Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Sad trebalo je narodu sud ostaviti. Ja sam imao kormčiju i čitao zakone Justinijanove i Mojseovu strogost nad Jevrejima i ispišem nekoliko paragrafa iz kormčije. Od koji̓ pobrojaću neke: 1. Ko bi ubio čoveka, da se ubije i na kolo metne.
Dučić, Jovan - PESME
Na trg su sramote izneli međ svima, Savest građanina i ponos vojnika; Zastave prodaše bednim Jevrejima, Mošti svetih kralja i krv Mučenika.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ispod onih treptavih, raskošnih, crkava, na bregu, to predgrađe bilo je naseljeno Litvancima, Jevrejima, Jermenima, i nije bilo bogato, nego siromašno. A došljaci, naseljeni u tom predgrađu, nisu znali, ni kud će, ni šta će.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
” (Sedne) „...Putujuće pozorište Šòpalović... u trupi nema Jevreja ni Cigana... ni lica koja su u braku sa Jevrejima... dozvoljava se... drama Razbojnici od Fridriha Šilera...” SOFIJA: To je, ako niste znali, nemački pisac!
Sveti Sava - SABRANA DELA
“ I božastveni i veliki apostol Pavle ovako u svojoj Poslanici Jevrejima kaže: „Povinujte se igumanima vašim i pokoravajte se, jer oni bde nad dušama vašim kao odgovorni“. (Jevr.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ulice cara Dušana koja je, krajem XVІІІ i početkom XIX veka, bila naseljena pretežno nesrpskim življem: Turcima, Grcima, Jevrejima.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Hitlerova mržnja prema Jevrejima pogodila je i starog, nedužnog, Demokrita. Zato mi posta još miliji. Počeh da razmišljam ne bih li svojim perom mogao
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Kada Isus kaže Jevrejima „razvalite ovu crkvu [jerusalimsku] i za tri dana ću je podignuti“, oni začuđeno odgovaraju pitanjem „četrdeset i šest
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Ili ju je Bog prokleo da nikad nema mira zato što je odala Hrista sotoni, ili Jevrejima (Milićević, Knež. Srb., 638). Upor. i GZM, 6, 371; i 19, 320. Mezgra od jasike privija se od opekotina (ŽSS, 274).
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Šta, sramotiti! Ako nije Švaba, tebi je sramota! Jevrejima udešavaš! Sviraćeš što ti odbor kaže! — Pavlu zaigra brada. — Neću — odgovorio je kratko ali uljudno.
a kako to za maturu ne treba, mogu još i pasti. — Vratite se vi polako opet Grcima. Šta ćete međ Jevrejima? Jevreji nemaju književnosti ni umetnosti... Čujem da vrlo marljivo učite grčki. — Učim, ali kao dopunu uz istoriju.
I otuda je frau Rozi svakako lakše među nama Srbima, nego što bi nama bilo među Jevrejima... Nema mi Kalenića, a ja se možda varam, — U Pavla je palanka počela da gleda s novim udivlenjem, jer je postao
Veruj mi, bar tamo u velikom svetu, naivnog i z e l e n o g mladića ili devojku skoro je nemogućno naći među Jevrejima... To je tužno.
Igra kompensacija, gospodin Joksime, strašna je i skupa je. — Čujem da vam je i teza o Jevrejima. — Jeste. Jevreji između Dalekoga istoka i Grčke.
Jednim ponositim, ali i očajnim udarcem raskrstio je s Rimom i Parizom, s tezom i s Jevrejima, i vrativši se kući dao molbu za nastavnika, privremenog suplenta za istoriju u gimnaziji u kojoj se i sam učio, ali u
Jevreji se stalno boje ljudi, i zato vole prijatelje bezmerno... Celo jedno veče smo razgovarali o Jevrejima. Frau Roza nije učestvovala u razgovoru, ali je sedela za stolom, srećna.
Dok je još bio orniji i veseliji, gospodin Joksim je ponavljao: — Ja se ne oduševljavam Jevrejima, ali vidim da je s njima Bog.
Kaže, i nekako utekne. On se u varošici i u zemlji potpuno odomaćio. Druži se s Jevrejima, sa Srbima, s Nemcima, mirno jede i spava, ne misli ni seliti ni izumreti.
Nasuprot, sasvim nasuprot Jevrejima, koji su potpuno kod kuće i žive normalno, čisti Grci su živeli nenormalno, čudno i čudački.