Jakšić, Đura - PROZA
A kad mi tri puta kuću zapale, kad mi pet kuršuma kroz telo prodere... je l’ i to božja volja?... Majstor-Simo, jesu l’ i tebe Madžari porobili?...“ „Jesu, brate Obrade“, reče majstor Sima. „Čitav su narod porobili, prokletnici!...
je l’ i to božja volja?... Majstor-Simo, jesu l’ i tebe Madžari porobili?...“ „Jesu, brate Obrade“, reče majstor Sima. „Čitav su narod porobili, prokletnici!...
— Ima li ko da čeka? — Neki ljudi, gospodine, došli iz Ratkovića. — A jesu li što za decu poneli? — Ne verujem, gospodine... Sirotinja je!... — Nek čeka!... Koga ima još?...
— Jesu li tu svedoci? — pitaše predsednik suda svoga vratara. — Ako su došli, neka ulaze. Svedoci uđoše. Svaki je od njih gov
Obradović, Dositej - BASNE
Na klizavici padne čovek, prepadne se, skoči na noge, obzire se gledajući jesu li ga mnogi vidl'i i ne samo ne srdi se ako se ko tome smeje, no i sam se sebi smeje kako je pao i zastidio se.
” Naravoučenije „Tων κακών και πονηρών κάκισται εστίν αι συμβούλαι: Zlihi lukavih zlejši jesu sovjeti." Učeni i razumni neće mi za pedantičestvo (gordost o nauki) primiti što ovi sovjet često poftoravam.
Imajmo samo jestestveni zdravi razum, pak ćemo ih lasno saznati. Rasudimo kakvi su ljudi koji nas sovjetuju, jesu li dobri, jesu li razumni, i jesu li u životu svome pokazali takova dela da ljube bližnjega svoga kako sebe.
Rasudimo kakvi su ljudi koji nas sovjetuju, jesu li dobri, jesu li razumni, i jesu li u životu svome pokazali takova dela da ljube bližnjega svoga kako sebe.
Rasudimo kakvi su ljudi koji nas sovjetuju, jesu li dobri, jesu li razumni, i jesu li u životu svome pokazali takova dela da ljube bližnjega svoga kako sebe.
„Est modus in rebus, sunt certi denique fines, quos ultra citraque nequit consistere rectum: jest način u veštma, jesu izvesni k tomu predeli preko kojih i za kojima ne može se ostanoviti pravost.
dejstvovati u oni umovi koji nisu priučeni za to; mi moramo u ovome svetu dobiti jedan vkus istine i dobrodjetelji koje jesu za učiniti nas blagopolučne u bližnjemu.
” Ni u Angliji orači i kopači, težaci i pastiri, kasapi, čizmedžije i pročaja nit su ritori ni filosofi; ali jesu svi episkopi i sve sveštenstvo, svi senatori i sudije, svi magistri do najposlednjega i u najmanjem selu.
Ako prve reči za istinite verujemo, kako i jesu, moraju svjačeski i ove druge neložne biti. Cerkov gonima i udručajema, bila grečeska ili latinska, može biti Hristova
u Slavoniji, u Dalmaciji i Hercegovini, svuda je u seljani ovih kraljevstva harakter voopšte jednak, kao da su, kako i jesu, jedna familija.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Zapitam lajtnanta, otkad je on na kordonu jesu li kakva pisma od Crnog Đorđa ili koga drugoga na kogagode prešla? On kaže: „Kako se čulo, Crni Đorđe i vi da kupite
Ja ostavim momka, da mi, kad svane i razbere jesu li Turci pobegli, kao što nam kaza Gača i Nikola, ili jošte u šancu stoje, haber donese.
— Sede u sinodu Karađorđe i zapita me: „Jesu li ti svi sovetnici od nahije polnomoščije doneli?” Ja kažem da jesu. „Da vidim”, veli.
— Sede u sinodu Karađorđe i zapita me: „Jesu li ti svi sovetnici od nahije polnomoščije doneli?” Ja kažem da jesu. „Da vidim”, veli. Usta Boža i u našoj mladoj arhivici nađe i donese i nekoliko pročita.
Đipiše pitati otkuda idu i čuju li gdegode za kakve ̓ajduke i jesu li videle kakvu vojsku. — Jadne babe ne znadu obinje, da lažu, kažu: „Idemo iz Uba, nikoga nismo videle, no čusmo na
Nedoba još u kancelariji. Čekam pol sata, dođe g. Pavković. Potom malo, iziđe g. Nedoba i u njegovu sobu odemo. Pitam: jesu li ona pisma predali? — Kaže, da su već data imperatoru. Za proče reče da se ne brinemo. 31.
” 5. februara ode g. Frušić po drugi put kod štatsrata g. Prenera pitati: jesu li pisali na General-komandu, da bi predložili veziru da prestane od mučiteljstva i tiranskoga postupanja nad Srbima.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kad se već vratio i bio nadomak Vladimircima, gde je sreska kuća — reći će zadovoljno svome vernom Đuku: — Pa, Đuko, jesu l̓ batli Vučevčani, a? — Dobro je, gospodine, dobro! — odgovara Đuko smešeći se. — Samo je moglo još i bolje biti.
— Šta veliš, Vide, zaradili su danas dva dukata, a? — upita Milun pisara. — Dva jesu, ako ne bude i više. — Lepa para! — Ama i svirač je, nema ga šale — prihvati pop.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
– Ima. – Znaš li gdje mu stoje pare? – Znam. U starom vajatu, u jednom sanduku. – Jesu li pod ključem? – Jesu. – Je li i Stanko znao za te pare? – Jeste. – Je li tvoj babo znao da Stanko zna? – Jeste.
– Ima. – Znaš li gdje mu stoje pare? – Znam. U starom vajatu, u jednom sanduku. – Jesu li pod ključem? – Jesu. – Je li i Stanko znao za te pare? – Jeste. – Je li tvoj babo znao da Stanko zna? – Jeste. Naše su kuće kao jedna.
— Na koga sumnjaš? — zapita ga. Ivan opet nikom poniče. — Ne znaš ko je? — upita pop opet. — Ta, to i jesu jadi, moj popo! ..... Tu i nema više sumnje... — Pa ko je? — rekoše uglas i pop i kmet. — Video ga moj Lazar...
Na čelu joj beše Kruška, na konju, i Marinko, koji poskakivaše pored njega. — Jesu li daleko? — pita Turčin. — Nisu, tu im je lagalo — reče Marinko. — Moje me oko nikad ne vara!...
— Sveštenička su vrata svakom otvorena! — reče hajduk, pa stade mirno meriti popa od glave do pete. — Jesu... jeste... — reče pop zbunjeno. — Svakom su otvorena... ko traži saveta... ko...
— Šta je? — upita on. Marinko slegaše ramenima: — Dragi aga, ja te nisam slagao! — Pa jesu li tamo? — Sad ih nema nijednog... Ali tamo su!... Oni su prikriveni. Ja dam glavu ako nisu prikriveni! — A gdje?
Stanko je slušao, a duša mu se zanosila. — Jesu li ti dobri bili u kući? — Kao rođeni!... Bolje nego rođeni!... Od babe pa do najmanjeg deteta u kući sve me pazi!...
— A kuda?... — Da prođem malo zbegom, ne bih li koga svoga našao. — Tu su! — reče Surep. — Svi? — Svi. — Jesu li zdravi? — Hvala bogu! Deva sede, rekavši: — Onda ću ih posle obići. Samo kad je bog života i zdravlja dao!...
— Sve je to glave pogubilo, počev od vezira. I da ga nije stid, mučno te se ne bi vratio. — Pa šta sad rade, jesu li se primirili? — pitaše Čupić. — Tako se čini. Ali je vezir naredio te su postavili jake straže da ne bi bežali...
Vojvode namestiše svoje ljude i narediše da se spreme za borbu... Straža se sasvim povuče u šanac. — Jesu se krenuli? — pitaju vojvode. — Jesu. Sve se krenulo ovamo. Slušajte kako zemlja tutnji! — rekoše stražari.
Straža se sasvim povuče u šanac. — Jesu se krenuli? — pitaju vojvode. — Jesu. Sve se krenulo ovamo. Slušajte kako zemlja tutnji! — rekoše stražari.
— Šta radite, dobri ljudi?... — Čekamo, vojvodo!... — reče Zeka. — Ja mislim da su se dobro oprljili... — Jesu... Pogle lom ispred šanca — pokazuje Zeka. — Vidim. — Nego, čuješ vojvodo, — Šta, buljubašo?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— odgovara pisac. Šaca nije bio baš tako šmokljan, a ograda nije bila tako česta, — po svoj prilici da jesu. I kakav bi to opet roman bio bez poljubaca čak i u desetoj svojoj glavi!!!
Sve same bâlske rukavice, od bog te pita kade. Gledam ih, bože, pa mislim i pitam se: ta jesu l’ to, bože, moje?! Ta zar je u njih stala ova moja sadašnja ripida!? Kako se čovek samo izmeni!
Izvol’te pitati druge ljude koje je Pera Tocilov vozio, pa pitajte i’ jesu li drugog kočijaša posle tražili! — E, lepo, lepo! Baš mi je milo.
to su, izvesno, sve vaši... je l’ te? — Jeste — reče Jula milokrvno, pa ih pogleda meko materinski. — Pa jesu l’ dobri, slušaju l’ svoju mamu i tatu koji se o njima brinu i dan i noć? — pita putnik i gleda milo decu.
Rada i Iva su, bome, Bečlije; a Makra i Sida su Bačvanke, onako klot Bačvanke. — Pa jesu l’ poslušni bar, slušaju l’? — zapita putnik i stade ljubiti decu. — Ta dobri su; — veli Jula — samo Rada, on malo...
Afrika
Ono što je neobično retko u drugim selima, i što pokazuje nepoverljivost Zegeljana, jesu stalne vratnice od debelog teškog drveta na ulascima.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A pitao ga je, mnogo štošta, i o Trandafilu. Pitao ga je i kako je noćio u Rabu. Jesu li mu snovi bili lepi? Tek pred zalazak Sunca, kad su se na nebu pojavili oblaci, i kad je bilo zahladnilo, kola su
Živ se više neće vratiti – ide u Rosiju, i ne odustaje od toga. Volkov ga zapita, jesu li i svi ostali, Srbi, takvi, ako mu kapetan dozvoljava reći: ludi? Jesu li baš svi takvi?
Volkov ga zapita, jesu li i svi ostali, Srbi, takvi, ako mu kapetan dozvoljava reći: ludi? Jesu li baš svi takvi? Isakovič mu onda reče da se u tom, svi Srbi, slažu.
je njihova imena, i inače, prepisivati: eto on piše jednoga: Šterba, a Austrijanci pišu to Čorba, pa nije lako reći, jesu li to dva oficira, ili jedan. Isakovič mu onda reče da mu je to rođak, i jedan isti oficir, i da ga zna.
Volkov onda poče da ga ispituje: a kakve su te Pavlove sunarodnice, jesu li lepe? A Isakovič reče da su sve njegove sunarodnice lepe. Ružnih među njima skoro i nema.
Njene zelene oči bile su svetle od radosti. Pala je na Pavla – koji je bio zastao u ulazu, da se raspita, jesu li mu bratenci, gore, u sobi. Bila ga je zagrlila, kao da mu je žena. Počela je, kao neka njegova žena, da ga ljubi.
Ni u familiji Stritceski nisu bili, u braku, svi, uvek, sretni. Neki jesu, drugi nisu. Neki su muževi bili ćelavi. Neke žene su se brzo smežurale. A bilo je rođaka, lepih, brkatih, stasitih.
u Rosiju, nose utvare, mošti, ikone, jer pripadaju crkvi, jedna gomila iseljenika u Rosiju vikala je: „Ljudi crkva jesu. A crkva zidine!“ Tu gomilu je vodio neki fenrih Sava Jocič.
Zašla bi u krčmu, da se lično uveri, jesu li nahranjeni. Oni su se bojali majora, iako bi za njega bili i život dali, ali su majoršu obožavali.
Ima, kaže, pašport, da se seli, pa će i crkvu da seli. Vikao je: „Ljudi crkva jesu, a crkva u kojoj se Bogu služi, zidine!
Kad ratovi prođoše, ponudiše im da budu paori. Jesu li se obukli u svetlo oružje, i vratili se, u oklopu, srebrnom, na ratišta svoje zemlje, pobedonosni, kao arhangeli?
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
— Neke naročite osobine ovoga tipa. — Stapanje sa turanskim elementima. — Pretapanje tračkih plemena. — Jesu li Bugari Južni Sloveni?
Počećemo sa slavonskim varijetetom. Slavonski varijetet Ono što kod ovog varijeteta odmah padne u oči jesu ekspanzivna osećajnost (široka osećajnost, koja se deli sa drugima) i dobrota koja kadšto ide do slabosti.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Zavirivao je od vira do vira i plačnim glasom pitao ribe jesu li u vodi vidjele džak s mačkom, ali one su samo mudro ćutale i ćutke mudrovale bljeskajući svojom srebrnom odjećom.
Pogledaj, molim te, jesu li već zreli? Miš se uspuza uz kukuruzovu stabljiku, omirisa jedan klip i zabrinuto reče: — Još koji dan, i ti si
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
zemlje javila U vazduh hitnula belutak Gde je belutak Na zemlju se nije vratio Na nebo se nije popeo Šta je s belutkom Jesu li ga visine pojele Je li se u pticu pretvorio Eno belutka Ostao je tvrdoglav u sebi Ni na nebu ni na zemlji Samog
Nušić, Branislav - POKOJNIK
I AGENT (domišlja se): Možete li mi reći: jesu li samo izvesna i naročita pisma ukradena, ili je...? RINA (zbunjena): Bože moj... ja ne znam...
SPASOJE: Boga vam, jesu li svi pokojnici tako naivni, ili ste vi to izuzetno! A šta je ugled nego imanje? Oduzimate li mi imanje, oduzeli ste mi
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- nasmešio se, samo što je to bio jedan od osmeha za koje se već sledećeg trenutka pitate jesu li i postojali. - Ti shvataš, mladi prijatelju? ponovio je. Shvatao sam.
Senzacija bi bila duža, a i neke stvari bi mi bile otpisane. Da sam kako treba mislio o tome, znao bih da mi one već jesu otpisane. Otac je tu bio kratak: Melanija je našla ono što je tražila.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
pije vino, on donde nudi, dok ga ne prinudi, jer veli nema gore nego koji se izvlači, ti će biti tek pijanci, ili već jesu. III Gospodar Sofra ima petoro dece.
— A jesi l’ što o mojim snivao, jesu l’ svi zdravi? — zapita gospodar Sofra. — Svi su zdravi, pozdravili te. — A jesi l’ bio sa mojom Sarom?
U kavani Čamča, gospodar Sofra i Krečar. Dva komesara najpre priđu gostioničaru i pitaju za ovu trojicu, jesu li to stranci i otkuda.
Gospodar Sofra i Krečar gledaju popreko na Čamču. — Ta ti si pisma poslao? — Ja sam poslao, ali bogzna jesu l’ dobili? Ko zna nisu l’ porobili poštu?
Frajla Lujza već je čula da je Šamika tu; čula je od šegrta, kog je poslala da vidi jesu li tu. Žao joj je što nisu odmah kod njih otseli; kalfa je zaboravio to javiti, premda mu je bilo kazano.
Gospođa Kriblerka i gospođa Hauerka, opet, također su gotove, pa šalju da vide jesu li onde kasnarica, natšumarica i išpanica. Neće nijedna da je prva, jer inače bi se rang smanjio.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Konkretni postupci koji simbolizuju željenu promenu, transformaciju (u subjektu ili objektu ljubavnih čini) jesu: kuvanje/pečenje, dodirivanje, jedenje i pijenje, drmanje, probadanje, obnošenje, a sredstva su: izvesne biljke koje se u toku
⁶ Najčešći magijski postupci za plodnost jesu ritualno jedelje i pijenje izvesnih po verovanju spasonosnih, lekovitih supstanci (stvari, biljaka, životinja, podova i sl.
Jedan od glavnih uzroka nesreće mladenaca jesu uroci i, posebno, zle oči. ³¹ Da bi se zaštitili od uroka, mlada i mladoženja preduzimaju više magijskih akcija.
¹⁷ Efikasno sredstvo zaštite od zlih sila i dobro magijsko oruđe za olakšavanje porođaja jesu izvesne govorne formule ili basme, koje ulaze u sastav nekog obreda ili se samostalno izgovaraju.
³⁸ Na neki mističan način u vezi sa polom deteta jesu i promene koje se dešavaju u izgledu rođaka trudnice. Tako, na primer, kada nekome izađe čmičak na gornjem kapku,
U periodu od Božića do Bogojavljenja jesu nekršteni dani, kada je za nju, i ne samo za nju, opasno da ide bilo kuda izvan kuće jer se tih dana često javljaju
Ove tabuisane, „negativne“ emocije jesu, pre svega, žalost, strah i ljutnja, osećanja koja neki psiholozi označavaju kao „rastavne efekte.
želi da ima normalno, zdravo dete, svega pet-šest su pozitivni magijski propisi (čini, „valja se“), a preko devedeset jesu negativna magijska pravila (tabui, „ne valja se“).
Zvezde velike i sjajne jesu zvezde vladara, bogatih ili istaknutih ličnosti, a one slabe, bez mnogo sjaja jesu zvezde siromašnih.
Zvezde velike i sjajne jesu zvezde vladara, bogatih ili istaknutih ličnosti, a one slabe, bez mnogo sjaja jesu zvezde siromašnih.¹¹ Neki ljudi su rođeni pod „srećnom zvezdom“, a neki pod „nesrećnom“.
Ponedeljak i četvrtak jesu najpogodniji dani za prvu bračnu noć.²⁰ Dobro je da se dete rodi u ponedeljak jer će biti srećno.
Pravi, skriveni mitsko-religijski razlozi ovog običaja jesu da se obezbedi opstanak i povoljan razvoj deteta. To se postiže ostvarivanjem triju posebnih, ali međusobno povezanih
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
U najvećoj kući živeo je »nakav đavolji rumunski grof, ali ga nijesmo dirali!« Crkvu, bogami, jesu — u stvari, samo krst! Sa krstom su bili raskrstili. A đavoljeg rumunskog grofa nijesu — oba mi oka ispala, ako jesmo!
Izvlače se s mukom iz plitkog ribnjaka, opipavajući se da vide jesu li povređeni, a onda kunu, prete ili dozivaju u pomoć. Sada im je ovaj prizor zauvek utisnut u pamćenje.
Doneo joj je čašu vode i dao da popije dve žute pilule. — Da vidimo jesu li vas povredili? Svlačio je lagano ovlaš zakopčanu Nininu odeću, kao što otac svlači kćer koja je pala u parku
Matavulj, Simo - USKOK
Jedan od trgovaca opazi: — A, jesu goropadni ovi Tudeški! Eto, imađasmo posla s Francuzima, Rusima, Inglezima i Crnogorcima, i svi bjehu pitomiji!
“ — Otkud joj te misli!? — reče Janko uzrujan i brzo dodade: — A je li zdrava? Jesu li svi kneževi zdravo? — I premetnu govor na drugo.
Da ih je ko izdaleka posmatrao, posumnjao bi jesu li živi, tako ležahu nepomično! Svaki turio kamen pod glavu, pokrio lice i grudi strukom, zagrlio vjernog druga —
— Hoću! da me tako zoveš: „Janko moj!“ To će me izliječiti!... Ona briznu u plač. Nakon duga jecanja, zapita ga: — Jesu li ti teške rane? — Nijesu! Ne znam. Ako ostanem hrom... šta onda misliš?... — Šta onda, Milice?... — ponovi.
Joke mu stavi dlan na čelo. On se nasmija, veselo ih pogleda i zapita: — Jesu li došli? — Ko? — reče Joke. — Pa Ludmila, Vaclav, ujak i mali Janko?... Pa svatovi naši! Zatijem nastavi češki.
? Reci: zar nije? — To jesu, ali... — A i po njekim riječima Gojačinim, pa i Jokinim, mogoh se domisliti da i one to pomišljaju!
Najzad zapita on: — A kako bi bilo da ja sjutra siđem u selo da se sastanem sa Gojačom? Jesu li se vratili, znaš li? — Ne znam, ne vjerujem!
Ona odmahnu glavom. On nastavi: — Ni ja nijesam, ali svi drugi jesu. Krstinja diže glavu i u čudu gledaše muža. Najzad progovori: — Pa i kad bi to bilo, zar je to razlog što hoćeš
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
u obavezna školska tkiva, tumače ih shodno svojim opredeljenjima, znanju i usmerenju; svi sporovi koji se ovde javljaju jesu sporovi između odraslih.
To sve vredi i za dečju književnost ” Glavno i sporedno, nisko i visoko, ozbiljno i neozbiljno, jesu kategorije kojima se nesrećno i površno obeležavaju izražajne težnje i iskustva.
potrebu za primerenom im poezijom. Mogućnosti prihvatanja poetske poruke, utvrđene kod dece, jesu već jedan objektivni činilac prema kojem se pesma može oblikovati, a da se time dete kao čitalac ni na koji način ne
I kroz taj nas je svet Zmaj prvi proveo: čvorak je Zmajev čvorak, i svi ciganski konji jesu potomci Zmajeva ciganskog konja. Kažu daje ona prpošna, nestašna Veverica prepev nekog manje poznatog nemačkog pesnika.
san: oni koji, kao Nasradin-hodža, stric-Nidžo, Stanić, poznanik iz klanca, ili učiteljica Antonija, žele da ga poprave, jesu plemeniti sanjari osuđeni na poraz.
Povest o tom boravku jedna je od najuzbudljivijih priča što ih je čovek ispričao. Snovi o dalekim zemljama jesu snovi detinjstva. Ali i čovečanstvo u celini prošlo je kroz period takvih, neobuzdanih, dečjih snova.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
SMRDIĆ: Jeste; ali Nemci ne nose, a oni su poznati kao mađaroni; dakle i Srblji bez brkova jesu mađaroni. Dalje, mnogi nose brade. Kad je Srbin nosio bradu? To je za honvide. Dakle, i ove treba privući.
dakle Madžari i Švabe su nevini? GAVRILOVIĆ: Kako koji. SMRDIĆ: Oni zar nisu pljačkali i zla činili? GAVRILOVIĆ: Jesu, ali naši nisu gledali koji je kriv, nego koji je bogat. ŠERBULIĆ: Neka pamte kad je bila srpska vojvodina!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Austrija je mislila da krajevi koje su Srbi naselili jesu stečeni oružjem carskih trupa i da su to zemlje carske kuće; Mađari, oslanjajući se na svoje istorijsko državno pravo,
I zato on stvari predstavlja ne onakve kakve jesu, no onako kako njemu treba. On je lakom na novac, nema obzira i ljubavi za istinu, sebe naziva mitropolitom, što nikada
iz Jovana Zlatoustog i navoda »elino-grečeskih knjiga«; najraniji njegovi prvi pokušaji Vъnacъ otъ alfavita i HristoiΘïa jesu slobodni prevodi sa grčkoga.
»Neskvernije nravi, svjatost dobrodeteli, njeno ješče na ovom svetu nagraždenije i pagubna sledstvija poroka jesu predmet povesti moje...
Godine koje idu posle Bečkoga kongresa, od 1815. do revolucije od 1848, jesu godine odmaranja od dvadesetpetogodišnjih ratova između Francuske i Evrope, doba trajnog evropskog mira, kada su narodi
Pojedine njegove veće pesme, naročito Glasъ narodolюbca (1819) i u svoje doba slavni Glasъ arfe šišatovačke (1821) jesu potpuni nacionalno-prosvetni programi, koji su našli velikog odjeka u obrazovanim krugovima srpskim, naročito u
On shvata književnost isto onako utilitarno kako su je shvatali filozofski pisci XVIII veka: »Romani bo, satire i basne jesu takva sočinenija kojima su pametni ljudi mnoge pogreške u rodu čelovečskom istrebili, a hude k dobrodjetelji priklonili..
samoobmanu, ličnu i nacionalnu sujetu, frazu, »krasnorječija šum«, no kazuje nagu i tužnu istinu, stvari onakve kakve jesu, neulepšavanu »suščnost«. Ovaj pisac »veselih pozorija« i veliki zabavljač srpske publike nije bio veseo duh.
u Glasniku Društva srbske slovesnosti za 1849, jesu najtačnija i najbolja kritika koju su suvremenici učinili Karadžiću.
do 1423.71 1862. izišla je u Karlovcu njegova zbirka Pjeѕme. Najglavniji njegovi književni radovi jesu: Bosanske davorije, patriotska prizivanja Srba na obnavljanje »porušene stare slave«; Karađurđevka, opevanja Karađorđeva
Njegove prve pripovetke, pisane gotovo isključivo šezdesetih godina, jesu idealizacija ili srednjovekovne prošlosti ili sela suvremene Srbije i nacionalnih ratova u vremenu od 1875—1878.
98 Dva glavna srpska književna lista devedesetih godina jesu Delo i Srpski pregled, oba u Beogradu. Delo je počelo izlaziti 1894, imalo je radikalan politički karakter, davalo je
Sremac, Stevan - PROZA
Mi, deco, takve ljude nazivamo radenicima — mučenicima; a i jesu to. Ne pišu oni pesme i istorije kojekakve, niti idu u vojsku da ubijaju ljude, nego zapeo čóva pa radi koris’an i
— Igrali smo se rata. — Srba i Turaka? A? — Jok! Igrali smo se Bura i Engleza. — Tukli smo se. Pa jesu li se svi razišli ćopavi ka’ ti, blago meni? — Nisu!... Ja sam bio barjaktar! — A bio si Orloviću Pavle! Pa?...
Radičević, Branko - PESME
ni sam ne znam koja, Al' je krasna, pa bila ma koja, Gorom jezde dva konjika mlada, Jedno Gojko, a drugo je Rada. Jesu krasna dva ta pobratima, Samo trećeg da je još međ njima Pa bi rekâ Miloš je ustao, I sa braćom ovud pojahao.
sa neba sunce zaplamtilo, Al' je Turkom oko srca zima, Jer sve dalje Srbalj preotima, Ponajdalje Gojkovi konjici, Ta jesu ti krasni ubojnici: Polomiše, Turke zamrsiše, Za srce im vojsku uhvatiše, Pa je na sve razmahuju strane — To opazi
Zora zori, o gleni i, E spavaju sanak tii, Pa kakvi su da su bili, Junački se jesu bili, Svi su, nema nijednoga Da izdao druga svoga, Ni se dao živ u ruke, Slavno skončav svoje muke.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ko su ti tamni dželati u ljudskom liku? Jesu li slični onima koji su tebe odveli? Ili braća onih pred kojima je otišao Goran? Zar to nisu tamne Kikićeve ubice?
Nekako po strani od tih sumračnih bestragija, sasvim izdvojeni, stoje seoski mlinovi potočari. Jesu u zabiti, ukriveni, priče se oko njih pletu, pa ipak ...
— A ti, rođo, malo u pljačku, a? Seljak opet vrdnu postrance. — Druže moj mili, jesu nas opljačkali ovi dolje dušmani, pravo ti kažeš. Nećemo im vratiti da sto ruku imamo.
— Hoće, dušo, znam ja Gojkića. Na prvom zastanku, momčuljak opet podiže oči na garavog zaštitnika. — Kume Perajica, jesu li oni baš ozbiljno, ovaj, to ...izdajnici? Izdali, kaže, zemlju, borbu, a?
Elem, stvar stoji tako da više ne možeš vjerovati nikom živom. Za podozrivog Panteliju ne zna se jesu li sumnjiviji putnici koji stižu otud preko planine, iz daleka, ili su gori ovi s druge strane, iz okolnih sela, među
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
HUSO: Ama zašto, Alaha ti? SULjO: Kaže neće da mu logor pogane kurve! HUSO: Jesu li bar bile čemu? SULjO: A kakve i da nađeš, nego polovne? Ženske za vojnu upotrebu!
Zašto? Zašto? JUSUF: I ja se pitam. Hasanagu su iscrpli poslednji bojevi. Javljali smo o pobedama, a i jesu bile pobede, ali takve, da ih što pre zaboraviš. Mnogo krvi, mnogo mrtvih i ranjenih.
SULjO: Takav kakav je — za vrane strah n trepet! MUSA: Ćuti-de! Kao da čujem talambase! Bogami, jesu talambasi! Evo svatova! Ajde, svako na svoje mesto! Brzo! Suljo, po agu! (Suljo utrča u kuću.
Kostić, Laza - PESME
Al' šta to piše, šta li to veli, ta crna knjiga sa ti slovi beli? Jesu li kletve? proricanje je li? — Još strašnije je, strašnije još je — zbriši je, sudbo, s čitulje božje!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Takve pripovetke nose sve karakteristike određene, naše sredine, i istoriski jasnog nam stanja. One u svojoj celini i jesu naše, dok su fantastične to samo delimično. 5.
Tu su valjda i moja dva brata propala. Baba mu odgovori: — Jesu bogme; ali nije fajde, nego, sinko, idi kući, dok nisi i ti za njima. Onda joj on reče: — Bako, znaš li šta je?
“ — pa ga stane odvraćati i moliti da ne ide, kazujući mu kako je to bilo davno i bog zna jesu li već i žive. Ali se on nije dao odvratiti, nego joj reče: — Kaži mi, kad je moj otac bio car, gde mu je oružje što
Paunice, pošto se okupaju, odlete sve zajedno. Onda se on odmah probudi, pa zapita slugu: — Šta je, jesu li dolazile?
I tako opet odlete. Tek što one odlete, probudi se carev sin, pa pita slugu: — Jesu li dolazile? A sluga mu odgovori: — Jesu i poručile su ti da ih još sutra možeš ovde čekati, pa više nikad ovde neće
Tek što one odlete, probudi se carev sin, pa pita slugu: — Jesu li dolazile? A sluga mu odgovori: — Jesu i poručile su ti da ih još sutra možeš ovde čekati, pa više nikad ovde neće doći.
S otim odlete sve paunice. Kako one odlete, a carev sin se probudi, pa zapita slugu: — Jesu li dolazile? A sluga odgovori: — Dolazile su, i ona što je bila pala tebi na konja rekla mi je da ti kažem da smakneš
— A jesu li uhvatili Grbu? — upita kralj. — Jesu, — odgovori Grbo. — Kad su ga uhvatili i ja ću ti pomoć nasjeć! — pa jami za
— A jesu li uhvatili Grbu? — upita kralj. — Jesu, — odgovori Grbo. — Kad su ga uhvatili i ja ću ti pomoć nasjeć! — pa jami za sjekiru i nekoliko nasiječe, onda reče
Vi ste braća a ona neka vam bude sestra. Ovi šest braća i sedma im sestra stoje na nebu i jesu Sedam Vlašića. Pa svake godine idu vetrovoj, mesečevoj i sunčevoj majci da joj za savet zahvale, i onda se na nebu ne
A kakva je tebe nevolja amo dognala? On im sad kaže sve, i pita ih jesu li vidjele starca od palca sa bradom od lakta, a o njoj vuče bukvu. One ga upute odatle da ide dalje.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Sve reči, koje su otličnim slovima pečatane, jesu sopstveni izrazi g. dr M. Spasića, izvađeni od časti iz Zemljeopopisanija njegovog, od časti iz drugi njegovi sastavaka.
A, ovo treba da prestane. Novac je u kući vatra. Nemir, briga, nespavanje, jesu sljedstva ovoga. Ko oće da izgubi spokojstvo, neka samo novaca zeželi, pak će mu se namera ispuniti.
(U JEDNOM KRAJU POZORIJA SELjAK, TRI ĐAKA STUPE PEVAJUĆI.) MARKO: Dobra volja, vruća krv, lake noge jesu stupci, na kojima ceo svet počiva. Mlad čovek sve ovo ima, zato on i najveće vnimanije zaslužuje.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
(Zamanjuje rukom.) Oh, oh, milostiva gospođo, al ćemo da se računamo. Pitaćemo se jesu li one milostive gospođe što svakom trče u oči? TRIFIĆ (Stevanu): Sad, kome da verujem?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
i onaj fazon, kad sretnu čoveka na ulici pa ga kao malčice postrance pogledaju, onako iskosa, tako da čovek ne zna jesu li mu se javili ili nisu, pa posle, ako je čovek slabih živaca, cele noći razmišlja o tome da drug Top možda nije nešto
Dok se dogovorite sa svojim kolegama jesu li predbračni seksualni odnosi (Gospode, kako glupave reči!) korisni ili štetni, dobićemo već i praunuke!
Zevajući, ona u potpunoj tišini reče: — Šta, jesu li se one kreature već razišle? Kad čovek zrelo razmisli, bakuta je u pravu: zašto bismo se u svom tako kratkom
Šta imam da krijem od ove blazirane bande? Nisam ništa zamerala svojim — bili su onakvi kakvi jesu, zabrinuti za svoju Anči koja je pokušavala da na dva sata zbriše izvan svoje ulice, svoje kuhinje, svoje izlizane
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Kako živite sa ženom dragom, kako vas zdravlje služi, idu li deca za vašim tragom, jesu li slična ruži? Kako je mama i deda stari, da li vam stomak uredno vari?
Kod čiča-Triše, u mlinu starom, planula svađa s najvećim žarom. Kako, zbog čega, jesu li ludi? Čitaj ih redom pa onda sudi. OGLAS MAČKA TOŠE Prodajem gazdu, mlinara Trišu, dobrome kupcu, makar i mišu.
Iskreno reci: olovkom kako vladam? Vrede li čemu sličice ove moje? Voliš li cveće? Jesu li čiste boje? Na kraju, deda, mnogo ti pozdrava šalje, želi ti sreću, radost i tako dalje unuka tvoja, izdanak
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A sprovodili su ih starci iz trećeg poziva, u gunjevima i iscepanim opancima. — Jesu li se predali? — Jes, kad smo ih uhvatili za gušu — odgovaraju ponosno starci. — Koje su vere?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Nekoliko njegovih đaka priđoše k njemu. — Jesu li svi došli ? zapita decu. — Došli su. Samo nisu oni što ne dolaze nikako, odgovoriše đaci.
Pravo ima !... Ali zašto, zašto sve to morade biti ?... Da li je trebalo kome moje stradanje... ocu, majci, bratu... jesu li oni sad srećniji ?... Ne, ne... Ah, a ja sam mislila da stradam za njih, da prinosim sebe na žrtvu, a ono nije...
Gledaše je nekad kao poluboga, i mišljaše koji li će smrtni biti srećan da je nazove svojom... A sad... jesu li ovo njene ruke savijene oko njegova vrata?... Da li to njene grudi tako burno dišu na njegovim grudima ?...
On razvlači i oteže, uživa unapred. i predviđa rezultat ovoga razgovora. — I što ću vi reći, brate, jesu i ovi udovci đavoli, kad se ožene!... Naučilo, znaš, da menja.... kâ rđav sluga gazde... pa to odmah u skitnju....
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
8. Tri su cveta u gori cvetala, Do dva sjajna, treći potavnio. Što cvetaše do dva sjajna cveta, Ono jesu dva brata rođena; Što međ’ njima treći potavnio, Ono jeste seja međ’ braćama, Potavnila od mlogi svatova — Prosi
Mloge su ga mome brale, Ma ga n’jesu odabrale; Tebe ga je sreća dala, Da b’ ste dugo poživjeli! I pošteni rod rodili!
mu crne oči dala, Dragi će se po družini falit: “Draga mi je crne oči dala“, A da bih ga u pjesni pjevala, Pjesne jesu odalice puste, One idu iz usta u usta, Pak će čuti mojeg draga majka. 195.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
MAJCEN: Muški. Ima vas četvoro? VASILIJE: Četvoro. MAJCEN: Jeste vi možda bračni parovi? FILIP: Njih troje jesu, ja sam slobodan čovek! MAJCEN: Kako to misliš: njih troje?
Još uvek duva vetar iz osme slike.) PRVA GRAĐANKA: Jesu li ih ovde u kući pobili? DRUGA GRAĐANKA: Jesu! TREĆA GRAĐANKA: I to u krevetu!
Još uvek duva vetar iz osme slike.) PRVA GRAĐANKA: Jesu li ih ovde u kući pobili? DRUGA GRAĐANKA: Jesu! TREĆA GRAĐANKA: I to u krevetu! ČETVRTA GRAĐANKA: Čudi me da Domazet nije pucao!
SIMKA: Blagoje se ponovo propio, propašće!... (Sofiji) Pa zar vas nisu ošišali? JELISAVETA: Jesu, to joj je perika! SIMKA: Još vam je lepša nego prirodna kosa! SOFIJA: Baš vam hvala!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Goni ih, neko ih goni. Pametni, mirni ljudi sede sa mnom. Ja ih pitam za vinograde na Rajni. Jesu li još puni sunca? Pitam ih je li istina da su Španiji ponudili lokomotive jevtinije nego iko.
opet kupiti država. Nevidljivo pokroviteljstvo jesu „nadležni“ kao i svud. Oni, kad završe karijeru i oćelave, reše se da čuvaju tradicije francuskog slikarstva. Tj.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
„Kaži mi, ti mili vetre što duvaš od tih plavih gora, jesu li to gore domovine moje? Recite mi vi, reke mile, da li sa tih gordih zidina ponosnog grada spirate krv predaka mojih?
— Ja nisam, šta me bediš!? — veli onaj ljutito, a gleda u zemlju. — Pa ko je? — pita predsednik. — Ne znam. — Jesu li svi tu? — pita predsednik sekretara. — Svi. — Do đavola, pa mora neko biti! Niko se ne javlja.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— veli kapetan i preleće očima preko celog naroda, kao da se želi uveriti: jesu li i ostali takvog mišljenja. Narod, već kao što je red, pravi pogodne za taj slučaj izraze lica: neko je rad da
je sâm pričao); pa posle o nekim seoskim babama, koje je kapetan vezao, i još trista drugih čuda, — pa, bogme, da vi'š jesu mu dosta i naređali...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
” JEVREM: Pa jeste! A kako veliš, je li sve onako spremno? SEKULIĆ: Šta spremno? JEVREM: Pa to, za izbore. Jesu l' učinjene sve pripreme? SEKULIĆ: Šta ima da se priprema? Sve je to, vidiš, ovde, u mome džepu.
'Ajde, 'ajde, ovo je važnije. (Izgura je i opet zatvori.) XV SRETA, JEVREM SRETA (zvoni): Jesu li udaljeni svi koji su nenadležni? JEVREM (sedajući). Jesu! SRETA (zvoni): Gospodo, gospodin Jevrem Prokić ima reč!
) XV SRETA, JEVREM SRETA (zvoni): Jesu li udaljeni svi koji su nenadležni? JEVREM (sedajući). Jesu! SRETA (zvoni): Gospodo, gospodin Jevrem Prokić ima reč!
MLADEN (nastavlja): Pred kafanom kod „Ujedinjenja” svira muzika, toči se pivo, pije se... JEVREM: Jesu li to naši što piju? MLADEN: Naši. JEVREM (više sebi): Opet račun! MLADEN:...
PAVKA: Jevreme, oprosti! JEVREM: Pogledaj mi u Oči, hoću da vidim jesu l' ti naišle suze na oči? PAVKA: Jesu! XX DANICA, SPIRA, SPIRINICA, PREĐAŠNjI DANICA: Je l' istina što mi kaže teča?
PAVKA: Jevreme, oprosti! JEVREM: Pogledaj mi u Oči, hoću da vidim jesu l' ti naišle suze na oči? PAVKA: Jesu! XX DANICA, SPIRA, SPIRINICA, PREĐAŠNjI DANICA: Je l' istina što mi kaže teča? JEVREM: Jeste, vi ste propali!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Aha! Ama, nisu mi oni onako po volji. A jesu l’ služili u vojsci? — Jesu, svi su rezervisti! — Neću ja te! To je sve Mićina sorta! Njih je ubila kasarna.
— Aha! Ama, nisu mi oni onako po volji. A jesu l’ služili u vojsci? — Jesu, svi su rezervisti! — Neću ja te! To je sve Mićina sorta! Njih je ubila kasarna. Ubila im duh!
Sreta sede i zaiska kafu. Zapita jesu li došle novine, i kad mu reče Zac da nisu, a on se zadovolji i starim novinama.
— Eto, završi Mića pripovedanje, po to sam kupio, po to vam i prodajem. — E, jesu bili đide! — reče Žika »dopisnik«. — Jesu, vala! — prihvatiše nekoliko njih. — A-ja! — reče skup ceo.
— E, jesu bili đide! — reče Žika »dopisnik«. — Jesu, vala! — prihvatiše nekoliko njih. — A-ja! — reče skup ceo. — Ama nema razgovora da su oni đide; bili i ostaju đide!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Što se tiče tetaka, strina, ujni Stvari su vrlo proste: Kad dođu — đućore sa mamom po kujni, I jesu gosti A ne liče na goste.
Ah, da samo nije iznutra sapet, Pokazao bi im, bar donekle! Tučom se u glavu ugoni pamet, Batine jesu iz raja potekle!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Glavni oceanografski faktori u cirkulaciji atlantskih voda, kao i u biološkim posledicama te cirkulacije, jesu: temperatura i salinitet vode, a u biološkom pogledu još i bogastvo vode u kiseoniku.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
ša . . . ra . . . VUK MIĆUNOVIĆ Lijepo li ova sablja čita, divno li nas danas razgovori! Amanati, nauči tako? Jesu li te u Mletke šiljali? Kada svoje tako osijecaš, ada što bi s tuđijem činio?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
ja... još... još — mucala je ona čisto uvređeno. — Tu sam, kuda ću ja, gazdo! Tu sam ja! — A kako tvoji na selu, jesu zdravi, živi? — Živi, živi, gazdo!
Marko, jednako stojeći, podavajući se, da bi ga Arsa što lakše skinuo, samo ga zapita: — Jesu ustali? — Jesu, jesu, gazdo. Eno gazdarice po kujni, sprema. A Tomča (sin) tek što se nije obukao.
Marko, jednako stojeći, podavajući se, da bi ga Arsa što lakše skinuo, samo ga zapita: — Jesu ustali? — Jesu, jesu, gazdo. Eno gazdarice po kujni, sprema. A Tomča (sin) tek što se nije obukao.
Marko, jednako stojeći, podavajući se, da bi ga Arsa što lakše skinuo, samo ga zapita: — Jesu ustali? — Jesu, jesu, gazdo. Eno gazdarice po kujni, sprema. A Tomča (sin) tek što se nije obukao.
Pandurović, Sima - PESME
Pa ipak, nismo mi ni za šta krivi, Gospodo. Jesu protekla proleća Nemirna, lepa; ali neka živi Sumorna mis’o i našeg stoleća!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Ti lijepo znaš što si ti nama, naša perjanica i naša dika, a što smo mi tebi, tvoja krv! Bog dragi zna, a i ti, jesu li tvoji jadi i naši jadi! Ama nećemo tako!
„I nešto si mi blijeđi no obično, Gospodaru!“ Mjesto odgovora, Gospodar ga zapita: „Jesu li ustali Primorci?“ „Ne još.“ „A gdje si ih smjestio?“ „U mlađupnicu.“ „Neka ih!“ Zvona zazvoniše.
Probudiše i onu trojicu koji tvrdo spavahu. „Jesu li?“ zapita Radoje onako sanjiv, dižući se s nategom. „Nijesu, no evo božije vrijeme udari“, odgovori Otaš.
Ja, tobožni glavar, a došao da kmetujem, častiće me, velu. I jesu, vjere mi! Bješe u kući nekakva steljina, žuća no ova slama nad nama, a šuplja na nekoliko mjesta; i ta jedina bješe u
„Dobar i ima dosta svoga... Tje! vidjećemo, vidjećemo... A sad da se liježe. Ajdemo!“ Možete zamisliti jesu li zaspali Janko i Stane te noći.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kletve i jesu formule, zasnovane na verovanju da se i obistinjuju. Kletva se izriče s negativnom namerom: da se kome zlo desi.
Osnovna namena poslovica je poučno izricanje životnih istina i pravila. Poslovice i jesu vrsta umovanja na osnovu stečenih saznanja i iskustava, onako kako ih je narod shvatio i uobličio.
Ono što je u pitalicama ponajjače i najvrednije, jesu duhovita uočavanja ljudskih slabosti i mana. Obično se odnose na naše ljude i krajeve.
Najznačajniji deo govornih igara jesu „brzalice“ i „zagonetke“. A) BRZALICE Brzalice su specijalni govorni izrazi koji se, kao i zagonetke, zadaju u
mudri se po jednom mogu prevariti. 16 Pitala lisicu šćer: — Ima li, majko, iko na svijetu od nas pametniji? — Jesu, ćerce, oni te se našim kožama zimi ogrću.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Paunice pošto se okupaju, odlete sve zajedno. Onda se on odmah probudi pa zapita slugu: „Šta je? jesu li | dolazile?
” I tako opet odlete. Tek što one odlete, probudi se carev sin pa pita slugu: „Jesu li dolazile?” A sluga mu odgovori: „Jesu i poručile su ti da ih još i sutra možeš ovde dočekati, pa više nikad ovde ne
Tek što one odlete, probudi se carev sin pa pita slugu: „Jesu li dolazile?” A sluga mu odgovori: „Jesu i poručile su ti da ih još i sutra možeš ovde dočekati, pa više nikad ovde ne će doći.
” S otim odlete sve paunice. Kako one odlete, a carev se sin probudi, pa zapita slugu: „Jesu li dolazile?” A sluga odgovori: „Dolazile su, i ona što je bila pala tebi na konja, rekla mi je da ti kažem da smakneš
” pa ga stane odvraćati i moliti da ne ide, kazujući mu kako je to bilo davno i Bog zna jesu li već i žive. Ali se on nije dao odvratiti, nego joj reče: „Kaži mi, kad je moj otac bio car, gde mu je oružje što je
tu su valja da i moja dva brata propala.” Baba mu odgovori: „Jesu | bogme; ali nije fajde, nego sinko idi kući, dok nisi i ti za njima.” Onda joj on reče: „Bako, znaš li šta je?
Poglaviti skupitelji prenumeranta na ovu knjigu jesu sljedeća Gospoda: U Biogradu: Savo Sretenović, І. sekretar ministarstva prosvete i crkvenijeh djela; — u Varaždinu: S.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
CMILjA: Jesu ga barem uvatili? JAGODA: Nemote da ste naivni! Prefrigano je to! Zdimio, i to negde Karađorđevom, pa Sremskom.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
A meni se vidi da sam ja i ono drugo čisto srpski kazao, da sva u supružestvu naslaždenija jesu pravedna nagraždenija za trude i muke koje su s[a] supružestvom sojedinjene.
Slasti! Telesna ugodija i vosprijatija bogatstva! Slave i veličestva! Kad već preminu i kad i[h] nestane, jesu li ikada kadra ovake za sobom ostavljati sledove? Evo nji[h]ovi faljeni sledovi, jao i uvi! Sujeta! Sujeta!
Za pravdu božju! Što je žena kriva ako se sluči da joj tri muža umru; što li muž, ako mu tri žene ne živu? Jesu li oni vladetelji života i smerti i mogu li drug druga od smerti izbaviti? Ali su sveti oci tako uzakonili!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
? Koji mu je vrag danas!? A je li izašâ zdrav? — Jest, oče, ali će mlinar odležati barem pet dana... — Taa-ko? A jesu li svi redovnici ovdi? — Jesu, jeno baš side prid manastirom... — Ajd’ ulazi! — viknu sinovcu sjedajući na krmi.
— Jest, oče, ali će mlinar odležati barem pet dana... — Taa-ko? A jesu li svi redovnici ovdi? — Jesu, jeno baš side prid manastirom... — Ajd’ ulazi! — viknu sinovcu sjedajući na krmi.
Nadimlji se crni vraže, kâ ’no Grci po polici. Oni jesu dobri lovci. Strijeljahu jednu goru i uvatiše ticu srnadicu. Iz nje vade taloga, da namažu takole.
— reče talijanski fra-Duvalo. — A zašto ne? — reče Srdar. — Šta nam smeta što je suklata! Ovaki i jesu baš za službu dobri. I Naćvar i gvardijan mišljahu kao i Srdar.
A Bukar kaže da njihov kovač može rukama slomiti konjsku potkovicu!... Pa zar nisu ti Bukovičani zmajevi? E, jesu brate! Ma ću i ja da skočim na konja, u trku, pa ma obi noge slomija!...
— reče zagušeno fratar. — Ti, da smiš... da se usudiš! — Šta sam vam ja skrivija? — zapita Bakonja izmičući se. — Jesu li to kakve ružne riči? To je fra-Dume...
tako... Aja! Ličani nisu Boduli. Aja, gospe mi! — Muči, beštijo, zašta bi čovik lagâ — veli mlinar. — Oni jesu slobodni, ali iz guste gore, a onako višto... Svi začavrljaše.
Ti me razumiš dobro! Ti imaš braće i rođaka, pa se može pitati: jesu li svi čisti! — Ja to ne znam — preuze Vrtirep — ali sad čujte ovu. Taj knez Kušmelj bio je tu skorice ovdinak.
— prihvati Bakonja tapšući maloga po gojnom obrazu, našto on odleti kao strijela, a on diže svoje čizme da vidi jesu li dobro očišćene, pa ih stavi iza sebe, pa unese vjedricu tople vode, pa spremi duvan i lušu u svoj kovčeg, pa sta
Ne gleda me u oči i govori mi pripokorno, kâ da će se ispovidati u meneka. Šta je to, pitam vas ja? Jesu li to škale priko zida obnoć, pa priko greblja ka slugama po svu noć, kad je... — Šta to govoriš Grgo?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kao kroz san čuje: — Obliznila ti se žena, Tole! — Jesu li muški? — Oba muška! Tola otrča niz put. — Ej, ti, trapavko! Sutra pre zore da si došao!
A na šta je on, sin takvog oca, spao danas, posle petnaest godina učenja i studiranja, posle Pariza i doktorske titule? Jesu li vredna ta njegova nova evropska načela — da li su načela? — jednog velikog Aćimovog razočaranja?
On je preskoči i ostavi za leđima. — Rekao sam ti da neću da brojim. Jesu li spremne sanke? — viknu, saže se da uzme kesu, spusti je na krevet i priđe prozoru da skloni oči od brata.
I svi beže odavde gde jesu. I svi neće ono što jesu. Bežite Vi, mladi vetrovi, jer jeste mala ova zemljica i jedinoj reci koju ima.
I svi beže odavde gde jesu. I svi neće ono što jesu. Bežite Vi, mladi vetrovi, jer jeste mala ova zemljica i jedinoj reci koju ima.
„Da nisu to vladine novine javile?“ „Sigurno su novine.“ Đorđe nije gledao oca. „Kaži, jesu li?“ ,„Ljudi pričaju.“ „Sed si, a lažeš!“ Tad je Aćim Simku i Milunku isterao iz sobe.
Dođe joj da ga tuče, stiska pesnice, saginje se i vidi široko otvorene oči, krupnije no što je mislila da jesu, gledaju je one drukčije nego ikad, gledaju je ne kao Đorđeve sitne i zle; opusti pesnice, spusti ruku na šubaru kao
— Znaju da trezna neće pucati u narod. Jesu li se ludi sakupili? — vide da se Stevi stesni rez krupnih očiju. — Ti si se uplašio?
Kako to oni šapuću kad ih on na dva koraka ne čuje? Jesu opasnici. Ne bi ovoliko ostali pod njegovom rukom da nisu. Sad je sigurniji da je taj što je pucao na kralja bio u
Samo da ne zaboravim. Glavno je da mu ruke nisu na Katiće. Uši i čelo jesu moji. E, zar jedan čovek na zemlji ima kvrgavo uvo i nisko čelo? Ne mora to od oca da nasledi.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Od vrapčevoga kljuna? Njenog dlana? Čega li. Začuđena, ona je stavi u lonac zemlje i zali. Jesu li dani, ili je kao pena u brzoj reci, letelo vreme?
— Dobro došao! — zašušta pesak s tisuću malenih usta, a talas se, zadivljen, prope uvis i oslušnu. Jesu li to u pesku školjke pevale ili je vetar sa visina doneo glas ptica?
Čas talas iz korena zaljulja stenu, pa ona zadrhti od užasa, nikada sasvim sigurna jesu li ujedi ili poljupci to čime talas ne prestaje da je zapljuskuje... VODENI CVET Tromo se vukla reka ravnicom.
Oblaci i vetrovi čuvaju tajnu. Talasi, takođe! Zato niko i ne zna gde se nalazi Galebova stena, niti jesu li one mrlje na sjajnom licu Meseca zaista senke galebovih krila?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
su zidovi sivi od pamćenja a čiji su prozori samo delimično pokriveni lepo uobličenim rešetkama, tako da ispada da to i jesu rešetke i nisu, i jeste ukras i nije.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Pa ipak nismo mi ni za šta krivi, Gospodo. Jesu protekla proleća Nemirna, lepa; ali neka živi Sumorna mis'o i našeg stoleća!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
sferi al' se s vrha do dna rastopio od preslatke duhovne naslade; al' zavišću duše sledenjene blagost tvorca jesu prenebregle, lišile se vječno naslađenja.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Te slike pretstavljale su nekakve krugove, obojene žuto, crno ili zeleno. Zenodotos pokaza prstom na te krugove. „Jesu li to lopte za igračku?“ „Ne“, odgovori Dionizios, „one pretstavljaju Zemlju, Sunce i Mesec“.
„Nisu li to govorili i neki stari grčki filozofi?“ „Jesu. No to je kod njih bila samo jedna filozofska spekulacija i pretpostavka, a ja sam je svojim opitima izdigao do
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— E lepo, a jesu li i Francuzi Švabe? — Jesu i oni, samo su bolji junaci, jer u Francuskoj i matori sisaju, pa su zdravi. — Dobro.
— E lepo, a jesu li i Francuzi Švabe? — Jesu i oni, samo su bolji junaci, jer u Francuskoj i matori sisaju, pa su zdravi. — Dobro. A Englezi? — Englezi?...
Valjda znaju ovi naši šta rade. To su pametni ljudi, neće tebe pitati. — Ama oni jesu pametni ljudi. Samo znaš kako je, đavolja je to vera, podvaliće. Sekula se napinje da nešto kaže.
Ovi trenuci što ih nemo priželjkujemo jesu li oni i prošlost i sadašnjost, i budućnost i sve? I mi smo tamo: je li nas strah, bojimo li se?
Zora sviće. Na rumenom nebu ocrtava se onaj položaj: „Bože, jesu li oni tamo, šta rade, čekaju li nas, jesu li nas primetili?
Zora sviće. Na rumenom nebu ocrtava se onaj položaj: „Bože, jesu li oni tamo, šta rade, čekaju li nas, jesu li nas primetili?
već počeo osećati onu slast i snagu posle plača, i tako umiren i ohrabren, prvo što sam uradio, bilo je: da oprobam jesu li sigurno i čvrsto priljubljena kolska vratanca s one strane gde je ona sedela.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Na koncu, ti dani i jesu za to da se o njima da sentimentalnosti što je njeno, da joj se plate odgovarajuće „stalije i kontrastalije”, pa da je
Kako bismo ga dakle mogli ne voljeti? Na koncu, sasvim shvatljivo. Oprostivo je što ljudi vole sebe uprav onakvima kakvi jesu.
— Pošto su ove?... A ove?... A ove ovdje? ... I sve redom pipaju prstima. A nije to samo zato da se uvjere jesu li zrele: tome, bar dijelom, uzrok leži u nekom defektu, ili u specifičnosti njihovog spoznajnog aparata: ono što nisu
Kad šute, kad ne čuvstvuju, takve su ljepote pogašene lampe. Jesu li samo časom zapale u rasijanost, već su astralno daleke i hladne, i nikakav dodir, nikakav stisak ruke, nije kadar
Sve to za nju nisu razne teme već razni problemi; ti problemi i jesu ono što je u svemu tome najviše zanima. I, ispinjući se na prste da zaviri preko tarabe, mila djevojka vjerovatno misli
* Moja dobra bolničarka gledala me vedrim očima. – Je l'te da su zanimljive ove knjige? – Jesu, sestrice, jesu... Pobuđuju na razmišljanje. Bila je zadovoljna.
* Moja dobra bolničarka gledala me vedrim očima. – Je l'te da su zanimljive ove knjige? – Jesu, sestrice, jesu... Pobuđuju na razmišljanje. Bila je zadovoljna.
Pa čak i sama jedna krivo izgovorena strana riječ! (Interesiralo bi me jesu li i drugi takvi?) Kako to da se od jedne slične trice sve te naše osjećajne konstrukcije i nadgradnje najednom splasnu
Umro je negdje u provinciji, u nekoj bolnici, poput ove moje. Sasvim daleko od Astapova! Pitam se: jesu li se, za dugih časova samoće, i njemu ovako redale pred očima nepoznate slike iz ranog djetinjstva provedenog u njegovoj
— A kako je svršila priča? Jesu li te peticije prihvaćene? Je li odlučeno da se Athanatik uništi? — E, to vam ne mogu reći!
tradicionalnih stega, tek je nesvijesno prezanje pred vlastitom izvornošću i kasno iznalaženje hrabrosti da budu ono što jesu.
Na epidermi ličnosti osjećao sam kao vežanj čak i tako nježne dodire da ni sâm nisam znao jesu li oni milovanje ili sputavanje. Kad su svi mostovi bili spaljeni, pitao sam se: što si time postigao?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
poludeh od muke — reče on. — E, sinovče, na muci se poznaju junaci... Nije to šala... Šta je bilo. jesu li te pozivali gore ? — Ja, pa mi reče da sutra moram sve kazati. Inače, veli, ima neke majstorije.
— A šta si ono poručio Jovu i Stanojlu da ti jave kad budu na straži? — Ja, vala, ništa. Kažem ti: svet... — A jesu li se svi ovi zakleli onomad s tobom, da će ti pomoći da me ubiješ? — Ko, zar ja? — viknu Pajo. — Ne dao Bog!
’nako... po nešto bih mogla i ja da znam — reče ona smešeći se. Istina, more, kakve su to devojke, jesu li lepe ? — The... znaš kakve su varoške: bele, a ruke im kâ pamuk — odgovori on i pogleda njene jedro razvijene ruke.
— Čekaj, kud ćeš — reče mu, čineći se da ne ču Stankine prekore. — Jesu li zadovoljni svi? — Kako neće biti zadovoljni na onolikim parama ! Svi se hvale, ne može bolje biti.
Mitar žandarm, odvažan momak, stade prvi, i po upustvu kapetanovu pokuša da vidi jesu li zaključana vrata. Stade na prag, uze za ručicu i podiže cela vrata, da ne bi škripala, pa ih onda lagano, tiho gurnu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Paunice, pošto se okupaju, odlete sve zajedno. Onda se on odmah probudi, pa zapita slugu: — Šta je? Jesu li dolazile?
Tek što one odlete, probudi se carev sin, pa pita slugu: — Jecy li dolazile? A sluga mu odgovori: — Jesu i poručile su ti da ih još i sutra možeš ovde dočekati, pa više nikad ovde neće doći.
S otim odlete sve paunice. Kako one odlete, a ca rev se sin probudi, pa zapita slugu: — Jesu li dolazile? A sluga odgovori: — Dolazile su, i ona što je bila pala tebi na konja, rekla mi je da ti kažem da
Tu su valjada i moja dva brata propala. Baba mu odgovori: — Jesu bogme; ali nije fajde, nego, sinko, idi kući, dok nisi i ti za njima. Onda joj on reče: — Bako, znaš li šta je?
A kakva je tebe nevolja amo dognala? On im sad kaže sve, i pita ih jesu li vidjele starca od palca sa bradom od lakta, a o njoj vuče bukvu. One ga upute odatle da ide dalje.
— A jesu li uhvatili Grbu? — upita gralj. — Jesu, — odgovori Grbo. — Kad su ga uhvatili, i ja ću ti pomoć nasjeć, pa jami za
— A jesu li uhvatili Grbu? — upita gralj. — Jesu, — odgovori Grbo. — Kad su ga uhvatili, i ja ću ti pomoć nasjeć, pa jami za sjekiru i nekoliko nasiječe, i onda reče
Petković, Vladislav Dis - PESME
I tad preživim u dnu moje noći Prvi san stvari, kad im sunce zađe; I tu osetim da nema pomoći, Da život i smrt jesu iste građe, Da tone snaga što mi daje moći.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ako i jesu, bilo je to slučajno, isto onako kao što sam i ja slučajno čuo za njega. Takav je bio duh onog vremena. A protiv tog
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
umiri samo za čas; uzbuđenje tjera je da se posvema vidi, jer joj se učini kao da je zaboravila kako zaista izgleda, i jesu li primjetljivi oni tragovi nemile bolesti. U hitnji užeže svijeću i podnese je pred oglejcalo.
— Što se bojiš? — nasmija se. — Ima ih te su bolji od nas... —A zbore da su usilni? —Jesu tspodari im... Vidio sam jednom te jedan i udari jednoga nevješta...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Zapravo takve, po pravilu, i jesu slike u modernoj poeziji, posebno simbolističkoj. Zato mešanje čulnih utisaka nije toliko značajno kao prosta
Ona mu, štiteći ga, ne samo rukom skida sunce nego mu i „vetar sam i jutro dariva na obojke“. To jesu pesničke slike, ali izrasle iz mitske podloge, i jasno je da majka dobija atribute koji upućuju na neko nama zasad
Ali sa dolaskom reči i započinje pravi tvorački čin, muka i radost konkretnoga verbalnog otelotvorenja: reči jesu i nisu „ton“ i „zvuk“, one prihvataju „kompoziciju“ i istovremeno joj se opiru.
Evo, i ja sada u ovom razgovoru mirno iznosim objašnjenja, kao da ne znam da su rizična i uslovna, a jesu. Utešno je možda to što nisu samo moja, nego su dobrim delom oslonjena na tuđa: na ono što sam od drugih naučio.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
i opasnost da ih je već i sama upotreba istih sredstava analize i iste metode učinila srodnijim nego što to stvarno jesu.
I dok ono prvo ubrzanje, na početku romana, kritičari uglavnom nisu isticali, nisu ga smatrali nedostatkom, ovo drugo jesu. Možda zato što je oštrije. Kao oštrije doprinosilo je utisku o „nesimetričnoj”, „neharmoničnoj” kompoziciji.
na volju svome telu u prisnoj blizini i pri doticanju s Markom nisu hotimična, nisu ni svesno povezana s erotskim, ali jesu nesvesno i nehotice.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
RUŽIČIĆ (Femi, koja mu iste stvari pruža): Blagodarnosti blagi znaci Solncu jesu podobni, S blagodatni koje zraci Tmu od svjeta progoni.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ono što je neobično retko u drugim selima, i što pokazuje nepoverljivost Zegeljana, jesu stalne vratnice od debelog teškog drveta na ulascima.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Uzmimo na priliku vašu Rusiju. Grade li se u njoj zakoni s pitanjem naroda? Jesu li vaši izraz narodne volje? Ali da vam ne bude krivo ja ću evo uzeti i Srbiju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sad, nemam više šta da vam kažem. Ostalo znate. — Bojović zaćuta jedan trenutak i pogleda preko ljudskih glava. — jesu li svi ovde? — Svi su, svi — povikaše. — Dobro... Onda napred!...
— Vi ste đak? — Student prava... — Otkuda vi ovde? — Neko mora biti... — Znam... ali jesu li vas odredili, ili ste dobrovoljno došli? — Koliko nas god ima ovde, svi smo se dobrovoljno javili...
Najednom utonusmo u mrak. Dragan zastade. — Da pričekamo dok priviknete oči... Pst! Svetomire, jesu li otišli? — zapita nekog Dragan. — Tamo su. Čekaju vas — odgovara onaj iz mraka.
Ćutali su. Komandir prelete očima preko sviju. — Jesu li svi tu? — Svi su! Komandir je razmišljao kratko vreme. Čuo se samo šum sa tavanice od miša, koji je grizao gredu.
— Izvedi ga u predsoblje — naredi jednom vojniku. U dvorištu se čula larma. Neko je pitao užurbano: — Jesu li ovde? Naskoro se pojavi na vratima jedan pešadijski kapetan sa šlemom.
Kada su se zatvorila vrata, on podiže glavu i pogleda nas preko naočara. — Jesu li svi došli? — Nouѕ u ѕommeѕ touѕ, mon général! — odgovori u ime svih major Milan.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
O zlatoje poleće! Ribolovci ran' ustaju ne boje se hladnosti, mreže svoje sakupljaju, polni jesu radosti; na korabljah oni plove, po bistrini ribu love. O zlatoje proleće!
Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. Iz same itike i Svete biblije Razgovori jesu gospođe Marije; Nit se ona peče o ovome svetu, Nov svaki čas čita božstvenu trisvetu.
blago, Krotko, nježno serce, serce sercu drago, Da ti kažem kako nježno ljube ljudi Svoju vjernu ljubu, kako njene grudi Jesu oltar ljubovi nježnome junaku Koji ume živiti srećno u budžaku, U budžaku siromaštva i b'jelome svjetu, U ljubovi n
Jovan Pačić OČI LUKAVE Mamne oči jesu silne Kad pogledom preumilne Varat, čarat tako znadu Svakog vlasti da imadu Promotriti.
Sleti, rastri tavna svrhu mene krila; Daj mi pokoj, snit od drage mi pokloni: Snoviđenja teb’ u ruku slatka jesu. Tek u snu mi ljuba naklonjena bila. Sne! Protivno tebi, molim, sve ukloni, Da na san mi tvoje sile Nju donesu.
Vidiću je — srce sluti, Al’ nje nigde niotkuda. Kroz prozore razređene K’o da neko proviruje: Jesu l’ oči drage žene, Il’ me sumrak zavaruje? Neko tiho zašaputa — Zove li me... ah, šta li je?
komponovao Claude Goudіmel i Ludwіg Senfl; da li je koji od njih komponovao baš Integer vіtae, i u kakoj su vezi, ako jesu, eventualne ovakve njihove kompozicije sa melodijom Flemingovom, valjalo bi ispitati.
sličnorečnosti) Beč 1833, naveo i Luka Milovanov, i to dvaput (str. 41, 49), kao „prekrasan priklad” da „jesu vrlo ugodni” „sličnoredci” (tj. slikovi) „od sedam dugokrataka” (tj. troheja) „ako su s rastavkom” (tj. sa cezurom.
Do kraja svoje pozne aktivnosti (poslednji njegovi stihovi koje znam jesu oni publikovani u novosadskoj Danici 1866—9) on nije primećivao nikakav nesklad između poezije Mušickoga i jezičkih
A Matej, zapravo Veliki Matej i Mali Matej, jesu lokaliteti u karlovačkim vinogradima, na živopisnoj pitomini Karlovcima bliže padine fruškogorskog obronka između
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Ovo je velika i važna stvar, od nas zavisi spas države, te se moramo ozbiljno uzeti u pamet. Jesu li svi činovnici ovde na okupu? VIĆA: Svi su, samo je g. Žika „otišao u srez”. JEROTIJE: Eto ti sad, šta će u srez?
MILADIN: Razumem, gospodin-Žiko! (Ode.) H PREĐAŠNjI, bez MILADINA JEROTIJE (Milisavu): A jesu li tu u fioci spisi što su nađeni kod onoga? MILISAV: Ovde su. JEROTIJE: Dobro ih čuvaj, otvori četvore oči.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Te obredne vrste jesu: hagiografija, homiletika, himnografija, ili, prema slovenskim nazivima: žitije, pohvala, služba.
Među Danilovim sledbenicima jesu i drugi ljudi s dvora. To je dvorska literatura. Tu su učena knjeginja Milica, udovica Lazareva, prva srpska pesnikinja
Pretpostavke našeg romantizma jesu: Vukova jezička reforma, narodna poezija i evropski uticaji, a ti uticaji bili su različiti: nemačka poezija, posebno
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
— I ranije da idemo tamo; znaš, nemaju bogzna koga. Pa ako mi nećemo, kao prve komšije, onda ko će? — Dobro, nane! A jesu uzimali štogod od nas? — Jesu! Dala sam im.
Pa ako mi nećemo, kao prve komšije, onda ko će? — Dobro, nane! A jesu uzimali štogod od nas? — Jesu! Dala sam im. — I, kao da bi ga odvojila sasvim od te čaršije, mehane, berbernica, gde je već uveliko išlo piće,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, 37), Đurđevu danu (іb., 49). Svi ovi kolači jesu žrtve precima, ili htoničnim demonima uopšte: Mladenci su dan zmija [= duša], i ima ih četrdeset, a to je mrtvački
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Radi, a da kome? — Meni tako reče sto puta u bolesti ... Voli ga, bolan ne bio, kao rođenoga brata! A i jesu braća ... Ždrale i Krilo nagnuše se bolje nad bolesnika.
— A i jesu stari trgovci bili carske besjede, dok ovaj mladi popušta u cijenama i neke potrkušice kod njega možeš čisto jevtinije
Svijet se molio bogu, da se smiluje. — Ako i jesu naši grisi veliki, — jadahu se starci, — neće nas bog posve satrti!...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Raja? Ima li ljudi tamo u tome raju, Gospode? Kakvi su oni koje si tamo smestio? Jesu li lepi ili su osušeni i ispijeni kao ja?
Pažljivo zagledaju u njegove jagodice, ne bi li zapazili smrtonosno žutilo, motre mu na oči — jesu li štogod umornije, usne — jesu li modrije, udove, kožu, drhtavicu, govor, jasnoću i povezanost, jačinu glasa, dakle
zagledaju u njegove jagodice, ne bi li zapazili smrtonosno žutilo, motre mu na oči — jesu li štogod umornije, usne — jesu li modrije, udove, kožu, drhtavicu, govor, jasnoću i povezanost, jačinu glasa, dakle sve što bi ukazivalo na odgovor:
Lečio je samo njihova tela ogrezla u greh i porok. Lečio je đavola u njima. Prihvatio ih je onakve kakvi jesu. To je njegov greh prema bogu i zločin prema ljudima.
Rane su uvek iste. Ljudi nisu, ali rane jesu. Dorotejev pogled se nikada ne zaustavlja na haljinama. Da se zaustavlja, on bi primetio razliku koja postoji između
Jesmo. Jesmo li postali nezavisni od njihove pomoći i dovoljni sami sebi? Jesmo. Jesu li nas oni odbacili kao da smo gubavci i jesu li izbrisali za nama svaki trag kao da nikad nismo ni postojali?
Jesmo li postali nezavisni od njihove pomoći i dovoljni sami sebi? Jesmo. Jesu li nas oni odbacili kao da smo gubavci i jesu li izbrisali za nama svaki trag kao da nikad nismo ni postojali?
Jesu li nas oni odbacili kao da smo gubavci i jesu li izbrisali za nama svaki trag kao da nikad nismo ni postojali? Jesu li nas oterali da skapamo negde u jarku kao slepa kučad? Jesu. Jesmo li ostali kome šta dužni? Nismo.
Jesu li nas oterali da skapamo negde u jarku kao slepa kučad? Jesu. Jesmo li ostali kome šta dužni? Nismo. Dorotej stoji na sredini odaje, prekrstio je ruke na prsima i pažljivo
Dotače krajičkom oka Dadaru okrenutog leđima i samo što ne pljunu. Neočekivano reče: „Oni ostaju tamo gde jesu. Meni ne smetaju“. Dadara se okrete i prvi put, otkako je ušao, pogleda starca ravno u oči.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Izgleda kao posao bižutiera. Nauka još nije načisto u koju kategoriju treba da uvrsti ovakve planetarne magline, jesu li one zametak koje nove zvezde ili su ostatak njenog nasilnog raspada.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
O zlatoje proleće! Ribolovci ran' ustaju ne boje se hladnosti, mreže svoje sakupljaju, polni jesu radosti; na koraljah oni plove, po bistrini ribu love. O zlatoje proleće!
Stanković, Borisav - TAŠANA
Tašani): Kako ti? Dobro? (Brižno): A deca, jesu li zdrava? TAŠANA Jesu. Samo mi onaj mali kao uvek jednako po malo bolešljiv. HADžI RISTA (uplašeno): To da se gleda!
Tašani): Kako ti? Dobro? (Brižno): A deca, jesu li zdrava? TAŠANA Jesu. Samo mi onaj mali kao uvek jednako po malo bolešljiv. HADžI RISTA (uplašeno): To da se gleda!
posle, i ono njeno, svako jutro kad iziđe, uvek jedno i isto pitanje: da li sam bio kod njenih sinova (pokazuje glavom), jesu li zdravi, i kada će joj doći? A zna i ona da ja nisam bio, kao što zna da joj oni nikad ne dolaze, niti će joj doći.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Majstor Kosta skače iz postelje, gleda jesu li sva deca u krevetu; pa se onda seti da su ljudi još u ono vreme govorili da sud nije pravo sudio; i seti se da je
— A što ćemo kupovati nova kola, kad su stara još dobra — odgovara preko zalogaja gospa Nola. — Jesu još jaka, ali su stara, otrcana, a ja, znate i sami, svaki čas moram da se vozim do suda, do gruntovnice, do advokata..
Baš volim ovo bljuzgavo vreme... amrel nemojte zaboraviti... vidi jesu li kotarice sa zaklopcem kod kuće... i trpezariju dobro izvetrite, i kandilo zapalite...
Šta je ovde Bog navaljao puste zemljurine! Nigde šljunka, nigde koštice, propadaš kao u testo. — Vidi-der, Joso, jesu li u prednjem sicu moje čizme, pa ako jesu, okreni levo u kukuruz, da vidim kakav je taj amerikanac.
Nigde šljunka, nigde koštice, propadaš kao u testo. — Vidi-der, Joso, jesu li u prednjem sicu moje čizme, pa ako jesu, okreni levo u kukuruz, da vidim kakav je taj amerikanac. To je Ljubin pronalazak.
— Pa onda, osetivši da je to u stvari zapovedanje, svirepo, ona zagrli Julicu nežno, i stade joj nešto dugo šaptati. Jesu li to bile samo nežnosti? jesu li bili predlozi uslovni?
Jesu li to bile samo nežnosti? jesu li bili predlozi uslovni? je li bila ona jedna reč koju u momentu nužde uvek nađu jaki ljudi, oni što uspostavljaju
Samo su se Sava i žena malo posvađali. — Nije trebalo njegov inat dočekati s našim inatom, ali jesu li se dve žene usprkosile, ni top ne pomaže... Pantelija Rajić i jeste i nije bio činovnik.
— ... moj, na primer, i tolikih nas, svi bez žene i dece, svi starci . . . — ... jesu vrlo različiti, ne mari da li su bez dece ili sa decom, da li su s religijom koja mora u srpsku crkvu...
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
s boginjama sravnim, to je gore nego drvenom motikom kopati, jer prvo treba da sam znam, pa onda drugima da dokažem jesu li ti bogovi i bogice bili lepi i lepe; potom, kad bi i to prejurio, opet se ne bi mlogo pomogao, jer su sva ova
Ovde bi mogao tko reći da takovi jesu na škodu opštestvu, no ja se dobro opominjem reči prilj-Rabenera, da lenštine osim druge polze i trgovinu promoviraju.
i ambare prazne i s tim veći Verѕchleіѕѕ čine, ne samo što nisu republiki na dosadu, nego od velike polze, da i nužde jesu, quod erat demonѕtrandum.
— »Šta je to gimnosofista?« — Gimnosofiste jesu indijski filosofi, koji u najstrožijem smislu ascetično živeći k moralnom opredeleniju teže.
takovi sami priznaju da nisu ništa zaslužili, no sve što imaju od prvog, koji se zvao Popović ili Prelić, nasledili jesu. Ona, dakle, sve ove sujete prezre, i bez svakog voždelenija s gimnosofistom pod ruku k njegovom obitalištu uputi se.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Jesu li sunce i mesec muž i žena? — Zašto žene nemaju brkove? — Uči li magarac škole? — Ko je natakao volu rogove?
Tako, na primer, ja sam morao postaviti pitanje jesu li sunce i mesec muž i žena, verovatno, na osnovu toga što sam zapazio da muž — sunce — nije nikad noću kod kuće, a
A poverenje? — Kod moje žene nisam uspeo nikad da ga stečem. — Uostalom, ljubav i poverenje i jesu nešto sporednije stvari, više dekor braka. Glavno je strpljenje. — To sam imao.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Podnarednik konjušar bio je Svetozar... Onaj beli. Zovnem ga i pitam jesu li svi konji na licu. „Svi su ovde“ — odgovori mi on odrešito. Ama vidi, vidi ipak, da nije nečije ležište prazno.
— Dobro. — To su naši rovovi... — A oni malo dalje, paralelni sa našim, jesu bugarski — upade komandir. Tako je. Sad znate. Izvolte, molim vas. Kapetan Lazar prinese durbin očima.
— 3a dlaku. Da su bacili još samo jedan odmoran bataljon iz rezerve, odosmo mi konačno za Solun. — Pazi, bogati! — Jesu li tu bili četnici? — pita poručnik Mišić. — Čekaj. Nemoj da si brz. O svemu tome mi pojma nismo imali.
Čekaj... čekaj. A-ha! Slušajte: „Petog septembra posle ogorčene noćne borbe...“ — Molim te, izvini, jesu li datumi po starom, ili novom kalendaru? — zapita kapetan Radojčić. — Po starom. — Dobro, dalje. „...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ona ga ćušnu u škrinju među košulje, pa zaboravi i staricu i susret. Jesu li, zatim, dani ili je iverje po brzoj reci letelo?
Niko nije imao vremena da pogleda jesu li im sve nogice na broju, jer voda je kao zmija plazila ka mravinjaku. Ali, kada je sunce odskočilo iznad reke, i voda
Iza leđa mu je strujao laki Princezin dah... Ah, kako je tiho, kako puno mesečine bilo more. Jesu li godine prolazile?... U sobu koju je presecao zrak Meseca, uđe mlada žena, za njom dečakov otac. — Gle!
Nikad ga niko nije s toliko nežnosti doticao niko osim breze tako govorio s njim. Jesu li nedenje ili meseci prolazili, orah nije znao.
Nad jezerom je, kao vetrom nošen list, letelo vreme. Odlazile su na jug divlje guske i vraćale se, opet išle. Jesu li znale lisice na brežuljku da već preko kostiju majki trče? Čobanin nije skidao pogled s neba.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Zatim se iznosi boj na Carevu lazu (1712); junaci njegovi jesu po pesmi: Vuk Mićunović, koji je predstavljen kao najveći junak toga vremena (ima pesama koje i njegovu smrt opisuju);
Na Balačku jesu do tri glave: iz jedne mu modar plamen bije, a iz druge ladan vjetar duva; kad dva vjetra iz glava iziđu, Balačka je
“ A Marko ih omilova rukom: „Dobro došli, moja đeco draga! Jesu l' zdravo Srblji vitezovi, i čestiti carevi i kralji?“ Čauši se smjerno pokloniše: „Gospodaru, Kraljeviću Marko, sve je
Ode Marko u gospodske dvore, pak doziva Jevrosimu majku: „Jevrosima, moja mila majko, gospoda se jesu zavadila na Kosovu polju širokome, kod bijele Samodreže crkve, i oni se otimlju o carstvo; meću se se hoće da
Sve to jesu njine zadužbine! Ti ostade u stolu njinome i potrpa na gomile blago, a ne gradi nigđe zadužbine; eto nama neće pristat
Nijeste li od polja Kosova? Viđeste li dvije silne vojske? Jesu li se vojske udarile? Čija li je vojska zadobila?“ Al' govore dva vrana gavrana: „Oj, boga nam, carice Milice, mi smo
rana od Arapa; pak on caru pade preko krila; pita njega care gospodine: „Moj posinko, Kraljeviću Marko, jesu li ti rane od samrti? Možeš li mi, sinko, preboljeti, da ti tražim melem i ećime?
si mi se tako ponesao: ili snahom, ili svatovima, il̓ gospodskim darom prijateljskim, te ne pitaš nesretna sestrića jesu li mu rane dosadile?
“ Viđe Ivan, pa suze prosiplje, iz krvi ga malo ispravio: „Moj sestriću, Jovan-kapetane, jesu l̓ tvoje rane za vidanje, da te nosim u nesrećan Žabljak, da ti tražim od mora ećime?
Al’ besedi Đurađ Senkoviću: „Drago čedo, Senkoviću Ivo, jesu dosad knjige dolazile, al’ ovaka nigda došla nije; ako li je kad i došla ’vaka, a baba je onda mlađi bio, pa se nije od
koljenaca, nasloni ga na jelovu granu, okreni ga kamenu Kotaru, pa pokupi polje pod Kotarom, i ufati na gradu kapiju: jesu li se otvorila vrata, a jesu li izišli svatovi, hoće l’, brate, u morsku otoku?
granu, okreni ga kamenu Kotaru, pa pokupi polje pod Kotarom, i ufati na gradu kapiju: jesu li se otvorila vrata, a jesu li izišli svatovi, hoće l’, brate, u morsku otoku?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Šta se može početi bez njih dvojice? — Da nijesu stigli prije nas pa nekud otišli? — upita Nik Ćulibrk. — Teško da jesu — posumnja Stric.
Zavijano hajdučko gnijezdo ne priča više ništa o dječacima, ne zove više nikog u svoje okrilje. Jesu li ga, možda, svi zaboravili? Ne, ne. Jednog dana mogli ste šumom pratiti trag nekog dječaka.
— Gore naši rezervoari nafte i benzina! — muklo reče učiteljica stojeći uz ogradu dvorišta. — Jesu li to Nijemci zapalili? — šapatam upita Jovanče zureći u zakovitlane dimove. — Ne znam, djeco.
Ubrzo se saznalo da su to gađali i progonili Strica, ali skoro niko nije znao šta je dalje s njim bilo: jesu li ga ranili, ubili ili uhvatili.
ali kad iziđoše na zaravan, blizu prvih kuća, ona kao da se nešto prisjeti: — Zbilja, daj da vidim taj tvoj šešir. Jesu li to baš ozbiljno puknuli u nj?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Pak sećanjem se zgledni i na tvoje ti iz mladosti prve poslove, jesu li za koju poštenu hvalu dičnu pristali ... Sadanje, ako bi koliko dugo mnogo to zlopatenje bilo, hele opet, opet, kad
Sunčana svetla luča, moje sjajno spasenje! To, evo, sa sobom noseći mi, idem probaljivati da vidim: jesu li lepoglasovite s verovanjem mojim, i s lebdenjem bezazleno s čista srdca, nepovodne nahero s milokrvstvom k Bogu i k
na njih, nek se sećaju za onaj im prvašnji posao što su mu učinili, te kad ga proznadu da ga se boje i vide kako pravo jesu mu se zbili njegovi snovi i izašli su na videlo, ako su oni i radili da ga to prođe.
Jesi li mi spravio dvore carske i jesu li već sasvim gotovi, ili jošte nisu dopravni, te još na njih valja troška?« Odgovori mu na to apostol i reče: »Što je
Niti ima na svetu više koga roda, koliko taj slavenski bez čisla mnogi narod štokud rasejao se. Jesu doposle nazvati Hornjavci što su više između leške i mađarske zemlje Slovaci, ali kroz to tako obaška se imenovaše,
biti neravnim, i ostalim evo ljudma nalično se [je] od nas s ugovorom prosvetovati, jerno vašem gospodstvu (ili ašte jesu oficiri, jako izvoliš reci veličajšem moštnome gospodstvu), ustupati natraške od slova, za stid i snebivanje obraza
Mnogi pre nas jesu iskazivali ove pripovesti, a dosta ih će i posle nas govoriti. Ama, toga se ne može naći, ko bi pravo, sve do kraja