Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Vezir skazal, i To gromko i jarostno: nemožno jeto bit, ni jedan kralj u našega cara zemlju mješati sja ne budet; jest — skazal — u našego sultana vjernih musloman, kotori
— Minister: „Pravda, jeto kak hristijanin! pravda, čto bi narušil (traktat); a tak i Rosija teper s Portoju očen prijatelji!
— Ja: „Tokmo među pročim odgovorom to jedno govorjat, čto se budu postarat pozvat nas i Turki dlja pomirenija, za jeto i prišel varadinski komandirender Ćenej i pozval u Zemun do 15 Turak belogradskih i našego vožda Georgija Černago;
” 4. januara u 10 sati odem kod Bulgakova i javim se u kancelariji. On skazal: „Jeto graf Neselroda pošel u imperatora, no vi podaždite i zavtra ob dvanadesetom čase pridite.
” — Graf: „Jeto pravda, vas imperator budet zvat, i vi uznate črez g. Nedobu, kotoroje vremja budet.” — „Prosim Vaše Sijatelstvo,
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Pa kako, kako? — pita dujo. — Vala bogu i prisvetoj Divici, nije zla! Jeto, gladi nije, a bolesti nije, pa se životari — veli knez Kušmelj. — Dede, nevisto, metni malo sukna na stolicu!
— Ta-a-ko! Jače kašljanje među Jerkovićima. — Od ćaće i od drugih, viruj ti meni, vra-Brne! Jeto prikojuče došli Ličani da kupuju vino. Jere traži po jedanaest viorina barilo, a oni nude po devet.
lupeži! galijoti! žbiri! ajduci! ubija vas bog! A platićete, platiti, ako živ bude Jere — govoraše Kušmelj. — Jeto, moj dobri divere! Jeto kakvi su vidiš sam, pa još viruj njima! — plakaše Osinjača. — K vragu svi! svi! svi! Uf!
žbiri! ajduci! ubija vas bog! A platićete, platiti, ako živ bude Jere — govoraše Kušmelj. — Jeto, moj dobri divere! Jeto kakvi su vidiš sam, pa još viruj njima! — plakaše Osinjača. — K vragu svi! svi! svi! Uf! — stenjaše jednako fratar.
— A je li ti to sinovac? — zapitaće ponajstariji, dignuvši naočare s nosa na čelo. — Jeto jest... Ajd’ učini svoju dužnost!
Fra-Brne jednako prkelaše pogledajući sinovca, pa kad i tome dođe kraj poče naški. — Jeto tako! Nisam čuja lipe glasove za nj, ali, ako se ne bude vladâ kako valja, ja ću fiju!
— reče visoki, bolešljivi đakon, koji se jedva držaše na nogama. — Jeto fra-Tetke! Bižmo! — viknu najmlađi, te svi izađoše osim Bakonje, koji se začudi vidjevši fratra što je sjedio do strica.
— Sve je ovdi čudno, sve! Zbog onog sam pajuna dobija jutros ćušku od strica! A jeto ovdi je i kuvar u vratarskim haljinama, a kažu da nije vratar!
dobri Balegan lipo me svitova šta ću činiti... Jeto ti kako je bilo... Kenjo huknu, pak se odmače u prisjenak. — O mudro moje dite, o lipo moje dite!
to moglo suditi po njekim biljezima, ali najviše po tome što na kraju ljeta reče bratu Kušmelju, koji dođe da raspita: — Jeto jes magareće krvi, ali jopeta ne mogu se puno tužiti na nj. Vidićemo, vidićemo s vrimenom!
Šta sam kriv, za rane Isukrstove? — kuka Čimavica, kad ga jedva dopade red da ga čuju. — Šta sam mogâ učiniti? Jeto sinoć uvatija ga oganj i kašljâ je i znojija se, kâ i svaku veče! A to ste znali svi.
Sad svi počeše tješiti đakona. — A zašta me onda bije? — pita đakon. — Zašta, zašta? — veli gvardijan. — Jeto tako! Potriba se čoviku iskaliti, a ti si mlađi, a... ajdemo. Ajdemo-te da se svrši šta je triba!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Što jeto mesto istaknutije, što je više dignuto prema autoru, utoliko jača težnja da se događaji prikazuju kako ih lik vidi.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I imaćete — reče — na toj večeri, svako carsko i gospodsko jeto, i ja vam za povedam da jedete do vaše sitosti, da imate sve izesti što god onde bude.
A po svojoj kući ništa mu se ne miluje slatko zgledati; i jeto mu je gorko ove i nevaljalo, ka neke isto splačine, ako bi i ponabolje bilo, kako mu se svidi.
skupo i meko nošenje gizdavo, mnoga tafra, kuhari, sluge i sluškinje, turli, turli jedžeci, hubavo izborli vino, slatko jeto i piće, s govenjem služenje u volji, svako činjenje mnogih sa sviju strana mita i peđkeši, tušteni milkovi i svašta svega