pod krov, u suvo, miriše iz nje pregrijano leto i naša oznojena zrela jesen, trud i sloga naše čeljadi.
jednostavan emotivni izazov, Lukićevi stihovi dobiju lirsku toplinu i zvučnost: Na uglu kesten poguren stoji, jesen mu novu odeću kroji, škarama secka haljinu žutu, krpice zlatne lete po putu. (...
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ne našavši tamo jednog proslavljenog grčkog učitelja, on u Hilendaru provede jesen i zimu 1765, i u proleće 1766. ode u Smirnu, kod čuvenog grčkog učitelja Jeroteja Dendrina.
1813, kao gotovo sve narodne starešine, i on je prebegao u Austriju. U jesen iste godine već je bio u Beču. Dolazak u Beč bio je odsudan trenutak u njegovom životu.
Vratio se preko Novgoroda, Tvera, Tule, Kijeva i Kišinjeva, gde se neko vreme zadržao. U jesen 1819. nalazi se u Beču. Bez stalnih sredstava, živeći teško u tuđini, reši se da se vrati u Srbiju. Sredinom 1820.
Bojić ima živu maštu, živopisnu rečenicu, bogat rečnik, krepak i zvonak stih. [Pesme (Beograd, 1914); drama Kraljeva jesen (Beograd, 1913).] Korolija, Dalmatinac rodom, stoji pod jakim talijanskim uticajem. Stih mu je vrlo slobodan i nov.
Od najmlađih pesnika Milutin Bojić, koji je 1913. dao živopisnu i dobro stihovanu dramsku sliku Kraljevu jesen, pokazuje izvesnih dobrih sklonosti za istorijsku dramu u stihovima.
Milićević, Vuk - Bespuće
djetinjih očiju, igra se oko kamenja, lagano i bez strasti, i pravi fine, blage bore, zaboravljajući i na kasnu jesen i na rano proljeće kad se, kao nesita i bestidna bludnica, drsko i bijesno širi, rastući i potapajući, dok se u nju
Radičević, Branko - PESME
zna ljubiti, Al' i sabljom divno biti, Ajduk Veljko ljuti vuja, Turci stado jaganjaca, Ajduk Veljko kâ oluja Kad u jesen iz klanaca Svati lišće to po gori, Pa obori, Krši granje, pa silena Čupa rasta iz korena — Seče Veljko i natiče,
36. Već gusta s' magla jutrom započela, Na zemlju mraz je veće padô kru(t) Zeleno lišće jesen je odnela, I goli diza k nebu drvo prut.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Čekaj ti samo, otići će stari Petrak — prijete mi u kući kad već sasvim prekardašim. A ti „Petrakovi dani“ u ranu jesen obično su uvijek bili praznični, sjajni i puni šapata, pa me tako povuku i ošamute da ne znam kud bih prije: kroz
sviju potukača, ali, ipak, i pored svega toga, neće ti se, vala, taj zimski svetac prikazati ljudima ovako rano u jesen, pa makar se pila i bolja rakija nego što je ova, birtaška, triput krštena.
Tako smo, iz jeseni u jesen, uz kuckanje kiše po eternitu, lagano rasli i prodirali naprijed. Sa polomljenih alatki prelazili smo na ratne dopisnice
Što da se više sikira. Bio je on i u većem krkljancu, pa se ostalo živo. SUĐENjE Napolju miriše i grije zrela jesen, iza prvih šumaraka kokaju puške, bobonji nemirna četrdeset prva, a mi u prostranoj seljačkoj sobi našeg štaba
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A magla se polako i razvlačeći diže... Jesen. Da, da! Ali tada ne beše jeseni. Srce mlado, duša tek navirila, oči se raširile, pa ceo dan švrljam s drugovima po
Staro, staro mi dajte! Ono što miriše na suh bosiljak i što sada tako slatko pada. Pada i greje, greje srce. Evo: Jesen došla. Magla pada. Slana se već s večera hvata. Sutra je sv. Arhanđel Mihailo, kome se ne kuva pšenica, jer je još živ.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Videći ovo đavo mišljaše: „Kad je ovolika čvonta na zemlji, to kolika mora biti u zemlji!“ pa se vrlo radovaše. Kad u jesen bude, sveti Sava dođe te kupus posiječe, a đavolu ostavi korenje. Malo za tijem evo ti i đavola!
Videći ovo đavo stane se smijati i svetom Savi prkositi. No kad bude u jesen, onda cimina opadne i istrune, a sveti Sava povadi krompire pa u trap.
“ Kad bude u jesen, onda sveti Sava pozove žeteoce, te šenicu požnje, a đavolu etri. Sad đavo stane plakati pa od ljutine reče: — Vala,
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Ali ono drvo, ono, šta je imalo s njime posla? Jesen nije, da nadgleda voće. (Približi se.) Aha, nova zemlja, nešto zakopano! Kakve kradene stvari, ili može biti, drugo što.
Lalić, Ivan V. - PISMO
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Ivan V. Lalić PISMO Sadržaj I 2 JEZERO U JESEN 3 POHVALA NESANICI 5 ELPENOR 8 PROLEĆE, KOTEŽ NEIMAR 9 OKTAVE O LETU 11 NOSTALGIJA 13 OSMEH 15 ZAPISANO NAD JEDNIM
MOLITVA 67 PIETA 69 PISMO 70 SLOVO O SLOVU 72 MORE 74 DODATAK 78 DVA SONETA O LOBANjI 79 PISMO I JEZERO U JESEN Sve tanji dani u brdima, Sve bliže snegovi prilaze; A šume silaze, silaze u riđim i mrkim krdima u jezero, u
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Eskivira nas, znači, u tome je štos! Uostalom, u mojoj otadžbini sve kasni: avioni, železnice, pozorišne predstave, jesen, kiše, paradajz, tramvaji, penzije, sve — sem onog tipa koji naplaćuje kirije. E, on je stvarno tačan!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Gde su braća? Jedan pije - drugi plaća. Ko su gazde? Puca tikva, moj Gorazde! daždi, lije. Subota je - jesen gnjije. Pomrčina. Među nama samo Drina.
Još kotrlj čujem, mučenice žuta, a zdela naša negde trune, hlapi, dok jesen kaplje. - Beskućnica zjapi i gorko peče ona prljut ljuta niz koju burić dao se u Drinu...
Ja gorak pojem: duša mi je slama, u kablu Rače borkom podatkana, pa sinjac skrban samujem u Jegri a jesen radi kao crv u jezgri. Zaplamsaj, smreko, modpim bobicama.
Spušta se pauk s prazne čahure i žedan prede, u lov polazi. Psaltir mi čita jesen s mahune, a pauk grabi, pauk dolazi. U šuplje gajde vetrina svira: cvati mi, cvati Roѕa canіna.
vedrinin tmurak, koji sa lastara ništine tek će: Cvetaj, Ružo kvara, iz rastroj-stroja, što je nogom satkan, kroz jesen-senu, zreloj dunji pada odnesi bol mi grivom vodopada! Pod krilom Cpede Utorak je gavran.
stiha vinem uvalom, kud vija konja svat poludeo, tobož utvarin sen da sustigne - a Gospod s trona kao da kaže: Jesen, ruzmarin...
Spavaj, pod rodom, letino blaga, strovilom kljukni kad se skotrlja jesen sa brda. - Neka se strada: meni, po glavi, krši se, prska, s krunom o nebu, šljiva - a srpska.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
ZA ŠTENE 279 PRIČA O KUPUSU 281 STRAŠNA NOVINARSKA PRIČA 284 NADRILEKAR JOCA 287 STRADANjE MLADOG PISCA 292 KAKVA JE JESEN 296 KOSMIČKI SAN 301 NAJBOLjI DEČAK 305 SVI POD KREVET, GASI LAMPE (BOJ SE BIJE PREKO ŠTAMPE) 310 PRIČA O PALOM
Ponekad staklo močvare mirne leptirić modar krilima dirne. U kasnu jesen kad magle spuste nad polja mrtvi val, iz dalji sive severa hladnog u goste dođe ždral.
Kroz maglu samo, putnik zanesen, berući lišće, prolazi jesen. Čudi se Žuća na pragu mlina: „Gledajte, braćo, beli se tmina!
“ Žubori potok srebrnih priča, a Žuća, sav zanesen, u sebi šapće: „Pričaj mi, Tošo, pričaj čitavu jesen. Pričaj po danu, vezi po noći, ne boj se, neće jazavac doći.
mečka u šumi sudi, petao ljude budi, mere nam vreme i puž i zec, već kako koji, vukovi tule na mesec, šumu nam jesen crveno boji, hrašće na straži spokojno stoji, proleće donose laste, na vrbi — grožđe ne raste.
“ KAKVA JE JESEN Kod čiča-Sime iz mesta Čoke, u tihom kraju prepunom stoke, zadatak mudri jednom donesen: opiši jesen.
KAKVA JE JESEN Kod čiča-Sime iz mesta Čoke, u tihom kraju prepunom stoke, zadatak mudri jednom donesen: opiši jesen.
Uz mnogo znoja i drugog troška svak jesen meri iz svoga ćoška. Ko je u pravu, idi pa pitaj! Tu su zadaci, evo pa čitaj. KONj: Prokleta jesen! Šta ima gore?
Ko je u pravu, idi pa pitaj! Tu su zadaci, evo pa čitaj. KONj: Prokleta jesen! Šta ima gore? Vozi se, vuče, povazdan ore. Večito cima uzdama Sima. Ah, kad će zima? Jedino tada odmora ima.
HRČAK: Kad jesen dođe, brat zna šta radi, komanda pada: družino, kradi! Žito se vuče, kukuruz kruni, podzemni ambar cipom se puni.
Žito se vuče, kukuruz kruni, podzemni ambar cipom se puni. Ko se zbog ove lepote buni! MAČAK: Jesen u zlatne udara žice: debeli miši, još deblje ptice, a mesec-buca po nebu plovi, želja ti dođe njega da loviš, čitave
ZEC: Jesen ćeš samo jedanput sresti, čučni pa biraj šta li ćeš jesti, svuda se ljulja okean trava, nižu se vojske kupusnih glava,
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
NOĆI 23 U OSAMI 25 ZVEZDA 26 ANĐEO MIRA 27 IV 28 LASTAVICE 29 ZADOCNjENI PUTNIK 30 POSLEDNjA RUŽA 31 U BERBI 33 JESEN 35 U POZNU JESEN 36 SUMORNI DAN 38 POSLEDNjI GOST 39 T 40 V 42 PRVI SNEG 43 ZIMSKO JUTRO 44 ZIMSKA IDILA 45 VI 49 NA
OSAMI 25 ZVEZDA 26 ANĐEO MIRA 27 IV 28 LASTAVICE 29 ZADOCNjENI PUTNIK 30 POSLEDNjA RUŽA 31 U BERBI 33 JESEN 35 U POZNU JESEN 36 SUMORNI DAN 38 POSLEDNjI GOST 39 T 40 V 42 PRVI SNEG 43 ZIMSKO JUTRO 44 ZIMSKA IDILA 45 VI 49 NA VARDARU 50 VEKOVNI
samo, Doći ćemo i mi amo, ZADOCNjENI PUTNIK Ne dižu se više sa šarenih polja Lagani lepiri i svilena stada; Sve obavi jesen maglovitim velom, I uvelo lisje na zemljicu pada.
im daje, A pesme se hore — i vesele traje, A deca se mala oblizuju samo — Ta deca smo, deca — a šta drugo znamo! JESEN K'o gorda carica i bajna, sa snopom zlatnoga klasja, Na polju jesen stoji.
JESEN K'o gorda carica i bajna, sa snopom zlatnoga klasja, Na polju jesen stoji. Sa njime dražesne glave Lisnatih vreža splet čarobno spušta se dole, Do same mirisne trave.
I strasno šaptanje tada Kroz mirni prošušti dom — al' i to gubi se brzo, I san lagano pada... U POZNU JESEN Čuj, kako jauče vetar kroz puste poljane naše, I guste slojeve magle u vlažni valja dô...
davno Uveli ladolež već je sumorno spustio vreže, A dole, skrhane vetrom, po zemlji grančice leže; Sve mračna obori jesen, i sve je pusto i tavno, Bez života je sve. Izgleda, kao da smrt umornu prirodu steže, I ona tiho mre...
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
ih stražari nose nekuda van grada, s krovova se cedi krvava sluz i kad ih obese mrtve drveću lišće porumeni ko u jesen, vradžbine klete — dokaz da su krivi!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Razgovor se onda preneo na Francuze, Ruse, Engleze... — Naravno da to ne može dugo trajati. Na jesen ima sve da se reši — govorio je otac. — Sirote majke! — plakala je moja mati, brišuće oči keceljom.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Ali kad dođe ona crna zima... odeš na pijacu, a po tezgama sneg! SOFIJA: Sveto je leto! SIMKA: Ja više volim jesen. SOFIJA: Jesen? SIMKA: Jesen unese mir u kuću.
odeš na pijacu, a po tezgama sneg! SOFIJA: Sveto je leto! SIMKA: Ja više volim jesen. SOFIJA: Jesen? SIMKA: Jesen unese mir u kuću.
odeš na pijacu, a po tezgama sneg! SOFIJA: Sveto je leto! SIMKA: Ja više volim jesen. SOFIJA: Jesen? SIMKA: Jesen unese mir u kuću. (Sa reke dolaze Jelisaveta i Filip) SIMKA: Gospodine Filipe, sedite, ispekla sam tikvu!...
Skoro će jesen, a vi sa cipela još niste očistili proletnje blato! Prozori su vam prepuni mrtvih muva! Sa haljina vam otpadaju dugmad,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Slušaj vetar sa lišća svelog, žutog. Pevaće ti: da sam ja ljubio jesen, a ne tvoje strasti, ni članke tvoje gole, no stisak granja rumenog uvenulog.
O ničeg nek te nije žao. Zato sam ti tu misao dao tužnoj goloj i beloj, neveseloj. Gledaj u jesen mirno, kako se gubi dan i ljubi. Blago kao jedno zvono da zazvoni u daljini mišlju tom sam te dodirno.
Tada, zalud širim grane na tebe golu. Sve mi se čini zbog tebe je jesen i čim zaspim u ludoj će strasti i bolu iz tvojih cvetova mlečnih jedna kap u jesen da kane.
Sve mi se čini zbog tebe je jesen i čim zaspim u ludoj će strasti i bolu iz tvojih cvetova mlečnih jedna kap u jesen da kane. Nada mnom će u lišću svelom udi tvoji zasijati, mrtvi, mramorni, večni.
U Bogu je vedro. U nas, sve se sneveseli i, kao što jesen ne zna svaki svoj sveo list, umreću zbog Serbie, a nismo se ni sreli. Da li je to ista moć, koja sve rasipa i razlije?
UZ PESMU O PRINCIPU Odlazeći u Beč, u jesen 1913, ja sam bio ostavio u Beogradu jednu dramu, u Sarajevu jednu zbirku pesama, a u Sremskim Karlovcima jedan roman.
Išli su na nož. („Puška durak, štik molodec!“) Sad su se, pred jesen 1915, u Galiciji, povlačili od položaja do položaja, iz rova u rov.
Taj deo Galicije liči, ponegde, na Srbiju, sa svojim brdima, sa svojim šumama. Jesen je u njoj topla. Tek oktobra sve utone u blato.
U Galiciji sam video rat. U Beču: kako se jedno carstvo i jedna prestonica raspadaju. Beč je, već u jesen 1915, bio jedna ogromna javna kuća.
Imao sam vremena da pišem, ali mi nije bilo do pisanja. Međutim, u jesen 1916, ni ta kamuflaža više nije bila moguća. Moja tetka, onda, da bi me spasla odlaska na ratišta, udesila je da me
Iako je proleće u punom jeku, katkad, kad je dan hladniji, ja imam onaj čudan osećaj, da je jesen. Preko mora vidim Rijeku i Sušak, sa kućama gde sam pre tri godine živeo. Opet sam se dakle vratio. Zašto?
Taj svet više nema ni kuću, ni domovinu. Malo može da troši i na hranu. Međutim, svako veče je u pozorištu. Jesen je lepa i topla, i mi se kupamo u Dunavu, u Kricendorfu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
I SMRT 112 LjUDSKA NESTALNOST 116 KAPETANICA 124 PRIPOVETKE JESENjE SLIKE Sumorna, vlažna, studena i duga jesen.
Čini se i sunca nema, ugasilo se, a za njim se, postepeno, primiče hladna ledena smrt... smrt bez vaskrsenja... jesen bez jarkih boja, bez poslednjeg oproštajnog osmejka ledenog neba... Čamotinja i tuga prodiru u dušu...
Bio sam mlad a bila je jesen u mojoj Jasenici i ona je zarezala duboke i svetle uspomene u mojoj duši. Stojim na brežuljku i posmatram tu jesen
Stojim na brežuljku i posmatram tu jesen čarobnu, posmatram njene divote i njene bogate darove, posmatram one jedinstvene, dragocene slike, obasjane blagim
Sećali su ga se — kad su ga videli. I on i Đokić namerni su da se žene na jesen. Obojica su bacili oko na devojku Mirčićevu, iz imućne i zadružne kuće.
— More ćuti; dosta mu je muke i 'nako, — reče kmet. — E, Ljubiša, na jesen, ako Bog da, da ti koljem june, — poče Živojin, koji se na svima svadbama nalazi uz lonce.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
KIŠE 240 NOĆ POSLE KIŠE 241 U LETO I U ZIMU 242 ZEMLjA U PONOĆ 243 ŽIVETI KRAJ DOBRE PIJACE 244 OGLAS 245 JESEN NA PIJACI 246 PIJACA NA KRAJU GRADA 248 LONAC PASULjA 250 ODČEGA JE SASTAVLjEN VETAR 251 VETROVA MUZIKA 252 SLUTNjE PO
Mama Liza ga sačeka na pragu, tužna kao ruža U jesen, sa nežnim licem Đokonde, Skine mu blatnjave čizme, celog ga razoruža, I tiho zapita: „Dokle, o Džone Hohohonde?
A u vetru se, ko plamen sveće, Gasi dan, i širi veče. KUPUŠNjACI KRAJ REKE Kad jesen, u brdima, Razvije barjak od dima, Pa po vasceli dan Drveta hvata san — Dođu mi, poput tajne I stare jeze neke,
OKLOPNICI Jutros maglena se stušti jesen, I po stazama prosu se kesten. Pade, po zemlji, viteška vojska, Anžujska, bretonska i savojska, Poleže, duž jarka,
ulja, Za komad zavičajnog neba U jazu kraj vodenice, Za krišku pšeničnog hleba I za čašu prepečenice! JESEN NA PIJACI U srce me taknu svetla igla. To jutro šumi. Jesen je stigla.
JESEN NA PIJACI U srce me taknu svetla igla. To jutro šumi. Jesen je stigla. Tezga puna paprika I sitnog arpadžika Čeka Da se Naslika. Prosto brdsko cveće: Aj, niko ga neće!
Ćute, nedirnute. Sunce gleda U teglu meda. Smederevsko grožđe Tamno kao gvožđe Dunjo moja, rano moja, Jesen dođe.
Gle vetra, lude mašine Za podizanje prašine. VETROVA MUZIKA U proleće kroz šumu, u jesen žutom dolinom, U poderanom kaputu, prolazi, s violinom.
promaja dune niz staze prave i bočne, (Vetar kad stane s pustim senkama da se igra), To znači: sve je spremno i jesen može da počne.
Magla, i kiša, i, iznad svega, blato! Jeste, rano u proleće, nađe se i polena, A u jesen, pečuraka, ispod trulog panja. Al priroda je, pre svega, glib do kolena, Seosko bespuće, i tupost postojanja...
RADOST PUTOVANjA Kad jesen zemljom prospe ruj I vetar donese prastari bruj, Odnekud se javi skladan glas: „Kucnuo je čas!
u Krapini, i tamo snih Vreme pre vremenâ svih, Mir i tišinu davnoga sveta, Onog od pre milion leta; Bila je jesen, kišna ko sada, Al nigde kuće, sela ni grada...
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Na toj dubini od 50 metara Šmit je jednim potezom male guste mreže uhvatio na 800 komada takvih larvi. U jesen i zimi tih sitnih larvi sasvim nestaje, jer su se one, rođene u proleće, dotle već uspele na visinu do 50 metara nad
Rakić, Milan - PESME
Stradala si dugo. Odmori se, ćuti, A ja ću ti, draga, doći izdaleka, U močarnu jesen kad lišće požuti I priroda bolna na smrt svoju čeka.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
A evo si udrio, vladiko, u nekakve smućene vjetrove, kâ o marču kad udri vještica al' u jesen mutnu vjedogonja. VLADIKA SE TRZA KAO IZA SNA.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
U nekom je velikom poslu. Gledaće da bar na jesen dođe; i kako je Sofki poslao baš tu basmu, da joj se načini haljina...
A ona je znala da je to sve zbog nje. Kao da se nje boji. Prođe po čitavo leto, jesen, zima, pa se od njega ništa ne bi čulo, niti bi kakvog glasnika poslao.
U početku, posle sarane Markove, cela jesen i zima prođe u izlaženju na groblje. Nastadoše one jesenske duge kiše, lapavice i mećave.
Pandurović, Sima - PESME
PROLEĆE 40 PUT 42 ŽENA 44 KARIKATURE 46 REZIGNACIJA 50 NEIZBEŽNOST 52 MRTVI PLAMENOVI 53 SVUDA JESEN 60 VATRE SPASENjA 62 ILUZIJA DUGA SEĆANjA I NADE 64 ISTINA 66 STARI MOTIV 68 U IZNURENOM OSEĆANjU JEDNOM 70 TRAG
PUČINI 75 ODBLESCI 77 PADA CVEĆE 79 U POLA SEDAM 81 TRILOGIJA 83 LUTANjE 85 ČESTI TRENUCI 87 JAMBI O SVRŠETKU 89 JESEN NA TERASI 91 MІЅERERE 92 SEVERNA NOĆ 95 ZABORAV 98 POTRES 100 MI, PO MILOSTI BOŽJOJ, DECA OVOGA STOLEĆA 102 NEMIR
Nagradu celu dobio bih, tada, Za cvetno doba svojih ideala I jesen njinu u ponoru jada, Za dugu borbu u životu zala, Za slom ideja i neuspeh vere, Otrovan mozak i srce prozuklo,
Bili smo gluvi, ponosni kad bruja Na istom mestu staro: Aliluja! Danas je život samo ružna mrlja, Danas je jesen; i kad vetar dune I trulo, žuto lišće zakotrlja, Mlaz mračne vere u sudbinu sune. Sada smo mirni: prošla je oluja...
Veče; zamor... Mutna jesen ova Očajno se u nedogled širi, Kada suzi sa svakoga krova, A srce se s propadanjem miri. Hladno, sipi... Blato.
Naše nade nepovratno stare; Naša srca mogu još da ćute. Sve će tako, najzad, da se stiša U poslednju jesen jednog dana, Stalna, sitna dok zasipa kiša, Uz odjeke crne pesme vrana.
SVUDA JESEN Sto golih grana, k’o sto crnih ruku, U šibi kiše iz vrta se pruža Prozoru mome, gde poslednja ruža U bolnu jesen
JESEN Sto golih grana, k’o sto crnih ruku, U šibi kiše iz vrta se pruža Prozoru mome, gde poslednja ruža U bolnu jesen žalostivo vene, Dok monotono dopire do mene Zvuk kapi koje o prozore tuku.
I svod k’o crni simbol je nadnesen Nad opštu, tužnu močar... Svuda jesen! Sto vetrova, kao sto uzdaha, veju Preko hrpe žutog lišća koje trune, Alejama što se baruštinom pune, Stazama
uz tužni šumor ovih dana Što jad i propast i zaborav seju; Kad spomen po spomen, svaki čas odnesen, Pada u blato. Jesen... Svuda jesen! VATRE SPASENjA Vatre spasenja u daljini bukte U svesti mojoj. Kroz noć crnu lete Gvozdena kola.
Jesen... Svuda jesen! VATRE SPASENjA Vatre spasenja u daljini bukte U svesti mojoj. Kroz noć crnu lete Gvozdena kola. Zadihano hukte.
ILUZIJA DUGA SEĆANjA I NADE Ta jesen uvek rane moje zlêdi. Ta jesen, vedri dani kad zastude, Tužnu mi jednu svečanost priredi, Sa pompom mojih spomena
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Kad jesen nasta i donese vjetrove i daždeve, moradoše rastati se. Grof bješe najmio nekoga momčića iz drugoga sela, koji se i pro
Te ćeš sresti vedrijega lica i čućeš ih da popjevaju, ama kao kradom. Ele, bješe jesen, mrtva jesen nastala. Pred Mitrovdan čulo se da je jedna četa ostavila krvava traga na Carini, između Dubrovnika i
Te ćeš sresti vedrijega lica i čućeš ih da popjevaju, ama kao kradom. Ele, bješe jesen, mrtva jesen nastala. Pred Mitrovdan čulo se da je jedna četa ostavila krvava traga na Carini, između Dubrovnika i Trebinja.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kad u jesen nastane babje ljeto, lete po zraku bjeli konci, — to je pređa one đevojke. 3 Bio kovač koji je znao kovati tajne ključev
Neka stareju i beljeju kô stare planine, neka cvetaju kô prolet, nek' venu kô jesen. Kako sad u svadba i veselje, tako dogodine u krštenje i u strižbu!
(Slovo „n“) 20 — Šta je po srijedi u Beogradu? (Četvrtak, tj. posle srede) 21 — Šta je prezime? (Jesen, tj. pre zime) 22 — Šta se nalazi između neba i zemlje? (Slovo „i“) 23 — Šiče ko guska, ide ko guska, a guska nije?
(Četiri godišnja doba: proleće, leto, jesen i zima) 225 — Krava riče iza Dubrovnika, tele riče iza Šibenika? (Grmljavina i njen odjek) 226 — Kroz slamu ide a ne
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Pošto se onđe s njome namirimo, vratimo se natrag. Ovo bijaše u jesen, i vrijeme | bješe dosta lijepo; ali jedan dan pred noć kad bijasmo navrh Čemerna, nešto se naoblači pa okrene snijeg
Videći ovo đavo mišljaše: kad je ovolika čvonta na zemlji, to kolika mora biti u zemlji, pa se vrlo radovaše. Kad u jesen bude, sveti Sava dođe te kupus posiječe a đavolu ostavi korenje. Malo za tijem evo ti i đavola!
Videći ovo đavo stane se smijati i svetom Savi prkositi. No kad bude u jesen, onda cimina opadne i istrune, a sveti Sava povadi krompire pa u trap.
“ Kad bude u jesen, onda sveti Sava pozove žeteoce, te šenicu požnje, a đavolu strn. Sad đavo stane plakati pa od ljutine reče: „Vala,
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
SKITNICA: Radila ona tu ko kuvarica. A neka rodna godina, rodilo KO pred neku nesreću! jesen, branje šljiva, kuvanje pekmeza! Šljive madžarke, požegače, belošljive, ranošljive, dudovi beli i crni!
E, da smo u Mačvi, u Radenkovićima! Nastálu pod lipom šljive i orasi, staviš je u krilo, pijuckaš rakicu, jesen, a ona duboka ko Debela Berta! MANOJLO: Bolje da ti popripaziš na patrole, i da malo manje gustiraš...
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
svim šta se na njoj vidi, vozduh, oblaci, vetrovi, molnije i grmljavina, voda i sve što se u njoj dviže, proleće, leto, jesen i zima, svako dihanije i svako stvorenje do najmanjeg mravka i mušice.
Tresavica, kako mi uzjaše za vrat, nipošto celu jesen i zimu neće da me se prođe, no svaki treći dan eto ti nje. O prazniku voskresenija na Stanjevići služim kako dijakon s
Moj dobri i ljubimi Teodosije Karlov|čanin, i on se tu mora inatiti. Tu provedem jesen i zimu, a na proleće pođem opet na more za preći u ostrov Patmos, čujući da se onde predaje jelinski jezik.
U početku ovoga pisma rekao sam da smo mi ljudi kao lišće: u proleće se rađamo, a u jesen zrelosti spadamo. Ovo se, dakle, ne govori toliko za Mariju i Jovanku.
Kažu mi da se do Bele Rusije hoće najmanje 40 dukata, koje ja nisam imao iz uzroka, što, nadajući se da će mi na jesen otkud god novci doći, hodao sam po najlepši gradovi u Saksoniji - Drezdi, Altenburgu, Cajcu i pročim.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Frane. Pa onda opet nasta mrtva jesen i nastavi se jednolični život manastirski. Tako hoćaše trajati do proljeća, da se licem na Novu godinu, ne desi nemili
I prođe petnaest dana od velike zavade, i Vrtirep otide da zamijeni na cijelu jesen njekoga bolesnoga paroha a Naćvar nikako da se razabere i da izađe.
Drugi pokušaj Tetkin i Srdarov ispade smiješan. Bilo je početkom septembra. Kiša je bila prestala, nastala pohladna jesen. Tetka i Srdar sjeđahu kod Brne do kasno u noć.
To je bilo pred crkvenu slavu, koja biva u jesen. Toga dana, po običaju, steče se mnoštvo naroda, svećenika i varošana.
Ćosić, Dobrica - KORENI
A dobri jesmo u pesmama uz gusle, i kad je to korisno. U podrumu je uvek tmina. I tiho čim se miševi umore. Samo u jesen šapuću kace pune šljiva. Tada ja. slušam, ćutim i gledam svoje nebo. I na njemu dva bela, zagrljena meseca.
vuneni konac što se odmotava pored obale i jedne i druge Morave, stešnjen vrzinama, provlači se kroz pola i šumarice, u jesen krupna rosa, čavke i vrapci kite trnje i drveće, put se propinje kroz retka sela i ređe buljuke dućana i mehana, put
“ „Moraju da znaju za dedu što su ga ostavili u korenu iščupane vrbe. Na kiši. Pored reke. A bila je jesen.“ Dugo je govorio o zbegu u vrbaku, čije je slabe vatre kiša pogasila čim su topolovi čamci zarili kljunove u drugu
Lak vetar se igra iskrivljenim i istupljenim jataganima kukuruza: jesen je, pa ih mladim mesecima kolju seljaci, on sedi pod brestom u svojoj njivi, ne, sedi na suncu, treba se opet pomeriti, a
„Moj Adam će na jesen u školu“, glasno je rekao. Sem Aćima, niko ga nije čuo. „Čuvaj svoj obraz“, u samo uvo strogo mu je rekao otac.
što visi sa tavanice, otežala od prašine; muve se batrgaju, zuckaju, malaksavaju, i opet zuckaju dok se ne umore. Jesen, pomisli Aćim. Andra pogleda u Aćima: vile sunca, provučene kroz bagremovu krošnju i prozorče, nabole Aćimovu glavu.
Pomor će mu nadoknaditi izgubljeno u apsi. Ova jesen najviše će njemu roditi. A sve za tvoje dobro, Adame. Po mom predskazanju, Aćim neće dugo, i nek ne brine, našu tajnu
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
U rano leto i pred jesen, kada su noći prozračne i pune zvezda, taj zlatni trag postaje naročito vidan. Stišavajući glas, stanovnici 3emlje
Sam i tmuran, stajao je na zapadnom rubu neba i tako stoji još i sada... Ali u leto i pred jesen, kada se zvezde spuste sasvim nisko i nebo postane puno njihova sjaja, dve zvezde se naročito dugo zadržavaju na krovu
Nailazila je jesen i ona se za nju ubrzano pripremala. List tada odluči da priupita sunčanu zraku. Ali mala lutalica nije htela ni da
Gde li je sada to polje? Taj salaš? Rođaci koji su dolazili tek u jesen da pokupe plodove čuvenog starčevog oraha? Taj orah? Takvog u tom kraju ni pre ni kasnije nije bilo.
Sve teže mu je bilo da se saginje, loži vatru, gotovi jelo. Što se jesen primicala zimi, sve teže je ustajao iz kreveta. Ali kome to da kaže?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Onda je, u jednu zoru, pred jesen 1803. godine, video doba neviđenih okršaja kako nailazi, a zmaj u njemu je živnuo. U toj predjesenjoj, prosvetljenoj zori
Handžija u Belom Potoku, pod Avalom, Turčin, bio mu je i prijatelj: u jesen 1803. i u zimu 1804. godine mnogo puta mu je, kad je pretila turska potera, slao tajne poruke. Bili su pobratimi.
Glasovi o zbivanjima stizali su, u Gružu, prvo njemu jer je on bio prvi čovek. Ni iz te kože nikud. Tako je, u jesen 1813, dok su obasjane, meke izmaglice padale po grozdovima i jabukama, i klipovima kukuruza, po razvaljenim tarabama i
vojvoda Dobrača izgovorio, prema uputstvu koje mu niko nije dao, reči neobično slične onima koje će, vek kasnije, u jesen 1915, pred odbranu Beograda, izgovoriti, prema uputstvu Vrhovne komande, major Gavrilović svojim vojnicima.
Ili za to nije bio kriv samo plamen? Jednom kada se, u kasnu jesen 1797. godine pripremao da najzad ode na spavanje, noć je bila odmakla, novembarska susnežica je tukla o zatvorene
— Živa neću iz svog zavičaja — odgovorila je Ljubica — a mrtvu me mogu i psi izesti. To je bilo u jesen 1813. godine. U jesen 1842. Ljubica je napuštala svoj zavičaj, još živa.
To je bilo u jesen 1813. godine. U jesen 1842. Ljubica je napuštala svoj zavičaj, još živa. Iz Novog Sada, mladi Mihailo je strepeo za majku, koja je, poslednja
Najzad su, pošto je još jedno stoleće počelo da izmiče iznad razvalina Pirinčane, u jesen 1930, kako je pisala „Politika“, „ostaci starog turskog hana na Dorćolu, ruglo ovog kraja, razrušeni i uklonjeni“.
Kad je prvi put susreo ovo iskušavanje, gotovo čikanje, opet je, u rano jutro i u ranu jesen, bio u Beogradu, i opet na dunavskom pristaništu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
160 LXXV ŽELjA 162 LXXVI JEDNA ŽELjA 166 LXXVII ORHIDEJA 168 LXXVIII JESEN 170 LXXIX GOSPOĐICI... 171 LXXX JEDNA SUZA 172 LXXXI PRETPRAZNIČKO VEČE 174 LXXXII POSLIJE MNOGO GODINA 181 LXXXIII
ZVEZDE 194 XCIV PODNE 195 XCV MOJA POEZIJA 197 XCVI ANĐEO MIRA 198 XCVII ANĐEO TUGE 199 XCVIII VEČE 200 XCIX JESEN 201 S U POZNU JESEN 202 CI 203 CII POSLEDNjI GOST 204 CIII ZIMSKO JUTRO 206 CIV GRM 207 CV VESELO JE...
PODNE 195 XCV MOJA POEZIJA 197 XCVI ANĐEO MIRA 198 XCVII ANĐEO TUGE 199 XCVIII VEČE 200 XCIX JESEN 201 S U POZNU JESEN 202 CI 203 CII POSLEDNjI GOST 204 CIII ZIMSKO JUTRO 206 CIV GRM 207 CV VESELO JE...
M. Rakić LXXVIII JESEN Prošla je bura, stišale se strasti, I ljubav s njima sve je bliže kraju; Drukčije sada tvoje oči sjaju U njima nema ni
Prošlo je leto! Mutna jesen vlada. U srcu našem ni jednog slavulja. Tu hladan vjetar svele ruže ljulja, I mrtvo lišće po humkama pada... A.
dani su prošli k'o rijeka nagla, K'o trenutni snovi, kao puste varke: Sad na vašem licu sjaj mladosti žarke, A na mome jesen i turobna magla.
V. Ilić XCIX JESEN K'o gorda carica i bajna, sa snopom zlatnoga klasja, Na polju Jesen stoji. Sa njene dražesne glave Lisnatih vreža splet
V. Ilić XCIX JESEN K'o gorda carica i bajna, sa snopom zlatnoga klasja, Na polju Jesen stoji. Sa njene dražesne glave Lisnatih vreža splet čarobno spušta se dole Do same mirisne trave.
I strasno šaptanje tada Kroz mirni prošušti dom - al' i to gubi se brzo, I san lagano pada... V. Ilić S U POZNU JESEN Čuj kako jauče vetar kroz puste poljane naše, I guste slojeve magle u vlažni valja dô...
davno Uveli ladolež već je sumorno spustio vreže; A dole, skrhane vetrom, po zemlji grančice leže; Sve mračna obori jesen, i sve je pusto i tavno; Bez života je sve. Izgleda kao da smrt umornu prirodu steže, I ona tiho mre...
M. Đurčin CXXXIII NA STRANPUTICI Dođ t. zv. jesen, T.j. stalo padati „žuto lišće“, i t.d. Te skoro pod svakom granom Po jedan pesnik; Stoji, i vidi Gde „mre“ priroda, i
I posle ručka tako mnogo jela I pića stoji na stolu. Kroz stakla Prozorska, jesen, uvela i bela, Srca se naših, izgleda, dotakla... Pa ipak nismo mi ni za šta krivi, Gospodo.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Naše žizni proljeće je kratko, znojno ljeto za njime sljeduje, smutna jesen i ledena zima; dan za danom vjenčaje se tokom, svaki našom ponaosob mukom: nema dana koji mi želimo, nit'
Popa, Vasko - KORA
me okrutnim tovi Točim ih Mozak sam rastočio Gde mi je mir Gvozdenoj jabuci da bude Prva rđa i poslednja jesen Gde mi je gde mi je mir ODJEKIVANjE Prazna soba stane da reži Uvučem se u svoju kožu Tavanica stane da skiči Hitnem
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
U jesen godine 365 rasprostre se po varoši munjevitom brzinom vest da se Platon vratio sa svoga putovanja zdrav i čitav.
Dosta je svakom danu zla svoga“. Svi prisutni saglasiše se sa tim rečima. Njutn ostade u Ulzdorpu do u jesen godine 1666.
No on razmišljaše bez prestanka o tom pitanju. U to stiže jesen. Jedno popodne seđaše Njutn u svome vrtu pod jabukovim drvetom, načičkanim bogatim rodom, i razmišljaše.
“ „Ja u ono doba ne bejah više kod njega u službi, no jednog dana - to beše nekako pred jesen - sretoh ga u dvorištu Univerziteta. On izgledaše vrlo izmenjen, oronuo i nekako čudnovato zabezeknut.
Pa i sada su mi unučići topli sunčev zrak koji ozarava poznu jesen moga života“. Kad spomenu svoje unučiće, on se prenu i pogleda na sat.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
C'est quelque chose comme victoire, vous savez! — Merci, merci, sestro Stephanson. — Da, da, pa na jesen Srbija. I vi s nama, daće Bog! — Merci. — Au revoir! — Thank you!
Kiša. Mi pošli iz Beograda po suncu, u fino letnje jutro, a upali u pravu jesen. Odseli u prvi hotel. Umili se, presvukli, doterali ali gde li ćemo u kišu?
Tako sam i uradio. Iako je već bila jesen, dan je bio vrlo lep i priroda još uvek raskošna, To poslepodne kad sam se uputio groblju da tamo ostanem sve do noći.
U poslednjem ratu, u jesen 1914, kad sam se vraćao na front ti si pošao sa mnom kao neborac u štabu jednog dopunskog bataljona, koji je išao u
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Plaši me smrt u predvečerje, smrt u jesen, smrt iza kosih zavjesa kiše. Pitam se, uvijek nanovo, već po ne znam koji put, što je to što nas tako silno mami k
XXVl Jedne godine u kasnu jesen bane u naše mjesto mala talijanska pozorišna družina. Vraćala se s turneje po jonskim otocima, gdje je doživjela niz
I opet se počne odvijati vrpca djetinjih sjećanja. Rana jesen pred berbu, izuzetno kišljiva. „Crvena kuća” na osami, u vinogradima preko brijega što se diže nad našim mjestom.
Ranu jesen dočekao sam u visokom umbrijskom gradiću. U septembarskim već prohladnim noćima iskusio sam paničnu tjeskobu pustog
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A čim nastane jesen, počeo bi terati drva u varoš na tuđim kolima, od čega mu je takođe ostajala po neka para. Ali, pri svem tom, nije
zdravlja mi!... Sreli se na putu, pa me pratio do Glavice... Pita za sve.. Posle uze da komendija: »Doći ću, kaže, na jesen da te prosim ili da te otmem«. A ja njemu kažem: »Pričekaj da vidimo šta će biti s tvojom glavom do jeseni«.
Oseti samo kako nož udari u neku mekotu, kao kad on u jesen cepa but goveđi za pršutu, pa posle ode tamo nekud sav do drške...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Videći ovo đavo mišljaše: „Kad je ovolika čvonta na zemlji to kolika mora biti u zemlji!“ pa se vrlo radovaše. Kad u jesen bude, sveti Sava dođe te kupus posiječe, a đavolu ostavi korenje. Malo za tijem evo ti i đavola.
Videći ovo đavo, stane se smijati i svetom Savi prkositi. No kad bude u jesen, onda cimina opadne i istrune, a sveti Sava povadi krompire pa u trap.
“ Kad bude u jesen, onda sveti Sava pozove žeteoce, te šenicu požnje, a đavolu strn. Sad đavo stane plakati, pa od ljutine reče: — Vala,
Petković, Vladislav Dis - PESME
PROZOROM 70 POD DUDOM 72 UTEHA 74 PRIČA 76 NA KALEMEGDANU 78 TIŠINE 80 ORGIJE 81 SLUTNjA 83 PREDGRAĐE TIŠINE 85 JESEN 87 VOLEO SAM, VIŠE NEĆU 88 PESMA BEZ REČI 92 NIRVANA 94 PRESTANAK JAVE 96 SA ZAKLOPLjENIM
ONA, I NjOJ Tamo gde zima i leto, proleće i jesen vlada, Gde čovek živi u borbi sa ljudima i samim sobom, Gde bezazlena nevinost večito pati i strada, Vetar potresa
Ti i danas tražiš borbe i života. Ti voliš, boriš se, ali jesen stupa I osećaj da sam suviše se nad'o Da je jad najveći srce uvek mlado. Ti voliš, boriš se, ali jesen stupa.
Ti voliš, boriš se, ali jesen stupa. Moja jesen stupa; ide moja zima I pada na srce mlado, uvek holo, I na zvezdu moju, na sve što sam vol'o.
Ti voliš, boriš se, ali jesen stupa. Moja jesen stupa; ide moja zima I pada na srce mlado, uvek holo, I na zvezdu moju, na sve što sam vol'o.
Moja jesen stupa; ide moja zima I pada na srce mlado, uvek holo, I na zvezdu moju, na sve što sam vol'o. Moja jesen stupa; ide moja zima.
toj zemlji gde je bilo cveće, Živela je ona, i mladost, i duga: A već u toj zemlji ovladala tuga, I umesto maja svud se jesen kreće. Jer jednoga dana, iz drugoga kraja, Noć i vetar bio, i duvao jako, Pa cveće i mladost umrli polako...
Jer jednoga dana, iz drugoga kraja, Noć i vetar bio, i duvao jako, Pa cveće i mladost umrli polako... Posle jesen došla na saranu maja.
G. Hodi. Ostavi sve što je za nama. Neka naš susret pokrije minute, Velike misli po kojima ćute, Gde život ide k'o jesen granama. Ponoć i sunce odjek su menama. Zavoli sebe kroz nesreće krute I mene s njima.
Kroz prirodu, preko drva, ružno Jesen ide; gole grane ćute. I crnilo obavilo tužno Koru, vidik, vreme i minute. Bol klonuo; magla i bregovi Nose mis'o...
Moja je duša sada suvo polje. JESEN Noć bez neba, noć jesenja; a kroz tamu Ide, mili sumaglica, vlaga hladna, Zemlja mokra i crni se k'o strast gladna.
nemam više one stare plime Za bol i ljubav; niti danas raste Cveće slobode i osećaj zime, Kao ni želja za jesen i laste. Sad nemam više one stare plime.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
teške napore dobrog starog vola; tada počinje njegov letnji odmor i onda ga šalju da se prihrani, odmori i pripremi za jesen kada treba prevlačiti žuti kukuruz i obaviti jesenje oranje.
On je tada verovatno mnogo ličio na onog simpatičnog mladića koji mi je pokazao put do stanice. U jesen, iste te godine, na ovaj Univerzitet upisao se i predsednik Vilson.
Bio je plemenit, lep i muževan mlad Amerikanac čijim sam se prijateljstvom ponosio. Na jesen, Vintrop je položio većinu uslovnih ispita i konačno je završio studije 1884. godine.
U drugim zemljama mladi ljudi sanjaju o ljubavi u proleće; u Vojvodini jesen zamenjuje proleće. Tada crkvena zvona ne prestaju da objavljuju svadbe, a gajdaši i njihove vesele melodije ne prestaju
U drugim zemljama mladi ljudi sanjaju o ljubavi u proleće; u Vojvodini jesen zamenjuje proleće. Tada crkvena zvona ne prestaju da objavljuju svadbe, a gajdaši i njihove vesele melodije ne prestaju
Izložba konja u njujorškom Medison skver gardenu u jesen 1897. godine, i na Filadelfijskoj izložbi konja u Visahikonu, u proleće 1898.
I kao što životna aktivnost ranih cvetova i medenih plodova u poznu jesen, ima svoj početak u dahu života koji pruža nebeski mladoženja i sjajno sunce, tako isto i svaka aktivnost na zemlji,
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pomaže im i kum; i porodica se čisto veselo useli u novu kuću. Ali nadođe jesen i zateče ih istrošene i otančale; trsiše brzo ono što su imali, a zarade niotkuda; nije no da se skapa od svake nevolje.
Jednoga jutra, u jesen, pošla je ona s njime, nosila mu je jelo za više dana, — a on je pred njom gonio ovce što ih gospodar bijaše gore kod
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Lirika iz vremena naše moderne bukvalno je preplavljena pejzažima sutona i jeseni. Jesen se ponavlja sve do monotonije.
]. („Jesen“) [...] probuđena na košare skočila moja želja, čeka; roguši se, nigde nema nikoga. („Pustolov u kavezu“) Izgleda da
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Takođe i početak romana ne možemo čitati ni razumeti na uobičajen način, budući da i on sadrži dvojni smisao: „Jesen, i život bez smisla. Proveo sam noć u zatvoru sa nekim Ciganima. Vučem se po kavanama.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
stara zimi se odmara, Snagu zbira u zaklonu mira: Sprema novo premaleće, cveće, Toplo leto, hladovno drveće, Jesen zrelu s punim krilom dara Da obdari vrednoga ratara. — Ko pokriva polje preorano, Da ne zebe seme posejano?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ja se opominjem da sam negde čitao da one pod jesen u velikim jatima... Ja ga prekidoh pitanjem: — Mislite li vi, oče proto, da pred onom turskom vojskom, što se tamo
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Eto nama mala sveta, Eto nama stan, Sve milina, mesečina, — Ne treba nam dan. LVІІ Jesen bila žalostiva, — Sačuvaj te Bog! — Sedi bliže, ljubo moja, Blizu srca mog!
“ Tako bilo cela leta, Suzne kapi sunce suši; Leto prođe, jesen dođe, I zima se zapenuši. I severci na suhoru Ružinome suze glede; Kamen puca, oni vele: „Ovako se suze lede!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Dviže se um i serce dobrih, Svi blagodarnosti svete polni. Gledamo tako, mekšega čuvstva svi, Na voćku v jesen, plodov si lišenu; Na grane već bezlisne, suve: Na pamet dolaze senka, plodi.
Genija naroda u mirnom sanu ubija, Teške lance kuje i mladom i starome; Tamo bogatu jesen gazi, a onde dične Pametnike, slave naroda večne ruši. Ne pazi sveto!
Delo je u doslovnom značenju te reči otkrio tek zaslužni bibliofil i bibliograf dr Georgije Mihailović, u jesen 1948. godine, našavši srećom dva njegova zaturena primerka u Šibeniku (v.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Imô je samo jednu jedinu kravicu. To mu je bio sav mâl. U jesen bi mu svaki živolazniji domaćin odnosio po jedan varićak žita i po šaku, dvije grâ.
Svak sebi! Tražite konak! ZULUM SIMEUNA BAKA Jesen se je poodavno odomaćila. Sve je srađeno. Kukuruzi se perušaju, konoplje nabijaju, a i kotlovi su počeli peći.
Nastaviše jope' piti. Ardović po ardović — leto dođe; ardović po ardović — ljeto prođe, jesen dođe. Niđe kapi rakije! Šjede oni mamurni. Šljiva premakla, pa se zabrinuli. Kažem vam, niđe kapi rakije!
Jajce je vječito, bilo proleće, bilo ljeto, bila jesen ili zima, tužno, turobno i mračno. Nigdje vedra i nasmijana lica, nigdje živa i vatrena hoda i koraka.
Bojić, Milutin - PESME
LETNjIM SUNCEM 46 ZEMLjA OLUJE 48 VERA 50 DEUS DEORUM 52 SVAKIDAŠNjA PESMA 56 STRAH 57 SEVERNI BOGOVI 59 JESEN NA VARDARU 61 HIMNA POKOLENjA 63 POSLEDNjI IMPERATOR 72 JEZERA 75 OČI 76 MEĆAVA 79 KROZ PUSTINjU 80 KAO
Gledaš kako grana za granom se suši I preliva jesen iznad morskih vala Umornoga sunca hiljadama šara I mre tisuć boja šumom četinara.
Zar je već jesen čovekovih dana Posula inje po srcu, zatrne Poslednji spomen prošlih velikana? A svetlost kamo da iz magle crne Vodi
Jer prazan je život, kad u jesen dospe, I zamućen pogled crveni od suza, Pahuljice modre starost licem ospe. Čelo puno zmija kô strašna Meduza,
Zašto niste jesen dana strli Biser pićem iz zmijskoga pakla Kap poslednju srčući, dok grli Vrat vam ona što nas s neba smakla?
I sad u oku njinom se odmara Sen davno mrtvih severnih bogova. (1913) JESEN NA VARDARU Umorno kliziš kroz polja golema Mrk, kô da slava riku ti pomela; Tvoj lom kroz klance, pun daha s opela,
Kô uzdrhtalo lišće tobom kruže Seni dedova sa časnim putirom, Dok oko tebe jesen veje mirom I sa padina sveža groblja tuže.
I dok grobove prva jesen kadi, Jablani šume, dudovi i smokve, Kao da vide još krvave lokve, Značajnim šumom što u srca sadi Svečanu zbilju.
(1913) HIMNA POKOLENjA 1. VASKRS Svud jesen mrka razapela niti, Kamenje plače i prozeble grane, A Pokoljenje Suza bolom kiti Grobove svoje još nepokajane.
I toplo mi je u tom predvečerju, Dok stupa pozna jesen u paperju: To tvoja duša šumi i miriše. H U tebi mi je mladost pogrebena, Sunčana jutra, podnevno plamenje,
Usred Maja jesen! I on kô kepec bludi sam i plače. XXXI Kô ustremljene dve buktinje sveže, Uz praskav požar rastopljene smole S
I kad jednog dana tvoju glavu malu Osetiš da jesen pepelom pokriva, Zaplakaćeš gorko bolom srca živa Što si čar lepote stočila u šalu. Tad ćemo se sresti.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Bojić je redak pisac koji je predano radio na drami: napisao je pet dramskih tekstova na istorijske teme (Kraljeva jesen, Uroševa ženidba i trilogija Despotova kruna) i dve na savremene (Lanci i Gospođa Olga).
Nastasijević, Momčilo - PESME
5 Ostani gde si, i teci kao reka, i kao drvo rasti, i olujom zahuji, il’ cvetaj kao cvet. PRIČA 1 Jesen po našem vrtu smetove lišća snela, te raskošna ti kosa, i nabori odela, dah veju pomrla bilja.
Zemlje prođoh, noć mi svuda bez svanuća, van sa neba toplo što mi grane tama! Domu dođoh: tuga, jesen šumi, i miriše zreli grozd!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
A tada je bila baš i jesen. Jesen uveliko, prežutela, obrana, i odavna pokrivena žutim opalim lišćem; nagurano i oterano svako u svoju rupu,
A tada je bila baš i jesen. Jesen uveliko, prežutela, obrana, i odavna pokrivena žutim opalim lišćem; nagurano i oterano svako u svoju rupu, između
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(GEI, 24, 1975, 120). Rašireno je i gatanje o vremenu po t.: »Ako u jesen na topolama ostane samo zelena krošnja, ,vršina̓, zima će biti blaga.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— prevrne gazda govorom. — Hoćeš jš ih otkupiti? —Nemam čime, gospodaru, do jeseni, a na jesen uzmi koliko znaš. — Pa, oslobodivši se, veli: — De, dobri gospodaru, povrati mi ih da ne skapavaju od gladi!
Ljudi ne pitaju za cijenu, tako su navikli; samo daj, kad je potreba, pa kao da si darovao! Platiće na jesen, pošto gazda zacijeni. — 'Vala ti, gospodaru! — veli Vojkan. —Neka vas! Boga mi, u potrebi valjali ste svakome...
Znam da mi neće biti dobra, ali nisi ni ti na zakon sio... Pa neka jedu advokati, rodila je godina! Jesen prođe u parbljenju među braćom i Vojkanom. Radi srce puca kad god otac pođe u varoš.
Čedo moje, tamo ćemo poći!” Svršetkom raspusta, zdrav i miran povrati se u Z... Ona ga dočeka srdačno. Prođoše jesen i zima; gusti zimski veo ne zastiraše mu pogleda; u njenim plavim, nepreglednim očicama gledaše odraz svojega žića.
A bijaše nastupila blaga jesen. Čisto bi ustrnuo dok bi mu palo na pamet da se mora povratiti u grad, na sveučilište.
— Ali ne znate? Stari je Ante u pržunu. Jema izvršiti šest miseci. A sin mu je zapao u soldate. Poći će na jesen. — Dakle, to je sigurno? — Sigurno; govore u selu da je jur povratila prsten Jurinoj majci.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Možda će ipak biti žita, sa zalihama koje postoje u Kuli, ako bog htedne da podari sunčano leto i blagu jesen. Stoka je mršava i jadna.
Gordi se. Uzdigao je glavu i svima nama uputio izazov. Bez ijedne reči. Ćuteći. Bogdan Već se približava jesen, a ja, kome je dužnost da se stara o ishrani žitelja Kule, uzalud tragam za načinom kako da napunim ispražnjene ambare.
Ilić, Vojislav J. - PESME
PROŠLOSTI 15 SLUTNjA 16 NA DRINI 18 JEDNA NOĆ 19 ŽRTVA 21 TIBULO 22 PROLEĆE 23 NA VESELjU 25 SAN 30 NEBESNI ZVUCI 33 JESEN 35 VEČE 36 ISPOVEST 37 GRM 43 PESMA 44 POD LjUPKIM NEBOM...
FORUMA 107 (PODIGNI ZAVESE TEŠKE) 108 NOĆNI GLASOVI 109 NA MORU JEGEJSKOME 111 ARNAUTKA 113 PETRARKI 114 U POZNU JESEN 116 PESNIK 117 U PROLEĆE 118 DRUGU 119 LELEK 120 ČEKANjE 121 NA GROBU VOJVODE DOJČINA U SOLUNU 122 SVETI
NA SELU 291 I ZADOCNjENI PUTNIK Ne dižu se više sa šarenih polja Lagani lepiri i svilena stada; Sve obavi jesen maglovitim velom, I uvelo lisje na zemljicu pada.
Il' da joj šapne povetarcem blagim: Ljubim te, dušo, više nego svet! 1880. ELEGIJA Hladna je jesen; i sumorno veče Nad pustim poljem razastire mrak; A studen vetar sa uvelim lišćem Talasa, seče magloviti zrak.
Meni se jako spava. 1883. SAN Hladna jesen magle svija Poljem zelenim, Sunce trepti, sunce sija Zrakom ledenim. Na ognjištu plamen liže Kamen studeni, I u kutu
I lahor svež i drag Kovilje gusto stresa i leti u beskraj tavni, I slatki miris budi i šumor, tih i blag. 1883. JESEN Kô gorda carica i bajna, sa snopom zlatnoga klasja, Na polu jesen stoji.
1883. JESEN Kô gorda carica i bajna, sa snopom zlatnoga klasja, Na polu jesen stoji. Sa njene dražesne glave Lisnatih vreža splet čarobno spušta se dole, Do same mirisne trave.
Tromo i mirno teku časi, Mladost se gubi, gine sve, Sumorna jesen život gasi, I život, mladost, sve to mre. Sa surih gora magla stiže, Mračan, jesenji dan je to, Jato se vrana s krikom
davno Uveli ladolež već je sumorno spustio vreže, A dole, skrhale vetrom, po zemlji grančice leže; Sve mračna obori jesen, i sve je pusto i tavno, Bez života je sve. Izgleda kao da samrt umornu prirodu steže, I ona tiho mre...
Jest! Ljubav leptirak to je što gubi nebesne boje, Kako ga dirneš rukom. 1889. U POZNU JESEN Čuj kako jauče vetar kroz puste poljane naše, I guste slojeve magle u vlažni valja dô...
No te lektire već mi duša sita, Sad čitam Povjest drevnih Abderita. 4. No počni, muzo. Hladna jesen vlada, Kroz golo granje vlažni vetri biju; Nebo je mutno, kiša mirno pada, Na pustom polju gavrani se viju, A crna Drina
6. Kad sam prvi put putovao tuda, Bilo je mutno novembarsko veče; Pustošna jesen ovladala svuda, A Drina šumi, peni se i teče, I prevrće se u koritu svome, Kô teški bolnik...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ona se neće uskoro ozidati, jer je to plavni teren Dunava. Sada, u ranu jesen, potseća taj kraj, sa svojim džbunjem i travom, presušenom od sunca, na amerikansku savanu, a uskoro, kada se Dunav
Danas ćemo u Zlatni Prag! To sa čim hoću sada da Vas upoznam desilo se u poznu jesen prve godine sedamnaestoga veka, a na dvoru nemačkog cara Rudolfa II, kralja Mađarske i kralja Češke, čija je prestonica
XX RAZNE USPOMENE IZ DETINjSTVA Dalj Došla je jesen. Na travu, džbunje i drveće moga vrta pala je kao neka senka tuge; i nebo izgleda zamišljeno, a Dunav snužden.
I moju dušu pritiskuje nejasno čuvstvo čežnje i sete, koje uvek osetim kad u prirodi dočekam poznu jesen. U varoši ne patim od toga, pa se zato spremam za odlazak. Večeras putujem za Beč.
Nisam tada ni slutio da je to bio naš poslednji rastanak. U jesen te iste godine bio je Kepen moj gost u Beogradu. On mi je tada pričao da Vegener polazi sproleća na svoje treće
On mi je tada pričao da Vegener polazi sproleća na svoje treće putovanje na Grenland, odakle se vraća tek u jesen. To putovanje treba da bude priprema za veliku ekspediciju Vegenerovu na koju će poći sproleća 1930. Tako je i bilo.
XXXIII KIB, LEVERIJE I FLAMARION, REŠENjE MARSOVE ZAGONETKE Kib na Semeringu Dakle, tek na jesen! Šta da se radi, kad mora tako da bude. Dužnost prema roditeljima preča je od svega. Ja ću da čekam.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
JAKŠIĆ, LjUBIČICA (IV) 36 ĐURA JAKŠIĆ, POZDRAV 37 MILORAD POPOVIĆ ŠAPČANIN, O KOSIDBI 39 MILORAD POPOVIĆ ŠAPČANIN, U JESEN 40 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), SRPSTVO 41 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), DAROVI OD PRIRODE 42 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), O
Žure se kosači, Rosa je i hlad, Kad žega zatrepti, Malakše im rad; I ševa Peva, ne spi: Kli, kli, kli! U JESEN MILORAD POPOVIĆ ŠAPČANIN Ptičice su ućutale, Planina se dimi, magli, A oblaci golubasti Bog te pita kud' su nagli.
Šenica zlatna, jedri joj klas, Rujno se voće smeši na nas, Sunce sve gori, sažiže tle, Al' bistra voda rashladi sve! Jesen nam dođe – sazreo rod, Berimo voće – kupimo plod. Ko nije leti žalio rad, Bogatu berbu imaće sad.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Bilo je to jednog septembra meseca, pred kraj već, kad je pozna jesen na pragu, i kad je veče kao noć. Još je to posle podne naišla i oluja i jaka kiša, i nebo se nije raščistilo.
„Kontrola hoće da nas iznenadi.” Ali gospa Nola je odlagala izlazak još, jer je nastala tmura pozna jesen s neprestanim hladnim kišama i vetrom. Hodala je dakle samo po sobama.
Stari profesor istorije izgledao je kao da se sahranjuje. Tri meseca kasnije, kad je malu palanku pritisnula jesen, kad je jesen sabila profesore u katedre, generacija „odabranih i srećnih” razišla se na sve strane, ko bliže ko dalje,
Tri meseca kasnije, kad je malu palanku pritisnula jesen, kad je jesen sabila profesore u katedre, generacija „odabranih i srećnih” razišla se na sve strane, ko bliže ko dalje, po raznim
— Otkuda večera sad, u jesen? — Nismo priredili večeru odmah posle mature; odložili smo je za sad, pred razlazak studenata.
I u palanci čovek ima srca. Ja verujem u jedinu aristokratiju, u aristokratiju čovekova srca. Došla je jesen, bogata, debela sremska jesen, kad vinogradi, oni sa starom lozom i oni sa amerikankom, izgledaju kao neka beskrajna
Ja verujem u jedinu aristokratiju, u aristokratiju čovekova srca. Došla je jesen, bogata, debela sremska jesen, kad vinogradi, oni sa starom lozom i oni sa amerikankom, izgledaju kao neka beskrajna svadba.
varošici stradale najlepše zavese: bojene u crno i plavo, krojene — varošica je nosila čipkane mantile još i duboko u jesen. A kod Milana abadžije, na njenoj liliputanskoj jednospratnici, pojavilo se nešto sasvim neobično.
Petrović, Rastko - PESME
MALI PERA 20 BODINOVA BALADA 22 MESEC PUN 24 IZ KOVNICE IZAŠAV 27 JUČE I DANAS 31 PROLETNjA ELEGIJA 35 SLOVO ŽEĐI 52 JESEN 53 SVE U GALOP 55 OTKROVENjE 57 PUSTOLOV U KAVEZU 58 PUTNIK 65 FABRIČKI DIMNjAK U PEJZAŽU I KANIBALAC ČEKAJUĆI
Čoveka. Ali, gde živi on od nekoliko ljubaznih reči Kao od malo zrna lana; U proleće mu se duša drvetima leči, U jesen je već umorna i onda je sama.
Tužan prolećem, tek veseo u jesen, U zebnji kakva sneg će polja otkriti, Da li strukovi biće opet previti. Doba je žalbe, mladost čezne, uznesen; Orla
O proleće divotno, sve sa tebe poludi! Da l' veruješ, draga moja, da ću smeti umreti? Svu jesen mi u oči lišće padalo, K'o po šancu doskorašnjeg bojišta: Kakva sreća danas divna što mi je mladost čedna!
se u poljubac i beže; I srce mi se steže, usamljenost mosta je duboka, Prohujala lokomotiva, zaškripala kola seljačka. JESEN Snim, haj! kao puno grožđe da zrim Po dobrom čvrstom čokoću. Gle, bdim, Zrim kao teško grožđe noću, Haj! Haj!
Od ljubavi, U proleće ili u jesen Smrti dimnjačke zvon čućete; O basnoslovnom njegovom zvuku kriknuće sve strasti, mržnje... Ko? Dekameron!
rođenja senke, svirepošću granja, Ne ublaže oporu pljuvačku dubina No još natope sve solju gorčine i joda; Ima cela jesen, da mi se muči na modrost voda, I na trud prelaženja preko krivina.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— treperi brezica lišćem smejući se a orah potišteno saginje glavu. Lepotica je breza, srebrnasta u proleće, zlatna u jesen, ima prava na malo duži jezik! Da nije nje, onemeo bi od ćutanja, ogluveo od tišine.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Tiki, samo da nadzrnem. (Za sebe.) A i mnogo nećem jošte da živim! Četiri, tri, dve — najviše još polovin godinu. U jesen, slunce kad počne da kapnuje, t’g ću i ja da si umrem. Zajedno, ja i slunce će si idemo! (Čuje se konjski bat i rzanje.
Nemoj, gazdo! MITKA (zavaljuje se, gorko): Toj je! Zar ja ne znajem šta ide! Ide, Koštana, jesen, dom, kuća, brat moj, m’gla, i grobje... Toj ide. Tam ću i ja! I Koštan, k’d čuješ da sam umreja, sluzu da ne pustiš.
Šantić, Aleksa - PESME
36 NAŠ STARI DOME 37 GOSPOĐICI 38 JESEN 39 BADNjA VEČE 40 VODENICA 41 NA PO PUTA 43 JEDNA SUZA 44 POZNI ČASOVI 46 EJ KONjICU 48 MOJA LjUBAV 50 JESENI MOJA...
su prošli kô rijeka nagla, Kô trenutni snovi, kao puste varke: Sad na vašem licu sjaj mladosti žarke, A na mome jesen i turobna magla.
Mladost, ljubav, oganj, sve u grobu spava, Po kosama mojim popanulo inje... 1906. JESEN Prošla je bura, stišale se strasti, i ljubav s njima sve je bliže kraju; Drukčije sada tvoje oči sjaju — U njima nema
Prošlo je ljeto! Mutna jesen vlada. U srcu našem nijednog slavulja; Tu hladan vjetar svele ruže ljulja, I mrtvo lišće po humkama pada... 1908.
1908. NA PO PUTA Ostale su za mnom bašte jorgovana, Sjaj proleća moga, šum, pjesme i vrela... Studena me jesen na po puta srela I po meni pada suho lišće s grana.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
), sastajanje u proleće („Đurđev danak — hajdučki sastavak“) i rastajanje u jesen („Mitrov danak — hajdučki rastanak“), pobede i poraze.
stare žene u Kragujevcu, Marko Kraljević i beg Kostadin od Gruje Meandžića (iz Sentomaša u Bačkoj, s Grujom je Vuk „u jesen 1829. godine kontumacirao u Zemunu“), Bolani Dojčin od jednog trgovca iz Bosne („koji se 1815.
“ Po jednom drugom mišljenju, Đerzelez Alija je Gerz Eljaz, koji je poginuo u jesen 1491. u borbi protiv hrvatske vojske.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Glas ovih „kukavica“bio je, istina, melodičan, iako malo tvrd i previše glasan, ali otkud sad, pod samu jesen, da se kukavice toliko razviču?! One se najviše čuju s proljeća, kad se javlja prvi list, ali sad!
Na predlog Lazara Mačka najprije se pristupilo izgradnji kolibe. Ide kasna jesen, kiše, vjetrovi, kako ćeš da sjediš samo pod bukvom, pa makar ona bila ne znam kako granata i gusta.
— Sve će nam ovo valjati, kad škola na jesen ponovo proradi — govorila je učiteljica. — Samo gdje ćemo sad sve ovo skloniti?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
NOVOGODIŠNjA 3DRAVICA 1732. Ja ću vam dobra vremena davati; kišna proleća i jesen, i suha leta. I zemlja će vam vaša svoj berićet potpuno iznositi da vam se napune gumna svakoga žita i hardovi vina i
tadar Sveti duh s vatreni jezici s neba na zemlju sihodi, te sve grešljivo strnjište sažiže i trnje zločinstva pali. Jesen je svačim bogata; tvoje crevo Bogorodice, razumni raj, nam se ukazalo, u kom no je božija presađenica izrasla.
A vreme svako sa svojim zavičajem dolazi i prolazi, kako je i sad ovo leto prošlo, a jesen je nastala, otkudno se po pismu iznova započinje godina i zove se Novo leto, izaradi sabranja letine.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— E, hadžijo, — odgovara mu ona — prođe si naše!... — Prođe, Mado! Odoše si i mlados’ i lepotija, kako lastavice u jesen!... — Eee, laste se pâ vrću na prolet, ama tvoj mlados’ i moja lepotija — nikad...
Bila je kao ubijena: tužna po vazdan, sumorna i lepa kao jesen koja nastajaše. Kao požutelo lišće što se kidalo i opadalo, tako i nade njene kidahu se i opadahu jedna po jedna.
reče ženica i predade mu kitu belih hrizantema — Jošte te je pozdravila da gu prošćavaš, zašto je prolet damno minulo, jesen došla, — zimske ruže su cveće!... Nesu ruže od prolet, ama neje, reče, veće ni ona što je bila!
„Ja si učini’ toj, zbori si Zone, a on sag neka si čini što si hoće i miluje!... Ako mi, reče, ne dođe sag u jesen u kuću, — na prolet će mi dođe tam’ pod Goricu!...“ — Ama!